STOP TIRANIJI Sloboda za Milovana Brkića, sloboda za Srbiju

Tužioci i sudije nastavljaju s brutalnim progonom Milovana Brkića

Povezani su, umesto da su svezani

Bivši zamenik Milovana Brkića, Milan Malenović, zbog „ugrožavanja sigurnosti A.Vučića" proveo skoro šest meseci u pritvoru, a potom u kućnom pritvoru, a umro je od posledica boravka u zatvoru. Da li po istom receptu spremaju i smrt Milovana Brkića, koji je teško bolestan? Ko su ti ljudi? Milovan Brkić je obavešten od relevantnih izvora da su u njegovom progonu i pokušaju likvidacije učestvovali Maja Popović, ministarka pravde; Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova; Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu; Rastko Popović, zamenik predsednika Apelacionog suda; Nikola Mikić, sudija Višeg suda u Beogradu; Zorica Avramović, sudija Višeg suda u Beogradu; Viši javni tužilac Ljiljana Komnenović; Nenad Stefanović, glavni javni tužilac Višeg tužilaštva; kao i još nekoliko lica iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Milovan Brkić je dobio čvrsta obećanja da će svi koji su u njegovom slučaju kršili zakon, biti privedeni pravdi. A on ima tu snagu i uticaj.

Vladimir Molotok

Slučaj glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića potvrđuje da srpsko tužilaštvo i sudovi predstavljaju organizovanu kriminalno-zločinačku grupu.

Brkića je 8. maja optužila javna tužiteljka Ljiljana Komnenović da je kao jedan od šetača na protestu, na pitanje NN lica šta misli o ovom skupu, odgovorio šta misli, misleći da je reč o znatiželjnom građaninu, koji je, ustvari, bio agent tajne službe.

Gospođa tužilac je dovedena u Više javno tužilaštvo iz Trećeg osnovnog tužilaštva, odakle je doveden i glavni tužilac Nenad Stefanović.

Gospođa Komnenović je alkoholičarka i narkomanka. Njene obnažene fotografije Magazin Tabloid je objavio, a naknadno smo dobili iz policije dokaze da šmrče koku i koji diler je snabdeva. Stan je dobila od Milije Babovića, vlasnika Verano-motorsa.

E, predlog za određivanje pritvora Brkić ove tužiteljke usvaja sudija Nikola Mikić, a nakon ukidanja tog rešenja potvrđuje ga sudija Zorica Avramović, koja se proslavila u sudskim procesima, među kojima je i suđenje sinu Željka Mitrovića za nasilnu smrt Andre B.

Rešenje o pritvoru, da podsetimo, potvrdio je Apelacioni sud u Beogradu, a predsednik veća je bio zamenik predsednika Suda Rastko Popović, suprug ministarke pravde.

Sudija Višeg suda Dušan Agatonović, tek ražalovani predsednik Trećeg osnovnog suda u Beogradu, koji je ovejani kriminalac i u seksualnoj vezi sa Nenadom Stefanovićem, glavnim Višim javnim tužiocem, koji je bio tužilac u Trećem osnovnom tužilaštvu, osudio je Brkića 7. juna na kaznu zatvora od jedne godine i dva meseca i produžio mu pritvor do odlaska na izdržavanje kazne. On potom odlazi na godišnji odmor i žalbe na presudu stižu u Apelacioni sud 30. avgusta.

Predmet je dobila sudija Snežana Jovanović, koja suđenje-sednicu veća zakazuje za 13. septembar. Veće napušta sudija Miodrag Majić, pravdajući se odlaskom na godišnji odmor.

Apelaciono veće ukida presudu, a pritvor zamenjuje „zabranom napuštanja stana"! Uslovi su teži nego zatvorski. Pisani otpravak rešenja o ukidanju presude stiže u Viši sud 17. oktobra, ali sudija Dušan Agatonović ne zakazuje suđenje, koje se, inače, vodi po hitnom postupku!

Sudija Agatonović, čije izuzeće će odbrana tražiti, prilažući dokaze, nije podneo zahtev za svojim izuzećem, što bi učinio svaki sudija koji ima makar malo morala. On tvrdi da će Brkića držati u pritvoru dok je Vučić na vlasti, jer se plaši Milovanovog uticaja u javnosti.

Apelaciono veće smatra da je sud morao da utvrdi identitet NN lica, kako to navodi tužilac u optužnici, da utvrdi u kom svojstvu je postavio pitanje Brkiću, da li se predstavio i na koji način je snimio izjavu.

