Tema

Srbija dospela na listu najzatrovanijih zemalja sveta

Zemlja rata, mraka i masovnog raka

U srpskom političkom establišmentu kruži poverljiv dokument na 84 strane koji su radili stručnjaci iz zdravstvenih i drugih eminentnih ustanova. Poverljiv dokument sa pečatom Centra za strateška istraživanja i razvoj Instituta za odbranu i bezbednost otkriva da je u Srbiji zbog prekomerne i nekontrolisane upotrebe herbicida i pesticida zatrovano zemljište, voće, povrće, stoka... Ako se tome doda i testiranje municije NATO alijanse 1999. godine na ovim prostorima, zaključak je da nam nema spasa.

Pripremio: Goran Predojević

Mikotoksini predstavljaju produkte parazitnih i saprofitnih gljiva. Unošenjem ovih toksina narušava se zdravlje ljudi i životinja. Oni spadaju u prirodne otrove koji su prisutni u našem neposrednom okruženju. Do ispoljavanja štetnosti će doći ako se granična koncentracija prekorači. Međutim, ukoliko unošenje kontaminirane hrane bude učestalije, nastaju hronična trovanja koja su daleko opasnija od kratkotrajnih.

Treba posebno istaći da mikotoksini imaju izraženu sposobnost akumulacije. Upotrebom reči "prirodni" opovrgava se činjenica da sve što je prirodno ne mora uvek biti i zdravo. Mikotoksini se unose putem hrane i talože se u jetri, bubrezima, slezini, mišićima i proizvodima životinjskog porekla. Njima se pripisuju mutagene, kancerogene i teratogene promene koje pogubno deluju na imunološki sistem. Za razliku od ostalih toksina, mikotoksini se odlikuju veoma postojanom strukturom koja im omogućava izrazitu otpornost na visoke temperature. To znači da se na visokim temperaturama ne mogu uništiti.

Halucinogena materija LSD je poznata po svom pogubnom uticaju na čoveka. Manje je poznato da je pečurka po imenu Claviceps purpurea, pored toga što produkuje mikotoksine, odgovorna i za pojavu halucinogenih materija koje su ljudi svesno iskoristili za spravljanje LSD psihoaktivne supstance. Mikotoksini se najčešće javljaju na nepravilno uskladištenim proizvodima: žitarice, stočna hrana, voće, suvo voće, meso, mleko... Pored ovih namirnica treba istaći i  kikiriki koji ako je zaražen i unešen u maloj količini u organizam u sto posto slučajeva izaziva karcinom jetre.

Centar za strateška istraživanja i razvoj Instituta za odbranu i bezbednost nada se da će ovim istraživanjem približili opasnosti sa kojim se svakodnevno susrećemo, a nismo ni svesni da mnogi zdravstveni problemi mogu početi štetnim dejstvom mikotoksina. Navedimo i to da iza ovog istraživanja nijedna zdravstvena ustanova nije htela da stane (ili prosto nije smela) pa je spis dobio oznaku poverljivog dokumenta. S obzirom na njegov značaj Tabloid objavljuje najzanimljivije delove.

Bombardovanje posle bombardovanja

Svetski savet za poljoprivredu i tehnologiju (CAST) napravio je spisak glavnih oblasti istraživanja, koja uključuju kontrolu hrane radi otkrivanja prisustva i količina mikotoksina; procenu kontrolnih metoda za prevenciju i lečenje; razvoj otpornih biljaka; poboljšanje uzrokovanja i analize; bolje razumevanje uticaja na životinje, posebno na slabljenje imunološkog sistema; toksikološka evaluacija nedavno otkrivenih mikotoksina i procena ekonomskih efekata, navodi se u poverljivom dokumentu.

Mikotoksini su široko rasprostranjeni i postoje različite vrste. Oni utiču na slabljenje imunološkog sistema koje može dovesti do različitih problema uključujući češću pojavu pojedinih bolesti, posebno mogu uzrokovati akutnu toksičnost, ali i hronične probleme.

Dijagnostikovanje mikotoksikoza je teško. Tehnike analize mikotoksina sve više napreduju. Postoje laboratorije koje ispituju razne vrste mikotoksina. Troškovi analize su ograničavajući faktor, ali mogu biti beznačajni u poređenju sa ekonomskim gubicima u proizvodnji i narušavanju zdravlja koje se povezuju sa prisustvom mikotoksina. Novije imuno-tehnike smanjile su troškove analiza. Uzimanje reprezentativnih uzoraka hrane je otežano prevashodno zato što plesni mogu da proizvedu velike količine mikotoksina u pojedinim delovima i zato je nivo mikotoksina veoma različit unutar cele količine hrane.

