Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (89)

Kad sudije "uređuju" tužbe

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

U petak, 14. oktobra, pred Višim sudom u Beogradu održana je rasprava po (jednoj od) tužbi) Nikole Petrovića, pred sudijom Slobodanom Keranovićem. Vučićev kum, umesto da je u zatvoru, i na sigurnom, nastavlja da se bogati, a sud mu pruža zaštitu. Njegov lik i delo ne sme da se vređa. A imovina raste. Dve vile u elitinom delu grada (ulica Beogradskog bataljona broj 62.), nekoliko njegovih firmi posluju u Srbiji, mada je on direktor javnog preduzeća, postavljen kumovom voljom, bez konkursa, jer ne ispunjava uslove da bi mogao da bude izabran.

Snishodljivim glasom, sudija je konstatovao da su ispunjeni uslovi da se rasprava održi, navodeći da je jedan od tuženih, koja nije došla na raspravu, uredno pozvana. Prisutni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić prodrao se iz sveg glasa, obrativši se sudiji sa: "...Barabo jedna, stalno lažeš, falsifikuješ i služiš onima koji su na vlasti''.

Sudija se uznemirio, konstatovao je u zapisnik izrečene uvrede, ali nije kaznio Brkića, koji je bio namazan ratničkim bojama. Potom se ispostavilo da u spisima predmeta nema dokaza da je tužena uredno obaveštena, pa je sudija odložio raspravu za 8. novembra (broj predmeta P.3 br. 220/15).

Da je ove reči izgovorio pred američkim sudom, Milovan Brkić bi odmah dobio pet godina zatvora! Ali, takođe je i nezamislivo da američki, ili sudija u nekoj evropskoj državi, slaže stranke, kako bi održao raspravu, jer se tužiocu, koji se diči da je kum predsednika Vlade, šizofrenog Aleksandra Vučića, žuri.

Pomenuti Nikola Petrović je prijatelj sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem i predsednikom Apelacionog suda u Beogradu Duškom Milenkovićem, koji su članovi njegove organizovane družine. Srpsko pravosuđe stenje pod šapom ove dvojice.

Dok je urednik Magazina Tabloid čekao na prozivku, hodnikom je prošao i bivši ministar Velimir Ilić, koji je išao na suđenje, jer je tužio list Kurir. Pozdravio se sa Petrovićem, a sa Milovanom Brkićem, koga poznaje najmanje 25 godina, nije.

Veći broj sudija Višeg suda u Beogradu pseći je odan vlastima. A naročito se u parničnom odeljenju, pored pomenutog Slobodana Keranovića, ističe i sudija Irena Garčević. Ova je došla je iz Prvog opštinskog suda u Beogradu. Izabrana je za sudiju zahvaljujući činjenici da je njen otac bio ugledni sudija Okružnog suda u Beogradu (nekorumpiran i čestit čovek). Ostali deo teksta cenzuirisao glavni urednik...

Protiv Magazina Tabloid, tužbu je, preko svojih advokata, podneo početkom juna i Dragan Popović, državni sekretar u ministarstvu, na čijem je čelu Aleksandar Vulin. Predmet je zadužila sudija Irena Garčević. U odgovoru na tužbu (predmet P.3 br. 231/2016) istakli smo prigovor nedostatka pasivne legitimacije, navodeći da je tuženo privredno društvo koje nije izdavač lista. Umesto da odbaci podnetu tužbu, sudija podučava tužioca da ''uredi tužbu'', tako što će advokat g. Popovića da označi kao tuženog novo privredno društvo, što je on i učinio. I novotuženo preduzeće je osporilo tužbu, protiveći se ''uređenju tužbe'', jer ona predstavlja novu tužbu, a podneta je i van roka u kome se podnose tužbe za naknadu nematerijalne štete, nastale objavljivanjem informacija putem medija. Da bi se dodovorila tužiocu, sudija održava raspravu 10. oktobra, koja je održana, navodno sa početkom u 8,45 sati, toga dana. Na sajtu portala Višeg suda u Beogradu je zapisano da je rasprava zakazana 10. oktobra i održana 10. oktobra sa početkom u 8,45 sati! Tuženi nisu pozvani, nije ni obavezno!

Sve tužbe kojima su tužioci tražili da sud zabrani uredniku Milovanu Brkiću da ne objavljuje više tekstove o tuženima koji su pomenuti u listu, da se ne uvrede njihove duše, sudija je usvajala, a po žalbi su ukidane kao nezakonite. Ona je, eto, htela, ali nije joj se dalo! Kada je Viši sud u Beogradu, sve je moguće.

