Istraživanje
Davljenje u
lancima ishrane-industrija genetički modifikovane hrane (GMO) protiv ljudske
civilizacije (6.)
Smrt u trajnom
vlasništvu
Zbog odsustva
ozbiljnijih javnih rasprava o genetički modifikovanoj hrani (GMO) Tabloid
objavljuje delove iz knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam-primena genetičkog
inženjeringa u poljoprivredi" u izdanju "Službenog glasnika", autora dr Tatjane Papić Brankov, naučnog saradnika Instituta
za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, kako bi javnost u Srbiji i u celom
regionu bolje razumela kakvu joj hranu prodaju multinacionalne kompanije,
zainteresovane samo za profit ali ne i za ljudski život
dr Tatjana
Papić Brankov
Proklamovani cilj
plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne
kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i
prinosa poljoprivrednih kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda,
boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i korove; širim arealom gajenja
useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem
trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih
kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa
potrebama siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.
Petnaest godina
nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste, prema
poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi
(925 miliona u 2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o
proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na
zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i odišu
brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto genska revolucija
nije ispunila proklamovani cilj?
Između ostalog zbog:
neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja
od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba siromašnih
farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog
sektora; dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani
cilj nikada nije bio stvarni cilj. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski:
očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski,
ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što
većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su
veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog
građanstva.
Istraživanja
nastavljena u tajnosti
Posmatrajući
u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu uočavaju
se elementi terorizma, kriminaliteta „belog okovratnika" i bioterorizma.
Rečnik diplomata
je vojnički, pominju represalije, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku, obaveštajce,
infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim
državama jesu bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a
instrument za ostvarenje pretnji bila je između ostalog i Svetska trgovinska
organizacija.
U prilog koncepciji
kriminaliteta „belog okovratnika" idu sledeće činjenice: impresivna difuzija
nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija proizvođača GM hrane,
bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske
organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj
tehnologiji. S pravom se mogu postaviti pitanja- da li se može verovati
agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da je GM hrana bezbedna kao i njen
konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija koje proizvode
tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju
kompanije? Kako se sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka
pitanja postavljaju? I možda najvažnije, koja se pitanja ne postavljaju?
Vektori (prenosioci)
koji se koriste za introdukciju gena iz jednog organizma u drugi da bi se
stvorio GMO su visoko infektivni i virulentni biološki agensi, a najčešće i onkogeni.
Njihova infektivna priroda ih čini pogodnim za prenos stranih gena u biološki
organizam. Rizik od upotrebe ovih vektora nije naučno istraživan.
Njihova upotreba sa
ciljem bioterorizma postala je olakšana od kada su GMO komercijalno plasirani
širom sveta. Pošto su GMO novi organizmi, koji ne postoje u prirodi, njihov
uticaj na okolinu i ljudsko zdravlje je još uvek nepoznanica. GM hrana u SAD se
ne obeležava, te ne možemo pouzdano ni znati da li je uzrok povećanju broja
obolelih od gojaznosti, dijabetesa ili karcinoma. Osim toga, nametanje GM
semena malim farmerima, posebno u zemljama u razvoju, koji žive od sačuvanog
semena iz sopstvene proizvodnje povećava siromaštvo, samim tim i zastupljenost
bolesti jer nemaju mogućnost adekvatnog lečenja.
Posebnu pažnju
zaslužuje stvaranje kontracepcijskog GM kukuruza ukoliko se posmatra kao novo biološko i eugeničko
oruđe, koje će SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja, depopulacije,
pod krilaticom smanjenja broja gladnih.
Kada je mala biotehnološka
kompanija, Episit (Epicyte), održala 2001. godine konferenciju za
štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz,
kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke
politike.
U kreiranju kontracepcijskog
kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti,
izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI
ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.
Pronalazak je patentiran
u SAD (US 6277418). Episit je potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal
kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i Riprotektom
(ReProtect LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute
konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su
sledeća istraživanja nastavljena u tajnosti.
Čini se nestvarnim
da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama nisu znali
da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe
je nestvarno da tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno
identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u proizvodnju neodobren GMO. Mnogo
je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući sredstva
želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija
lokalnih sorti ili politički motiv.
Kolera toksin
Kada su SAD i Monsanto registrovali GM biljke otporne na insekte, koji
proizvode Bt toksin, tvrdili su da zemljišna bakterija Bacillus thuringiensis, koja proizvodi ovaj toksin, ubija samo insekte i da će se kompletno razgraditi u digestivnom sistemu
čoveka te neće biti neželjenih efekata po konzumente.
Agencija za zaštitu
životne sredine SAD je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina
iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da čisti Bt toksin
korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake
kolera toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom. SAD je bilo
beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku
reakciju ili što je 500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome
alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju preparata za kontrolu gubara.
