Apel
Atomska mafija: Bahata vlast rastura i
nuklearni institut u Vinči
Ne zove
se ona slučajno Uranija
Zašto je ministar Đelić naučnicima u Institutu zapretio da će se u mišjoj rupi naći oni koji budu pisali po novinama ili davali obaveštenja novinarima? Da li se zbog izvršavanja poslova u Institutu bez
odobrenog plana i programa dovode u opasnost životi velikog broja ljudi? Zašto
je čuveni Mohamed El Baradej, generalni direktor Međunarodne
agencije za atomsku energiju, iz Vinče otišao
šokiran žalosnim i opasnim stanjem
radioaktivnog materijala i gorivih elemenata?
U poslednjih nekoliko meseci, za sada još uvek samo vrlo diskretno, kroz medije i internet prolazi vest da se u Institutu za
nuklearne nauke u Vinči događa nešto što zaposleni u Institutu smatraju neprimerenim, a vlast pokušava da to
maskira povremenim slavopojkama. Otuda naše interesovanje da od više
sagovornika saznamo tu strogo prikrivanu istinu.
Zaposleni u Institutu kažu da su isuviše zauzeti da bi se samoreklamirali,
ali da na direktan način potpuno nekompetentni
ljudi iz Ministarstva za nauku već duže vreme pokušavaju da
opstrukcijama različite vrste Institutu nametnu
nefunkcionalost i blokadu u poslovanju.
Ne negirajući da su neka poboljšanja potrebna i moguća, istraživači i naučnici Instituta istovremeno odbijaju cepanje Instituta, nametanje veštačkih i neutemeljenih podela od ljudi koji izgleda da ne znaju šta je nauka i
zato joj ne žele dobro.
Šetanje goriva
Tako se Institut pre nekoliko godina dugo borio i izborio protiv podele i
cepkanja po modelu koji je pokušavao da nametne tadašnji ministar nauke Dragan
Domazet. Bivši ministar (a sada vlasnik privatnog fakulteta za IT i
novi predsednik Upravnog odbora INN Vinča) tada je, 2003-2004.
godine, čak bio doveo i prinudnog upravnika, kao v.d. direktora, profesora
Novosadskog univerziteta, danas pokrajinskog sekretara za nauku u Vojvodini Dragoslava
Petrovića. Padom tadašnje vlade Srbije zaustavljena je nebulozna šema
podele na osnovna i primenjena istraživanja.
Dragan Domazet je "zaslužan" dobrim delom za još jedan
"materijalni i monetarni udar" na institut u Vinči. Naime, u vreme njegovog mandata na "časnu reč",
a ne dobrim finansijskim aranžmanom, basnoslovno vredno sveže uranijumsko
gorivo vraćeno
je u zemlju porekla - Rusiju. Ovo skupo plaćeno gorivo, obogaćeno do stepena dozvoljenog za istraživačke reaktore, više se ne može nabaviti. To gorivo bilo je kupljeno sa
namerom da se posle remonta ubaci umesto iskorišćenog
visokoradioaktivnog goriva iz reaktora RA.
Vlada je tada (ne)namerno propustila priliku da napravi aranžman da se
zauzvrat bar isluženo radioaktivno gorivo istovremeno odnese na preradu u
Rusiju i to uz finansijsku kompenzaciju, kao što su to uradile neke druge
zemlje, koje su Amerikanci pritiskali da se oslobode svežeg obogaćenog uranijuma.
Istraživački nuklearni reaktor RA je bio decenijama okosnica nuklearnog programa u
Srbiji i multidisciplinarnih istraživanja u Vinči. Postepeno se razvijao veći broj laboratorija sa
posebnom orijentacijom i dovoljnom širinom znanja da se ta istraživanja
dopunjavaju.
Posle prestanka rada reaktora 1984. godine institutske laboratorije su se,
sa svojim nivoom znanja, lako uključile u druge projekte
kako osnovnih tako i primenjenih istraživanja za razne
korisnike, pa i za međunarodne naučne organizacije. Od
posebnog društvenog značaja za nuklearnu i radijacionu bezbednost zemlje postale su delatnosti koje
obavlja nekoliko laboratorija Instituta (jedna od njih je i Laboratorija za zaštitu od zračenja).