Po nalogu šizofrenog Aleksandra Vučića osnovana je svojevremeno komisija za pronalaženje ubica novinara Slavka Ćuruvije. Komisiju su predvodili Ljiljana Smajlović, glavna urednica "Politike" i Veran Matić direktor RTV B 52. Potom su optuženi početkom januara, i uhapšeni bivši službenici BIA Milan Radonjić i Ratko Romić, a optužen je i Radomir Marković, bivši načelnik RDB-a. U pritvoru su već 20 meseci optuženi, a sudsko veće odbija zahtev za njihovim oslobođenjem, mada nijedan svedok nije potvrdio da su optuženi učestvovali u ubistvu Ćuruvije. Ni očevidac Branka Prpa nije potvrdila montiranu optužbu po nalogu Vučića, koga je, u svom svedočenju, svedok Milovan Brkić označio kao jednog od naručilaca ubistva.

Na kraju, očekivalo se spektakularno svedočenje Milorada Ulemeka Legije, koji, takođe, kao krunski svedok, na zaprepašćenje tužioca, nije izneo nikakav dokaz!

Više je nego jasno, da pored svedočenja bivšeg ministra unutrašnjih dela Dušana Mihajlovića, bivših načelnika u RDB-u, koministara i načelnika Uprave kriminalističke policije, koji su opovrgli navode iz optužnice, navodeći imena ubica, presuda morati da bude oslobađajuća. Kada je izreknu, ostaje pitanje: A, šta sa tročlanim sudskim većem, koje sudi u ovom predmetu i koje drži optužene u pritvoru? U spisima predmeta nema nijednog dokaza da su optuženi izvršili krivično delo, šta više, dokazano je i ko su ubice, ali sudije čekaju nalog da donesu presudu!

Veće je sastavljeno od sudija Slađane Jovanović, koja predsedava većem i sudija Vladimira Mesarovića i Dragana Miloševića. Majka gospodina Vladimira Mesarovića (Nata) predsedavala je većem koje je osudilo Milorada Ulemeka na 40 godina zatvora, ali je on najavljivan kao svedok koji će da reši ovaj predmet!

A da su stvari krenule nizbrdo i da bi Aleksandar Vučić mogao da bude optužen za ubistvo Ćuruvije, govore i činjenice da je Ljiljana Smajlović maknuta sa mesta glavnog urednika "Politike" i da su pripadnici BIA navukli sina Verana Matića, na kokain i jeftine, podmetnute kurve, koji je u međuvremenu postao ozbiljan ovisnik.

Koliko će budžet Srbije morati da plati za neopravdanu optužbu i oduzetu slobodu optuženima, za koje se, i pre suđenja, znalo da nisu ubili Slavka Ćuruviju? I da li njihova oduzeta sloboda ima cenu? Ali, sudije Višeg suda u pritvorima i dalje drže optužene, sve dok ih potpuno ne slome, ili dok ne plate.

Prošle nedelje Narodna skupština Srbije izglasala je predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o izboru novih sudija i zamenika tužilaca.

U srpskom pravosuđu nastavlja se sa zaštitom porodičnih klanova i porodične loze. Sin zamenice predsednice Apelacionog suda u Beogradu sudije Milice Popović Đuričković, Vuk Đuričković, izabran je za sudiju Drugog osnovnog suda u Beogradu. Njegova supruga Ana je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, a njen otac Predrag Trifunović je sudija Vrhovnog kasacionog suda! Izabrani su samo oni koji su u pravosuđu već imali porodično utočište, ili su ''dali dupe pod kiriju'' Vučićevoj pederskoj sviti.

Gospođa Milica Popović Đuričković instalirala je opasnu kriminalnu grupu u beogradskom pravosuđu, koju će biti teško razbiti.

