Su(lu)dovanje
Davno
izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (4)
Cane
postavlja predsednike sudova?
Srpski
sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno
običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti
organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija
i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima
mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i
odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno,
priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu
paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom
građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu starateljstvo,
ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine
nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće
plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. Nova vlast nastoji da
pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno
zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma,
nestručnosti i politikanstva
M.
Brkić
Sudije
Višeg suda u Valjevu uputile su pismo uredniku Tabloida u kojem navode
da je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudija Duško
Milenković doneo rešenje kojim je sudiju Višeg suda u Valjevu Biljanu
Savić ponovo postavio za vršioca dužnosti predsednika Višeg suda u Valjevu.
Gospođa
Savić je, navodi se u pismu, intimna prijateljica advokata iz Uba, bivšeg
sudije Okružnog suda u Valjevu, Radosava Tadića, koji je pravni
zastupnik kontroverznog biznismena Stanka Subotića zvanog Cane, koji se
još uvek nalazi pod Interpolovom poternicom. Da li i postavljanje sudije
Duška Milenkovića za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda ima
veze sa interesima Stanka Subotića? Presudom
Specijalnog suda od 28. oktobra 2011, pored Stanka Subotića, osuđeno je još 11
optuženih na kazne od 10 meseci do četiri i po godine zatvora, dok je dvoje
optuženih oslobođeno.
Sudija Milena Rašić rekla je prilikom izricanja
prvostepene presude da su optuženi krivi jer su švercom cigareta oštetili
državni budžet za više od 30 miliona evra.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 22. marta ove
godine prvostepenu presudu prema svim optuženima, i vratio je prvostepenom sudu
na ponovni postupak. Odbegli biznismen Stanko Subotić koga Srbija traži zbog
šverca cigareta tokom devedesetih godina, ponovo je od jesenas na crvenoj Interpolovoj
poternici koju je za njim raspisala Srbija. Na sajtu Interpola nalazi se Subotićeva
slika sa crvenom poternicom, koja je nekoliko meseci, tokom leta prošle godine,
bila suspendovana radi određenih provera. Poternica je tokom tih meseci
važila samo u Srbiji, a sada je na snazi u svim državama članicama Interpol
policije, koje imaju obavezu da ga uhapse.
U veću Apelacionog suda u Beogradu učestvovao je i
sudija ovog suda Duško Milenković. Tri nedelje nakon ukidanja presude Stanku
Subotiću, vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir
Milojević je, po nalogu Aleksandra Vučića, imenovao Duška
Milenkovića za predsednika Apelacionog suda u Beogradu, a sudija Milenković je
za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu postavio istražnog sudiju
ovog suda Aleksandra Stepanovića, dok je Biljani Savić produžio
status vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Valjevu! Da li u ponovljenom
postupku gospodin Subotić želi da se oslobodi sudija koji bi mogli da budu
smetnja oslobađajućoj presudi?
Canetov spisak zahteva
Dosadašnji vršilac funkcije predsednika Višeg suda u
Beogradu Dragoljub Albijanić najbrutalnije je vršio pritisak na sudije Posebnog
odeljenja koje je sudilo po optužnicama za organizovani kriminal. Njegov
naslednik Aleksandar Stepanović je tih čovek, nije bio umešan u bilo koju koruptivnu
aferu, istrage je brzo sprovodio, sa manje pritvorskih dana od ostalih kolega.
Odlaskom Albijanića iz Višeg suda potpuno se promenila
atmosfera - sudije su počele da izlaze iz kabineta, da međusobno komuniciraju,
rečju, u Viši sud u Beogradu vratio se život. Ali, izbor sudije Aleksandra
Stepanovića, kao realativno mladog sudije, sa malo staža u višem sudu, svakako
je iznenađenje. Upućeni u spekulativne odnose u srpskom pravosuđu su uvereni da
je sudija Aleksandar Stepanović postavio Duška Milenkovića za
predsednika Apelacionog suda u Beogradu! Gospodin Stepanović je bio sekretar u vanraspravnom
krivičnom veću Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Milovan
Perović, ujak sudije Duška Milenkovića. Niko ne može upreti prst u sudiju
Milenkovića, niti se na bilo koji način može dovesti u pitanje njegova dostojnost
za sudijsku funkciju, ali on zaista ima malo godina staža u drugostepenom
sudu (rođen je 1966. godine).
Zašto se gospodin Subotić pominje kao čovek koji želi
da postavi sudije na ključna mesta koji bi, kako mu je obećano, bile garant da
će se, uskoro, krivični postupak protiv njega, posle toliko godina, okončati.
