Istraga
Slučaj Elektrotehna:
Neprekinut lanac međunarodnih prevara i unutrašnjih pravosudno-političkih
sramota
Da su umesto fotelja
imali električne stolice...
Nekadašnje zaposlene beogradske Elektrotehne nikako ne prestaje da
boli praznina od nepravde i zla koja im je naneo slovenački
biznismen Peter Matić uz pomoć domaćih pomagača. Pošto potiče od roditelja stomatologa iz Benkovca i
Maribora, stomatološkim rečnikom rečeno, Peter Matić je nasilno proteranim radnicima Elektrotehne
Beograd - povadio najzdravije zube, "in vivo" i bez anestezije
Zoran
Božinovski
Bilo je teško vreme kad
je Peter Matić izveo postpetooktobarsku destrukciju i sebe bukvalno
"implantirao" u popularnom krugu "dvojke", gde Elektrotehna
ima najbolje poslovne objekte. Slovenac (po majci!), po biznisu partner sa
najmisterioznijim biznismenom iz Dežele, Mirkom Tušem, Matić se
Srbima "prodao" kao autohtoni Srbin. Za takvu medijsku promociju bio
je zadužen ekspert za stečaje u Srbiji, Đinđićev savetnik Zoran Janjušević.
Elektrotehnu su
napali 7. oktobra 2000. Dva dana ranije je spaljena Skupština, obaran je
omraženi Miloševićev režim. Neki danas kažu da
nikada nije došao 6. oktobar. Tek, Janjušević i Matić su udruženi krenuli na Elektrotehnu
- 7. oktobra. Matiću je po svaku cenu bila potrebna ova
prebogata firma, a Janjuševiću jedan manji, ali atraktivan deo, poslovni
prostor u vlasništvu Elektrotehne u Čika Ljubinoj 3-5, koju je
prisvojila kasnije njegova firma Centrocoop. Na broju 7 ima još jedan
interesantan komšija. Ali, o tome drugom prilikom.
Tek, način na koji su
"uradili" Elektrotehnu svima njima doneo je pravnu svetsku
slavu, jer su ušli u sudske anale dokazavši u praksi da je Trgovinski sud
Vrhovni, a Vrhovni de facto Trgovinski sud. Za takav nonsens, neviđen u svetu
pravne nauke, trebao im je jedan predsednik Trgovinskog suda, Goran
Kljajević, i jedan diplomirani filozof, Darinka Dugić Dara, inače
evropska rekorderka po broju otkaza i zabrana da obavlja direktorsku funkciju -
imala ih je ukupno 12. Dara zbog sklonosti falsifikovanju dokumentacije ne sme
da prilazi firmama, sudovima i centralnom registru. Naravno, da bi sve ovo bilo
moguće i
ostvarljivo, bila je potrebna i publika. Tribine su bile popunjene statistima
iz Tužilaštva i
policije.
Šta kaže činjenično
stanje? Kad danas vidite Slovenca po poreklu, Srbina po profesiji Petera Matića kako se šepuri kroz svoj
Poslovni centar Ušće, kupljen i izgrađen takođe na prljav i nepristojan
način, uz obilatu pomoć ekspremijera Zorana Živkovića, verovatno pojma
nemate da je prve milione evra u otadžbini Srbiji Matić zgrnuo siledžijski
prisvajajući baš Elektrotehnu. Nije se Matić odmah zaleteo na Ušće, da
renovira onoliki bivši CK i da gradi 120.000 kvm prostran šoping
mol. Uleteo je prvo u "krug dvojke", za minimalan novac oteo maksimalnu
kvadraturu poslovnog prostora koji se meri u hiljadama.
I, naravno, kao što to u
Srbiji i na Balkanu obično biva kad je divlja liberalna tranzicija
kapitala u pitanju, i u ovom lovu je bio potreban bar jedan ministar. Tu tešku
i nezahvalnu ulogu pomoći Peri Matiću u pljačkanju Elektrotehne, na sebe
je preuzeo bivši ministar za rad Dragan Milovanović. Nije Dragan
ministar ništa posebno trebalo da radi. Dovoljno je bilo samo da se glupira.