A 1. Zarada po službenoj dužnosti

Prema istraživanju CINS-a, od 1.617 advokata koji su u Beogradu branili po službenoj dužnosti, samo njih pet je imalo po više od 100 odbrana - ukupno 1.009. Toliki broj odbrana su zajedno imala čak 492 druga advokata, angažovana mnogo ređe od njihovih pet kolega. Samo tri advokata zaradila su po više od šest miliona dinara. Tokom četiri godine, advokat Predrag Šekara je po službenoj dužnosti branio 362 osobe. Prema podacima sudova i policije, on je najviše puta postavljen advokat u ime države na području Beograda. Od početka 2012. do kraja 2015. godine za ovu vrstu advokatskih poslova je zaradio skoro 2,5 miliona dinara. Ali, iako je imenovan najviše puta, Šekara nije naplaćeniji beogradski branilac po službenoj dužnosti. Njegov kolega Goran Jovandić je kroz državne odbrane u istom periodu zaradio približno 14,7 miliona dinara.

Prema visini prihoda od službenih odbrana slede Dragomir Mrdalj sa skoro 9,7 miliona dinara i Nemanja Govedarica sa više od 6,9 miliona dinara. Branioce po službenoj dužnosti imenuju sudovi, tužilaštva i policija, a plaća ih država. Ove institucije bi trebalo da pozivaju branioce po redosledu sa spiska advokata nadležne advokatske komore - u ovom slučaju Advokatske komore Beograda.

Postoje značajne razlike u učestalosti imenovanja po službenoj dužnosti. Da su pozivani po redu, svaki od 1.617 advokata bi u proseku imao devet ili 10 odbrana. U praksi, tek je jedna trećina - njih 536 - imala 10 ili više postavljanja. Ostali su branili ređe, a 321 branilac je u četvorogodišnjem periodu angažovan samo jednom ili dva puta. Suprotno tome, pet najčešće imenovanih advokata imalo je pojedinačno po više od 100 odbrana. Bez obzira da li im je novac već isplaćen ili će tek biti, 88 advokata je ostvarilo pojedinačne zarade od preko milion dinara, od čega troje po više od šest miliona. Ta tri advokata su zajedno prihodovala skoro 31,3 miliona dinara, koliko i njihovih 511 kolega.

Advokat Željko Simić je u četiri godine imao samo 19 odbrana i zaradio je nešto više od milion dinara, a kaže da se odazivao uvek kada je bio u Beogradu. Nije zadovoljan kako sistem funkcioniše pošto se redosled ne poštuje: „Očekujemo da kada smo na redu budemo pozvani i očekujemo da se na vreme isplati taj novac".

Omer Ćehović, advokat i predsednik Udruženja za vladavinu prava i socijalnu pravdu, veruje da je pozivan samo kada niko drugi nije želeo - svega tri puta u poslednjih 10 godina. Prvi put su ga zvali u toku noći, drugi put za dežurstvo od petka uveče do subote ujutru, a poslednji put pred košarkaško finale Srbija-SAD na Olimpijskim igrama ove godine.

Zakon o krivičnom postupku obavezuje institucije da dodele branioce po službenoj dužnosti uhapšenim i pritvorenim osobama, radi saslušanja. Branioce moraju imati i oni koje tužilaštva i sudovi terete za krivična dela za koja su kazne zatvora od osam ili više godina (teške krađe, silovanja, ubistva, teži oblici zloupotrebe službenog položaja i drugo).

Policija i pravosudne institucije pozivaju branioce sa spiska advokata koji su se prijavili za odbrane po službenoj dužnosti, a koji im dostavlja advokatska komora. Advokati su poređani po azbuci i trebalo bi da budu pozivani po redu.

MUP prednjači po broju postavljanja (6.151 advokat) i po iznosu naknada za službene odbrane (164,4 miliona dinara). Od ukupno 362 službene odbrane, advokat Predrag Šekara je u policijskoj stanici prigradskog naselja Grocka imao 343. Dešavalo se da u jednom danu na području Beograda zastupa čak četiri uhapšena lica.

Na drugom i četvrtom mestu po broju službenih odbrana našli su se supružnici Milorad i Snežana Matejić. Milorad je postavljen 259 puta, od čega 170 u policijskoj stanici Barajevo. Snežana je branila po službenoj dužnosti 130 puta, takođe pretežno u Barajevu. Od ukupno 259 imenovanja tokom četiri godine u policijskoj stanici u Barajevu - 251 je pripalo porodici Matejić. Advokat Milica Vlahović je za četiri godine imala 139 odbrana po službenoj dužnosti, od čega 114 u policijskoj stanici Lazarevac, preko puta koje se nalazi njena kancelarija.