Istina je da farmeri
godinama koriste Bt toksin kao prirodni pesticid, ali se njime tretira površina
biljke, te se vremenom ispira i razlaže pod dejstvom sunčevih zraka. U GMO
svaka biljna ćelija sadrži pesticid, te je njegova koncentracija mnogo veća
nego kod konvencionalne primene. Osim toga toksin se ne ispira, već konzumira.
Imajući na umu da ispoljava osobine poznatih alergena, ukoliko se vrši korektna
analiza, Bt usevi ne mogu biti dozvoljeni po „stablu odluke". Prema
mišljenju Instituta za odgovornu tehnologiju (Ajova, SAD) ukoliko je hipoteza o
živoj fabrici pesticida tačna, odnosno da u intestinalnom traktu opstaju modifkovani
proteini, Bt toksin oštećuje digestivni trakt konzumenata GM hrane na sličan
način kao što to čini štetočinama.
Posebno je opasan za
novorođenčad, kod kojih nema barijera te može prodreti do mozga i uzrokovati
ozbiljne kognitivne probleme, pa čak voditi i u autizam. Institut smatra da Bt
može biti uzročnik uvećanja broja obolelih od gastrointestinalnih tegoba, autoimunih
bolesti, alergija i poremećaja učenja kod dece u Severnoj Americi. Stoga,
Institut poziva na moratorijum GMO i na rigorozna nezavisna istraživanja
bezbednosti GMO, posebno Bt toksina. Ovom zahtevu pridružila se i američka Akademija za
medicinu životne sredine koja je 2009. godine pozvala lekare da svoje pacijente
i javnost edukuju o izbegavanju GM hrane, jer povezanost između GM hrane i štetnih zdravstvenih efekata nije
slučajna, već uzročno posledična.
Mleko sa 52
antibiotika
U ovom trenutku ne
možemo sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su prethodni navodi sasvim tačni,
ali poslednja otkrića urušavaju u temelju tvrdnju da je „GM hrana jednako
sigurna kao konvencionalni parnjak". Za takvu konstataciju nisu
sprovedena neophodna naučna istraživanja, a ni vremenski period od početka masovne komercijalne proizvodnje GM useva (1996.
godina) do danas nije dovoljan za donošenje takvog zaključka. Da su interesi multinacionalnih kompanija prioritet
ilustruje i stari primer Posilaka. Uprava za hranu i lekove SAD je, 1994.
godine, odobrila Posilak kompanije Monsanto. U iscrpnom izveštaju Bele kuće (u
vreme predsednika B. Klintona) navodi se da je hormon bezopasan po
zdravlje ljudi i životinja. Ali i pored svih
pritisaka SAD, do danas nijedna država sveta nije odobrila upotrebu ovog
hormona.
Tvrdnju da se hormon razgradi tokom pasterizacije mleka, opovrgli
su naučnici Monsanto kompanije, T. Elazer (T. Elasser) i B. Mekbrajd (B.
McBride) koji su ustanovili da i nakon 30 minuta vrenja u mleku ostaje još 81
odsto nerazgrađenog hormona. Mleko koje sadrži ovaj hormon zbog uvećanog
sadržaja insulin-faktora rasta (IGF-1) kod ljudi povećava mogućnost dobijanja
raka dojke, raka prostate i raka debelog creva.
Utvrđeno je da, osim zdravstvenih problema krava (upala vimena, bolesti
nogu i papaka, spontani pobačaji, kraći životni vek), zbog lečenja upale vimena,
takvo mleko ima i povećan sadržaj rezidua antibiotika. Test Udruženja potrošača
na području Njujorka utvrdio je u mleku rezidue 52 različita antibiotika.
Zanimljivo je da je Uprava za hranu i lekove, prethodno zaposlila M.
Miler (M. Miller), bivšu službenicu Monsanta, koja je po dolasku u Upravu
(1989. godine) promenila propis i za 100 puta povećala dozvoljene količine
antibiotika u mleku. U pitanje se dovodi i konstatacija: „GM usevi i hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim
testovima utvrđeno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu jer biotehnološke kompanije same sprovode ispitivanja novih GM useva i podnose rezultate ispitivanja na
odobrenje Upravi za hranu i lekove. Često kompanije
odbijaju da daju dodatne informacije koje traži Uprava, jer im to američki zakon omogućava.
Kako ne postoji
odredba koje testove, na koje sastojke i kojom metodologijom
treba sprovesti, proizlazi da su
sve tvrdnje o bezopasnosti hrane od GMO-a po
ljudsko zdravlje i okolinu utemeljene na nepotpunim testovima onih istih
kompanija koje su te GMO stvorile. Dokaz novijeg datuma da je ova tvrdnja neistina je
setva šećerne
repe koju je Ministarstvo poljoprivrede SAD dozvolilo, uprkos zabrani
Federalnog suda nastaloj zbog neadekvatne i nepotpune procene posledica kultivacije
na životnu sredinu. Neophodna su dalja istraživanja sa ciljem
predviđanja dugoročnih posledica koje izaziva kretanje gena, kao i
usavršavanje metoda za sprovođenje ekoloških i komparativnih analiza. Argument
za GMO da se
u proizvodnji GM biljaka se
koristi samo jedan herbicid, postaje
takođe neodrživ jer se koriste sve više i 2.4-D i atrazin.