Zahvaljujući baš multidisciplinarnosti i međusobnoj povezanosti, a u velikoj oskudici
materijalnih sredstava i opreme, Institut je preživeo i ratne devedesete godine
i početne tranzicione udare, s pravom očekujući bolji tretman nauke u novom društvu. Ali, dogodilo
se upravo suprotno.
Nekada prvi "demokratski" ministar nauke, Dragan Domazet,
pokušava da sa funkcije predsednika UO Instituta i ove, 2009. godine, nametne
cepanje Instituta na više delova, a za početak
na "nuklearni i nenuklearni" deo. Pri tome je demonstrirao takav
stepen autoritarnosti, uz pretnje i druga sredstva prinude, koji je zapanjio
sve one koji su očekivali razumevanje i uvažavanje stručnih mišljenja.
Naučna javnost se ovome opet odupire, istraživačima se opet oduzima dragoceno vreme na bespredmetne diskusije i zamajavanja,
dok sadašnji ministar za nauku Đelić, nažalost,
podržava Domazeta.
Kako je do novog ataka na Institut došlo?
Politička
energetika
Već krajem prošle i početkom
ove godine pojavili su se novi problemi sa starim kadrovima za razbijanje
nauke.
Nagoveštaj novih trvenja između Ministarstva nauke i tehnologije i
zaposlenih u Vinči započeo
je pod ministarkom Pešikan, kada je opet jedna profesorka iz Novog Sada, Uranija Kozmidis-Luburić, na mestu pomoćnika ministra, otvoreno i javno
istupala protiv Instituta. Pri tom, obustavljaju se već
ugovoreni poslovi koje bi Institut "Vinča"
samostalno korektno i bezbedno obavio (prenos radijumskih igala iz Onkološkog instituta u Vinču), tako što Kozmidis-Luburić angažuje i isplati jednu mađarsku firmu! Naravno, Institut Vinča je sa mađarskom firmom odradio taj posao, ali Institutu država još uvek nije uplatila novac
za obavljeni posao. Ostala je sumnja da je neko ko je raspolagao novčanim sredstvima u celoj stvari dobro profitirao, i to možda i na protivzakonit način. Na ovaj postupak
žestoko su reagovali zaposleni u laboratoriji Zaštita, koji su obavili taj
posao, ali ne i generalni direktor Instituta,
koji se od tada pa do sada ponaša isključivo kao eksponent vlasti, a ne kao zastupnik interesa zaposlenih u Institutu.
U prošlom mandatu Vlada je donela odluku da se dekomisionira nuklearni
reaktor RA, koji nije u pogonu još od 1984. godine,
i formirala specijalni projekat VIND, čiju je delatnost kao
i kontrolu velikih novčanih sredstava kontrolisala
direktno Vlada, preko Ministarstva nauke, odnosno pomoćnika
ministra za nuklearnu bezbednost. Gle čuda, u dva saziva
Ministarstva nauke za taj nuklearni sektor bili su zaduženi - profesori
Novosadskog univerziteta Uranija Kozmidis-Luburić i Miroslav Vesković, sada već novoizabrani rektor Novosadskog univerziteta. Verovatno su na visokim
partijskim i političkim funkcijama usput specijalizirali i
upravljanje nuklearnim materijalom, kao i nuklearnu tehniku i tehnologiju,
izvan našeg jedinog nuklearnog instituta. Inače,
u kontroli protoka novca, ali u nabavkama su učestvovali
i predstavnici donatora iz međunarodne zajednice (pre svih Međunarodna agencija
za atomsku energiju - IAEA i američki DOE). Stvorena je
sumnja da se veliki novac nenamenski troši, i to samo od malog broja ljudi.
Zaposleni iz Instituta mogli su samo da se čude
čemu podizanje ograde oko reaktora RA i stavljanje rešetki na prozorima, otvaranje novih ulaza u zgradu i podizanje nekih čudnovatih građevinskih "bunker" objekata u neposrednoj blizini
reaktora RA. Znajući za stanje u kome se nalazi visoko radioaktivno isluženo reaktorsko gorivo, priča o sprečavanju upada terorista nije mogla da "pije vodu", dok je
nepoznato ostalo zašto se posle isključenja nije sredio
ventilacioni sistem i nije blagovremeno nabavila sofisticirana robotika i
oprema za detekciju odavno curećih radioaktivnih izotopa u
uveliko korodiranim kontejnerima sa isluženim uranijumskim gorivom.
Umesto da se pod rukovodstvom Ministarstva nauke na VIND-u ubrza posao
zbrinjavanja i odnošenja goriva u Rusiju, nadležni prave katastrofalnu grešku.
