Na licu mesta

Ko su "ugledni" vojvođanski preletači: juče Šešeljevi, danas Vučićevi

Radikalno napredni

Vrh Srpske radikalne stranke u Vojvodini, potpuno se priklonio naprednjacima, koje tamo neformalno predvodi Andrej Vučić, rođeni brat Aleksandra Vučića, pa se danas više ne zna ko su naprednjaci, a ko radikali. Milorad Mirčić je uspešno prestao da sarađuje sa demokratama čim je osetio da gube vlast, pa se prebacio u tabor SNS-a usput zaposlivši svoju rodbinu u javnim preduzećima i zaradivši milione na teret budžeta

Arpad Nađ

Radikali u Vojvodini više ne znaju kojoj stranci pripadaju. Na članskim kartama im piše da su članovi Srpske radikalne stranke, ali njihov pokrajinski vođa Milorad Mirčić ih gura da budu pomoćne jedinice Srpske napredne stranke. U međuvremenu svoju saradnju sa naprednjacima radikali više ni ne kriju. U Baču su potpisali i protokol o "uspešnom sprovođenju reformi Aleksandra Vučića".

Radikali koji su bili članovi izborne komisije više puta su uhvatili naprednjake u krađi glasova, a svaki njihov pokušaj da se tome suprotstave osujećen je od strane Mirčića pod izgovorom da ne želi da ulazi u komplikovane i nepotrebne sporove sa SNS.

U Bačkom Petrovcu su radikalski aktivisti kamerom snimili naprednjake u izbornoj krađi, ali je stvar zataškao Ljubomir Jokić, koga Mirčić predstavlja kao stranačkog i svog ličnog advokata.

Još dok su u pokrajini na vlasti bile demokrate, Mirčić je i sa njima umeo lepo da sarađuje, pa je zahvaljujući tome sina Aleksandra zaposlio u pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja, a ćerku Aleksandru u JP "Vojvodina Vode".

Kada je postalo jasno da demokrate odlaze sa pokrajinske vlasti, Mirčić se priklonio naprednjacima koji su mu zauzvrat oprostili dug prema budžetu koji je napravio GO SRS Novi Sad u visini od 1,6 miliona dinara.

Svojim najbližim saradnicima je ovakvu svoju politiku pravdao time da će svi oni biti zbrinuti na nekom od visokoplaćenih administrativnih poslova, samo da naprednjaci dobiju izbore. Na pobedu svojih radikala on više nije ni mislio.

Pošto je sve pare i sav uticaj prigrabio za sebe, na izborima Mirčić nije narodu imao šta da ponudi, pa su lokalni funkcioneri stranke bili prepušteni samima sebi i svojoj dosetljivosti. Biračima su nudili ko je šta imao i mogao, pa čak i besplatne sahrane, kao što je učinio kandidat za pokrajinskog odbornika iz Bačke Palanke, Darko Balinović, zvani Faca Grobar.

U Apatinu su radikali zajedno sa socijalistima mogli da oforme stabilnu opštinsku većinu, ali se tada u priču umešao Andrej Vučić, koji je Mirčiću objasnio da u Zapadno-bačkom okrugu ili idu sa SNS-om u koaliciju, ili ne dobijaju ništa. Radilo se o tri opštine u pomenutom okrugu u kojima su radikali mogli sa naprednjacima da formiraju vlast. Zbog toga se Mirčić odlučio da i u Apatinu izneveri Živorada -Žiku Smiljanića iz SPS-a, sa kojim su do tada odlično sarađivali.

Milan Ćuk, u narodu poznat kao Ćuktivitis, desna je ruka Mirčića, posebno kada su u pitanju prljavi poslovi. On je još 2012. pred Višim sudom u Somboru optužen za primanje mita. Slučaj, naravno, nikada nije dobio epilog.

Svestan da ima putera na glavi više nego njegov šef, Mirčić, Ćuk je poslušni egzekutor. U Apatinu je uz pomoć nekoliko kriminalaca iz Prigrevice i kumom Aleksandrom Koraćem u sred bela dana kidnapovao neodlučnog nosioca liste SRS-a u tom mestu, dr Miodraga Pavlovića, koji je posle ovog događaja naprasno pristao da napravi koaliciju sa naprednjacima, umesto sa socijalistima. U međuvremenu, Ćuk ima novi zadatak od Mirčića, a to je da pronađe kompromitujuće materijale o Smiljani Glamočanin-Vargi, bivšoj odbornici Srpske napredne stranke.

Posle odrađenog posla u Apatinu, Mirčić se pokazao kao koristan saveznik za Andreja Vučića, osobu koja neformalno upravlja naprednajcima u Vojvodini. Po Andrejevoj želji, Mirčić naizgled sarađuje sa Igorom Mirovićem, predsednikom izvršnog odbora Vojvodine, a u suštini ga špijunira za potrebe braće Vučić.