Druga strana

Uši Službe pred licem javnosti: šta građani (ne)znaju o špijunskom ludilu odlazećeg diktatora

SRBIJA NA MERAMA

Paranoja srpskog diktatora ušla je "u terminalnu fazu", koja ga vodi u sve luđe odluke i sve opasnije ispade, što će imati za posledicu pad njegovog režima, a sa njim i njegovih bezbednosnih službi, koje danas rade samo ono što je njemu drago. To znači da već sutra, nije u redu ono što su danas radili po njegovoj volji. A, ko je ušao na ovaj način u "zonu njegove halucinacije", ne treba da očekuje ni mirnu penziju niti milost pred zakonom kad ga bude.

Luka Mitrović

Jedna obična televizijska reklama, takozvana ekonomsko propagandna produkcija, "obogaćena" je, ne tako davno, jednim neobičnim predstavljanjem. Na slikama koje se nižu u toj "reklami", pojavljuju se razni grbovi, zastave i simboli države Srbije, pa Jugoslavije, iz svih epoha. A, na samom kraju, znak Bezbednosno informativne agencije (BIA) i "slogan" koji upozorava: "Sve se menja, Služba ostaje!" Pod tim nazivom ova "reklama" već izvesno vreme postoji i na YouTube, tek da ni publika na društevnim mrežema ne ostane zakunuta za ovu važnu informaciju.

Dakle, Služba koja decenijama kroji ljudske sudbine i koja se u čitavom ex jugoslovenskom regionu nikada nije transparentno reformisala, već je, naprotiv, stalno jačala u svakom društvenom ekonomskom i političkom biću, u Srbiji je ponižena, privatizovana, "pandurizivana" i svedena na lični servis vladajućeg diktatora. Uz izuzetak retkih časnih i poštenih pojedinaca, može se slobodno reći da je današnja "sledbenica" nekadašnje Službe, popunjena "kadrovima" čiji su amaterizam, neznanje, glupost, gordost i prostakluk, doveli do kriminalizacije, i do otvorene kolaboracija sa onima koji Srbiji ne žele dobro.

Da je to tako, svedoči i jedna stručna analiza koja je mnogo važnija od imena i prezimena njenog autora, a u kojoj se izmežu ostalog kaže: „Zakonom o BIA nisu ukinuta policijska ovlašćenja BIA, da može da hapsi, učestvuje u kriminalističkim istragama i prikuplja dokaze. U BIA je ostao i Monitoring centar tako da sva prisluškivanja moraju da idu preko njih, i te ključne tačke nereformisane BIA dovode nas u situaciju koja liči na devedesete!".

Kad je pre dve decenije osnovana Bezbednosno informativna agencija (BIA), koja je nastala iz nekadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB) koji je postojao pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, stvorena je Služba "mešovitog tipa", sa ciljem da se bavi "unutrašnjim izazovima i pretnjama po nacionalnu bezbednost koja dolaze spolja". To su samo druge reči za staru frazu o unutrašnjim i spoljnim neprijateljima. Kad je taj "unutrašnje neprijatelj" ponovo "definisan", hajka sve i svakoga je mogla da počne. Danas, dok traje opšti progoin svakoga za koga se i posumnja da mu Vučićev režim nije po volji, treba reći da je ta sprega između režimskog aparata i diktatora toliko jaka, da će skorašnji pad tog čudovišnog aparata, biti iz jednog dela. Ništa parcijalno. U suprotnom, ostaće ona fraza "Sve se menja samo služba o(p)staje", a to znači da se ništa ne menja.

Današnja BIA je ozbiljno zaglibila u ispade zbog kojih je njena reputacija u svetu tajnih službi, na samom dnu. Primera ima mnogo, ali, jedan od njih je karakterističan. Naime, pred kraj svog života, Dik Marti, bivši švajcarski tužilac koji je istraživao zločine OVK i trgovinu ljudskim organima, i otvoreno pomagao da se istina o albanskimnad Srbima sazna, doživeo je da se nađe pod ozbiljnim pretnjama smrću „iz miljea srpske obaveštajne službe" i živeo je zbog toga pod strogom policijskom zaštitom od 2020. godine (i pod jakim stresom) sve do svoje smrti koju je ovaj slučaj i "ubrzao".