Tabloid je
često ustupao prostor javnim obraćanjima Stanka Subotić, u kojima je opisivao
svoj slučaj, objašnjavajući da je bio izložen brutalnom reketiranju od srpskih
vlastodržaca, da je milionske iznose plaćao Ružici Đinđić, Borisu Tadiću
i drugim srpskim političarima. Činili smo to uvereni da svaki čovek u nevolji ima
pravo da se brani, a gospodin Subotić je imao i jake argumente. U razumljivom
nastojanju da spere lažne optužbe, Stanko Subotić je prihvatio i poziv
Aleksandra Vučića da iz Ženeve finansira i Srpsku naprednu stranku. Drešio je kesu, a
milionske svote evra završile su u Vučićevom džepu. Sada je na njemu da
se oduži za donacije. A Cane ima spisak zahteva - hapšenje i mučenje Miroslava
Miškovića, hapšenje Milana Beka i još nekih kojima je davao novac, a oni su ga izigrali.
Saopštavanje dostavljenih
presuda
Srpski tajkuni u svojim gradovima
imaju svoje sudije i tužioce. Šabački tajkun Miroslav Bogićević, koga je
od Demokratske stranke, čiji je finansijer bio, preuzeo Aleksandar Vučić,
siguran je u svom gradu. Za vršioca dužnosti predsednika Višeg suda u Šapcu,
odlukom sudije Duška Milenkovića, postavljen je sudija Gojko Lazarov,
čovek koji ume da služi gospodi.
Porodica Dulić koja vlada Suboticom,
po svim mafijaškim pravilima kontroliše i sudove u ovom gradu. Vršilac funkcije
predsednika Višeg suda u Subotici je Ferenc Molnar, čovek pred penzijom,
bolestan od epilepsije koja se često ispoljava, zbog strahova kojima ga
svakodnevno izlažu gospodari iz Subotice. Sudija Marija Rakić, nedavno
se razvela zbog čestog opijanja, živi sa kćerkom registrovanom narkomankom. Iz
porodice Bucalo je, koja je razbucala subotičku privredu.
Sudija Ivan Bogojev samo
saopštava presude koje mu se dostave. A vrtoglavo srozavanje ugleda u
subotičkoj ''kući pravde'' počelo je kada je na zahtev Borisa Tadića
sudija Sonja Videnović, koja je od 1. januara 2010 godine bila vršilac
funkcije predsednika Osnovnog suda u Subotici, izabrana za člana Visokog saveta
sudstva. Ona pokriva rad subotičkih delilaca pravde. Ova bolesno korumpirana
žena u drugom sazivu rada Visokog saveta sudstva odbila je skoro sve zahteve
sudija za preispitivanje odluka o reizboru, nakon čega je Ustavi sud Srbije nereizabrane
sudije vratio na posao, poništivši, kao nezakonite, sve odluke Vrhovnog saveta
sudstva. Sudska praksa u Srbiji je nepoznanica. Svaki sudija presuđuje kako mu
se prohte. Događa se da istog dana, isto veće, u istom zasedanju donese po
istom pravnom osnovu dve potpuno suprotne odluke! U zavisnosti, valjda, ko su
stranke, ili ko su sudije koje su donele prvostepenu presudu, i iz čijeg su
(stranačkog) jata.
Ratezanje prava
Krivično odeljenje Apelacionog
suda u Beogradu je posebno opasno po bezbednost i pravnu sigurnost građana.
Predsednik odeljenja za maloletnike u Apelacionom sudu u Beogradu, po rešenju
koje je doneto na potpis sudiji Dušku Milenkoviću, je sudija koja nema dece!
Predsednik odeljenja i veća za ratne zločine pri Apelacionom sudu u Beogradu je
sudija Siniša Važić, koji je izbegao iz Osjeka! Njegova majka je do
smrti živela u Osjeku, a njegov rođeni brat je i danas stanovnik ovog hrvatskog
grada. Nemoralno je da izbegli Srbin sudi Srbima za ratni zločin, pogotovu ako
mu je porodica ostala da živi u Hrvatskoj.
Veće gospodina Važića je, po
nalogu Borisa Tadić, donelo skandalozne presude, kojim je ukinulo i presudu i
pritvor optuženom Živku Juzbašiću, kome se sudilo da je naredio da se
pobije kolona vojnika u Tuzli. Isti sudija je pustio i veći broj Albanaca iz
pritvora, kada se Boris Tadić udvarao evropskim moćnicima. Zato su Srbi,
optuženi za ratne zločine, dobijali u Apelacionom sudu u Beogradu najteže
kazne. Bez izuzetka!