Sve to upućuje da je reč o montiranom procesu i da tužilac nakon nekoliko meseci, ne može utvrditi identitet NN lica, jer njegovo ime nije navedeno u krivičnoj prijavi MUP-a Srbije.

Ali, važno je da sudija Agatonović, kome je kum Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu, može nekažnjeno da oduzima slobodu.

Milovan Brkić je jedini novinar - glavni urednik nezavisnog glasila koji je u zatvoru zbog uvrede diktatora Vučića. Hoće li dočekati slobodu?

Da podsetimo, ponovo, da je i bivši zamenik Milovana Brkića Milan Malenović, zbog „ugrožavanja sigurnosti A.Vučića" proveo skoro šest meseci u pritvoru, a potom u kućnom pritvoru, a umro je od posledica boravka u zatvoru.

Da li po istom receptu spremaju i smrt Milovana Brkića, koji je teško bolestan?

Ko su ti ljudi?

Milovan Brkić je obavešten od relevantnih izvora da su u njegovom progonu i pokušaju likvidacije učestvovali Maja Popović, ministarka pravde;

Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova;

Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu;

Rastko Popović, zamenik predsednika Apelacionog suda;

Nikola Mikić, sudija Višeg suda u Beogradu;

Zorica Avramović, sudija Višeg suda u Beogradu;

Viši javni tužilac Ljiljana Komnenović;

Nenad Stefanović, glavni javni tužilac Višeg tužilaštva; kao i još nekoliko lica iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Skoro svi učesnici u ovom postupku kršili su procesna i ljudska prava gospodina Brkića. To potvrđuje i odluka veća Apelacionog suda, kojom je ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen Višem sudu na ponovno odlučivanje. Apelaciono veće je usvojilo žalbe okrivljenog i njegovih branilaca na presudu, kojom je sudija Agatonović nameravao da Brkića pošalje na 14 meseci robije, ali nije mu ukinulo pritvor.

Branilac Milovana Brkića, advokat Vladimir Gajić, u žalbi je istakao bitne povrede odredaba Zakona o krivičnom postupku. S obzirom da je sudija Agatonović pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, Gajić je predložio da se prvostepena presuda preinači i donese oslobađajuća presuda. Iste razloge za ukidanje prvostepene presude naveli su i advokati Stevan Damnjanović i Ivan Ninić, kao i okrivljeni Milovan Brkić.

Žalbu na prvostepenu presudu uložilo je i tužilaštvo, koje je zahtevalo da Apelacioni sud osudi gospodina Brkića "na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju od onog koje je utvrđeno prvostepenom presudom", a da se žalbe okrivljenog i njegovih branilaca odbace kao neosnovane.

Apelacioni sud je, na sednici održanoj 13. septembra 2023. godine, zaključio da su žalbe okrivljenog Brkića i njegovih branilaca osnovane.

