Lakrdija
Koji nesoj
će deliti pravdu u Srbiji
Presude
stižu odozgo
Srpsko pravosuđe je uspešno
reformisano. Izabrani su najposlušniji, najbesprizorniji. Sudije i tužioci
mogu da nose odela sa amblemom
Demokratske stranke. O tome
govori i ova priča
M. Brkić
Pred većem Posebnog
odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu izrečena je 24. maja 2007. godine presuda optuženima za ubistvo premijera
Srbije Zorana Đinđića, posle suđenja
koje je trajalo tri i po godine.
Za ubistvo Zorana Đinđića optuženi su bivši
komandant Jedinice za specijalne operacije
Milorad Ulemek Legija, njegov zamenik Zvezdan Jovanović, pripadnici JSO-a Željko Tojaga i
Saša Pejaković, kao i bivši
radnik Bezbednosno-informativne
agencije (BIA) Branislav
Bezarević.
Izricanju presude, koju je donelo tročlano sudsko veće sastavljeno
od sudije Nate Mesarević, predsednika veća, i sudija
Radmile Dragičević-Dičić i Dragoljuba
Albijanića, članova veća, prisustvovao je u sali, u prvom redu,
predsednik Republike Srbije Boris Tadić i glavari njegove
Demokratske stranke.
"U ime naroda", kazala je predsedavajuća, sudija Nata Mesarević,
''sada ćemo pročitati presudu - koju smo dobili!!!"
Vidno uzbuđena, posle značajne pauze, sudija Mesarević se ispravila rečima "...odnosno presude koju smo doneli".
Namerna kompromitacija
Ceo tok suđenja je sniman, pa i objavljivanje
presude, ali je ovaj deo, po
naredbi sudije Mesarević, izostavljen iz sudskog spisa, mada je snimak objavljen na nezavisnim televizijama.
Proces optuženima za ubistvo
premijera Zorana Đinđića bio je skandalozan isto toliko koliko
je skandalozna i vladavina njegove Demokratske stranke i oni koji
su u toj partiji ostali nakon njegovog streljanja.
Proces je smišljeno
pretvoren u lakrdiju. Prvo je, pod lažnom optužbom da je odao službenu tajnu,
uhapšen zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović, koji je od dana streljanja premijera rukovodio istragom. Istog dana momentalni otkaz,
solidarišući se sa kolegom, dao
je drugi zamenik tužioca Nebojša Maraš!
Potom je i predsednik sudskog veća, sudija Marko Kaljević, u poodmakloj fazi suđenja dao
otkaz, nakon što je uhapšen njegov brat Goran Kljajević.
Proces optuženima za ubistvo
premijera Zorana Đinđića kompromitovan je, smišljeno, od
izvršne vlasti i onih koji
njome iz inostranstva rukovode.
Iz ovog procesa profitirali
su samo oni
koji su pročitali
"presudu koju smo dobili''.
Sudija Nata Mesarević je marta ove godine
izabrana za v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije
i člana Visokog
saveta sudstva.
Čim je pročitala ''presudu koju smo
dobili'', gospođa Nata Mesarević je dobila stan od
110 kvadrata u Vlajkovićevoj ulici broj
11. Stan u kojem je ranije stanovala ostavila je svom sinu Vladimiru,
sudiji Petog opštinskog suda u Beogradu. I nju i sina i
članove njene porodice danonoćno čuvaju specijalni policajci.
Poslanici Narodne skupštine Srbije dobili su
30. novembra ove godine spisak sa
imenima sudija i tužilaca koje
je trebalo da izglasaju. Rasprave o ''liku i delu''
predloženih kandidata nije bilo. Podrazumevalo
se da ih je njihova partija na to mesto izabrala.
Gospođa Nata Mesarević izglasana je za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije!
Dokazani na nedelima
U trenutku kada ovaj
tekst bude pred čitaocima, sudija Specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Radmila Dragičević-Dičić, koja je takođe ''gledala kao sudija Legiji
u oči'', biće izglasana za predsednika Apelacionog suda u Beogradu! Treći
sudija Specijalnog odeljenja za organizovani
kriminal, Dragoljub
Albijanić zvani Golub, postaće
predsednik Višeg suda u Beogradu!
Grupa mala, ali odabrana. Kada
presudu donese Viši sud u Beogradu,
pod budnim okom Dragoljuba Albijanića, potvrdiće je Apelacioni sud u Beogradu, jer je na njegovom
čelu Radmila Dragičević-Dičić. Ne daj bože da
se neke sudije ovih sudova otmu
kontroli, dočekaće ih u Vrhovnom kasacionom
sudu Srbije predsednica Nata Mesarević!
