Policija
Ko i
kako sprovodi nasilje nad građanima u Policijskoj upravi Novog Sada
montira
procese i nasilno uzima DNK
Sumnjivo
lice na informativnom razgovoru
Žrtve
policijskog nasilja u Srbiji retko kada progovore. Ipak, ima i onih koji su
spremni da ispričaju svoju priču. Građanin Boško Šarac iz Petrovaradina i
njegov pravni zastupnik Dragan Miljenović, iz Novog Sada, skrenuli su Tabloidovom
dopisniku pažnju na nasilje kome su bili izloženi, a kao upozorenje svima šta
ih može zadesiti ako dopadnu šaka bahatim policajcima i njihovim načelnicima.
.....
Događaji
od 14. i 17. juna 2013. godine, koji su se odigrali u Policijskoj upravi u
Novom Sadu - poznatijoj kao Gradski SUP Novi Sad, potvrđuju da policija u Novom
Sadu može da uradi sve što hoće ili šta kog zaželi, bez zakonskih
ograničenja i posledica za svoj nezakonit rad.
Bez
obzira na to, šef Odseka za krvne delikte Nikola Lazarević, njegova
desna ruka iz istog odseka Ljubomir Trninić i Nikola Krainović,
zaposlen kao zamenik šefa interventne jedinice, imaju jednodušnu podršku
rukovodstva Policijske uprave u Novom Sadu (Stevana Krstića, Nikole Brkića i
Mladena Korice) da mogu da rade šta hoće, bez zakonskih ograničenja, a ako
se ko od građana, ili advokata-branilaca tome usprotivi, onda protiv njega montiraju
krivični postupak. Na primer, pod uzgovorom da "ometa službeno lice u
vršenju službene dužnosti" i da se zato protiv njega podnosi krivična
prijava.
Građani
Novog Sada bi trebali da se zapitaju: ako se policijski službenici u Novom Sadu
ne libe da montiraju krivične postupke protiv advokata, šta će da rade običnim
građanima i kako su kod njih ugrožene građanske slobode i njihova prava, ako
uopšte postoje u Policijskoj upravi u Novom Sadu?
Sve je
počelo kada je građanin Boško Šarac dobio poziv da dana 14. jun 2013.
godine, u svojstvu građanina, dođe u prostorije MUP-a R. Srbije,
Policijske uprave Novi Sad, radi prikupljanja obaveštenja (kako je navedeno u
samom pozivu) i da se javi policijskom službeniku Ljubomiru Trniniću,
zaposlenog u Odseku za krvne delikte, a povodom događaja od 25. aprila 2012.
godine, kada je na autoplac u Petrovaradinu, vlasništvo Srboljuba i Suzane
Blažević, inače kumova Boška Šarca i njegove supruge Jasne, bačena
eksplozivna naprava - bomba „kašikara".
Na autoplac u Petrovaradinu, vlasništvo Srboljuba i Suzane Blažević, dana 25.
aprila 2012. godine bačena je eksplozivna naprava - bomba „kašikara", i to
u vreme kada je Srboljub bio na službenom putu u Italiji. Za bacanje
eksplozivne naprave na autoplac, kuma Suzana je prvo obavestila i pozvala u
pomoć svoje kumove, Boška i Jasnu Šarac, koji su joj odmah priskočili u pomoć.
Policijski
službenici MUP-a R. Srbije, Policijske uprave Novi Sad, izvršili su uviđaj, ali
oštećenima nikada u poslednjih 14 meseci (od kada se eksplozija desila)
nisu dostavili zapisnik o uviđaju, i pored višestrukog insistiranja.
Srboljub
i Suzana Blažević su od policijskih službenika insistirali da se prikupe snimci
kamera, što oni nisu učinili, mada se autoplac nalazi pored više objekata koji
imaju kamere, a do danas nikada nisu ukazali na svoje kumove Jasnu i Boška
Šarca kao mogućeg izvršioca ovog dela, što potvrđuju svojom izjavom od 17. juna
2013. godine, koja je overena.
I pored
ove činjenice Ljubomir Trninić i njegov svemogući šef Nikola Lazarević,
došli su do sledeće konstrukcije: ako unazad 14 meseci nisu mogli da pronađu
izvršioca, onda je to sigurno uradio njihov kum Boško Šarac! U ovom slučaju,
posebno je interesantno da do sada nikome nije uziman uzorak DNK-a.
Da iznenađenje bude veće, dana 17. juna 2013. godine, u zgradi MUP-a R. Srbije,
Policijske uprave Novi Sad (Gradski SUP Novi Sad) građanin Boško Šarac nije
saslušan u prisustvu svog pravnog zastupnika Dragana Miljenovića,
advokata iz Novog Sada, od strane policijskog službenika koji ga je pozvao, a
nije mu ni saopšteno da mu je promenjeno svojstvo, te da se sada ne nalazi u
svojstvu građanina, već u svojstvu osumnjičenog!
O
napred navedenom, nije sačinjen bilo kakav zapisnik, već je policijski
službenik Trninić samo saopštio Bošku Šarcu da on ima rešenje ili naredbu od
suda, da od njega uzme DNK-a i protiv njegove volje! Tu naredbu (ili rešenje)
inspektor Trninić nikada nije uručio Šarcu, niti mu je ikada saopšteno da mu je
promenjen status, da više nije u svojstvu građanina, već da se sada
nalazi u svojstvu osumnjičenog.
Kada je
pravni zastupnik Dragan Miljenović objasnio policijskom službeniku Ljubomiru Trniniću
da zakonom nije dozvoljeno da se DNK-a uzima na silu od građanina i da tako
nešto može biti štetno za zdravlje, Trninić je, ne obazirući se na upozorenja,
pozvao Nikolu Krainovića, zaposlenog u Policijskoj upravi Novi Sad, na
radnom mestu policijskog službenika - zamenika šefa interventne „92", koji
je odmah potom došao sa više pripadnika PU Novi Sad i na silu izveo građanina
Boška Šarca iz kancelarije broj 5, na drugom spratu, te ga uveo u kancelariju
broj 4, kako bi mu (takođe na silu!) uzeli bris iz usta, bez zapisnika i
zakonitog označavanja i zapečaćene posude u koji je stavljen bris!
Da bi
se prikrilo ovo nasilje i zastrašili građanin Boško Šarac i njegov pravni
zastupnik Dragan Miljenović, advokat iz Novog Sada, odmah pošto su
napustili zgradu MUP-a R. Srbije, Policijske uprave Novi Sad (17. juna 2013.
godine oko 14,00 časova), policijski službenik Ljubomir Trninić, po ovlašćenju
šefa Nikole Lazarevića, obaveštava Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu da je
advokat Miljenović ometao službeno lice u vršenju službene dužnosti, te
se odmah protiv istog podnosi krivična prijava, a odmah sledećeg dana, 18. juna
2013. godine, nalaže se i njegovo saslušanje! Dakle, brzinom svetlosti!
Zbog
ovakve torture i nezakonitog postupanja navedenih policijskih službenika i
njihovih NN nalogodavaca, oštećeni Boško Šarac i njegov pravni zastupnik Dragan
Miljenović su podneli krivičnu prijavu Republičkom javnom tužilaštvu R.
Srbije u Beogradu i prijavu unutrašnjoj kontroli protiv pomenutih policajaca,
sa poukom da se zaštite građani Novog Sada od nezakonitog postupanja i torture.
Između ostalog, dodali su i to da "...ako je ovo zakonit rad policije u
21. veku, možemo se slobodno zapitati šta su radili u 20. veku, ili
ranije...".