Ovoga puta u "inventivnom" aranžmanu novog ministra za nauku Božidara
Đelića, čoveka sa prekobrojnim zaduženjima u Vladi, sprovodi se novi atak, pa i odmazda prema institutu Vinča.
Kako su se odvijali novi udari na Institut?
Kakav je to kredit?
U novembru 2008. ministar Đelić
shvata da za narednu godinu u budžetu za nauku neće moći da računa na novac koji bi bio bar na nivou iz 2008. godine (što, na primer, sa izdvajanjima za oblast kulture nije slučaj), ali zato širi slavopojke o državnoj brizi za nauku i njenom značaju za razvoj
Srbije. Na kolegijumu u Ministarstvu donose "solomonsku" odluku, da
se odlučivanje u vezi s finansiranjem programa VIND, kao državne obaveze, sa nivoa
Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj (MNTR) prebaci na Vladu Srbije.
Da bi ubedio ostale članove
Vlade da to neće biti novo opterećenje za sve njih, ministar
i/ili njegovi pomoćnici unose u predlog Zakona o budžetu
da će Institut "Vinča" biti u spisku javnih i ostalih preduzeća (?!) koja će podići kredit kod komercijalnih
banaka uz garanciju države banci da će sredstva biti vraćena. "Vinči" ništa
nije garantovano. Zakon o budžetu za 2009. godinu, koji je podnet polovinom
decembra, izglasan je u Narodnoj skupštini poslednjeg dana decembra 2008.
godine, pa ovome zbog cajtnota nije ukazana dužna pažnja. Iz izvora u
Ministarstvu nauke doznalo se da se Ministar Đelić, kasnije u martu, u svom
kabinetu na sastanku sa članovima Upravnog odbora
Instituta hvalio kako program VIND više nije u obavezi MNTR, već Vlade koja će isplatiti kredit, a da je formulacija iz Zakona u budžetu "uneta
kako bi se Zakon lakše usvojio u Skupštini" (!)
Od 1. januara 2009. prestaje finansiranje projekta VIND,
koji je kontrolisala isključivo Vlada Srbije,
odnosno MNTR i napred spomenuti profesori Novosadskog univerziteta. Pored njih,
monitoring nad utroškom sredstava iz "netransparentnih" donacija
zvanično su povremeno sprovodili predstavnici Evropske komisije (EK) u IAEA,
kao i američka DOE (Department of Energy).
Institut konstatuje da u budžetu za 2009. nisu predviđena sredstva za
finansiranje ovog posla, a isluženi gorivi elementi i ostali RAO nalaze se u
stanju koje zahteva hitno zbrinjavanje sa aspekta bezbednosti po
okolinu.
Vlada na sednici od 26. februara donosi predlog
oktroisane Odluke da INN Vinča podigne kredit od 25 miliona dolara za
zbrinjavanje i odnošenje otpada u Rusiju i poboljšanje stanja hangara za
skladištenje ostalog RAO.
Pri svemu tome, ni Ministarstvo a ni potpredsednik Vlade
Božidar Đelić zvanično ne konsultuju niti obaveštavaju Institut o namerama da mu nametnu
zaduženje od 25 miliona dolara.
O svemu šta je radio ministar B. Đelić u vezi sa kreditom od 25 miliona
dolara saznalo se kada je UO INN "Vinča"
usvajao popis sredstava i potraživanja, početkom marta 2009. godine.
Tada Vlada pokušava da UO nametne prihvatanje već pripremljene Odluke o zaduživanju Instituta kod
komercijalnih banaka, uz državu kao žiranta. Važna napomena - veliki kredit
od 25 miliona dolara bio je predviđen da se uzme bez javnog tendera, i to
direktnim ugovaranjem predstavnika države sa "nekom" od komercijalnih
banaka.
Svesni da to znači ubrzani stečaj
Instituta, članovi UO odbijaju da prihvate nametanje Vladine odluke i izazivaju lavinu
besa i pritisaka iz MNTR. Sa Vladinom odlukom ne saglašavaju
se ni dva člana UO koje je postavila Vlada, pa oni uskoro bivaju zamenjeni po nanetoj šteti Vinčancima dobro poznatim starim-novim kadrovima: eksministrom dr Draganom
Domazetom, novim predsednikom UO i njegovim ekszamenikom mr Radojicom Pešićem, predugo bez napredovanja u naučnom zvanju na svom matičnom fakultetu.