- Nakon ocene izvedenih dokaza, prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni Milovan Brkić dana 08.05.2023. godine, u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja Republike Srbije, pozvao da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi i predstavnici tih organa, tj. Narodna skupština Republike Srbije kao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, na taj način što je na javnom skupu koji je organizvan ispred doma Narodne skupštine "Srbija protiv nasilja", kao jedan od učesnika na pomenutom javnom skupu, na obraćanje NN učesnika skupa "evo čuli smo sad, kakav je vaš komentar gospodine Brkiću", izgovorio, između ostalog reći "izgleda će morati mladi klinci da puškama reše sudbinu Srbije, desiće se to što se desiti mora. Kakva protestna šetnja? Mi treba da uđemo prema Skupštini, da uhvatimo idiota, da mu otkinemo glavu. Mamu ti jebem Angelinu, dosta si nas zajebavao tako... Ne, mi ćutimo, kao ćutimo, hoćete da vam Milovan Brkić sa 67 godina donese slobodu", koji tonski video zapis je potom objavljen na internet portalima različitih javnih medijskih mreža "Srbin info", TV Pink", "Tviter", te time bio dostupan velikom broju građana. U delu obrazloženja presude koji se odnosi na ocenu izvedenih dokaza, prvostepeni sud je između ostalog naveo da okrivljeni Milovan Brkić ne spori vreme, mesto i način na koji je izneo inkriminisani tekst, ali da to pravda "figurativnošću" izrečenog, što je za sud neprihvatljivo zbog postojanja određenih protivrečnosti u odbrani okrivljenog i činjenici da je okrivljeni 20 godina urednik lista Tabloid, te je svakako morao znati za održavanje skupa, jer novinari imaju obavezu i dužnost da obaveštavaju javnost, zatim da izgovorene reči nisu nejasne, već su veoma jasne, smislene i pokazuju stvarnu nameru okrivljenog Brkića, da je takođe neprihvatljiva i teza odbrane da je okrivljeni iznosio vrednosni sud i da je reč o zabrani slobode govora, pri čemu se pozivanje na slobodu govora ne može pravdati slobodom izražavanja. Zbog toga prvostepeni sud prvostepeni sud smatra da se ne može prihvatiti teza odbrane da se ovim postupkom krše određena prava okrivljenog Milovana Brkića, posebno pravo na iznošenje vrednosnog suda, koju tezu sud nije prihvatio, nalazeći da sve izrečeno u činjeničnom opisu izreke presude zapravo predstavlja pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Prvostepeni sud je naveo i da je neprihvatljiva teza odbrane da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o pozivanju na nasilnu promenu ustavnog uređenja zato što okrivljeni nije bio organizator, govornik, nije bio na bini, nije imao mikrofon, s obzirom da te činjenice nisu od presudnog značaja. Po nalaženju prvostepenog suda, okolnost da je rečenice izgovorila ličnost koja ima dugogodišnje životno i profesionalno iskustvo, da uživa ugled među određenim kolegama i čitaocima Tabloida, pa samim tim težina izgovorenih rečenica, intenzitet, meso dešavanja, kao i podatak da je inkriminisani tekst snimljen i sačinjen video i audio zapis, a zatim objavljem putem internet stranica i na portalima javnih medijskih mreža, bio dostupan velikom broju građana, ukazuje da je reč o pozivanju na nasilnu promenu ustavnog uređenja, a pozivanjem se kod drugog izaziva odluka i pozivanje je upravljeno na neodređen broj ljudi. Potom je naveo da je pravnom analizom utvrđenog činjeničnog stanja našao da su se u radnjama okrivljenog Milovana Brkića stekli svi subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309 stav 1 Krivičnog zakonika - navodi se u odluci Apelacinog suda, kojom je ukinuta prvostepena presuda.

Veće, kojim je predsedavala sudija Mirjana Popović, detaljno je objasnilo sve propuste u presudi sudije Dušana Agatonovića. Kao prvo, izneta je definicija krivičnog dela koje se Milovanu Brkiću stavlja na teret. U odluci Apelacionog suda jasno se navodi da je radnja krivičnog dela - pozivanje ili podsticanje na delatnosti upravljene protiv bezbednosti ili ustavnog uređenja Srbije: "Pozivanje je stvaranje odluke kod drugog da preduzme određene delatnosti i najčešće se vrši nagovaranjem, ubeđivanjem, predočavanjem nekih okolnosti i slično, i treba da se vrši prema građanima ili grupi građana. Za postojanje ovog krivično dela nije od značaja na koji način se vrši pozivanje, ali se mora vršiti u nameri ugrožavanja bezbednosti ili ustavnog uređenja Srbije." Subjektivna komponenta je konstitutivno obeležje krivičnog dela i mora se utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, jer se po njoj ovo delo razlikuje od mogućih kritika i ocena na račun državnog uređenja.