A 2. Kad sudija trguje

U Trgovinskom sudu u Čačku vodio se i privremeno okončao sudski spor između Nebojše Hadžimurtezića i Veroljuba Čendića u vezi deobnog bilansa u nekada zajedničkom preduzeću. U ovom maratonskom sporu učestvovao je i tadašnji Ustavni sud SRJ, a konačna presuda nikako nije i kraj sporenja. Naime, postoji više nego dovoljno razloga da se sumnja u njenu ispravnost.

Dragica Urošević, sudija koja je konačno presudila, nije ni smeo da vodi postupak, jer je u istom postupku već bila stečajni sudija „Jugopresreklama" d.o.o, preduzeća oko čije imovine su se Hadžimurtezić i Čendić sporili.

Sudija Urošević je tokom postupka uporno odbijala da sasluša svedoke koje je tuženi Čendić predlagao: slobodana Rajića, Dikana Jovkovića, Dragoslava Jovkovića i Miroslava Jovkovića. Ovi svedoci su u pismenim izjavama overenim u sudu tvrdili kako znaju da je tužilac Hadžimurtezić od novca zarađenim od prodaje robe „Jugopresreklama", koju nikada nije platio, davao zelenaške kredite i tako se bogatio na račun tuženog.

Sudija nije htela da sasluša ni sudskog veštaka Danila Škiljevića, koji je zajedno sa veštakom Dragišom Čolovićem, izradio veštačenje koje je Uroševićeva tražila da bude ispravljeno i da se iz njega izbaci deo za koji je verovala da može da naškodi njenom klijentu i tužiocu u pomenutom sporu. Škiljević je zatim, na pomenutom veštačenju koje je ispravljeno po volji sudije i odštampano na kompjuterskom printeru u proleće 2005. rukom dopisao deo koji je izbačen i to dao tuženom. Sudiju ovo nije interesovalo i ona je, ljuta što se uopšte od nje traži da sudi po zakonu, bacila spise sa stola i zaključila raspravu.

Konačno, Uroševićeva je donela presudu po kojoj je tuženi Čendić tužiocu Hadžimurteziću još jednom trebalo da plati za robu koju je ovaj preuzeo i nikada nije platio!

A 2. Kome sud veruje ?

Komšijski spor iz beogradskog prigradskog sela Pinosave postao je skandal u Višem sudu u Beogradu. „MDM Stari metali" d.o.o, vlasnik Miroljub Milanović, na svom imanju u ulici Četvrta nova otvorio je stovarište sekundarnih sirovina, po narodski rečeno: đubreta. Smrad i dim koji je nastajao kada se đubre spaljivalo smetali su ostalim stanarima, pa su se oni redovno žalili.

Milanoviću je ovo jednog dana dosadilo, pa je odlučio da on tuži komšije, odnosno jednu za koju je smatrao da je kolovođa: Jovanku Marković. Tužba je glasila da ga je ona 10. septembra 2012. uvredila rekavši mu da je pijanica, alkoholičar i šlogiranim, a zatim okupljenima rekla kako su njegove svinje lepše od njega.

Osnovni sud u Beogradu je u dva navrata odbacivao navedenu privatnu tužbu, jer je tužena Markovićeva dovela svedoke koji su potvrdili kako je ona pomenutog dana bila na letovanju u Crnoj Gori, a jedan od Milanovićevih svedoka je povukao svoju raniju izjavu rekavši da ga je privatni tužilac primorao da lažno svedoči.

Posle druge presude u Markovićevu korist i žalbe Milanovićevog advokata Vladimira Stamenkovića veće Višeg suda u Beogradu (u sastavu Slađana Marković, predsednik, Natalija Bobot i Zoran Šešić) donosi 3. novembra 2015. presudu Kž 1 br. 596/15 kojom tuženu oglašava krivom i osuđuje je na novčanu kaznu od 40.000 dinara (u slučaju neplaćanja kazna se zamenjuje zatvorom u trajanju od 40 dana), kao i da tužiocu plati troškove postupka u visini od 253.500 dinara.

Skandalozno u presudi je obrazloženje da svedocima tužene ne može da se poveruje, jer se oni odlično sećaju svih detalja o kojima svedoče, dok su svedoci tužioca ubedljiviji, jer nisu sigurni šta su i kada čuli?!?

Ovom logikom, najuverljiviji bi bili svedoci koji pate od potpune amnezije. Sa druge strane, sud se uopšte nije upuštao u ocenu izjave svedoka tužioca, Slavka Čarapića, kako je bio primoran da da lažnu izjavu u korist svog tadašnjeg poslodavca, Milanovića.