Reformu pravosudnog sistema klika Borisa Tadića
i njegova Demo(no)kratska stranka iskoristile su da pravosuđe učine
potpuno partijskim. Niko se u istoriji Srbije nije drznuo
da tako brutalno
potčini tužilaštvo i sudstvo
ličnim interesima predsednika Srbije i njegove stranke. Tako je za višeg
tužioca u Kragujevcu izabran izvesni Budić, koji je bio šef predsednikove Narodne kancelarije - u Prokuplju!
Pravda u Srbiji je na rasprodaji.
Njome rukovode sudije specijalci dokazani na nedelima.
Bratstvo i jedinstvo
Sudija Nata Mesarević je rođena u Titogradu (danas Podgorica). Izjašnjavala se kao Crnogorka, a nakon udaje kao Hrvatica.
Za javnog tužioca Srbije Narodna skupština
Srbije izglasala je 30. novembra ove godine
Zagorku Dolovac, sa prebivalištem u Novom Sadu. Gospođa
Dolovac je rođena 1966. godine, i po
nacionalnosti je Hrvatica. Sudija Dragoljub Albijanić je iz BiH, kao i
Radmila Dragićević. Supruga Dragoljuba
Albijanića, Nataša Pešut-Albijanić, takođe je unapređena za sudiju Višeg
suda u Beogradu. Predsednik Suda će biti njen muž.
Da li bi u Hrvatskoj, recimo, predsednik Vrhovnog suda Hrvatske mogao
da bude Crnogorac,
a republički javni tužilac Srbin?
Ljubiteljka stanova
Službenica Okružnog suda u Beogradu Nadežda Klikovac prinudno je iseljena 2007. godine iz stana
na Bežanijskoj kosi, u Magelanovoj ulici broj 21 (stan broj 2), a u njega će se useliti
gospođa Radmila Dragičević-Dičić, sudija Odeljenja za borbu protiv
organizovanog kriminala Okružnog suda u Beogradu.
Gospođa Nadežda Klikovac je službenica u krivičnoj pisarnici ovog suda. Majka
je troje maloletne dece. Njen muž sa završena
dva fakulteta radi na slabo
plaćenom noćnom poslu. Jedva sastavljaju
kraj s krajem. U stan u Magelanovoj ulici Nadežda se s porodicom uselila bez rešenja pre dve godine, jer
je on iz Fonda solidarnosti
dodeljen Okružnom sudu radi rešavanja
stambenih potreba zaposlenih. Konkurisala je i Nadežda Klikovac.
Stambena komisija Vlade Republike Srbije potvrdila je odluku stambene komisije Okružnog suda u Beogradu od 8. septembra prošle godine, koja je jedan od dva
stana, koliko ih je bilo za
raspodelu, dodelila sudiji Radmili Dragičević-Dičić. Nadežda Klikovac je bila na trećem mestu rang-liste.
Sudija Radmila Dragičević-Dičić razvela se od muža
Zlatibora Dičića presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu 31. marta 1999. godine. Iako presudom
o razvodu braka njihova imovina nije podeljena, supružnici su stan
u Orfelinovoj ulici prodali i podelili
novac. Dvoje maloletne dece dodeljeno je na čuvanje i vaspitanje
majci. Sudija Radmila Dragićević-Dičić umela je da se snađe. Posle
presude kojom je oslobodila Dušana Spasojevića, jedan naš kolega, koji
je uhapšen u akciji "Sablja", unosio je u stan gospođe Radmile
nov nameštaj, poklon istog tog Spasojevića, koji je kasnije likvidiran, pod optužbom da je ubio premijera.
U vreme "Sablje" sudija Radmila Dragičević-Dičić bila je na
spisku sumnjivih građana, ali onih
koji nisu bili direktno povezani
s takozvanim zemunskim klanom. Ipak, u neobjašnjivim okolnostima
tadašnji ministar pravde dodeljuje 7. aprila 2003. sudiji Radmili stan od 64 kvadrata
u ulici Lipe broj 16 na Ceraku.
Stan je ustupljen "na
čuvanje". Sudija Dičić ima stan
u ulici Petra Lekovića, ali treba da
ima i stan
"za sastanke i razonodu"! Očigledno, neko je odlučio da već
sumnjivog sudiju baš u vreme "Sablje" pripremi za specijalnog sudiju. To se i dogodilo i Radmila
Dragičević-Dičić je mesec dana kasnije,
rešenjem tadašnjeg predsednika Okružnog suda u Beogradu Veselina Baćevića, upućena na rad
u posebno odeljenje za borbu protiv
organizovanog kriminala u Ustaničkoj ulici. Kako je presuđivala sudija Radmila Dičić ne treba ni pominjati, ali
se može izvesti zaključak.
Punoletni sin sudije Radmile nalazi se na školovanju u SAD! Sudija živi u dva,
a možda i više stanova.