- Za krivicu je potreban direktan umišljaj i učinilac treba da je svestan da propagira nasilnu promenu ustavnog uređenja, odnosno svrgavanje najviših državnih organa ili predstavnika tih organa. S obzirom na navedena bitna obeležja krivičnog dela u pitanju, osnovanim se pokazuju žalbeni navodi da su u prvostepenoj presudi izostali razlozi u pogledu postojanja namere ugrožavanja bezbednosti ili ustavnog uređenja Srbije, kao i postojanje direktnog umišljaja na strani okrivljenog. Ovo imajući u vidu činjenicu da je prvostepeni sud na strani 15 pobijane presude, prilikom ocene psihičkog odnosa okrivljenog Milovana Brkića prema izvršenom krivičnom delu iz člana 309 stav 1 KZ jedino naveo sledeće: "Sud je ceneći sve okolnosti našao da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem. Imenovani je bio svestan svog dela čije je izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno. Obavezni element subjektivnog karaktera jeste namera ugrožavanja ustavnog uređenja." U pogledu postojanja namere, prvostepeni sud nije dao nikakve razloge. Prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude navodi da okolnost da je snimljen i sačinjen snimak i objavljen na medijskom portalu, odnosno da je inkriminisani tekst snimljen i sačinjen video i audio zapis, a zatim objavljen putem internet stranica i na postalima javnih medijskih kuća i bio dostupan velikom broju građana, ukazuje da je reč o pozivanju na nasilnu promenu ustavnog uređenja koje je upravljeno na neodređen broj ljudi. Međutim, da bi se kao nesumnjiv i pravilan prihvatio ovakav zaključak prvostepenog suda, bilo je nužno utvrditi da li je okrivljeni u trenutku kada izgovara predmetne reči znao da će to biti objavljeno i imao nameru da stvori kod drugog odluku u smislu navedenog krivičnog dela. Okrivljeni Milovan Brkić u svojoj odbrani nije sporio da je kritičnom prilikom izgovorio inkriminisane reči, i nesporno je da su iste kasnije objavljene, ali prvostepeni sud nije izvršio ocenu odbrane okrivljenog da nije znao kome govori i kako će to biti upotrebljeno, tojest da nije znao da to bilo ko snima, jer nije bilo mikrofona, niti voditelja i radi se o odgovoru na pitanje njemu nepoznatog lica. Ni umišljaj na strani okrivljenog, ni namera u smislu člana 309 stav 1 KZ, ne mogu se vezati samo za dugogodišnje iskustvo okrivljenog, bez ocene u sklopu ostalih okolnosti kritičnog događaja, koja je u prvostepenoj presudi izostala, tako da je ostalo nejasno da li je okrivljeni znao da se obraća velikom broju lica i da li je imao nameru da se obrati građanima ili grupi građana u cilju da ih pozove na delatnosti upravljene protiv bezbednosti ili ustavnog uređenja Srbije. Prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi i navede razloge o tome da li je okrivljeni znao da će njegova izjava biti objavljena ili se obraćao osobi koja mu je postavila pitanje ne znajući da će to biti objavljeno. Nije utvrđeno čime je snimak sačinjen, da li načinjen telefonom ili mikrofonom i kamerom, ko je i u kom svojstvu sačinio audio i video snimak, što su takođe okolnosti koje ukazuju na postojanje ili nepostojanje svesti okrivljenog o tome da će njegova izjava biti objavljena, što je za sada ostalo nejasno, pogotovo imajući u vidu da se u izreci presude navodi da je okrivljeni izjavu dao "na obraćanje NN učesnika skupa" koji je od njega tražio komentar - navodi se u obrazloženju odluke Apelacionog suda o ukidanju prvostepene presude protiv Milovana Brkića.

Imajući u vidu sve navedeno, Apelacioni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda da su pravilno i potpuno utvrđene sve relevantne činjenice neophodne za pravilno presuđivanje u ovom postupku. Zbog toga je Apelacioni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku otkloni propuste na koje mu je ukazano.

- Prvostepeni sud će ponovo izvesti i svestrano oceniti sve raspoložive dokaze, po potrebi izvesti i druge dokaze u cilju utvrđivanja pravilnog i potpunog činjeničnog stanja, a potom u obrazloženju izneti činjenice koje je utvrdio u krivičnom postupku i iz kojih razloga ih uzima kao dokazane ili nedokazane, dajući pri tome naročitu ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza i kojim se razlozima rukovodio pri utvrđivanju da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, uzevši u obzir i ostale žalbene navode, na koje u ovom rešenju nije posebno ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese jasnu, pravilnu i zakonitu odluku koja ne bi mogla biti dovedena u sumnju - zaključilo je veće Apelacionog suda, kojim je predsedavala sudija Mirjana Popović.

Apelacija je, kao šte se ističe u ovom rešenju, utvrdila da prvostepena presuda nije zasnovana na relevantnim činjenicama i dokazima da je Milovan Brkić izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Međutim, iako je ukinula nezakonitu presudu, isto veće sudije Popović je gospodinu Brkiću odredilo drakonske mere kućnog pritvora. Glavni urednik Magazina Tabloid nije osuđen, ali zabranjeno mu je da radi, da koristi telefon i internet, kao i da prima bilo koga u posetu.

