Kopači rude u Srbiji su roblje bez zaštite

 

Rudari na određeno vreme

 

Životinjskim insistiranjem da Srbija mora da bude primljena u Evropsku uniju, mafija koju predvodi Aleksandar Vučić, zaboravila  je da je robovski rad nezamisliv u evropskim državama, i da tamo ne postoje tajkuni koji nekažnjeno mesecima ne plaćaju radnike, ni obaveze prema državi, već prema ljudima na vlasti

 

M. Hadžić

 

Duga dana u zla gospodara, izreka je još od vladavine Turaka na ovim prostorima. Uvođenjem višestranačja u Srbiji, i dolaskom DOS-a na vlast, ukinuta su skoro sva sindikalna prava, i radnici su vraćeni u period robovlasništva. Miroslav Bogićević, omiljeni tajkun doskorašnje vlasti i vrha Demokratske stranke, a potom čovek koji finansira Aleksandra Vučića, šest hiljada zaposlenih u svojim kompanijama ne plaća šest meseci! Nema ni plate, ni socijalnog, ni doprinosa! Ne plaća im topli obrok, a na posao svako dolaze o svom trošku. Gospodin Bogićević otkupljuje mleko od seljaka iz Mačve, a ministarstvo poljoprivrede, umesto seljacima, premije isplaćuje gospodinu Bogićeviću!

Ovih dana, javnost je ostala šokirana potresnom pričom iz Zajače, rudarskog naselja nedaleko od Loznice. Rudarsko topioničarski basen Zajača je rudnik sa topionicom i flotacijom. Zatrovanost vazduha, zemljišta, šuma i ljudi u Zajači je opasna i alarmantna. Nakon što se gospodin Bogićević oglasio iz Zajače, tvrdnjama da on ništa nije kriv, njegovi radnici su ostali da žive od nade da će ih izvršna vlast zaštititi od njegovog terora.

Već deset godina, rudari u Zajači, kod zlog gospodara Miroslava Bogićevića rade po ugovoru na određeno vreme! Bez beneficiranog staža, bez godišnjeg odmora! Posle godinu dana rada, prekida im se radni staž na jedan dan, pa opet iz početka! Ako, u međuvremenu rudar oboli, počne da kašlje krv iz pluća, ostaje bez posla. Jednostavno, ne može da dobije lekarsko uverenje, i može da se slika. Neka ide, neka umre!

Čim je te-ve svita napustila Zaječu, gazda Miroslav Bogićević je naredio da se svim rudarima, bundžijama, koji su na određeno vreme, zabrani dalji rad u rudniku. Dovešće rudare sa strane, one koji će da rade  dok mogu, i da ćute. Posle će da ih gazda Bogićević otpusti, da umiru sporo, i u mukama.

Nigde na planeti, čak ni u Kini, rudarima koji pola dana dnevno provode pod zemljom, po pola godine uskraćuju platu, pravo na lečenje, godišnji odmor, pravo na toplo obrok!

E, sad, sa takvim gazdama i poslodavcima, Aleksandar Vučić želi da Srbiju uvede u Evropsku uniju! Rudari će da rade, Vučić će da se sladi. Miroslav Bogićević dobar deo kolača plaća Vučiću, da ne ode u zatvor. I dok on slaže pare, šest hiljada radnika u njegovim firmama radi i ćuti. Da li su to radnici, ili robovi?

Dok mala deca rudara iz Zajače nose u plućima otrove, dok ih ministarka zdravlja cinično podseća da je potrebna pismena saglasnost njihovih roditelja da im lekari uzmu krv i pošalju na ispitivanje u Ljubljanu, gazda Bogićević iz svojih rudnika kopa rudu koja mu donosi milionske svote novca!

 Kuda idu taj krvavo stečeni novac? Pitanje je na koje bi Evropskoj uniji trebalo da odgovori prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.