Iz Elektrotehne
je ravno na ulicu, na čelu sa direktorom Velimirom Smolićem, završilo
207 radnika. U početku zavedeni, jedan deo njih je mrzeo i opstruisao Smolića,
misleći da on učestvuje u propasti Elektrotehne i da će od Matića i
pomagača kasnije biti nagrađen jednim delom od ogromne ukupne kvadrature. Ali,
kad su videli, a videli su prekasno, da su i sami najureni, a da je Smolić na
ulici kao i svi oni, ovi njegovi dugogodišnji oponenti su okrenuli priču, pa ga
danas vuku za rukav da ih reorganizuje i zajedno produže pravnu bitku za povrat
onoga što im je pokradeno klasičnom pričom koja je pravni nonsens i nije
održiva ni pravno ni praktično.
Elektrotehna po
Beogradu i Srbiji poseduje najbolje poslovne prostore. U Knez-Mihailovoj, Čika
Ljubinoj (tu gde je nagrađeni Zoran Janjušević), pa robna kuća u Karađorđevoj koju
je okupirao eksministar Dragan Milovanović. Baš Milovanović je, još uvek
ponesen petoktobarskim rušilačkim promenama, pozvao svoje saborce i drugove iz
Trgovinskog suda da "zajedno isteraju sve kriminalce iz Elektrotehne".
Naravno da su populistu Milovanovića drugovi i saborci poslušali i pomogli mu
da nasilno uđe i zaposedne 1.000 "kvadratnih kilometara" u
Karađorđevoj i tu smesti neki svoj sindikat. Sebe je naravno koliko sutradan
preobukao u svileno odelo i kao svaki manje-više zaslužniji pljuvač na
Miloševića - postao ministar.
Filozof lake ruke
No, valjalo je tu
kaubojštinu nekako legalizovati, dati joj pravni okvir, uskladiti sa zakonom,
Ustavom. Valjalo je uspostaviti red i poredak. Kako se "lex
specialis" ne donosi svakog dana, Milovanović, Janjušević i Peter Matić su
krenuli da brljaju sa predsednikom Trgovinskog suda Goranom Kljajevićem. U Elektrotehni
su u tom grbavom i vunenom vremenu po Srbiju, pronašli diplomiranog filozofa Darinku
Dugić Daru. Ona je, jadnica, dok su je pronašli dosetljivi
revolucinari-kapitalisti, kao diplomirani filozof, zbog nesposobnosti promenila
osam radnih mesta unutar Elektrotehne. Ne znajući kud s njom, direktor
Smolić ju je iz humanih razloga rasporedio u pravnu službu, da se nađe pri ruci
pravnicima. Ona se neko vreme njima tako nalazila, dok je nisu našli
Milovanović i Janjušević.
Do 1999. godine je već
imala nakupljeno više otkaznih rešenja i zabrana da obavlja odgovorne funkcije.
Bila je sklona falsifikovanju. Imala je laku ruku. Dok trepneš - ona se potpiše.
Baš takva je bila potrebna za veliki poduhvat. Falsifikovala je odluku radničkog
saveta o formiranju firme Elektrotehna komerc i - vinula se u orbitu.
Goran Kljajević je onda odradio pravni inženjering, jer su odmah Smoliću i
njegovim saradnicima napakovali optužbu da u firmi ima dva suprotstavljena
rukovodstva, da je pljačka prisutna, da je pravno neodrživo da funkcioniraju i Elektrotehna
i Elektrotehna komerc. Uzalud su zaposleni dokazivali da je Dara Filozof
pravno invalidizovano lice, da zbog brojnih zabrana u prošlosti ne može
registrovati nikakvu firmu i deponovati potpis, da je svaka njena odluka u ime Elektrotehne
komerc pravno ništavna. Ne vredi.
Na ime investiranih
sredstava od zakupa koji je trajao tri godine unazad, oko 1,7 miliona evra, u
jednom od centralnih poslovnih prostora u Beogradu, Sud je Peteru Matiću
priznao da mu Elektrotehna duguje veliki novac. Sud nije ni čitao da
je Matić bio
zakupac i da u ugovoru jasno piše da novac od zakupa nije investicija i ne može da
bude. Pa ne može ni da se transformiše u investicijski ulog koji zbog brzine
guranja Elektrotehne u stečaj - Petera Matića proizvodi u glavnog
poverioca. I budućeg vlasnika. U praksi je Peter Matić postao klasičan upadač u
tuđe, sa malo moćnijim kaubojima u izvršnoj vlasti koji su mu samo davali vetar
u leđa i bodrili ga.
