https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Amerika

Amerika

 

Edvard Snouden, sam protiv sistema: američke službe prisluškuje svakoga, ali to sada svi znaju

 

Prizma, javi se, ovde Veliki Brat

 

Tokom prve nedelje prošlog meseca čitav svet je u detalje, preko svih medija, saznao jednu neverovatnu i uznemiravajuću vest. Svetska populacija je upozorena na nešto što su svi već znali: tajne ne postoje - sve se špijunira! Država vas gleda kroz lupu, odnosno Prizmu. Radilo se o Sjedinjenim Američkim Državama i kompjuterskom programu nazvan Prizma (PRISM), ali svima je bilo jasno da svaka država špijunira gde god može i najviše što može. Špijunira i druge države, ali, omiljeni cilj nadgledanja su im sopstveni građani, zaključuje Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Ko najviše špijunira na svetskom nivou? Pa, naravno, Sjedinjene Američke Države, mada su i Britanci uporni, a glavni razlog za tako nešto je - može im se! Najnovije podatke o sveopštoj elektronskoj kontroli na svetskom nivou izneo je bivši službenik CIA i NSA (Nacionalne službe bezbednosti), izvesni mladić po imenu Edvard Snouden koji je 20. maja otišao za Hong Kong i smestio se u jedan hotel, kako je to on tvrdio.

  Edvard Snouden,  star 29 godina, napustio je dobro plaćeni posao u jednoj privatnoj firmi koja je pod ugovorom radila za NSA, napustio je lepu verenicu i bilo kakvu mogućnost da ikada vise živi slobodno na teritorije svoje zemlje, Amerike. Još opasnije, niko ne zna gde će Snouden moći da živi a da ga odatle ne isporuče Sjedinjenim Državama odakle su, mada tada još nezvanično, stizale glasine da se mladi Edvard smatra izdajnikom.

Sasvim je druga priča da se po američkoj terminologiji izdajnikom proglašava samo onaj koji u ratu pomaže neprijatelju, a kako Amerika nije zvanično u ratu - Snouden ne može biti proglašen izdajnikom. Može samo da bude optužen da je prekršio ugovor sa poslodavcem i procurio poverljive podatke, zašta je i podignuta optužnica krajem juna.

To bi mu donelo nekih 10 godina robije ukoliko mu bude suđeno i ukoliko izgubi proces. Hong Kong je neposredno pre nego što je stekao nezavisnost 1997. godine potpisao protokol sa Sjedinjenim Država o isporučivanju kriminalaca. Međutim, kako spoljnu politiku Hong Konga vodi Kina, Peking  može u svakom trenutku da poništi odluku bivše britanske kolonije. U svakom slučaju, sa Snoudenom u zatvoru, ništa ne bi promenilo činjenicu da Vašington kontroliše internet i telefonske sisteme i da sada to i zvanično zna čitav svet.

  Svoje znanje o nadgledanju interneta i telefonskih razgovora Snouden je, iz Hong Konga, otkrio britanskom dnevniku Guardianu, koji je odmah objavio o internet špijunaži da bi sledećeg dana u Vašington postu izašao članak o praćenju svih mobilnih telefona.

Vašington se našao u nebranom grožđu, ali ne zbog svetskog protesta već isključivo zbog svojih građana koji su jedini zaštićeni američkim Ustavom. Bela Kuća je insistirala da se ne snimaju, i ne slušaju, telefonski razgovori već da se samo ustanovljuje ko je koga zvao i odakle. Drugim rečima - ne znamo šta ste razgovarali ali znamo gde ste sve bili i sa kim se družite. Za utehu bi mogli da zaključimo da još možemo da imamo po neku tajnu ali da mi nismo ta tajna. Nevidljivi čovek više ne postoji pa makar on koristio i neregistrovani telefon. Unakrsnim poređenjem podataka svačija lokacija može da bude ustanovljena. Vlasti takođe podvlače da se spisak poziva ionako nalazi i na računu korisnika, ali taj je račun privatni sporazum između telefonske kompanije i korisnika. Ako neki korisnik krije te podatke od svoje žene (ili muža) odakle je svejedno to što sada time raspolažu državni organi, koji to mogu da iskoriste u bilo koje vreme i, skoro, bilo kojim povodom.