Prevencija formiranja mikotoksina je od suštinskog značaja, pošto postoji malo načina da se potpuno prevaziđu problemi kada su mikotoksini prisutni. Posipanje zrna amonijakom može uništiti neke mikotoksine, ali nema praktičnog metoda kojim bi se izvršila detoksikacija kontaminirane kabaste hrane. Neki aditivi se koriste u cilju smanjenja razvoja plesni, a time i u formiranju mikotoksina. Amonijak, propionska kiselina, sorbična kiselina, mikrobiološki ili enzimski aditivi su bar delimično efikasni u sprečavanju razvoja plesni. Skladišta hrane treba redovno čistiti. Treba obezbediti da se hraniva skladište sa propisanim sadržajem vlage i dobro očuvane građe. Žitarice i drugu suvu hranu (seno), treba skladištiti sa niskim sadržajem vlage, ispod koga se plesni teško razvijaju, a onda voditi računa da ostanu suvi. Provetravanje skladišta sa zrnastim hranivima je važno da bi se smanjilo širenje vlage i hrana očuvala u dobrom stanju.

Očigledno je da plesnivu hranu treba izbegavati, ako je to moguće. Ako dođe do neprihvatljivo visokih nivoa mikotoksina, poželjno je razređivanje ili uklanjanje zaražene hrane; međutim, često je nemoguće potpuno zameniti neka hraniva u obroku. U tim slučajevima se preporučuje povećanje nivoa proteina, energetske vrednosti i antioksidanata. Dobri rezultati su primećeni kad se apsorbensi gline (bentoniti), složeni nesvarljivi ugljeni hidrati dodaju hrani zaraženoj mikotoksinima kod pacova, živine, svinja i goveda.

Pojava mikotoksina povećana je nakon bombardovanja Srbije 1999. godine, kada je testirana municija sa projektilima od osiromašenog urana. Procene pokazuju da je samo na teritoriji Srbije upotrebljeno preko devet tona municije od uranijuma kalibra 30 mm. Posledice po stanovništvo i životnu sredinu su dugotrajne i njihovo precizno utvrđivanje tek predstoji. Ne treba prihvatiti stavove iz rata u Persijskom zalivu, pa ih minimizirati ili preuveličavati. Prve ocene pokazuju da se radi o efektu akutne posledice od radiotoksičnih nerastvorljivih aerosola što se može smatrati kao nuklearni udes.

Municija sa osiromašenim uranijumom manjeg kalibra, u vojnom pogledu, nije dovoljno efikasna protiv savremenih oklopnih sredstava, a naročito tenkova, jer joj je probojnost relativno mala i može uništiti ili onesposobiti samo lako oklopljena borbena i neborbena vozila, dok je kod većih kalibara probojnost jednaka potkalibarnim projektilima od drugih materijala. U ekonomskom pogledu, osiromašeni uranijum je kao nisko - radioaktivni nuklearni otpad jeftiniji od legura na bazi volframa i titanijuma. U ekološkom pogledu, zemlja proizvođač se na efikasan način rešava svog radioaktivnog otpada i na taj način čuva svoju okolinu, a dugotrajno narušava životnu sredinu napadnute zemlje. U pogledu psihološkog pritiska, ova municija je veoma efikasna, jer je uvek prisutan strah od nuklearnog zračenja i veoma je lako manipulisati javnim mnjenjem zemlje koja je žrtva.

Tokom agresije NATO pakta na Jugoslaviju 1999. godine, pored ostalih ubojnih sredstava, korišćeni su i projektili na bazi osiromašenog uranijuma. Ovi projektili su razvijeni na bazi potkalibarnih projektila sa povećanom kinetičkom energijom zrna čije se faze od poluraspada do potpunog raspada kreću od hiljadu pa do čak 35.000 godina.

Perspektiva propadanja

Koja sve municija NATO alijanse ima osiromašeni uranijum u svom sastavu? To su artiljerijska zrna kalibara 105 mm za tenkove serije M60 i M1, municija 120 mm za tenkove M1A1 i M1A2 Abrams, potom  za haubice kalibra 155 mm sa oznakom M86 PDM i ADAM. Svaki od ovih malih projektila sadrži 0,1 g osiromašenog uranijuma. Kasetna municija kalibra 155mm za artiljerijska oruđa sadrži određeni broj projektila malog kalibra ili protivpešadijskih i protivtenkovskih mina. Od krstarećih projektila se zahteva velika preciznost pogađanja a da bi se to postiglo potrebno je da se obezbedi što bolja stabilizacija projektila tokom leta. Dostupni podaci sugerišu da se u proseku koristi oko 20 kilograma osiromašenog uranijuma po jednoj krstarećoj raketi.

Situacija se posle agresije može deklarisati kao radiološki udes, jer se delovanje radioaktivne municije odvija i u miru. Radijacija je sa sobom isporučila i tovare mikotoksina koji će, kako se navodi u dokumentu Centra za strateška istraživanja Instituta za bezbednost, odolevati još hiljade godina.