Advokati koji brane optužene u
postupcima koji se okončavaju pred Apelacionim sudom u Beogradu često ostaju u
šoku. Događa se da veće ovog suda ukine presudu kojom su njihovi klinjenti
osuđeni, da u rešenju navede precizno razloge zbog kojih ukida presudu, a da u
ponovljenom postupku prvostepeni sud donese istu presudu, sa istim
obrazloženjem, a da isto veće Apelacionog suda u Beogradu, koju je presudu
ukinulo, sada je potvrdi dajuću suprotno obrazloženje od onog koje je navelo u ukidajućoj
presudi. Pravo je u Srbiji rastegljivo kao lastiš. Sudije ga primenjuju u zavisnosti
od inspiracije!
Menadžeri i nadripisari
Apelacioni sud u Beogradu i
njegova krivična veća s nepodnošljivom lakoćom produžavaju pritvore, koji traju
godinama. Građani koji ne odgovaraju za krivična dela teškog nasilja drže se,
stari i bolesni, u pritvoru koji se ukida tek kada sudije shvate da je postupak
potpuno besmislen i da tužilaštvo nije u mogućnosti da nađe dokaze, ili je
postupak, ustvari, montiran. Progon građana od strane tužilaštva zasniva se na psećoj
odanosti sudija, koji, skoro bez izuzetka, drže okrivljene u pritvoru, sve dok
to tužilac traži. Evropska unija će, preko svojih pregovaračkih timova,
zahtevati od Srbije dubinsko čišćenje sudstva i tužilačke organizacije. To će
biti nemoguća misija. Zašto?
Srpske sudije su moralno unakaženi.
Većina njih. Za svoje odluke oni ne snose nikakvu odgovornost! Ako, recimo,
sasvim zlonamerno pogreše, ne odgovaraju za svoje nedelo. Nezavisnost u radu
sudija i tužilaca ne podrazumeva njihovu nestručnost, bahatost, površnost i
osvetu prema građanima, ako im se, recimo, ne dopada njihov izgled, ili
politička angažovanost.
Takođe, skoro da je neraskidiva
kriminalna veza malog broja advokata, sudskih veštaka, policije i tužilaca. U
srpskim gradovima postoje male grupe advokata koje su u sprezi sa sudijama i
tužiocima. Oni su skupi advokati, koji ''uzimaju i deo za sudiju''. Ustvari,
oni otkucavaju svoje klijente, ako im se povere, tako da se često sudske
presude zasnivaju na poverljivim podacima koje im dostavljaju poznati advokati
-provokatori! Tu spregu je, skoro nemoguće razbiti, osim intenzivnim praćenjem
i hapšenjem advokata i sudija. Međutim,
dobar broj srpskih sudija radi preko menadžera. Menadžeri, iz redova advokata
ili nadripisara, posećuju porodice onih koji imaju procese pred sudijom, i nude
usluge. Oni uzimaju novac, i teško je dokazati da je on završio u džepovima
sudije, mada postoje načini da se obeleženi novac upotrebi kao dokaz. Sa druge
strane, žrtve ne žele da prijave policiji posetu menadžera, jer se plaše da će
njihovi najbliži biti izloženi odmazdi, što se često i događalo.
Srbija u predinstitucionalnom društvu
Taj osećaj da ne mogu biti kažnjeni za svoju odluku,
kojom, zlonamerno, i potpuno svesno, a kršeći zakon, otimaju od građanina stan,
kuću, pokretnu imovinu i predaju je u posed svojim prijateljima, ili građanima
koje zastupaju njihovi prijatelji, advokati,uništiće srpsko društvo. Da
podsetimo: postupak protiv sudije, za povredu zakona, pokreće disciplinski
sudija koga je odredio Visoki savet sudstva. A danas je to sudija Višeg suda u
Beogradu Mirjana Ilić, koja je odbacila sve pritužbe građana! Narodna
skupština Srbije morala bi izdvojiti sredstva i zakonom odrediti dva veća
sudija koji bi po pritužbama građana ocenjivala rad sudija, donosila odluke o
njihovom razrešenju i naknadi štete koja je građanima prouzrokovana njihovim
radom i kršenjem zakona.
Nova vlast je za pomoćnika ministra, zaduženog za
nadzor sudova, imenovala Ljiljanu Blagojević, parničnu sudiju Prvog osnovnog
suda u Beogradu, među kolegama poznatiju kao tekstopisca pesma folk pevačima!
Umesto iskusnog sudije Vrhovnog kasacionog suda, čoveka od poverenja i časti,
postavljena je sudija koja nema ni radno iskustvo, ni stručno iskustvo da bi
''nadgledala'' rad sudija viših sudskih instanci.
Tajkunizacija srpskog pravosuđa udaljava Srbiju
od pravne države, i opis na sajtu američke obaveštajne službe da se
Srbija nalazi u predinstitucionalnom društvu - potpuno je tačan.
(Nastavak u sledećem broju)