Veće Apelacionog suda je ovo rešenje donelo 13. septembra, a Višem sudu u Beogradu i strankama u postupku je poslalo tek 17. oktobra 2023. godine. S obzirom na očiglednu nameru da se što više oteže sudski postupak, kako bi Milovan Brkić što duže proveo u pritvoru, može se očekivati da s tom praksom nastavi i sudija Agatonović. Iako mu je presuda ukinuta, taj sudija nije podneo zahtev za vlastitim izuzećem iz postupka. Bez elementarnog ljudskog stida ili profesionalne nelagode, Agatonović će, sigurno, iskoristiti sve procesne mogućnosti da odugovlači postupak. Ukoliko u tome uspe, bez obzira na konačan epilog suđenja, Milovan Brkić će neosuđen odslužiti kaznu koju mu je Agatonović odredio nezakonitom prvostepenom presudom.

S druge strane, očekuje se da okrivljeni i njegovi branioci podnesu zahtev za izuzeće sudije Agatonovića iz ponovljenog postupka. Kad bi se u srpskom pravosuđu poštovali pravo, pravda, zakoni i zdrav razum, kao objašnjenje razloga za izuzeće sudije Agatonovića bilo bi dovoljno rešenje Apelacionog suda. U njemu su navedeni svi propusti u prvostepenom postupku. Ipak, pravda i zakoni nisu dovoljno, naročito ne kad se na čelu Apelacionog suda nalazi Agatonovićev kum Duško Milenković. Zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu je Rastko Popović, suprug ministarke pravde Maje Popović. U tom lancu kriminalizovanog pravosuđa nalaze se i druge sudije i tužioci, strogo kontrolisani od svojih gospodara iz izvršne vlasti. Svako od njih je dao pun doprinos torturi nad glavnim urednikom Magazina Tabloid.

Milovan Brkić je dobio čvrsta obećanja da će svi koji su u njegovom slučaju kršili zakon, biti privedeni pravdi. A on ima tu snagu i uticaj.

antrfile

Dozvoljene posete advokata

Sudija Dušan Agatonović je odobrio advokatu Stevanu Damnjanoviću da posećuje svog branjenika Milovana Brkića.

Šest nedelja nakon što je Apelacioni sud odredio meru kućnog pritvora gospodinu Brkiću pod uslovima kakvi nisu bili nametnuti ni okrivljenima za ubistva i druga teška krivična dela, postupajući sudija Agatonović je odgovorio advokatu Damnjanoviću na pitanje da li branioci okrivljenog i njegova rodbina mogu da ga posećuju, pošto mu je zabranjeno napuštanje stana.

- Saglasni smo da, kao branilac okrivljenog Brkić Milovana, u radno vreme posećujete imenovanog, na način koji ne bi ometao aktivnosti okrivljenog u smislu odlaska u zdravstvene ustanove, radi pružanja pomoći, kontrole zdravstvenog stanja, te odlaska na zakazana suđenja. U pogledu posete rodbine okrivljenom Brkić Milovanu, potrebno je da dostavite podatke za lica koja bi posećivala okrivljenog, kao i dokaze koji bi potvrđivali srodstvo sa okrivljenim, kako bismo bili u mogućnosti da donesemo odluku povodom toga - navodi se u rešenju sudije Agatonovića.

I to rešenje pokazuje Agatonovićevu sklonost ka manipulacijama. Osim što su mu bile potrebne tačno tri nedelje da odgovori advokatu Damnjanoviću, sudija potpuno nepotrebno zahteva "dokaze koji bi potvrđivali srodstvo sa okrivljenim". Agatonović ima sve potprebne dokaze, na osnovu kojih je dozvoljavao rođacima Milovana Brkića da ga posećuju u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora dok je trajao prvostepeni postupak.

Antrfile

Odmah treba ukinuti pritvor

Odlukom Apelacionog suda, od 13. septembra 2023, ukinuta je prvostepena presuda i Milovanu Brkiću zamenjena mera pritvora u meru zabrane napuštanja stana, s tim da okrivljeni ne može koristiti telefon, niti internet, niti primati druga lica u stan. Trajanje ove mere je oročeno do tri meseca, kada će sud opet odlučivati da li postoje razlozi da se navedena mera produži.

Kao razlog je navedena mogućnost da "okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponovi krivično delo". Posle 176 dana, koje je gospodin Brkić proveo u pritvoru, njegov branilac Stevan Damnjanović je 2. novembra 2023. podneo predlog za ukidanje te mere ograničenja slobode.