Šta se još navodi u ovom alarmantnom dokumentu o nevidljivom tovaru "Milosrdnog anđela"?

Mikotosini su zapravo vlaknaste gljivice, odnosno plesni, koje proizvode jedinjenja štetna po ljude i životinje koje konzumiraju zaraženu hranu. U celom svetu je oko 25 odsto useva godišnje pogođeno mikotoksinima. Plesni su prisutne u celoj životnoj sredini. Najopasniji mikotoksini su: aflatoksin, deoksinivalenol, zearalenon, toksin T-2, fumonizin, ohratoksin i toksin PR (proizvodi plesan Penicillium). Postoje stotine različitih mikotoksina koji se razlikuju po svojoj hemijskoj strukturi i uticaju. Jedan od osnovnih načina delovanja mikotoksina je taj što slabi slabi imunološki sistem. Simptomi su često nespecifični, što otežava ili onemogućava postavljanje dijagnoze.

Teško postavljanje dijagnoze rezultat je i ograničenog istraživanja, kombinacije više mikotoksina, neravnomerne rasprostranjenosti i interakcija sa drugim faktorima. Prvo ih unose životinje kroz hranu, uglavnom krave, a potom preko obolelih životinja dospevaju u organizam ljudi. Ima ih nekoliko i svi su opasni po zdravlje biljaka, životinja i ljudi.

Deoksinivalenol je jedan od poznatijih mikotoksina koji se najčešće javlja kod žitarica: kukuruz, pšenica, ječam i zob. Ponekad se zove vomitoksin zato što se prvo povezivao sa povraćanjem kod svinja. Ispitivanja na svinjama su pokazala da je Deoksinivalenol (DON) mikotoksin koji se povezuje sa odbijanjem hrane, dijarejom, poremećajima u reprodukciji i smrtnosti. Podaci o uticaju DON-a na mlečna goveda pokazuju vezu između zagađenja hrane i slabih proizvodnih rezultata u mlečnom stadu ne utvrđujući uzrok i posledicu. Izveštaji sa terena dokazuju da DON utiče na slabe proizvodne rezultate mlečnih grla. Poput drugih mikotoksina, čist DON dodat hrani nije toliko toksičan kao DON u prirodno zaraženoj hrani. Smatra se da je ovo rezultat interakcije više mikotoksina u prirodno zaraženoj hrani.

Ovi mikotoksini mogu imati takvu interakciju da uzrokuju simptome koji su drugačiji ili teži od očekivanih. Na primer, sada je poznato da fuzarička kiselina reaguje sa DON-om i uzrokuje povraćanje, a to se ranije pripisivalo samo DON-u i dovelo je do korišćenja trivijalnog imena vomitoksin umesto DON. Veruje se da DON služi kao marker, pokazujući da je hrana bila izložena delovanjima koja pogoduju razvoju plesni i mogućem nastanku nekoliko mikotoksina. Hrana pozitivna na DON može sadržati druge mikotoksine, stoga bi nivo DON-a od 300 do 500 mernih jedinica u hrani mogao značiti problematičnu hranu i važno upozorenje.

Toksin T-2 je vrlo moćan mikotoksin koji proizvodi Fusarium i koji se sreće u malom procentu uzoraka hrane. T-2 se povezuje sa smanjenom konzumacijom hrane, smanjenom proizvodnjom, gastroenteritisom, unutrašnjim krvarenjem, smanjenom reproduktivnošću i većom smrtnošću. T-2 je toksičan za tkivo creva, limfno tkivo, jetru, bubrege, slezinu i koštanu srž, a zna se da utiče na sintezu proteina i smanjenje imuniteta. Mali je broj podataka delovanja na domaće životinje, ali su efekti na laboratorijskim životinjama bili predmet većeg broja istraživanja. Smrtnost stoke se povezuje sa nivoima u hrani većim od 500 ppb.

Mada podaci nisu dovoljni da se odredi nivo T-2 koji se može podnositi, naša preporuka je izbegavati više od 100 ppb toksina T-2 u ukupnoj dnevnoj ishrani, zaključuje se dokumentu Centra za strateška istraživanja Instituta za bezbednost.

Fumonizin B1 proizvodi gljivica F. verticillioides i zročnik je leukoencefalomalacija kod konja, plućnog edema kod svinja i hepatoksičnosti kod pacova. Karcinogen je kod pacova i miševa i smatra se uzročnikom raka jednjaka kod ljudi. Fumonizini su po građi slični sfingozinu, komponenti sfingolipida. FB1 je manje toksičan za preživare nego za svinje, a dokazana je njegova toksičnost za ovce, koze, goveda i mlečnu stoku.

