Zrenjanin
Privreda nekadašnjeg
vojvođanskog, srpskog i jugoslovenskog ekonomskog čuda, danas je raskomadana u
čeljustima policije, pravosuđa i lokalne vlasti
Juče demokrata,
danas naprednjak, a radnicima srednjak
Zrenjanin ima 25
hiljada opljačkanih, prevarenih i sluđenih radnika koji su na ulici. Od
toga je najmanje šest hiljada ljudi je ostalo bez posla u pljačkama nekadašnjih
provrednih giganata kao što su bili Kombinat Servo Mihalj, Fabrike tepiha,
BEK, IPOK, Zrenjaninska industrija piva, Fabrike čarapa Udarnik, GIK Banat, Šinvoz,
Jugoremedija, Vojvodinaput, Šećerane, Brodogradilište Begej, Sloga, Mider...Svi
ćute, a posebno sindikati koji su mrtvi ili korumpirani, dok vladajuće stranke
uz pomoć policije i pravosuđa pokazuju da u ovom gradu nema ni života ni mesta
za one koji bi da dišu punim plućima.
Zoltan Horvat
Najsmešnije šale
često su najbolji način da se kaže istina. "Zbijanje šale" sa Zrenjaninom
iz lokalnih, republičkih i pokrajinskih centara moći i njegovo rasturanje u
poslednje dve decenije, počiva, i vrapci to znaju, na tri ovdašnja korumpirana
"potporna stuba": pravosuđu, policiji i lokalnoj vlasti (u
daljem tekstu, PPLV).
Hirurški precizno, umrežen
i dobro plasiran, PPLV je na ulice kao beskućnike isterao preko dvadeset
hiljada Zrenjaninaca iz nekada moćnih pogona Kombinata Servo Mihalj. Iz Fabrike
tepiha, BEK-a, IPOK-a, Zrenjaninske industrije piva, Fabrike čarapa Udarnik, GIK
Banata, Šinvoza, Jugoremedije, Vojvodinaputa, Šećerane, Brodogradilišta
Begej, Sloge, Midera... oterano je još šest hiljada ljudi.
Okrutni stečajevi
redom propalih firmi, grobarske ćerke firmi i sestre istih, uigrani stečajni
upravnici i sudije, selektivne policijske radnje, selektivni (pred)istražni
postupci, večiti sudski procesi, odsustvo reakcije lokalne samouprave na
pljačku sebe samih, krimogene privatizacije i njihova zakasnela poništavanja uz
apsolutnu nebrigu države, dovele su bogomdane. Besprizorni otimači imovine
Zrenjanina, nesmetano su ušli, još drskije oteli i, najzad, okačili katanac na
ulazne kapije gotovo svih firmi. Sindikati firmi, sa potkupljivom sortom
predsednika, pokušala je pre dvadesetak godina da se samoinicijativno, nemušto,
(i samoupravljačko-samoupravljački) samoorganizuje.
Protiv Zakona o
privatizaciji i namerno izazvanih stečajeva nije bilo spašavajuće kritične
udružene mase, pa su tako izigrani radnici i sindikalisti Šinvoza doživeli,
da ugovor o privatizaciji bude raskinut sa "preciznim zakašnjenjem"
od 15 dana. Dovoljno za sklanjanje sumnjivih papira i odsustvo svake
odgovornosti bez procesuiranja za još jedan savršeno odrađeni bankrot.
Kako su privatizovane, odnosno
"odrađene" firme u Zrenjaninu? Lako! Vojvodinaput je recimo 2005.
godine imala 280 stalno zaposlenih, još toliko sezonaca i na računu pozitivu od
680 miliona dinara. Pa se u firmi u procesu privatizacije, kao novi vlasnik,
pojavio izvesni Miša Omega iz Beograda, kupivši Vojvodinaput za 440 miliona
dinara. Računaljka je prosta, novom vlasniku je omogućeno da odmah "bude
dobar" 240 miliona dinara.
Pompezno najavljena dokapitalizacija
firme prve godine je, naravno, podrazumevala investiciona ulaganja. Nabavljena
je "nova" mašina, skrapež (brod), knjiški vredan milion evra
(kilogram gvožđa na mašini se obračunavao po ceni od 880 dinara).
Klasična prevara radnika Vojvodinaputa
prepuštenih danas na milost i nemilost ulici, počela je skrapežom, bolje reći krpežom
od mašine, rashodovanom i izraubovanom skalamerijom iz Beogradskog bagerskog
preduzeća (BBP), proizvedenoj daleke 1981. godine u Holandiji.