Švajcarska Savezna policija procenila je da mu preti „opasnost maksimalnog petog stepena" te mu je čak predloženo da promeni identitet i adresu što je on oštrim rečima odbio. Ali, iz svog životnog i profesionalnog iskustva, vide je o čemu se radi pa je dao i jednu ovakvu izjavu: „Nikad do sada ni jedna osoba u Švajcarskoj nije toliko dugo bila u toliko visokom stepenu opasnosti". Marti je tvrdio da raspolaže vrlo čvrstim dokazima da pretnja smrću „izgleda dolazi iz određenih krugova srpskih obaveštajnih službi" koje su, kako navodi, tražile od plaćenih ubica iz podzemlja da ga likvidiraju kako bi „bacili krivicu na Albance sa Kosova".

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) uputila je tim povodom pismo Federalnoj obaveštajnoj službi (FIS) Švajcarske u kojem „najoštrije osuđuje i demantuje maliciozne tvrdnje o uključenosti srpskih bezbednosnih službi u planiranje bilo čijeg ubistva". Šta je tu zaista bilo istina, nije nikada razjašnjeno, ali je činjenica da je Marti imao ozbiljnu pretnju po život.

Dva druga slučaja, istrage o tome "ko je prisluškivao predsednika Vučića", i ko je ubio advokata Dragoslava Mišu Ognjanovića, vodila su ka opštoj histeriji Vučićevih štampanih biltena i TV kanala, a koji su proglasili za zločin to što je jedan advokat razgovarao sa novinarima istraživačima jedne medijske mreže. Vučić je, takođe, optuživao svoje saradnike da su njega prisluškivali, a novinari, koji pišu kritički o vlasti, već godinama se nalaze pod nadzorom službi, i čekaju posledice toga praćenja. Ovaj sumanuti diktator svakog dana, na svaki način, optužuje sosptevnu vlast za protivzakonite radnje! To izgleda kao da je on u opoziciji, da sus vi protv njega, čak i njegovi sledbenici. U tome mu svim sredstvima pomaže BIA, stalnim "kreacijama" novih neprijatelja njegovog režima.

Kad je jedan Vučićev "novinar" pitao pravog istraživačkog novinara, Stevana Dojčinovića, da li je kontaktirao advokata-zastupnika ozloglašenog kriminalca (V.B.) on je već unapred znsao kad je i u kolko sati i minuta to bilo. Dojčinović je hladnokrvno odgovorio da ništa nije čudno da novinari zovu advokate, ali jeste čudno da ih drugi (režimski, Vučićevi) "novinari" zbog toga predstavljaju kao članove kriminalnog klana.

„Sada vidimo da nas najverovatnije i dalje prisluškuju i mislim da nam je time jako ugrožena bezbednost, jer pokušavaju da nam oduzmu to da smo novinari, i da nas predstave kao članove krimi grupe i onda smo legitimna meta, a teško je da komuniciramo i sa izvorima jer prate našu komunikaciju", pričao je Dojčinović kasnije.

Dok se na sve strane pričalo o navodnoj aferi prisluškivanja Aleksandra Vučića, postavilo se i pitanje da li je i ko je još na merama. U izjavama državnog vrha može se pročitati da su prisluškivani i novinari i advokati, koji su potom ubijeni. Pominjući slučaj brojnih ubistava kriminalaca, izvršena tokom dvehiljaditih, Aleksandar Vučić u jednom svom "vanrednom obraćanju" putem javnog servisa (RTS), tvrdio je da sa tim nije prestalo ni od kada je on na vlasti. Taj deo razgovora ovako je tekao:

"Vučić: Poslednjih nekoliko godina imamo tri lica, dva iz kriminogene sredine i advokat koji je branio lica iz te sredine (M.Ognjanović, prim. aut), da su bili na punim merama.