Na jednom testiranju hranjeno je 18 mladih junaca sa 15, 31 ili 148 mernih jedinica fumonizina u jednom kratkoročnom istraživanju koje je obuhvatalo 31 dan. Kod grupe koja je dobijala najveću količinu fuminozina, kod dve od šest, nađene su blage lezije jetre, a grupa je imala povišene enzime koji ukazuju na oštećenje jetre.

Zearalenon je mikotoksin koji proizvodi Fusarium, hemijske strukture slične estrogenu i životinje mogu na njega reagovati kao na estrogen, čija je upotreba sportistima nije dozvoljena na zvaničnim takmičenjima. Zearalenon proizvodi vrsta Fusarium-a koja uzrokuje truljenje klasa i stabljika kukuruza, ali proizvode ga i druge vrste plesni Fusarium.

U nekoliko slučajeva zearalenon se povezuje sa reakcijama preživara na estrogen uključujući povraćanja. Simptomi uključuju vaginitis, vaginalnu sekreciju, slabu reproduktivnost i uvećanje mlečne žlezde neoplođenih junica.

Sve su to efekti zatrovanog zemljišta, hrane, vode, zaključuje se u dokumentu Centra za strateška istraživanja i razvoj Instituta za odbranu i bezbednost. Prekomerna i nekontrolisana upotreba herbicida i pesticida stavile su Srbiju na listu najzatrovanijih zemalja u svetu. Mikotosini su proglašeni za izazivače 90 odsto aktuelnih bolesti od kojih ljudi padaju kao snoplje, ali vlast ne preduzima konkretne mere da se nacija reši velikog otrova. Može se reći da čak pospešuje korišćenje hemikalija u poljoprivredi i stočarstvu koje, kao hrana, na kraju zatruju i ljude. Ako se tome dodaju i posledice od bombardovanja, testiranje municije NATO alijanse 1999. godine na ovim prostorima, nema nam spasa. Broj raznih bolesti se drastično povećao, a na Kosovu i Metohiji karcinom je kao direktna posledica radijacije povećan dvesta puta.

U Srbiji vlast ništa ne preduzima da se nacija reši tereta otrova. Naprotiv, pospešuje se u doba setve još veća upotreba herbicida, pesticida i tamo gde je to nepotrebno tako da ćemo posao na opštem trovanju, koji je NATO započeo, dovršiti mi sami.

Istrebljenje naroda i pražnjenje stanovništva

Oboljenja uzrokovana toksinima plesni ne mogu se lečiti nikakvim lekovima i ne izazivaju stvaranje antitela. Poslednjih godina mikotoksikoze su predmet brojnih naučnih istraživanja u svetu i u našoj zemlji. U ishrani mikotoksikoze izazivaju indirektne i direktne poremećaje u reprodukciji, što je od naročitog značaja za demografska kretanja, pa se bombardovanje 1999. godine dovodi u vezu sa projektom kontrolisanog pražnjenja stanovništva.

Promene u sastavu vazduha, vode i tla predstavljaju pokretače različitih vidova oboljenja koja ugrožavaju čitav živi svet. Plesni su vrlo raširene u prirodi i procenjeno je da postoji 50.000 vrsta, od kojih oko 220 proizvode mikotoksine. Preko 20 vrsta sintetišu dva i više mikotoksina istovremeno... Imaju neverovatnu sposobnost razjedanja zdravog organizma, a procesi pretvaranja normalne u malignu ćeliju veoma su različiti, složeni i brzi. Stoga je broj obolelih od raka na Kosovu i Metohiji drastično povećan. Prema zvaničnim podacima broj obolelih je dvesta puta veći nego pre rata.

Žuta reka na zelenoj liniji

U Mladenovu pored Bačke Palanke trovačnica radi punom parom. Ovde se nalazi najveća fabrika za reciklažu plastike simboličnog naziva "Grin tek - zelena tehnologija". I još se hvale poduhvatima. Prošle godine su 60 miliona plastičnih boca pretvorili u repromaterijal za odeću, posteljinu, nameštaj. Višestruka korist reklo bi se, ali...

Famozna "žuta kuća" je kao što se vidi na našim fotografijama ekološka bomba smeštena pored crpne stanice za pijaću vodu koja je odnedavno obogaćena otrovnim arsenom. Stanovništvo je zbog toga prinuđeno da se snabdeva iz cisterni, dok se stoka i njive i dalje napajaju neupotrebljivom vodom.

Ovakve slike su nažalost česta pojava u celoj Srbiji, Mladenova ima na svakom koraku. Da bi se izbavili iz ekološke katastrofe poslali su sledeću poruku: Prijatno, možda će jutarnja čaša mleka ili goveđi odrezak bolje leći sa ukusom arsena!