Danas pomagača nigde
nema. A baš je od početka ove godine za
njega nastupio period nemilosti, period kada nije poželjan za druženje.
Pa se sve ređe šepuri
po Poslovnom centru Ušće.
Kakav je danas pravni
status ove firme? Elektrotehna je kao primer pravne alhemije ušla u
sudsku praksu Srbije. A to (za neupućene!) znači da je
nešto do
tada pravno nemoguće i neizvedeno, prvi put urađeno u praksi. Citiraćemo ovom
prilikom Vrhovni sud, koji jasno i konkretno opisuje pravno nasilje u Elektrotehni.
Evo kako to izgleda crno na belo: "Član 76. Zakona i prinudnom
poravnanju, stečaju i likvidaciji kaže da ako je preduzeće organizovano u
skladu sa zakonom, nema zakonskih uslova za podnošenje predloga za likvidaciju
navodno zato što ne funkcionišu organi upravljanja. Jer su drugi organi van
suda nadležni da vrše
odgovarajuće kontrole i preduzimaju zakonom određene
mere. Zbog toga nisu mogle biti određene
privremene mere iz člana 76. Zakona o prinudnom
poravnanju, stečaju i likvidaciji. Privremenom merom iz člana 76. ovog zakona
ne može se odrediti privremeno rukovođenje i zastupanje preduzeća..." E onda
ide obrazloženje Vrhovnog suda Srbije u kome se kaže: "...Rešenjem
Privrednog suda u Beogradu II L br. 371/2000. Od 10.01.2001. godine, određena
je privremena mera obezbeđenja kojom je punovažnost odluka svih organa DP
Elektrotehna Beograd, koja se odnose na raspolaganje osnovni sredstvima,
plasmanima, potraživanjima i na davanje jemstva i avala i sredstava obezbeđenja
potraživanja, uslovljena prethodnom saglasnošću stečajnog veća Privrednog suda
u Beogradu, a istovremeno je određen R. R. kao privremeni organ poslovanja i
zastupanja DP Elektrotehna Beograd. Protiv ovog rešenja Elektrotehna
je podnela prigovor, koji je likvidacino veće odbilo. Protiv tog rešenja Elektrotehna
je podnela žalbu. Viši privredni sud je zaključio da je žalba OSNOVANA..."
Dok "trgovinci" luduju
Nakon objašnjenja
pravnim jezikom šta tačno ovo znači, Vrhovni sud daje i sažeto i jasno
tumačenje u sledećem delu ovog dokumenta, što citiramo: "...S obzirom
na to da se iz pravosnažnog rešenja prvostepenog suda vidi da je Elektrotehna
firma koja je organizovana i usklađena sa zakonom, a ne postoji nijedan drugi
razlog predviđen u članu 153. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i
likvidaciji, zbog čega se može pokrenuti likvidacija - onda je očigledno da je
mimo zakonskih uslova pokrenut prethodni postupak za utvrđivanje uslova za
otvaranje postupka likvidacije nad ovim preduzećem. Samim tim, NISU MOGLE biti određene
privremene mere jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Isto tako je
NEZAKONITA odluka prvostepenog suda u delu rešenja kojim je određen privremeni
organ poslovanja i zastupanja Elektrotehne. Za takvu odluku APSOLUTNO NE
POSTOJI pravni osnov u zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji,
jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Sud se ne može upuštati u to da
li funkcionišu organi upravljanja preduzeća, kako se raspolaže imovinom, da li
se uredno vode poslovne knjige, jer su drugi organi van suda nadležni da vrše
odgovarajuće kontrole i preduzimaju odgovarajuće mere. Protivno je našem
pravnom sistemu da se organima upravljanja nameće
staralac u vidu privremenog organa poslovanja i zastupanja. Lice sa takvim
ovlašćenjima i svojstvima se može odrediti samo u slučaju otvaranja postupka
likvidacije".