  Zvanični razlog zašto američka špijunska agencija NSA prati svakoga na globalnom nivou je borba protiv terorizma. Autoriteti tvrde da je zahvaljujući NSA podacima sprečeno nekih 50 terorističkih akcija širom sveta u poslednjih nekoliko godina. Ne ulazeći u detalje ove tvrdnje, postoje ozbiljni dokazi da NSA preteruje i da su mnogi teroristički napadi sprečeni ne zahvaljujući informacijama NSA već klasičnim obaveštajnim metodama. Zašto bi toj američkoj agenciji bilo potrebno da prikupi najviše što može sa internet komunikacija, a to je, samo jedan primer, 97 milijardi obaveštajnih podataka u martu ove godine? Postoje „psihološka" objašnjenja za takvo delovanje, a te analize podeljene su u pet „poriva"...

 

Poriv da se bude globalan

 

  Amerika je sebi uvrtela u glavu da su zemlja kojoj je potrebna globalna sigurnost. S takvim načinom razmišljanja Vašington je mesečno prikupljao milijardi informacija iz drugih zemalja: iz Irana, 14 milijardi; iz Pakistana, 13,5 milijardi; Jordana, 12,7; iz Egipta, 7,6 milijardi i Indije, 6,3 milijardi mogućih „značajnih" informacija. Kako su Sjedinjene Države u ovom trenutku jedina globalna vojna sila, koja je podelila svet u šest zona, poriv da se razmišlja globalno nije moguće izbeći. Ovako nešto se događa po prvi put u istoriji.

  Sovjetski Savez je u prošlom veku kontrolisao sve svoje građane, a i građane zemalja Varšavskog pakta, i to uglavnom preko njihovih nacionalnih službi. U Istočnoj Nemačkoj, na primer, policija je čuvala komade odeće sa mirisom tela ukoliko bi nekoga morali da privedu uz pomoć policijskih pasa. To je bilo „gadno" samo po sebi, ali današnja globalna sila radi slične stvari na, naravno, globalnom nivou.

 

 Poriv da vas naprave providnim

 

  Hoće da sve znaju o nama, da nas poseduju...Američki Vrhovni sud je nedavno odobrio policiji da uzima i sačuva DNK podatke o svim uhapšenim, bilo da su oni optuženi, osuđeni ili oslobođeni. Zvanični razlog je da se to radi u cilju identifikacije, ali nema sumnje da postoje mnogobrojne primene zloupotrebe DNK podataka. Sjedinjene Države još nisu došle do takvog stepena da vam uzimaju otisak prstiju kada vam izdaju ličnu kartu (odnosno, vozačku dozvolu). To u Americi autoriteti još nisu postigli, gde vam uzimaju otiske prstiju samo ako i kada ste uhapšeni, mada je to u Srbiji standardna procedura.

 

 Poriv da sebe naprave zatamnjenim

 

  Od 2001. godine FBI (Federalna policija) ima prava da Amerikancima isporuči Nacionalno sigurnosno pismo koje pojedince primorava da Federalcima isporučite informacije koje autoriteti zahtevaju uz dodatnu stavku - ne smeju nikada da obelodanite da im je takvo Pismo ikada prikazano. Čak ni američki Kongresmeni i Senatori ne mogu da svojim glasačima objave mnogo toga što znaju jer su takve stvari, navodno, tajne. Ideja je da svi Amerikanci postanu transparentni, osim agenata raznoraznih službi, kojih, ruku na srce, ima podosta, a mnogi bi rekli i - previše.

 

Poriv proširenja

 

  U Americi ima najmanje pola miliona ljudi koji rade za privatne firme koje prikupljaju neku vrstu špijunskih podataka za vladine organe. Oko 70 odsto nacionalnog budžeta za špijunske operacije ide i privatne firme koje vrše taj posao. Skoro pet miliona Amerikanaca imaju pristup poverljivim podacima, a od toga 1,4 miliona na visokom nivou, više od trećine njih rade za privatne kontraktore. Razlog za to je, kako se navodi, terorizam.

  Špijuniranje je veliki biznis u Americi, a funkcioniše u stilu moćnih korporacija. Kao i svaka velika, i globalna, korporacija i špijunska teži da raste, da se širi.

