Francuska
Politička elita u
domovini demokratije: svi se grebu na istoj adresi
Obnevideli od
Katar-akta
U emiratu Katar pare
ne padaju s neba, već kuljaju iz peščanog podzemlja. Takva podzemna bogatstva udaraju
u glavu i teško se odoleva snazi petro-dolara. Opijeni svojim bogatstvom,
vlasnici katarskog emirata, jednog malog rta u persijskom zalivu, sve češće
maštaju da kupe i ostatak sveta. Zinuli su da progutaju pola Evrope sa željom
da je pretvore u islamski kontinent!
Mile Urošević
Ni manje države, ni većih ambicija. Treći po zalihama prirodnog gasa i prvi
po izvozu tečnog plina, mini emirat Katar je zaista čudo od države. Veličine
jeVojvodine, ali bez ijednog lanca oranice. Naravno
da i Katarinci, kao i svi ostali koji žive od fosilnih gasova i tečnosti,
moraju da svoju decu osiguraju za crne dane dok je vreme, pre nego što nestane
crnog zlata.
Ovo je, inače, klasična peščana pustinja gde leti živa termometra skače i
do 50 stepeni, i to u hladu. Stanovništvo od nekih 1.700.000 ljudi je smešteno
u par priobalnih i klimatizovanih gradova.
Stranci su ovde većinski, pa su domaći beduini ustvari nacionalna manjina u
svojoj državi, sa svega 200. 000 privilegovanih duša. Jedini problem u Kataru
su žene. Ima ih svega 30 odsto, što objašnjavaju stalnim uvozom muške radne
snage.
Da bi ublažio uslove tako teškog života, šeik je ukinuo porez na prihod, a
za gradski transport, školovanje ili bolničko lečenje je odredio istu cenu - džabe!
Većina domorodaca čak ne mora ni da radi da bi lepo živeli, pa neki
tvrde da su mali državljani Katara prebogati čim se rode. Godišnji prihod ovde
dostiže 160 milijardi dolara i velikim delom je reinvestiran u zlato, nakit, džipove
sa tamnim staklima ili luksuzne vile sa olimpijskim bazenima.
Ipak, činjenica je da katarski milijarderi najradije ulažu svoje petrodolare
po svetskim metropolama i skupim letovalištima.
QIA (Qatar Investment Authority), je fond težak
700 milijardi dolara kojima bivši čobani i beduini mašu ispred nosa vladara
mnogih zapadnih zemalja pogođenih krizom.
Hamad bin Khalif al-Thanijai je puno ime i prezime glavnog šeika koji je 1995.
godine nasledio carstvo. Nasledstvo je i ovde na principu vojnog udara i
dvorske zavere.
Tako je
zapravo Hamad i postao glavni šeik da bi reorganizovao svoj pašaluk i postao
partner, sponzor i savetnik svih velikih sila, od Amerike i Izraela preko
Engleske, Francuske pa sve do Irana, Libana, Saudijske Arabije ili čak i
Sirije, gde obilno pomaže islamsku opoziciju.
Nasuprot tome,
arapska proleća u drugim okolnim zemljama upravo odavde i dolaze i putem
njihove televizije šire zarazu. Al Džazira je njihova propagandna
televizija, neka vrsta arapskog CNN-a, i pokriva celu planetu sem jedne zemlje,
njihovog rođenog emirata!
Tu je poziv na
borbu za demokratiju strogo zabranjen!
U zemlji
večnog leta nema ni političkih partija, ni D od demokratije i zato vlada
opravdani strah od eventualnog katarskog proleća koga mnogi gastarbajteri
priželjkuju.