Tvrdnja Uprave za
hranu i lekove da se u proizvodnji GM
biljaka koriste manje štetni herbicidi, zaista ostaje nejasna. Kako je
moguće da je glifosat koji se koristi kao totalni neselektivni sistemični herbicid
u konvencionalnoj poljoprivredi, manje toksičan od selektivnih herbicida?
Po definiciji
totalni herbicidi uništavaju sve biljke, a selektivni samo određene vrste
korova. Ima indicija da glifosat blokira asimilaciju mangana i drugih važnih hraniva,
te se njegovom primenom narušava zdravlje i razvoj biljaka. Drugi herbicid po
učestalosti upotrebe, nakon glifosata, u proizvodnji soje je 2,4-D koji pripada
grupi fenoksi-kiselina, a upotrebljavan je kao Agent orandž tokom
rata u
Vijetnamu.
Opisane su brojne
neželjene posledice kod radnika koji su sprovodili tretiranja: povećana
mogućnost obolevanja od karcinoma, posebno non-Hodžkin limfoma i defekti kod
njihove novorođenčadi. Smatra se da 2.4-D narušava endokrini sistem. Atrazin se
najviše upotrebljava za suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini
sistem, izaziva neuropatiju, karcinom dojke i prostate, smanjenje broja
pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri ekstremno
niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina.
Konačno u pitanje se dovodi i tvrdnja da je GM proizvodnja jeftinija od
tradicionalne konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.
Generacije će da
ispaštaju
Trend smanjenja
prinosa i uvećanja potrošnje pesticida, uz rast cene GM semena i obavezujuću
godišnju kupovinu semena vodi preliminarnom zaključku da je proizvodnja GM
kultura manje ekonomski isplativa od proizvodnje konvencionalnih sorti i da je
dugoročno ekonomski održiva samo uz odgovarajuće mere podrške.
Ipak, za
donošenje definitivnog zaključka potrebna su, kao i u slučaju analize
zdravstvenih posledica konzumacije GM hrane i posledica po okolinu, ozbiljna, nezavisna istraživanja koja bi detaljno razmotrila
brojnost populacije štetočina, količinu primenjenih pesticida, utrošeni rad,
ostvarene prinose i prihode. Poseban problem je ekonomska zavisnost država koje
nisu razvile GMO jer to nisu želele ili nisu mogle zbog nedostatka resursa.
Takve države uvođenjem u komercijalnu proizvodnju GM biljaka postaju zavisne od
država proizvođača GM semena i herbicida.
Tehnologija GI je
prvo razvijana i primenjivana, a tek naknadno se dolazilo do svesti o mogućim
negativnim uticajima. Očekuje se nastavak
otkrića zdravstvenih, ekonomskih i ekoloških posledica uzgoja GM kultura.
Tek će
podrobne analize uticaja GMO na zdravlje u većem broju generacija pokazati
stepen štetnosti ove tehnologije. Pojava „super" korova, odnosno invazivnih
vrsta koje su prevalentne na određenom staništu je sasvim izvesna. Čime će se suzbijati
i da li će moći da se suzbiju poznatim metodama pokazaće vreme.
Preterana uniformnost,
odnosno gajenje u monokulturi samo jedne sorte, jednog GMO na milionima hektara
obradivih površina, uništavanje autohtonih sorti, moguće smanjenje broja
korisnih insekata, pre svega pčela, ugroziće industriju hrane. Tada će doći
vreme da se primeni neka nova tehnologija ili da se postulati tehnologije GI sistemski
izmene i da se tehnologija primeni na dobrobit čovečanstva, odnosno da se modifikuje
postojeći sistem zaštite intelektualne svojine, da se plasiraju transplastomične
biljke i biljke nastale transferom pojedinih gena u okviru vrste, kao i biljke
koje poseduju osobine važne za siromašne i zemlje u razvoju.
(Nastaviće se)
A 1.
Kupovinom do
podrške
Cilj SAD je bio političkoekonomski:
očuvanje dominacije u svetskoj poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski,
ekonomski zavistan položaj, a cilj multinacionalnih kompanija ostvarenje što
većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim nastojanjima dobili su
veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog
građanstva.
GLOSA
Atrazin se
najviše upotrebljava za suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini
sistem, izaziva neuropatiju, karcinom dojke i prostate, smanjenje broja
pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri ekstremno
niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina.
GLOSA
Agencija za zaštitu životne sredine SAD
je potpuno ignorisala upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od
njenih eksperata.