Krpež je uz to bio i neispravan, i da bi
se pokrenuo, račun Vojvodinaputa je opterećen iznosom od 600 hiljada
evra. Opravljena mašina je instalirana na Peskari, nekoliko godina bila je na
toj lokaciji, da bi pre godinu dana odnešena ko zna kuda. Po saznanjima
zaposlenih, Vojvodinaput je dodatno opterećena i novim kreditima u iznosu od
preko 20 miliona evra za potrebe nabavke fantomske mehanizacije preko sestrinske
firme. Po uhodanom šablonu uništavanja zrenjaninskih preduzeća, podizani su i kratkoročni
krediti za plate, zelenaškog tipa, koji nikada nisu otplaćeni bankama. Nakon
ovakvog sega-mega-omega privatluka u kojoj se sjajno snašao i tadašnji
izvršni direktor sa velelepnom vilom u Takovskoj ulici i blanko čekovima za
svoju i platetine bliskih saradnika, došao je red da se od sledećih
zainteresovanih kupaca sklone poverljivi papiri poslovanja firme.
Na "genijalno" privatništvo
Vojvodinaputa nadovezala se i lokalna samouprava koja je 2007. godine
kupila deo imovine firme, tačnije 60 hektara RTO (Robno trgovinski centar) za
1,2 miliona evra. Da li je izvršena uplata na relaciji lokalna samouprava- Vojvodinaput,
to danas ne zna ni Sveti Petar, a kamo li neko u ovdašnjoj Policijskoj upravi
ili Palati (ne)pravde. Račun je negde u Beogradu, ali evra nema samo na kontu Vojvodinaputa.
Decembra 2009.
godine pojavljuje se novo ime u vlasničkoj strukturi Vojvodinaputa,
javnosti dobro znani gospodin Dušan Borovica. Novom vlasniku je, po
svemu sudeći, zrenjaninska firma bila veoma interesantna zbog najave profitabilnih
poslova, stavljanja novog asfalta na deonici magistralnog puta Zrenjanin -Novi
Sad do žabaljske raskrsnice, kao i izgradnje obilaznice.
Od trenutka
kada je novi vlasnik obećao svim zaposlenima "Raj na zemlji", nema
goriva, debelo kasne zarade, neadekvatno se održavaju gradilišta, nema
materijala, nema delova, ne izvršava se servisiranje lizinga i obaveza prema
bankama. Firma se i dalje zadužuje uz garancije pojedinih banaka, kapnuo je i
kredit od Razvojne banke Vojvodine, poslovi se ne završavaju...Danas je veći
deo rukovodstva po pritvorima i zatvorima, radnici su na ulici bez nade za
ikakav spas, a sve radove Vojvodinaputa, gle čuda, preuzele su
novokomponovane "stručne" firme, registrovane pre samo godinu
dana. Jedna od njih je toliko "genijalna i stručna", da sa kamiona Vojvodinaputa
skidaju priključne delove, stavljaju ih na svoje i debelo naplaćuju radnje.
Vozi Miško, dodaj gas i i gazi po radnicima!
Sluđene i opljačkane bivše radnike
Zrenjanina (25 hiljada "uličara") danas različito tretiraju.
Sindikati su uporni i istrajni u beskonačnim i uzaludnim okršajima sa državom i
pravosuđem gde advokati drže ruke u radničkim džepovima. Lokalna vlast sa izvikanim
naprednjacima na vrhu koalicije, ima preča posla od posvećivanja pažnje umirućem
radništvu, Regionalna privredna (parazitska) komora u svojim suvoparnim
izveštajima navodi da rezultata nema, pa nema (pa, koja je onda svrha njegovog
postojanja), policija ima sve manje posla po firmama, jer je, uglavnom,
sve opljačkano i rastureno...
Socijalni program kojim se PPLS
(ne)bavi, je, danas, veoma konkretan i ubitačan: propalo radništvo na groblja,
jer manje usta još manje jede i troši. Danas su zrenjaninskoj privredi,
proizvodnji i uglavnom uvoznoj prljavoj tehnologiji, potrebni mladi snagatori
za rad po ugovoru na dve godine. Zapneš ko konj u konjskoj normi, potrošiš se
za dvadesetak hiljada dinara mesečno, i slobodan si da gluvariš po ulicama. Tu,
naravno, nastupa, do bola efikasna policija ako ti kojim slučajem, za puko
preživljavanje, padne na pamet da ukradeš kokošku, dve.
Što reče
jedan veleumni iz lokalne vlasti: brate, juče demokrata, danas naprednjak, ima
li razlike? Birokratsko radno mesto je zakon, lepo se zaposliš, da ne bi
morao raditi.