Ovo je dokument koji je
Vrhovni sud doneo u vidu Rešenja još 25. januara 2001. Danas, devet godina
kasnije, ništa nije promenjeno, niko ne postupa po uputstvu Vrhovnog suda. Ovo
je nepobitni dokaz za ono s početka naše priče. Da je u Srbiji Trgovinski sud
Vrhovni, a Vrhovni - Trgovinski. Tako praksa pokazuje. I dan-danas je na snazi
svaka odluka koju je Trgovinski sud doneo na štetu Elektrotehne u korist
Petera Matića i njegovih pomagača. Niti ima nekog ko ima snagu u pravnom
sistemu Srbije da ovo popravi i ispravi, niti ima političke volje da se to
obavi.
Kako vreme prolazi, u
"živom
pesku" slučaja organizovane pljačke Elektrotehne tone sve više sudija. Dušan
Marčićev, Tomislav Gažević, Ljiljana Pavlović, Mile Đorđević, Nataša
Pejić-Kordić, Milica Lakićević, Goran Kljajević, Ivanka Knežević-Kozić i Milun
Đurić - to je devetorka koja je upropastila svoje karijere po nekoj
neutvrđenoj ceni. Ne znamo koliki su iznosi u igri ili koji su ih razlozi
naterali da se pravno ponižavaju zbog Elektrotehne, ali znamo: zakon
naopako nisu čitali iz
čista mira. Još se zna da, kako vreme prolazi, Peter Matić sve više gubi
početni elan i samopouzdanje kad je pljačka Elektrotehne u pitanju. Zna
da je miran dok je Srbija van Evropske unije. Do tada može da siluje pravo i
manipuliše sudijama, upravnicima, može da kupuje ministre, državne sekretare i
mutivode poput Janjuševića. Ali nemiran je jer zna da ulaskom Srbije u Uniju,
zaposleni u Elektrotehni imaju pravo na reviziju celog postupka, da je
njihova privatna svojina stečena dugogodišnjim radom neprikosnovena.
Inače, nemir u Matiću i
Janjuševiću proizvodi krivična prijava koju su protiv njih i gorepomenutih
sudija podneli svi zaposlenici, 8. maja 2006. Zasad, već četiri
godine, ova argumenotvana i podeblja prijava stoji kao ukras u Javnom tužilaštvu.
Njihova je prednost u odnosu na sudije to što ne moraju da se
glupiraju. Mogu da ćute, da se prave ludi, da pomažu Matiću i Janjuševiću
prostim nečinjenem. Ali, ta krivična prijava je tempirana bomba. Jer, 207
zaposlenih je u međuvremenu naraslo na 340. Toliko otprilike srpskih porodica iščekuje
pokretanje istrage po toj krivičnoj prijavi, nadajući se da će se neki tužilac
makar slučajno umešati u posao za koji je plaćen iz njihovih džepova i
pokrenuti zamajac promena u slučaju Elektrotehna.
Svakako, antijunak cele
ove priče je
"direktorka" Darinka Dugić Dara. Ona je pristala da se
mafiji stavi na raspolaganje. Potpuno svesno i namerno fasifikovala je odluku o
osnivanju preduzeća Elektrotehna komerc. Bila je instruirana i
podstaknuta od Janjuševića i Matića, ali i ohrabrena da će Trgovinski i drugi nadležni sud
sve to "pozlatiti". Tako je i bilo. Darinka Dugić Dara je, iako sa
statusom nezaposlenog, pod otkazom u Elektrotehni, sa grupom
istomišljenika, takođe nezaposlenih, izvršila nasilni upad u posed firme,
donela nezakonite odluke, uvela je privremene mere, a sudija Ivanka
Kozić-Knežević je, suprotno ustaljenoj sudskoj praksi, u samo jednom danu
ekspresno donela rešenje kojim je upisala Darinku Dugić Daru kao v. d.
direktora preduzeća. Pri tom, u toj žurbi sudija Kozić-Knežević uopšte od
"direktorke" Dugić nije tražila dokumentaciju da se ova novopečena
"sirota bogatašica" pravno i fizički legitimiše, da deponuje
ovlašćenja i sve što uz taj čin pripada. Ništa od svega toga. Žurilo se sudiji
toliko da je u isti dan izbrisala direktora Elektrotehne Velimira
Smolića, takođe bez ikakve pravne procedure i podnete dokumentacije. Tek,
pravnu i materijalnu štetu je Kozić-Knežević odradila bez imalo kajanja, bez
gubljenja vremena, u toku jednog dana. Da bi udovoljila centru moći iz
koga je dirigovana ova priča.