Krajem marta na sajtu Narodne skupštine pojavljuje se Nacrt zakona o
zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj
sigurnosti, koji ne sadrži kasnije dopisani član 48a, o formiranju JP NOS.
Sredstva za lične dohotke saradnicima naučnih instituta,
pa i Vinče,
kasne po nekoliko meseci, posebno sredstva za obavezne doprinose. Finansiranje
je projektno, za realizaciju projekata u okviru programa VIND ne stiže ništa.
Dana 14.4.2009. predsednica Republičkog sindikata nauke dr Đurđica Jovović
upućuje otvoreno pismo Božidaru Đeliću zbog neispunjenih
finansijskih obaveza, dok ministar nastavlja da se hvali uspesima naše nauke uz
obavezno slikanje sa dobitnicima nagrada na međunarodnim takmičenjima.
Slučaj godišnjih odmora
Izgleda da se
sve ovo čini da bi se našao modus za podizanje tog famoznog
kredita za obavljanje sigurnosno veoma osetljivog posla za koji se država obavezala - odnošenje isluženog reaktorskog goriva u Rusiju. Međutim, to je istovremeno i modus za
postavljanje politički podobnih kadrova na funkcije
upravljanja u JP, a koji su bez ikakvog iskustva u radu sa nuklearnim
materijalima i tehnologijama.
Istog dana počinju pritisci,
naređenja o iseljenju, direktive o preuzimanju opreme, bez ikakvih konsultacija
i deobnog bilansa, sve od strane tzv. direktora JP u osnivanju, mr Radojice
Pešića (još je član UO INN Vinča) i pomoćnika u MNTR dr Miroslava
Veskovića.
Lansira se neki predlog Vlade Srbije o formiranju JP i
dostavlja po Institutu radi daljeg uznemiravanja zaposlenih i nastaje
licitiranje čiju će sve uredno registrovanu delatnost preuzeti maglom
obavijeno JP, kao i koje će im sve zgrade biti potrebne, koliko ljudi itd.
Ni posle više žalbi
predstavnika oštećenih laboratorija Instituta, na čiju se delatnost i
opremu direktno atakovalo, nema nikakvog pisanog reagovanja u zaštitu prava Instituta od strane njegovog direktora dr Jovana Nedeljkovića niti od državnog sekretara u MNTR, dojučerašnjeg saradnika Instituta dr Snežane Pajević. Predsednik UO odbija da zakaže vanrednu sednicu UO, ali zakazuje redovnu
usred kolektivnog godišnjeg odmora, obaveznog za Institut. U toku
kolektivnog godišnjeg odmora JP "u formiranju" i njegov direktor mr
Radojica Pešić (u sukobu interesa)
sastavljaju nekakav cenovnik usluga, Pravilnik o radu i postavljaju UO JP, na čije čelo dolazi dr Uranija
Kozmidis-Luburić, profesorka iz
Novog Sada, u prethodnoj vladi državni sekretar ministra za nauku, psihologa
Ane Pešikan, zadužena za nuklearnu sigurnost.
U toku godišnjeg odmora Trgovinski sud registruje JP NOS
na istoj adresi na kojoj je INN Vinča.
Početkom jula Srbiju i
Institut u Vinči posećuje generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, čuveni Mohamed El Baradej, koji je zatečen žalosnim i opasnim stanjem radioaktivnog materijala i gorivih elemenata u
koje se uverio ličnim uvidom. Ministar Đelić i ostali državni rukovodioci komentarišući u javnosti ovu posetu ne spominju nikakvo javno preduzeće, ni podizanje kredita ni cepanje Instituta i otimanje njegove opreme,
nabavljene van budžetskih sredstava, nego Đelić izjavljuje da su sredstva obezbeđena najvećim delom iz donacija više
zemalja u iznosu od 23 miliona dolara i da nedostaju samo dva miliona dolara
koje će Srbija lako namaći.
Mesec dana posle registracije JP NOS na web stranici
Skupštine Srbije pojavljuje se Predlog zakona o izmeštanju reaktorskog goriva,
po sporazumu sa ruskom stranom, potpisnici Đelic i Kirilenko (u prilogu) u kome
nema ni pomena o javnom preduzeću i kreditu, baš kao i u razgovorima sa El
Baradejom. I danas je taj predlog zakona na sajtu Skupštine, u Vinči poznat kao zakon o ponovnom "magarčenju"
Vinče.