RTS: Ali to je sada iz vrha Vaše vlasti?

Vučić: Upravo to i govorim!"

Pa se tada diktator navodno naljutio i rekao: „Svi koji su to radili, biće pohapšeni, jer neko iz vrha vlasti je pomagao kriminalcima u lociranju i izvršenju ubistva, ako ničim drugim onda svojim nečinjenjem". Ovu strašnu sprdnju sa javnošću, Vučić radi već godinama. I tu ga njegova BIA pomaže aktivno, "nečinjenjem". Ne meša se dok on ne naredi.

Bivša "visoka funkcionerka" MUP.a Srbije, Dijane Hrkalović, tvrdila je pred istražnim organima da bilo kakvo prisluškivanje predsednika Srbije nije moglo da prođe bez saznanja BIA, na čijem je čelu Bratislav Gašić, čovek od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića. Dakle, ništa bez direktive AV nije bilo.

Kako je jednom pisao jedan bivši "prominentni nedeljnik", iz svega proističu činjenice da su Vučić i članovi njegove porodice brat Andrej, sin Danilo i otac Anđelko upadali u mere nadzora telefonskih brojeva više osoba "iz kriminogene sredine".

Primarni zadatak BIA između ostalog je i taj da štiti ličnost predsednika Republike. Da je Vučić zaista bio ugrožen, Bezbednosno-informativna agencija bi bila odgovorna a ne MUP. Ništa od toga se nije desilo. Tajne ovih dramskih scenarija čuva Služba. A "Vožd" uživa u raznim ulogama koje mu dopisuju ili koje sam kreira kad mu se hoće.

Ono čime se Vučićeva Služba stvarno bavi, to je viđeno u slučaju bivšeg narodnog poslanika Đorđa Miketića i ucenjivačkih snimaka njegovih seksualnih bahanalija, i na primeru sramnog saopštenjem u kome napadaju oštećenog Miketića (jer je i zaista "oštećeni", jer je od strane Vučićevog režima tajno u svom domu sniman, a onda i javno "emitovan").

BIA, umesto da identifikuju osumnjičenog za ovo krivično delo, napala je saopštenjem ovog nesrećnog i potpuno beznačajnog ljubitelja seksualnih slobodam lakih opijata. Bilo je to jedno od retkih saopštenja koje je proteklih godina izdala ova, navodno tajna služba, koja se čak nije oglašavala ni o problemu sa migrantima, oružanom sukobu u Banjskoj, pa čak ni o tome što ljudi iz njenih redova prebijaju ljude.

Ima jedan važan detalj iz istorije posleratne Službe koji možda govori o tome "kako smo stigli dovde"...

Naime, samo mesec dana posle formiranja OZNA, juna 1944, na jadranskom ostrvu Vis, jedan od istaknutih partizanskih boraca Slobodan Penezić Krcun dobio je zadatak da formira Odeljenje za zaštitu naroda u Srbiji - Ozna. Šef mu je bio Aleksandar Ranković, jedno vreme suštinski drugi čovek države i šef tajnih službi. U početku ih je bilo sedmoro ili osmoro na ovom zadatku, ali su razgranali mrežu i do kraja rata postavili temelje jugoslovenske i bezbednosne službe i policije.

Na jednoj jedinoj fotografiji gde se nalaze Josip Broz, Momčilo Marković, Krcun Penezić, Aleksandar Leka Ranković, Milovan Đilas i Blagoje Nešković, postoji još jedno lice čije ime nije poznato savremenim istoričarima. Čovek je bio omanjeg rasta, sa zategnutom kravatom, u uniformi britanskog oficira, na dan formiranja OZNE, kasnije UDBE, a još kasnije DB, RDB i danas BIA.

Koliko ovakvih "anonimnih" danas upravlja Službom, i kome se više isplatilo da ametrizmom i diletantima, upropasti tu nekada delikatnu i efikasnu mašineriju, umesto da je "transparentno reformiše"?

Onaj koji zna odgovor na ovo pitanje zna i kakva je sudbina namenjena Srbiji i čitavog regionu u budućnosti.