Pre četiri godine, u
Dohi je ugušen jedan takav pokušaj pobune i to uz podršku Francuske, a da o
tome gotovo niko nije reč jednu napisao! Sa svoje strane, i gde god je moguće,
Katar finansira islamiste i svi ti ustanci za demokratiju se završavaju
dolaskom islamista na vlast. Ovakva reorganizacija Bliskog istoka izgleda da
nikom ne smeta a pogotovo ne Francuskoj. Katar je ovde još uvek najmiliji gost. Za katarske
biznismene je ovde izglasan poseban zakon koji ne važi za ostale ljude. Od
2008. godine, njima i samo njima, niko nema prava da naplati porez ni na
investicije niti na bogatstvo stečeno tokom prvih pet godina u zemlji ljudskih
prava i jednakosti! Francuzi su ovo progutali, ali ne mogu još uvek da svare.
I to je jedan od razloga veoma niske popularnosti zvaničnih vlasti i sve veća
popularnost Marine Le Pen, čija je partija sada ispred socijalista.
Pare, pa ceo svet
Narodna mudrost kaže da onaj ko radi šta god hoće neće baš
moći i dokle god hoće. Jednog dana nestaće petrola, ispariće gas te zato Katar,
kao i ostale zemlje sa sličnim problemom, ima istu spoljnu politiku. Ulažu
svoje virtualne dolare u konkretnu baštinu mnogih zemlja sveta a naročito u Francusku.
Činjenica da je Katar postao vlasnik pariskog fudbalskog kluba Pari Sen
Žermen je anegdota u odnosu na prave namere ove liliputanske državice. Katarski
Šeik je mnogo važniji nego što to na prvi pogled izgleda. Njega su sva tri
poslednja francuska Predsednika posećivali pre svih ostalih i najradije
pozivali u Jelisejsku palatu.
Više i nije tajna da je agresija na Libiju direktno bila Sarkozijevo
ispunjavanje želje katarskog šeika. Kao što nije tajna da Katar otvoreno
finansira predgrađa francuskih gradova gde uglavnom živi muslimansko
stanovništvo. Neskrivena želja za islamizacijom sveta kao i prijateljstvo sa Al
Kaidom ili Iranom, ne smeta nijednoj zvaničnoj demokratiji. Snagom svojih nepresušnih
investicija, Katar je stavio u džep mnoge velike i važne institucije, od FIFE
sa Zinedinom Zidanom i Platinijem pa do NATO-a sa sve Sarkozijem,
Kameronom ili Barozom.
Katar se vrlo rado uvlači u druge zemlje
zaobilaznim putevima. Preko kulture ili sporta. Šema je vrlo efikasna. Kada je Zidan
dobio 11 miliona evra, za lobiranje FIFE, rezultat je usledio, i Katar je odneo
organizaciju svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine. Postoji opravdana
sumnja da su Platini, kao i Sarkozi, pogurali stvar sa svoje strane, i to ne iz
humanitarnih razloga već za neki interes,
po sistemu prave mafije, kako je to rekao Gvido Tonjoni (Guido Tognoni),
bivši član FIFE.
Nemci traže da se slučaj preispita i ponovi glasanje. Ali sportske igrarije
je mala anegdota u odnosu na pravu priču o Hamadu, šeiku megalomanu.
Osim sporta on i njegova familija
obožavaju da ulažu u jake svetske firme. U Francuskoj su to: Total, Vinci, Lagardere,
Veolia, LVMH kao i Vivendi.
Sada su na nišanu
francuska elektro distribucija i strategijska nuklearna sila AREVA, konkretno u
pitanju su atomske central i vrhunska tehnologija. Iako u Kataru retko ko
govori francuski, ova država ima najveće privilegije frankofonske zajednice. U
francuskoj skupštini radi klub prijateljstva od 50 deputata koji vole
Katar kao što smo mi voleli Francusku.
Ovi političari
prosjaci idu po municiju za svoje izborne kampanje svi u istom avionu iako su
im partijske stranke različite. Od Sarkozija do Olanda, preko premijera Dominika
de Vilpena, gradonačelnika Delanoea, ministarke Rašide Dati,
ili bivše kandidatkinje Segolen Rojal, svi se grebu na istoj
adresi, a i da ne pominjemo Širaka koji je čak devet puta išao u goste emiru da
mu ponudi najsavremenije oružje ili otvori neku filijalu čuvenih francuskih
fakulteta i vojnih škola.