 

Poriv curenja informacija

 

  Danijel Elsberg je procurio Pentagonske papire i doveo tadašnju američku administraciju Lindona Džonsona u veoma nezgodan položaj zbog konstantnih laži po pitanju rata u Vijetnamu. Potom je američki marinac Bradli Maning, koji čeka suđenje u pritvoru, doturio veliku količinu klasifikovanih informacija Džulijanu Asanžu da bi ih ovaj objavio na Wiki-leaksu. Sada je u centru pažnje Edvard Snouden zbog provale šta NSA radi na globalnom nivou. Ovo možda jesu primeri iz prošlosti, ali budućnost još više obećava. U psihološkoj prirodi čoveka je da otkriva tajne. Da ogovara, da priča priče...

Kako se špijuniranje ljudi preselilo u globalnu sferu, tako će i curenje informacija o tim špijuniranjima biti na globalnom nivou. Već jeste: Snouden je procurio informaciju jednom američkom kolumnisti koji živi u Brazilu i piše za britanske novine.

  Šta god da se dogodi sa Edvardom Snoudenom neće pokolebati nekog drugog da u budućnosti procuri informacije za koje smatra da su štetne po obične građane. Jer, špijunske agencije imaju svoje tajne, ali one same po sebi nisu tajna. Svet to zna, a znaju i one.

  Na čelu te američke špijunske parade stoji Veliki meštar, američki predsednik Barak Obama. Šta on kaže o svemu ovom? Skoro ništa, ili ništa što nije očekivano.

 „Niko ne sluša vaše telefonske razgovore", rekao je Obama, „samo brojevi i potrošeno vreme". Nekoliko dana ranije izjavio je da: „Važno je shvatiti da ne možemo imati sto odsto sigurnosti i takođe imati sto odsto privatnosti...Mislim da američki narod razume da tu postoji izvesni kompromis...".

To što niko ne sluša telefonske razgovore u Sjedinjenim Državama negirao je FBI. Ispostavilo se da FBI ima snimljen kompletni razgovor koji se vodio između Tamerlana Čarnajeva, jednog od bombaša Bostonskog maratona, i njegove žene. Bivši agent FBI, Tim Klement, obelodanio je ovaj podatak na američkoj televiziji, da bi na kraju dodao i sledeće: „Dobrodošli u Ameriku. Sve se stvari snimaju dok razgovaramo bez obzira da li mi to znamo, i volimo ili ne volimo". Uzevši da FBI otvoreno kaže da se svi razgovori snimaju, i budući da najpre za ta snimanja je zadužen NSA, onda je veoma čudno negiranje Bele Kuće, odnosno predsednika Obame i ostatka administracije.

  Istina je da nakon napada od 11. septembra 2001. godine američka javnost podržava napore nacionalne sigurnosti - ponekad smatra da je to važnije od bilo koje brige za privatnost i ostalih pitanja ličnih sloboda. To postaje očigledna naročito kad neko ne veruje da se prati baš njegov kompjuter i telefon. Jedno ispitivanje javnog mnjenja otkrilo je da samo 29 odsto odobrava da američka vlada prati lične telefonske pozive u nameri da suzbije terorizam. Tačno, ali drugih 47 odsto kažu da misle da američka vlada ne čini dovoljno na suzbijanju terorizma, dok samo 32 odsto misli da vlada preteruje. Kad se sve sabere i oduzme - više Amerikanaca brinu o bezbednosti od onih koji se protive restrikciji civilnih prava. A što se najnovijeg špijunskog skandala tiče - Barak Obama i ostatak američke administracije samo trebaju da ubede Amerikance da je sve OK. Ostatak sveta ih i ne interesuje isuviše.

Odbrani prava da se špijunira sve na planeti pridružuje se i Dik Čejni, bivši potpredsednik SAD i čovek koji se zalaže da se informacije o terorizmu iznude mučenjem zatvorenika, tvrdeći da su takve NSA informacije ključne u borbi protiv terorizma i da one spašavaju mnoge živote. Čejni je takođe podvukao da je njegove mišljenje da je Edvard Snouden izdajica, da je kriminalac i da je moguće da je kineski špijun. Takođe je podsetio, pre svega svoje istomišljenike, da će ranije ili kasnije dogoditi novi teroristički napad koji će možda biti ili biološki ili nuklearni.