S kojom namerom se ovo radi?
Proverom kod Agencije za privredne registre saznalo se da
je JP NOS registrovan za vršenje komunalnih delatnosti i
spoljnotrgovinski promet, bez dodirnih tačaka
sa nuklearnim objektima i radioaktivnim otpadom.
Otkriveno je da ovo JP između ostalog "posluje"
preko donedavno blokirane Metals banke iz Novog Sada, čiji su akcionari neki novosadski profesori i članovi
njihovih porodica.
Međutim, to mr Radojicu Pešića ne sprečava da nastavlja da traži objekte i opremu iz
Laboratorije Zaštita koju ova laboratorija koristi za
svoje osnovne delatnosti, definisane u Statutu. Takođe, nastavlja se sa
pritiscima da u tom novom preduzeću budu svi ljudi i objekti
NTI Centra (istraživački reaktori RA i RB), a da se laboratorija za
Termotehniku iseli. I ovih dana se nastavljaju permanentni pritisci na ljude da
"dobrovoljno" pređu u JP pošto prethodno raskinu sa Institutom
radni odnos, bez ikakvih garancija da će
to preduzeće profunkcionisati.
Svi poslovi, koji se sada izvršavaju izuzetno sporadično i bez zvanično odobrenog plana finansiranja i programa realizacije projekata na VIND-u
za 2009. obavljaju se pod visokim rizikom da se desi akcident. Pri tom, svi
ljudi su finansirani od Instituta, na uštrb drugih projekata.
Kao posledica ostaje krajnje zabrinjavajuće stanje visokoradioaktivnih gorivih elemenata i zabrinost ljudi koji tu
problematiku poznaju kako se uopšte u datim okolnostima posao može obaviti a da
to bude bezbedno po ljude i okolno stanovništvo.
Zabrinutost je naročito
pojačana posle nedavne prve posete ministra Đelića
naučnicima u Institutu kad im je otvoreno skrenuo pažnju
da se oni ništa neće pitati nego samo ima da slušaju naređenja
"odozgo", kao i da će se u mišjoj rupi naći oni koji budu pisali po novinama ili davali obaveštenja novinarima. Odlično znamo šta je to što vreba "odozgo" i da političke
funkcije nisu garancija da se ovako rizičan
posao može prepustiti nestručnjacima. Slavopojke i
pretnje su sada međusobno izmešane, i uz najavljenu
blokadu prodiranja istine do široke javnosti mogu samo da
kriju zle namere i planove destrukcije da se ovaj naš
renomirani naučni institut definitivno rasturi, čak po cenu ugrožavanja života i zdravlja stanovništva, kao i ugleda zemlje.
Prof. dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u
Berkliju
Dr Ružica
Nikolić, diplomirani fizikohemičar-radiohemičar
Dr Dragan Alavantić, naučni savetnik i član UO INN Vinča
Stub nauke
Institut Vinča, osnovan pre skoro 62 godine, opravdano se i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i
tehničkih nauka. Iznedrio je
preko 500 doktora nauka, više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20
akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova kao i više razvijenih vrednih tehnoloških postupaka. I danas, u
najtežim mogućim uslovima za nauku u celoj Evropi, ovaj institut je ravnopravan partner u
mnogim međunarodnim i regionalnim projektima.
Prikriveno ubacivanje
Krajem
maja u Skupštini je usvojen Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i
nuklearnoj sigurnosti ("Sl. list RS" 50/09), (nadalje ZZJZNS), a uoči samog usvajanja pojavljuje se i
"prikriveno" ubacuje u Zakon, bez stručne i javne rasprave član 48a o
upravljanju nuklearnim objektima Srbije formiranjem javnog preduzeća. Navodimo "progurani" sporni član iz pomenutog zakona:
Upravljanje nuklearnim objektima
Član 48°.
Upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji je
delatnost od opšteg interesa.
Za obavljanje delatnosti iz stava
1. Ovog člana osniva se javno preduzeće.
Sredstva
za osnivanje i rad javnog preduzeća iz stava 2. ovog člana čini deo sredstava u državnoj svojini, u institutima čiji je osnivač Republika Srbija, i to: objekti, oprema i uređaji Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju
nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, a koji su u funkciji obavljanja
delatnosti upravljanja nuklearnim objektima za koje se osniva javno
preduzeće.