Francuska, koja je
ne tako davno sa mnogo žara bombardovala prijateljsku Srbiju, sada se sa istim
entuzijazmom obavezala da vojno brani bratski Katar, koji je jedini na svetu
kupio francuski bombarder Rafal. Doduše, Kataru i ne treba mnogo
francuska protekcija jer su Amerikanci u Al Udeidu već napravili
ovde jednu od najvećih vojnih baza na svetu. Nikome ne smeta to što je Katar
saveznik sa Iranom ili što i Al Kaida ima svoje predstavništvo u
Dohi. Naprotiv, Amerikanci tako mogu direktno da pregovaraju sa
teroristima bez posredništva marionetskih zvaničnika u Avganistanu.
Politička prostitucija
Ovih dana u Parizu
je izbila prava senzacija nakon informacije da Katar kupuje čuvene robne kuće Printemps
koji su bile deo trusta Galerije Lafajet.
Za nekih milijardu i
po evra Katarski ljubitelji francuskog luksuza i mode su postali vlasnici
jednog dragulja francuske baštine. Katarski biznismeni ulažu i u francuske
medije isto kao što je sve prisutniji u aeronautici i brodogradnji. Oni imaju
strategiju uvlačenja u sistem gde god je to moguće, kako u privredu tako i u socijalu.
Nekontrolisane pare
doprinose brzom širenje tvrdog islama. To se najbolje vidi po predgrađima
francuskih gradova gde podižu džamije i pomažu mladim Francuzima da se zaposle
ali uglavnom muslimanima, što je u principu zabranjeno ne samo etikom već
i zakonom. Ali sila zakon menja, i emir Katara je sve češći gost u Parizu
koji je sve više i njegov grad.
On u svojoj 62
godini, namerava da se povuče pre nego što ga sin smakne i tako mirno preda presto,
da bi uživao u onom što mu je ostalo od života. Bilo bi to prvi put da se ovako
menja vlast u totalitarnoj državi Katar što je po nekima već neka vrsta
demokratije.
Šeki Hamad poseduje dvorac u gradiću Marnes-la-Coquette
kao i svetski poznatu zgradu na trgu Vendom pored hotela Ritz.
Čak i onaj ko ne poznaje Pariz, zna da je ovo jedna od najskupljih lokacija
na svetu. Pariski Hoteli Mažestik i Rojal Monso su takođe u
vlasništvu fondacije QIA kao i nebrojeni drugi hoteli, dvorci, farme,
vinogradi i drugi privatni posedi širom Francuske.
U susednoj Engleskoj situacija nije mnogo različita. Najviša zgrada evrope, Londonski trn, je takođe njihovo vlasništvo a svoj deo imaju i u kapitalu banke
Barclays, luksuznim robnim kućama Harrods i
mnogim drugim firmama njenog veličanstva.
Kako bezobrazluk nema granica i kako bogatom nikad dosta, evo sada traže i
da se biro međunarodne civilne avijacije
preseli iz Kanade u Dohu.
Ne samo što je bio podrška islamistima u Libiji (koje je Sarkozi podržavao),
već i u Maliju koje je Oland bombardovao.
Francuski predsednik je sve to imao na umu prošlog vikenda kada je skoknuo
do Hamadovog dvora na čašicu pregovora o sudbini Sirije i eventualno koju
finansijsku injekciju za svoju zemlju u krizi.
Katar je i ranije obećao 50 milijardi pomoći malim preduzećima a tvrdi se i
da je spreman da uloži 200 milijardi u druge razne investicione fondove. U
poslednjih osam meseci Oland je već tri puta išao na Arabijsko poluostrvo, koje
se ponekada naziva Ali Babina pećina sveta. Ukratko, politika kao
prostitucija...