Finansije
Ko
i kako je pljačkao novac privatizacijom srpskih preduzeća
Prljavi
profit od rupa u zakonu
Ugovor
o pružanju konsultantskih usluga za grupu preduzeća GP 60 do u detalje opisuje
kako su se stalnom saradnjom između Agencije za privatizaciju i privatnog
preduzeća "Agencija za strateški konsalting" nameštali privatizacioni
tenderi i kako je Srbija u deceniji vladavine DS-a i G-17 plus (sada URS)
oštećena za više desetina milijardi evra, pokradenih samo kroz prodaju
nekadašnjih društvenih preduzeća unapred poznatim kupcima
Igor
Milanović
Postupak dosadašnjih privatizacija tako je sproveden da
funkcioneri Evropske unije insistiraju da se istražni organi Srbije ozbiljno
pozabave ovim pljačkama. Najveći deo novca opljačkan je tako što su preduzeća prodavana
u bescenje domaćim i inostranim tajkunima, koji su ih zatim prodavali u
delovima i sa enormnom dobiti. Čak ni to nije bilo dovoljno domaćim
vlastodršcima, pa su napravili sistem u kome je svako krao i to na svakom
nivou. Prosto je neverovatno kako je sve perfektno zamišljeno, ali ne za
dobrobit države i naroda, već pojedinaca na vlasti i njima bliskih osoba.
Saradnja između Agencije za privatizaciju i privatnog
preduzeća "Agencija za strateški konsalting Saša Dimitrijević PR"
predstavlja primer kako se radilo i kralo. Agencija za privatizaciju je sa
privatnim preduzećem 10. septembra 2007. potpisala ugovor o pružanju
konsultantskih usluga broj 1-1460107. Svuda u dokumentaciji se "Agencija
za strateški konsalting" navodi kao pravni subjekat, odnosno preduzeće,
mada ga danas nema prijavljenog u Agenciji za privredne registre.
Ova "sitnica" sa nepostojanjem prijave
pokazaće se kao najkorisniji deo celog poslovnog aranžmana. U članu 8.2.4.
pomenutog ugovora, koji je u ime Agencije za privatizaciju potpisala Vesna
Džinić, kao vršilac dužnosti direktora, a u ime privatnog preduzeća Saša
Dimitrijević, navodi se sledeće: "Ugovorne strane su saglasne da će
Klijentu i trećim licima za naknadu štete, troškova i izmakle dobiti... biti
odgovoran Konsultant."
Kako je na samom početku ugovora definisano da će
Agencija za privatizaciju u daljem tekstu biti Klijent, a Agencija za strateški
konsalting nazivaće se Konsultantom, jasno je da iz prethodno pomenutog člana
proizilazi da država Srbija nema nikakvu odgovornost prema trećim licima, već
će eventualne zahteve za odštetu morati da reguliše privatno preduzeće koje je
u međuvremenu nestalo iz registra APR-a. To znači da niko više nije ni
odgovoran.
Lukavo smišljeno, nema šta, posebno jer je u međuvremenu
i narečena Vesna Džinić sa koferima punim para (preko 50 miliona dolara,
sveukupno) takođe nestala iz Srbije.
Predmet pomenutog ugovora bile su konsultantske usluge u
postupku aukcijske privatizacije grupe preduzeća GP 60, koju su činili: "Energoinvest-energokomerc",
Beograd, "Trans-jugšped", Beograd, "Yugradis", Beograd,
"Semenarna", Beograd, "Šipad komerc Nameštaj promet",
Beograd, "ZP commerce", Beograd, "Monting Atos",
Beograd," Energokomerc", Novi Sad, "V&V Co.", Beograd,
"Veoinduplati", Beograd, "Koža-plastika", Niš, "Mirna
trgovina", Beograd, "Zlatarna internacional", Beograd,
"Beo-dalma", Beograd, "Beo-dita", Beograd,
"Inter-konim", Beograd i "Inter-best", Beograd.
Veoma je značajno podvući da je Agencija za
privatizaciju planirala aukcijsku privatizaciju pomenutih 17 preduzeća, a ne
prodaju putem direktne pogodbe. Ovo je važno imati u vidu, budući da u prilogu
A ("Projektni zadatak") pomenutog ugovora u članu 2.1. stoji: "Pronalaženje
i kontaktiranje potencijalnih investitora treba da počne odmah nakon početka aranžmana."
U članu 2.2. priloga A jasno se
Konsultant upućuje na to zbog čega je neophodno da pre raspisivanja
privatizacione aukcije kontaktira potencijalne kupce: "Prilikom
kontakta ostvarenih sa potencijalnim kupcima Konsultant je obavezan da razmotri
njihove zahteve i strategije u pogledu privatizacije odabranih preduzeća i to
koristi prilikom izrade dokumentacije za I fazu." Dokumentacija za I
fazu definisana je pomenutim prilogom A kao: procena vrednosti preduzeća i
izrada programa privatizacije.
Iz ovoga se vidi da je Konsultant, po izričitoj želji
Agencije za privatizaciju, procenu preduzeća trebalo da odradi u dogovoru sa
kupcem. Celokupna kasnija, javna aukcija za prodaju bila je najobičnija farsa.
Odabrani konsultant, za čije usluge je iz republičkog
budžeta samo za ovaj projekat ukupno plaćeno 9.714.940 dinara, klijentu je
dostavio i spisak saradnika iz čijih biografija se vidi da je Agencija za
strateški konsalting intenzivno sarađivala sa Agencijom za privatizaciju.
Iz biografije rukovodioca projekta prof. dr
Milovana M. Ilića proizilazi
da je on već od 2002. bio direktor projekata različitih
privatizacija, i to: GP 16 (11 preduzeća 2002), GP 19 (13 preduzeća
2002), GP 7 (11 preduzeća 2002), GP 4K (17 preduzeća
2003), GP 6K (15 preduzeća 2003), GP 38 (15 preduzeća
2004), GP 14K (18 preduzeća 2005), GP 15K (17 preduzeća
2005), kao i GP 53 (13 preduzeća 2007). Ilić je
pre toga 2001.bio likvidacioni upravnik "Centrotrgovina" i
"Centroprehrana", odnosno od 15. novembra 2000. stečajni
upravnik preduzeća "Centrokoop eksport-import".
Ništa manje nije interesantna ni biografija samog Saše
Dimitrijevića za koga se navodi da je od 2006.
direktor "Agencije za strateški konsalting". On je od 2002. kao stručni
saradnik učestvovao u projektnim timovima za privatizaciju devet
privatizacionih grupa, među kojima su i one u kojima je Ilić
bio direktor projekta. Očigledno dobro uhodani tandem.
U privatizaciji pet privatizacionih grupa desna ruka
Dimitrijevića bila je Vukica Protić,
pravnik. U čak sedam privatizacija grupa preduzeća,
Dimitrijević i Ilić su koristili usluge Save Popovića, koji
se uprkos svojim poodmaklim godinama (u trenutku potpisivanja ugovora za GP 60
imao je skoro 70 godina) pojavljuje kao rukovodilac finansijskog tima. Deo
uigrane ekipe činio je i Novak Novaković,
takođe
blizu sedamdeset godina star i već pet godina u penziji, koji je
ranije učestvovao
u privatizaciji šest privatizacionih grupa. U stalnoj postavci nalazimo i
Dušicu Sančić,
koja je pre GP 60 kao menadžer marketinga i dizajna (?!) učestvovala
u privatizaciji pet privatizacionih grupa.
Kao procenitelj vrednosti građevinskih
objekata i zemljišta preduzeća, u sedam slučajeva
privatizacije grupe firmi uz tandem Ilić-Dimitrijević
pojavljuje se Slobodan Barbulović, dok se u šest
slučajeva
kao procenitelj opreme javlja Nenad Kunić.
Sve ukazuje na to da je Saša
Dimitrijević oko sebe okupio ne samo dobro uigranu ekipu već da
se radi i o organizovanom kriminalu. Očigledno je da već
godinama jedna te ista grupa "konsultanata" odlučuje
o privatizaciji srpskih preduzeća. Nedavno bekstvo Džinićeve
u inostranstvo moglo bi da bude siguran znak da će uskoro
biti pokrenut sudski postupak protiv članova ove, ali i drugih grupa koje
su rasprodale srpsku privredu, od čega su korist imali samo pojedinci
na vlasti i njima bliske osobe.
Uplata i isplata, na mah
Dogovorna pljačka
nije se pod "demokratskim"
vlastima izvodila samo u postupcima privatizacije nekadašnjih
društvenih preduzeća, već po
potrebi i kroz stečaj privatnih firmi. O čerupanju
i otimanju više miliona evra vredne imovine "Veritima
d.o.o." Tabloid je pisao u broju 257, a u međuvremenu
su stigli i novi dokazi.
Jedan od "poverilaca"
čijom
zaslugom je "Veritimo" gurnut u isfabrikovani stečaj
jeste i Volksbanka. Ona 6. juna 2007. predaje dinarski izvod broj 1 za račun
"Veritima", iz koga se vidi da je 1. januara 2007. na osnovu broja
naloga 55813 nekome plaćeno 22.280.084,33 dinara. Kome
i zašto je sa računa
"Veritima" prebačen ovaj novac ne navodi se u
pomenutom izvodu.
Ista banka, međutim,
izdaje još jedan izvod broj 1 i to istog dana (6. juna 2007) na
kome više nema pomenute transakcije?!
Tabloidovi
izvori bliski stečajnoj mafiji smatraju da se ovde
radi ili o pranju para ili o fiktivnom podmirivanju nekih dugova Volksbanke
(moguće prema VB Lizingu), jer je istovremeno
izvršena uplata i isplata pomenute sume od preko 22 miliona dinara. U svakom
slučaju, reč je o nezakonitosti, a šta
je tačno bio njen cilj moguće je
utvrditi jedino u sklopu obimne istrage koju nadležno
tužilaštvo
očigledno
ne želi da pokrene u slučaju
"Veritima" i rada njegovih stečajnih
upravnika i sudija.