Evropa zdaj, Peri Matiću -
kraj!!!
Ovo je samo delić priče
o pohodu Petera Matića, Zorana Janjuševića, Mirka Tuša i sličnih na Srbiju,
BiH, Makedoniju, na region uopšte. Slovenija, preciznije Janez Janša, nakon
obračuna sa JNA i Jugoslavijom, na jug ali i prema Rusiji i Belorusiji
"izvezao" je devetoricu tajkuna kojima je preporučeno da svoj prljavi
novac zarađen na najprljaviji način plasiraju kao investicije van Slovenije, na
ovim područjima. Za tu vrstu kooperativnosti država ih je dodatno nagradila
novcem iz bogatih fondova. Poruka je bila jasna: "Ne prljajte Sloveniju,
eto vam Srbija, BiH, Makedonija, Crna Goro, Kosovo..."
Slučaj Elektrotehna
je primer tvrdog bezobrazluka, primera gde se siluje pravo po
slovenačko-nemačkom receptu, jer, da podsetimo, i Sarajlija Zoran Janjušević je
- nemačka instalacija! Njima će sa ovih prostora teško iko normalan stati na
put. Uglavnom im se svi sklanjaju.
Samo na primeru
doskorašnje tesne saradnje u biznisu Petera Matića i Mirka Tuša, koja je
"pukla" ali to nije još javno objavljeno, može da se pročita nervoza
famozne Meril Linč, koja je frontalno ušla u biznis sa Matićem investirajući u
Poslovni centar Ušće. Čim su krenule u saobraćaj analitičke informacije
da je Pera Matić na malo kriminalniji način nego što je to
"prihvatljivo" kupio zemljište za Ušće, Meril Linč je po
svojim golubovima pismonošima Matiću dala do znanja da nema više investicija,
jer izvrgava ruglu njih i njihovu reputaciju.
Stoga, Elektrotehna
predstavlja otrovnu udicu u grlu Matića. Veoma tužno deluje gorda srpska
zastava na robnoj kući Planet u Knez Mihailovoj. Državna zastava
označava ulaz kod zakupca prostora, "Fonda za razvoj", useljenog kod
domaćina Petera. Tužno deluje jer tako simbolično označava da se Srbija razvija
tako što njeni državni organi stanuju kod vlasnika koji je do prostora došao
beskrupuloznom pljačkom. Došlo je, dakle, vreme da državni organi Srbije
plaćaju kiriju vlasniku koji je oteo društveno preduzeće Elektrotehna.
Ima li kraja perverziji u ovom slučaju?
Istekao
mu rok
Pre izvesnog vremena, ne više od mesec dana, autor ovog teksta je bio na
ugodnom sastanku sa jednim od direktora i advokatom-zastupnikom jedne
slovenačke kompanije koja se rapidno penje u svetu srpskog biznisa. Iza njihove
kompanije kao osnivač stoji Mirko Tuš. Obojica su mu, dobro upućeni u bivše
veze Petera Matića i Mirka Tuša, objašnjavali da je to priča iz nekog prošlog
vremena, da su oni danas samo zakupci poslovnog prostora u biznis centru Ušće,
da je Mirko Tuš napustio Petera Matića, izašao iz zajedničkog biznisa. Obojica
su hteli da ga ubede da je Peter Matić za njih bivša kategorija i da oni sa
svojim poslodavcem Mirkom Tušem - idu dalje. Indikativno je da na temu Elektrotehna
nisu hteli da pričaju. Nasmejali su se značajno i
dali mu na znanje da sve znaju. Pa je dalja priča bila suvišna. Od njih je
dobio samo još jednu potvrdu da je Peter Matić poslednjih meseci čovek zgodan
za izbegavanje.
Tužno izgleda državna zastava na ulazu kod zakupca prostora, "Fonda
za razvoj", useljenog kod domaćina Petera.
Peter Matić sve više gubi početni elan i samopouzdanje kad je pljačka Elektrotehne
u pitanju. Zna da je miran dok je Srbija van Evropske unije.
Diplomirani filozof Darinkŕ Dugić Dara je, jadnica, dok je nisu pronašli
dosetljivi revolucinari-kapitalisti, zbog nesposobnosti promenila osam radnih
mesta unutar Elektrotehne.