Do koske

U kom blatu je srpska diplomatija

Trgovci pasošima, vizama i oružjem

Ubistvo srpskog ambasadora Olivera Potežice, nerazjašnjena smrt dvoje službenika ambasade u Tripoliju, nestanak 20 miliona dolara za njihov otkup, povratak ambasadora Rajka Ristića u ambasadu u Parizu, ukidanje viza arapskim zemljama u kojima se iznedrio i koje finansira ISIS, Al Kaida, trgovina oružjem, pasošima, vizama, crna je slika srpske diplomatske službe kojom rukovodi Aleksandar Vučić, preko nesrećnog ministra Dačića....

Milica Grabež

U prepodnevnim satima 10. maja ove godine, objavljena je u svim srpskim medijima vest da je ambasador Srbije u Libiji, Oliver Potežica, preminuo zbog posledica saobraćajne nesreće. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, izdalo je kratko saopštenje u kome je pisalo da je ambasador "dan ranije" imao tešku saobraćajnu nesreću i da je "dan potom" preminuo.

Samo 24 sata kasnije, objavljena je druga vest u kojoj se kaže da je Potežica ubijen, da su ga na putu ka Tripoliju presreli "ekstremisti" i da je vozio službeni automobil u dva sata ujutru. Tragedija se dogodila kada se iz Tunisa vraćao u Libiju u Ambasadu. Prema tvrdnji jednog ranijeg srpskog diplomate koji je u ovoj zemlji službovao, Potežica je presreten na istom putu na kojem je novembra 2015. godine oteto, a kasnije i ubijeno dvoje srpskih radnika u libijskoj ambasadi - vezista Slađana Stanković i vozač Jovica Stepić. Potežica je tada bio u koloni vozila Ambasade, ali je izbegao kidnapovanje, jer je u ambasadorova kola smestio dvoje službenika, a on je pobegao drugim automobilom.

Srpski premijer Vučić je, povodom kidnapovanja diplomata najavio da ''Vlada Srbije preduzima sve mere da oni budu pušteni''.

Dvoje službenika srpske ambasade su, nakon što se pregovarački tim srpske vlade poigravao sa njima, streljani u februaru prošle godine. Ali, Vlada Srbije je saopštila da su oni poginuli u vazdušnim udarima američke vojske na kamp terorista! Portaprol Pentagona je odlučno demantovao tvrdnje srpskih vlasti, navodeći da u tom reonu nije bilo civila, pokazujući fotografije lokacije.

Vučićeva kamarila nije odustajala od optužbi na račun Pentagona, a u smirivanju situacije pomogao im je američki ambasador Majkl Kirbi, koji je bio jači od predstavnika Pentagona, jer je bio debelo plaćen od Vučićeve mafije

Ipak, i u srpskim medijima je procurila vest da su službenici oteti zbog duga koji Srbija ima prema vlastima u Libiji, jer plaćeno oružje nije isporučeno preko SDPR Jugoimport, niti su u Tripoli vraćene primljene pare.

Pouzdano se zna da je Vlada Srbije odobrila 20 miliona dolara, koliko je traženo za otkup Slađane i Jovice (koliko je iznosio dug), ali su direktor BIA Aleksandar Đorđević i generalni sekretar MIP-a Veljko Odalović ''zatajili'' u predaji para, koje su završile na računu direktora BIA i njegovih saradnika.

Još krajem februara prošle godine najavljeno je da počinje da radi komisija Ministarstva spoljnih poslova koja treba da utvrdi okolnosti i da li je došlo do propusta u radu koji su doveli do otmice, a potom i pogibije dvoje srpskih službenika. Do danas nije dat ni precizan odgovor zašto su srpski službenici ostali u Libiji i na čijim računima je završilo 20 miliona dolara koje je Vlada Srbije odvojila za plaćanje otkupa.

Pojedini režimski "analitičari" odmah su tvrdili da je Potežica učestvovao u kriminalnim aktivnostima, da je prodavao teroristima vize i pasoše, nabavljao oružje...Sa druge strane, čula se i spekulacija da je bio meta napada zbog neizmirenih računa Srbije i Libije o zaostalim uplatama iz devedesetih, zbog kojih je srpski ambasador postao meta novih vlasti u Libiji, nezvanično saznajemo da se radi o desetinama miliona evra koje Srbija duguje Libiji za isporuku oružja.

Dve su moguće verzije kako je došlo do tragedije. Ili su otmičari presekli put ambasadoru i tada je došlo do sudara, ili je tragedija usledila dok je ambasador pokušavao da pobegne od njih. Sve se događalo dva sata iza ponoći. Pretpostavka je da su kidnaperi, kada su videli stanje ambasadora posle nesreće, odustali od otmice.

Reč je o gotovo identičnom stilu otmice.

Moguće da i iza ovog pokušaja otmice, ali i tragedije koja je usledila, stoji Abdulah Dabaši, komandant ISIS-a na prostoru Sabrate, grada koji je udaljen oko 60 kilometara od Tripolija. Iako se, prema libijskim vestima, Dabaši od 23. aprila vodi kao mrtav, zasad nijedna ozbiljna zapadna služba tu informaciju ne uzima kao tačnu. Za tog visokog operativca ISIS-a navodi se da je ubijen u napadu "nepoznatih libijskih naoružanih operativaca". Abdulah Dabaši ili Abdulah Haftar, kako je još poznat, lice je sa "poternice" zapadnih službi bezbednosti i sumnja se da je događaj njegovog ubistva insceniran u medijima jer nema nijednog dokaza njegove smrti. Međutim, upravo inscenirana pogibija mu daje odrešene ruke za dalje delovanje ISIS-a. Dabaši se sumnjiči za raniju otmicu srpskih diplomata.

Ambasadoru Potežici mandat u Libiji odavno je istekao, međutim on nije povučen niti je to učinjeno nakon tragedije veziste Slađane Stanković i vozača Jovice Stepića, mada je njegovo zdravlje bilo teško narušeno (bolovao je od kancera).

Srpska diplomatija je u kandžama premijera Vučića. On odlučuje ko će otići u inostranstvo, pa i koji vozač, sekretarica i niži službenik može biti upućen u naša konzularna predstavništva. Imenovani ambasadori i konzuli čekaju na odlazak i po dve godine, jer Vučić voli da ponižava ljude.

U Pariz je 13. maja vraćen ambasador Rajko Ristić, koga je Vlada Srbije povukla nakon odluke Apelacionog suda u Kolmaru da ne izruči Ramuša Haradinaja. Po Vučićevom nalogu ambasador je povučen ''u znak protesta'', a povratak je obrazložen jer je Francuska dobila novog predsednika! Samo bolesnici mogu ovako da se odnose prema Francuskoj. Sud u Kolmaru je nezavistan u svom radu, za razliku od srpskih sudova, te je bila ludost optužiti francusku vladu da je odgovorna za ovakvu odluku. U elektronskom izdanju (www.magazin-tabloid.com) objavljujemo analizu koju su dvoje stručnjaka objavili na sajtu Advokatske komore Srbije (naslov: Ko je iz Srbije pomogao Ramušu?), u kojoj se opisuje ''neukost'' srpskog Tužilaštva za ratne zločine u slučaju Haradinaja.

Povlačenjem ambasadora iz Pariza, Vučićeva mafija je htela da prikrije sopstvenu ulogu u njegovom neizručenju, ali je osramotila Srbiju pred francuskom vladom. Kao, kriv je Oland, sada je predsednik Makron (narkoman, peder i edipovac, po meri Vučića) i sve je u redu!

Na spisak opasnih ljudi Vučić je dospeo i ukidanjem viza arapskim državama koje su leglo terorista, vojske ISIS-a i njihovi finansijeri), koji slobodno mogu da uđu u Srbiju, da im Andrej Vučić za velike pare proda nemačke, slovenačke i srpske pasoše, zbog čega je pod opsežnom istragom FBI-a.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić služi Vučiću za sprdnju. A kakav ministar, takva nam i diplomatija.