Rocky
Stars Club
Ureðuje Rajko Roki Dvizac..
Hleb i èokolada…
(Ne)oèekivani gost na venèanju Doris Dragoviæ
Na
telefonskoj sekretarici je bilo nekoliko poruka da se hitno javim u
redakciju „TV Novosti".Èim sam stigao na
stolu me je èekala avionska karta za Split.
Nekada bih se tome obradovao ali sada - sada je to po meni bila èista ludost. Zar niko u redakciji ne èita druge novine,osim sopstvenih? Zar ne znaju šta se dešava u zemlji Jugoslaviji?
Samo što nije izbio rat a ja treba da
idem u Split.
I kog ðavla æu tamo kad se ne bavim
politikom? Sva ta pitanja u mojoj glavi prekinuo je glavni urednik Nino
Milenkoviæ koji je „dotrèao" èim je èuo da sam stigao. Uzbuðeno mi je objasnio da mu
se javio prijatelj i saradnik redakcije iz Splita, foto-reporter „Slobodne
Dalmacije", sa vešæu koju niko iz medija,
osim njega ne zna. Pa èak ni u „Slobodnoj
Dalmaciji"! A vest je bila da se u tajnosti venèava Doris Dragoviæ za tamošnjeg vaterpolistu „Neka joj je sa sreæom,ali kakve to veze ima sa mnom?" -odgovorio sam.
No, urednik
me je ubeðivao da je to ekskluziva
a da jedino ja mogu nepozvan otiæi na svadbu, jer jedino mene
Doris Dragoviæ neæe odbiti niti oterati sa
venèanja. "Ti dobro znaš zašto te Doris neæe odbiti!" - dodao je na kraju.
Uzalud sam
pokušao da mu objasnim da li uopšte zna šta se dešava i da je svadba Doris
Dragoviæ u ovom trenutku marginalna
stvar. Nije vredelo, nije me slušao.
Hteo je tu
ekskluzivnu svadbu pošto-poto. Zaustavljeno je štampanje novina - èekalo se da ja donesem
naslovnu stranu i prièu...
Tri sata
kasnije bio sam veæ u avionu za Split. A Split me je
doèekao sav izlepljen plakatama i bilbordima Franje
Tuðmana. Ni nalik gradu èije je ime uvek bilo vezivano za more, festivale i dobru
zabavu. Imao sam jednu naviku, za razliku od drugih kolega novinara - u koji
god bi grad otišao uzimao bih iskljuèivo lokalnu štampu.
Drugi su
nosili ili pak kupovali novine za koje su pisali, valjda da bi se tako lakše indetifikovali
pred samim sobom i drugima. Uzeo sam na aerodromu „Slobodnu Dalmaciju"
i taman kad sam krenuo prema šanku, pojavio se foto-reporter „Sl.Dalmacije".
Odmah mi je rekao da idemo pravo u grad. Po njemu se videlo da je uznemiren
i prestrašen.
Uglavnom je
on prièao a ja sam klimao glavom, tako
da se èuo samo njegov splitski dijalekat
a moj beogradski ostao je nezapažen. Ostavio me je u
jednom kafiæu, rekao da ga tu saèekam, da sluèajno nigde ne idem i da
mi nije palo na pamet da muvam lepe Spliæanke.
Zaledio se
jer se u tom trenutku pojavio konobar. Ja sam hladno naruèio:
- „Eno kavico,
prosim lepo"! Konobar je klimnuo glavom a
foto-reporter se najzad osmehnuo. "Slobodna Dalmacija" u
rukama, kavica ispred mene, još samo da æutim i niko neæe primetiti da sam iz
Beograda. Tako je i bilo. Dva sata kasnije, a 15 minuta do venèanja, foto-reporter se ponovo pojavio.
Platili smo
raèun za moje kavice, seli na njegov moped i
krenuli ka Opštini gde je bilo zakazano venèanje.Setio sam se da se na venèanje ne ide praznih ruku i naterao foto-reportera da
stane ispred jedne cveæare i kupi buket cveæa. To je i uèinio ali meni nije dao da
mrdnem sa motora. Taèno na vreme stigli smo
pred Opštinu. Kad smo ušli unutra video sam Doris, njenog mladoženju, najužu rodbinu i jednog, oèigledno njihovog (svadabarskog) fotografa. Ja sam bio
jedini novinar iz cele Jugoslavije koji je došao
na venèanje Doris Dragoviæ! A „moj" foto-reporter,
jedini foto-reporter! Nije èak došao ni novinar iz Splita a kamoli Zagreba. Oèigledno je bilo da se venèava
u strogoj tajnosti.
Glasno sam
viknuo: - „Doris"!!! Bila mi je okrenuta leðima. Okrenula se i par sekundi me gledala totalno iznenaðena pojavom (ne)oèekivanog
gosta na venèanju! No, nije se dala zbuniti.