  Obama je nemačku kancelarku Angelu Merkel podsetio da su zahvaljujući američkim podacima Nemci izbegli nekoliko terorističkih napada na svom tlu. Nakon toga, Merkelova nije mnogo insistirala na „pojašnjenima". Što se Britanaca tiče slučaj je nešto drugačiji - Britanci bezobraznije špijuniraju od Amerikanaca. Britanci su potegli nekoliko pitanja u svom Parlamentu, ali svima je jasno da se na PRISM špijunaži neće insistirati. Informacije koje je otkrio Snouden pokazuju da je Velika Britanije za vreme sastanka grupe G20 između ostalih špijunirala tursku i južnoafričku delegaciju. Ovu je informaciju dan pre najnovijeg sastanka grupe G8 u Severnoj Irskoj objavio londonski Guardian. Premijer Britanije Dejvid Kamerun je za Skaj njuz povodom pisanja Guardiana rekao da: „Nikad ne komentarišemo o pitanjima sigurnosti i informacija". U skladu sa takvom politikom Velike Britanije, neće biti odgovora da li su prisluškivali razgovor Medvedeva koji je iz Londona vodio sa Moskvom.

  Kina je insistirala da Vašington objasni svoj monitorski program međunarodnih komunikacija. Ipak, da ne bi ugrozili nedavne dogovore Vašingtona i Pekinga, Kinezi su svoje zahteve izneli veoma pristojnim tonom. Snouden je izjavio za Saut Čajna morning post (najveći dnevnik na engleskom u Hong Kongu) da su Amerikanci intenzivno „gađali mete" u Kini i Hong Kongu. Kina je takođe odbacila optužbe da je Edvard Snouden kineski špijun. Istovremeno je na svojoj internet stranici popularni tabloid koji izdaje Komunistička partija Kine objavio jedno ispitivanje javnosti po kome 98 odsto Kineza smatra da bi Kina morala da odbije da Snoudena izruči Americi. „Za razliku od običnog kriminalca Snouden nikoga nije povredio. Njegov kriminalni čin je bio što je 'duva u pištaljku' ukazujući na američko kršenje civilnih prava", te su novine rekle u uredničkom članku. „Njegovo 'duvanje u pištaljku' bilo je u javnom globalnom interesu. Prema tome, isporučivanje Shoudena Sjedinjenim Državama ne bi bila samo izdaja Shoudenovog poverenja, već i razočaranje zbog izneverenih očekivanja u svetu. Ugled Hong Konga bio bi zauvek ukaljan." Kina je, dakle, čvrsto stala na poziciju odbrane ljudskih prava u svetu. Vremena se menjaju.

  Intenzitet američke kontrole nad informacijom koja teče internetom prikazan je i na jednoj mapi sveta. Države su obojene različitim bojama, od plave do crvene, a u zavisnosti od intenziteta špijuniranja. Mora i okeani obojeni su crnom bolom. Samo jedna država je obojena u crno - Srbija. Jedan od razloga za to moglo bi i da bude da je tvorac mape pobrkao Srbiju sa nekim nepostojećim morem. Budući da je to malo verovatno, mora biti da postoji neki drugi razlog. Možda, ali samo možda, NSA ne špijunira Srbiju jer za to nema potrebe. Nema potrebe jer im naše službe rade taj posao i dostavljaju informacije. Naravno, u ovom trenutku niko ko je u mogućnosti da tu teoriju potvrdi nije se dobrovoljno javio. Najverovatnije Edvard Snouden bi mogao da nam reši ovu zagonetku kako već, čini se, ovde nikoga nije briga da objasni.

 

A 1.

 

Kako izbeći špijuniranje

 

  NSA ima skoro neograničene mogućnosti da nas špijunira, ali nema baš-neograničene. Mada je borba neravnopravna, valja pokušati neki od sledećih metoda koje doprinose da se NSA (ili nekoj drugoj službi) malo pomute računi...

 

 Pregledajte internet sa Torom

 

  Edvard Snouden uslikan je sa svojim laptopom na kojem je bila nalepnica Tora. Tor nam dopušta da izađemo na internet bez otkrivanja svoje adrese konekcije ili drugih informacija. Tor to postiže zato što svaki vaš zahtev na internetu prebacuje sa jednog do drugog internet čvora i to nasumice. Na kraju, kada pošalje vas zahtev na pravi cilj, taj će sajt imati informaciju da je zahtev stigao od poslednjeg mesta odakle se odbio, iako taj kompjuter može biti na sasvim drugom kraju sveta. Tor je jednostavan za upotrebu i može da se besplatno skine sa interneta.