- Nisu jasni razlozi za ceo dosadašnji pritvor i mera pod kojom se i sada okrivljeni nalazi. Naime u prvobitnom predlogu tužilaštva, stojalo je da se pritvor odredi između ostalog iz razloga što će okrivljeni ponoviti krivično delo na protestu koji treba da se održi dana 14 maja tekuće godine. Od tog dana prošlo je 176 dana, pa je nemoguće da i dalje postoji opasnost da će okrivljeni na protestu koji je odražan 14 maja ponoviti krivično delo. Sama mera zabrane napuštanja stana predstavlja meru obezbeđivanja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, a sama činjenica da je predmet vraćen na prvostepeni postupak nam govori, da je svaka mera bespotrebna. Samo produživanje mere zabrane napuštanja stana ona se poistovećuje sa kaznom zatvora, a ne bi trebalo tako da bude. Mi imamo situaciju da se okrivljenom sudi za krivično delo koje nema neku veću društvenu opasnost, a da se Predrag Koluvija i Dijana Hrkalović, kojima se sudi za mnogo teža krivična dela brane sa slobode. Što se tiče presude po kojoj je okrivljeni osuđen od samog dela je prošlo više od pet godina, a od pravosnažnosti preko dve godine. On tamo nije osuđen na krivičnu sankciju zatvor, već na uslovnu osuda. Na samo krivično delo na koje je osuđen nema nikave veze sa ovim krivičnim delo, čak nisu ni istovrsna ili slična krivična dela. Isto tako ne znamo kako je sud do sada utvrdio da je okrivljeni pokazao bezobzirnost u vršenju krivičnog dela, kada takvu činjenicu ne dovodi u vezu sa bilo kojom okolnost - navodi advokat Damnjanović u predlogu za ukidanje pritvora Milovanu Brkiću.

Stevan Damnjanović je istakao da okrivljeni Brkić ima 67 godina i da boluje od više bolesti i ima visok krvni pritisak i visok šećer. Brkićev boravak u zatvoru je već narušilo njegovo zdravlje, kreće se uz pomoć štapa i pije lekove. Njegovo zdrastveno stanje je bespovratno uništeno i nikakva kasnija eventualna novčana naknada ne može vratiti njegovo zdrastveno stanje u normalu, pre nego što je došao u pritvorsku jedinicu u centralnom zatvoru.

- Prvostepena presuda kojom je okrivljeni osuđen na 14 meseci zatvora je ukinuta i vraćena na ponovno suđenje. Iz samog obrazloženja odluke o ukidanju presude, vidimo da postoje činjenice i jasni argumenti koji nam govore da će okrivljeni u ponovnom postupku biti oslobođen. Inače okrivljeni nema nikakva primanja, nema sredstva od kojih se izdržava, zabranjeno mu je da ga druga lica posećuju u stanu, živi sam, pa i taj jedan sat koji ima na raspolaganju dnevno, on koristi da bi obezbedio sebi hranu za život, platio račune i kupio lekove. Svako dalje trajanje ove mere dodatno pogoršava i zdrastvenu situaciju i finansiski opstanak okrivljenog. Takođe, vlada je raspuštena i idemo na nove izbore koje su raspisani za 17 decembar, tako da ne postoji nikakva mogućnost da okrivljeni ponovi krivično delo, koje mu se stavlja na teret. Shodno napred navedenom, kao branilac okrivljenom sudskom veću koje bude odlučivalo o ovom predlogu, (a prepostavljam da će to ponovo biti sudije Zorica Avramović, Vesna Lukačević i Olivera Pajić) postavljam sledeća pitanja: 1 - Kako je moguće da lice koje ima 67 godina i određene bolesti, predstavlja toliku opasnost da će u najkraćem roku ponoviti krivično delo iz člana 309 stav 1 KZ pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, da jedino mera zabrane napuštanja stana je adekvatna mera obezbeđivanja prisustva okrivljenog lica? 2 - S obzirom da je danas 176 dan od dana kada je lice lišeno slobode, na osnovu čega se opravdava ovaliko trajanje pritvora i mere zabrane napuštanja stana shodno činjenici da se delo koje se stavlja na teret okrivljenom nema znatnu društvenu opasnost jer je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina? 3 - Predrag Koluvija, Dijana Hrkalović i Darko Šarić se brane sa slobode u postupcima u kojima im se sudi za najteža krivična dela. S druge strane Milovanu Brkiću se sudi za krivično delo koje nema neku preteranu društvenu opasnost. Kako sud objašnjava da sa jedne strane imamo lica kojima se sudi za najteža krivična dela i ta lica se nalaze na slobodi, a sa druge strane imamo lice kome se sudi za lakše krivično delo i on se nalazi pod merom? 4 - Na osnovu čega sud utvrđuje koliki je kratak vremenski period u kome će ponoviti krivično delo? Koliko traje taj period? Jel taj period duži od 176 dana? - ističe advokat Damnjanović, koji je predložio da sud ikine meru zabrane napuštanja stana Milovanu Brkiću i da mu se omogući da se brani sa slobode.

antrfile

Brkić: Tražim pravo na život!

Milovan Brkić je Višem sudu u Beogradu podneo predlog za ukidanjem mere zabrane napuštanja stana. Glavni urednik Magazina Tabloid je ukazao da je Apelacioni sud 13. septembra 2023. godine ukinuo rešenje o određivanju pritvora i zamenio ga zabranom napuštanja stana, navodeći pogrešnu adresu, jer se u spisima nalazi zapisnik o pretresu stana u kojem živi.

Višem sudu u Beogradu je 17. oktobra 2023. godine dostavljeno rešenje o ukidanju prvostepene presude, iz kojeg proizilazi da se presuda zasniva na dokazu u kojem NN lice postavlja pitanje, te sud jasno upućuje da je naknadno teško izvesti taj dokaz, jer se ni u krivičnoj prijavi MUP-a ne navodi o kojem licu je reč i na koji način je to lice objavilo odgovor okrivljeno, a reč je o službeniku MUP-a.

- Dana 1. novembra, na predlog Vlade Srbije raspuštena je Narodna skupština i raspisani su vanredni parlamentarni izbori. Dakle, nemoguće je i teoretski pozivati na nasilnu promenu ustavnog uređenja jer se na izborima odlučuje o poslanicima Skupštine, koja potom bira Vladu Srbije - navodi Milovan Brkić u zahtevu za ukidanje mere kućnog pritvora.

Brkić je detaljno objasnio zdravstvene probleme s kojima se suočava.

- Po izlasku iz pritvora, nakon štrajka glađu u trajanju od 107 dana, teško sam se razboleo. Iz priloženih izveštaja vidljivo je da se lečim od bolesti creva, da imam hronične bolesti visok krvni pritisak i dijabetes. Takođe, zbog posledica boravka u pritvoru i atrofije mišića nogu i ruku i zbog bolova u udovima nalazim se na fizikalnoj terapiji, o čemu je sud obavešten. Kontrolni pregled zakazan je za 9. novembar, a fizikalna terapija je za ovu vrstu bolesti potrebna do kraja novembra. Razboleo sam se od bolesti disajnih organa, te ću morati na lečenje u Institut za plućne bolesti. Krećem se uz pomoć štapa - navodi glavni urednik Magazina Tabloid i ističe ostale probleme, koji su mu nametnuti merom zabrane napuštanja stana: „Već mesecima nemam nikakve prihode i zbog rigoroznog ograničenja ne mogu da regulišem penziju. Samo lekove mesecima plaćam preko 30.000 dinara. Branilac u svom posebnom predlogu o tome dostavlja pisane dokaze. Sud je dozvolio posle 40 dana da me branilac može posećivati u stanu, što iziskuje ogromne troškove. Postupajući sudija nalaže da se odazivam na sudske pozive po drugim tužbama, onemogućavajući me da u redakciji Magazina Tabloid prikupljam dokaze radi odbrane. Nasilje suda uznemirilo je domaću i svetsku javnost, jer sam jedini urednik nezavisnog medija koje je u pritvoru šest meseci, bez najave da će suđenje biti zakazano, jer je proces montiran, bahato i nestručno. Tražim da vanraspravno veće ukine meru zabrane napuštanja stana i omogući mi lečenje, pribavljanje dokaza za regulisanje penzije i potrebnih dokaza za odbranu u drugim postupcima koji se vode zbog naknade štete zbog objavljenih informacija. Podnoseći predlog, tražim da o njemu ne odlučuje sudija Zorica Avramović, jer je prozivana zbog zloupotreba u vršenju sudijske funkcije, što dovodi u sumnju njenu nepristrastnost, što predstavlja zakonski osnov za izuzećem."