Poklonila mi je svoj široki osmeh a ja njoj
buket cveæa. "Èestitam" - rekao sam kratko."Hvala" -
uzvratila mi je.
Naravno,
poljubili smo se za sreæu. Tek onda mi je
predstavila svog buduæeg muža a potom rekla da sam ja novinar iz Beograda, njen stari
prijatelj. To je bio šok ne samo za mladoženju,veæ za sve svatove. Sreæom, u tom trenu, matièar je pozvao mladence,
venèanje je moglo da poène. Foto-reporter se iskrao iza mojih leða i odradio posao kako valja. Slikao je non-stop. Shvatio
sam da on zaista jedini zna za ovo venèanje i da sada tu svoju
tajnu želi dobro da naplati. Slikao je i
za „Slobodnu Dalmaciju" i za „TV Novosti" i za štampu u
Zagrebu. Imao je potpunu ekskluzivu.
Kad se opštinsko venèanje završilo, Doris mi je samo mahnula jer ju je
novopeèeni mladoženja odvukao u raskošno okiæen auto. Foto-reporter mi je rekao da idem pravo na
aerodrom i da ga tamo èekam a on ide u redakciju
da razvije film koji æe mi doneti.
„A
kuda æe Doris"? - pitao sam ga."Pa..u crkvu,na crkveno venèanje" - odgovorio je on. „E,onda i ja idem tamo" -
bio sam odluèan.
Uzalud me je
molio da ne idem jer, to nije isto a još manje pametno. Tamo æe biti svi gosti.Èak
i oni nezgodni. Zar sam zaboravio da dolazim iz Beograda? Pošto sam bio
uporan, na kraju je pristao da me odveze svojim mopedom do crkve. "Ne
brini,èim se završi venèanje ja æu taksijem otiæi na aerodrom.
Tamo se
vidimo" - tešio sam ga. Ali, on je toliko bio isprepadan
i uplašen da jednostavno pustio da radim
šta sam naumio. Lagao bih kada bih rekao da ni mene
nije spopala neka nelagoda i hladnoæa oko srca ali
jednostavno neki ðavo me je terao da idem
do kraja. Šta æe
te,mladost - ludost. Foto-reporter „Slobodne Dalmacije" me je istovario
ispred kapije dvorišta crkve i odjurio. Ušao sam sam. Desetak koraka dalje od
mene stajala je i posmatrala me grupa od 7-8 mladiæa u sveèanim odelima ali sa
vidnim znaèkama/šahovnicama na revrima. Pratili su me u stopu. Oni su oèigledno znali ko sam i odakle sam. Ušao sam u crkvu, prekrstio se i stao blizu vrata da odatle
posmatram crkveno venèanje Doris Dragoviæ. Grupa je stala iza mene. Na leðima sam oseæao njihove poglede.
Posmatrao sam šta ostali gosti rade,pa sam to èinio i ja što je još više zbunjivalo moje
posmatraèe. Negde pred sam kraj,
neoèekivano za moje posmatraèe, prekrstio sam se i izašao iz crkve. Dvojica su lagano
krenuli za mnom. Stajali su na pristojnom rastojanju i posmatrali me sve dok
nisu se uverili da sam seo u taksi i otišao. Možda su mislili da idem pre njih na mesto gde æe biti održano svadbeno veselje ali
ja sam ipak krenuo na aerodrom. Naruèio sam eno kavico
i saèekao foto-reportera. Kada me je
ugledao prvi put tokom ovog neobièno-stresnog dana da se
nasmejao kao èovek. Videlo se da mu je tek sada
pao kamen sa srca. Dao mi je film, pozdravili smo se i ponadali da æemo se videti jednog dana.
Tek kada sam
ušao u avion, primetio sam nešto neobièno. Kada sam dolazio u
Split, avion je bio skoro prazan a sada je bio prepun. Meni je bilo jasno zašto
ali ne i onima u Beogradu. Strah, pravi strah me je stigao tek kada smo
poleteli a prestao tek pošto smo sleteli na aerodrom u Surèinu.
Dok sam u
redakciji preprièavao sve šta sam doživeo oni su se uglavnom
smejali, tvrdeæi da preterujem. Istina
predskazanja koje æe tek uslediti, kao da nije
dopirala do njih. Jedino u tom momentu je bilo bitno da „TV Novosti"
jedini u Jugoslaviji imaju ekskluzivu - naslovnu stranu i prièu jedinog novinara koji je bio u Splitu na venèanju Doris Dragoviæ! Ceo tiraž je prodat za dva dana. Danas,posle toliko
godina pitam se - da li „TV Novosti" uopšte znaju da ja postojim?!
Kako bi „znale" kad su od najtiražnijeg nedeljnika postali tv bilten.