 

Zovite bezbedno sa Redfonom

 

  Redfon je program koji šifruje na oba kraja razgovora. Dakle, obe strane moraju da tu aplikaciju imaju instaliranu. Interesantno je da je program razvijen uz pomoć američkih poreskih obveznika. Naime, američka vlada je finansirala razvoj Redfona da bi obezbedila sigurnu komunikaciju disidentima u zemljama sa opresivnim sistemima. Program je nezavisno proveren i potvrđeno je da nema „zadnji ulaz" kroz koji bi mogao da se provali.

  Jedna internet telefonska aplikacija po imenu Sajlent Sirkl, ako vodite telefonski razgovor preko interneta, koristeći, recimo Skajp, takođe šifrovanjem može da sačuva vas identitet.

 

  Privatno čatovanje sa OTR

 

  Ko god se komunicira instant porukama preko programa ko što su AOL, Gugl, Jahu ili Majkrosoft može da sačuva tajnost svojih razgovora čak i od Prizme koristeći aplikaciju zvanu OTR (off the record, bez zabeleške) koja šifruje komunikaciju na oba korisnička kraja. I ovaj program može da se skine sa interneta.

 

Izvadite bateriju iz svog mobilnog

 

  NSA, po Guardianu, prati gde se nalazite i sa kim razgovarate. Dakle, kad god koristite telefon NSA zna gde ste. Telefonska kompanija mora da zna gde se otprilike nalazite da bi vam uputila telefonski signal u toj zoni. Što zna telefonska kompanija, zna i NSA. Jedini način da se sakrijete je da isključite telefon, i, ako ste pri tome još malo i paranoični, najbolje bi bilo da izvadite bateriju iz aparata.

 

 

A 2.

 

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš

 

  U subotu, 22. juna, američki ministarstvo inostranih poslova tražilo je od Hong Konga da se Edvard J. Snouden uhapsi i isporuči Sjedinjenim Državama. Tom Donilon, Obamin savetniku za nacionalnu sigurnost, rekao je CBS Radio njuzu, između ostalog, da je: „Istorijski, Hong Kong je bio dobar partner Sjedinjenim Državama po policijskim pitanjima i očekujemo od njih da pozitivno reaguju po dogovoru koji imamo."

  Jedan viši službenik Obamine administracije izjavio je iste subote da se privatno koriste jaki pritisci na hongkongške vlasti da što pre „vrate Snoudena". Taj službenik je zaključio ovim rečima: „Ukoliko Hong Kong ne reaguje uskoro, to bi komplikovalo naše bilateralne odnose i postavilo pitanja o iskrenosti Hong Konga po pitanju primene zakona".

  Već sledećeg dana, u nedelju, bivšem saradniku NSA koga je Amerika optužila za špijunažu dozvoljeno je da napusti Hong Kong. Vlasti bivše britanske kolonije rekle su da američka dokumenta za isporuku Edvarda Snouden nisu bila „kompletna".

Snouden je odleteo za Moskvu i dok u glavnom gradu Rusije vlasti govore da nisu upoznati da Snouden leti ka njima, spekulacije su bile da je krajnja destinacija optuženog špijuna ili Island ili Ekvador. Ovakva odluka autoriteta iz Hong Konga, zasigurno  odobrenje iz Pekinga, smišljena je da razbesni Vašington.

  Udarni pasus vladinog saopštenja u Hong Kongu kaže doslovce:

„...Budući da dokument koji nam je dala vlada SAD nije u potpunosti ispunio propise po zakonu Hong Konga, naša vlada je zatražila od vlade Sjedinjenih Država, da podnese dodatne informacije...Kako vlada Hong Konga još nema dovoljno informacija da bi izdala nalog o privremenom hapšenju, ne postoji legalna osnova da bi se g. Snouden sprečio da napusti Hong Kong".

  Prethodno su Sjedinjene Države takođe tražile da Hong Kong onemogući Snoudenu pristup kineskoj štampi: „On je pokretna bomba tajnih informacija", rekao je bivši američki državni tužilac David H. Laufmen.

Pre nego što je napustio Hong Kong, Edvard Snouden je za list Sout Čajna morning post rekao da je američka NSA agencija pratila sve telefonske komunikacije u Kini i da je provaljivala u komunikacije Kineskog Cinghua univerziteta.

 

GLOSA

 

„Dobrodošli u Ameriku. Sve se stvari snimaju dok razgovaramo, bez obzira da li mi to znamo i volimo ili ne volimo".

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane