Propadanje

Ekskluzivno: srpski put u sunovrat-svi bilansi privrede i banaka, od 2002. do 2016. godine

Od lošeg do najgoreg

Srpska ekonomija je dotakla dno i još dublje od dna se zakopava. O tome govore činjenice da ukupan prihod privrede ostvaren u 2008. godini još nije dostignut, a da je broj zaposlenih u odnosu na 1994. godinu smanjen za 570.406, dok su neto finansijski rashodi u poslednje dve godine višestruko smanjeni. Srbija, ustvari, živi u lažnoj realnosti koju nam prikazuje industrija Vučićevih medijskih prevara. Šizoidni Vođa svakodnevno uverava narod da postižemo "istorijske uspehe" u okolnostima kad beležimo nezapamćeni slom države. Institut za ekonomsko-pravne ekspertize, čiji je osnivač i direktor Miodrag K. Skulić, ekonomski stručnjak i stalni autor Magazina Tabloid, predstavlja u ovom broju analizu privrede i banaka od 2002. do 2016. godine, gde se jasno vide razmere zastrašujućeg sloma države i njene ekonomije

Miodrag K. Skulić

Tragajući za uzrocima propasti srpske ekonomije, Institut za ekonomsko pravne ekspertize, obradio je stanje privrede Republike Srbije od 1994. godine do danas. Analize do zaključno sa 2005. godinom, u svojoj režiji radio je prof. dr Jovan Ranković, a na osnovu posebnih zahteva od strane nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva i Narodne banke Srbije (NBS) kada je služba prestala sa radom. Naredne tri godine, analize je radila sama Narodna banka Srbije, da bi od 2009. godine te poslove preuzela Agencija za privredne registre. Bilanse banaka u jednom delu radi Narodna banka Srbije, a detaljne analize Agencija za privredne registre.

Za potrebe ovog istraživanja pristupili smo svodnom sagledavanju bilansa privrede i banaka u period od 2002. godine do zaključno sa 2016. godinom. Evo i rezultata tih sagledavanja...

Imovina i ukupan kapital privrede Srbije

Ukupna vrednost poslovne imovine ukupne privrede Srbije u period od 2002. do 2016. godine preračunata u evre po srednjem kursu na dan 31. decembra svake od navedenih godina iznosila je 24,5 milijardi evra iz 2002. godine, da bi na kraju 2016. godine dostigla 39,1 milijardu evre, što predstavlja uvećanje od 59,6 odsto za ovih 15 godina. Na drugoj strani ukupan neto kapital privrede (kapital umanjen za gubitke iznad kapitala kod privrednih društava koja su izgubila celokupan sopstveni kapital, pa se u bilansima ti gubici vode kao posebna stavka izvan kapitala).

Pokrivenost poslovne imovine sopstvenim kapitalom

Iz datih tabelarnih pregleda jasno se pokazuje da ukupnu vrednost poslovne imovine u iznosu od 109,4 milijarde evra pokriva sopstvenim preostalim kapitalom, umanjenim za nepokrivene gubitke, samo sa 35,70 odsto, dok obaveze čine 64,30 odsto.

Stalna imovina privrednih subjekata iskazana je u poslednjem godišnjem obračunu u iznosu od 65 milijardi evra i pokrivena je sopstvenim kapitalom samo sa 60 odsto. Ako se uključe i obaveze po dugoročnim kreditima u iznosu od 19,2 milijarde evra, proizlazi da privredi nedostaju dugoročni izvori za finansiranje stalne imovine u iznosu od 6,7 milijardi evra koje privredni subjekti finansiraju iz kratkoročnih kredita banaka i obaveza prema dobavljačima. Dakle, naša privreda nema dinar sopstvenog kapitala i celokupnu vrednost obrtne imovine finansira iz tuđih izvora.

Ukupne obaveze privrede

Ukupne obaveze privrede iznose 70,3 milijardi evra, od čega su dugoročne obaveze po dugoročnim kreditima 19,2 milijarde evra, a kratkoročne obaveze čine razliku od 51,1 milijardu evra. Ako se uzme da su ukupne finansijske obaveze po uzetim kratkoročnim kreditima 15,8 milijardi evra, jasno je da u našoj privredi svako finansira svakog.

Dakle, obaveze po dugoročnim i kratkoročnim kreditima dostigle su iznos od 35 milijardi evra. U tome je pretežan iznos bankarskih kredita. Kako naše banke (mada su u pretežnom delu u inostranom vlasništvu) raspolažu samo sa nešto više od pet milijardi evra ukupnog kapitala postavlja se razumno pitanje ko im je omogućio da zadužuju komitente sa 15 milijardi evra. Ako se malo bolje analizira šta im čini portfelj za kreditiranje uočiće se da je to gotovina privrednih subjekata, uključivo u to i gotovinu javnih preduzeća, koja predstavlja depozit, neoročen, uglavnom, na osnovu koga banke vraćaju date kredite. Na sredstva gotovine koju privreda ima u bankama ne plaća se nikakva kamata, a iz privrede se izvlače milijarde evra po osnovu kamata.

Ono što posebno zabrinjava vlasnike naših privrednih društava je obaveza svih privrednih subjekata da prihvate ugovor o osnivanju najmanje jedne poslovne banke. Mi postavljamo pitanje šta će našem privrednom subjektu i našem preduzetniku uloga (čitaj: prisila Zakona o Narodnoj banci) da bude osnivač, a time i garant za poslovanje banke, kada on ne koristi nikakav kredit te banke, već ga samo Narodna banka upućuje da obavlja plaćanja preko te banke. Poznato je da su hiljade privrednih subjekata i preduzetnika izgubile ogromna novčana sredstva kada su pet banka otišle u stečaj (Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka i Univerzal banka).

Trebalo bi pokrenuti ustavni spor i oboriti tu nakaradnu zakonsku odredbu i propisati da za poslovanje banke odgovaraju samo njeni osnivači, pa, čak, i da sredstva privrednih subjekata i preduzetnika koji nisu osnivači, ili ne koriste kredite te banke, ne ulaze u portfelj banke, na osnovu koga ona vraća novčani potencijal za kreditiranje drugih komitenata.

Ako se iz ukupnih obrtnih sredstava privrede isključe potraživanja i za taj iznos umanje obaveze, tada neto obrtna imovina koju privreda koristi ne bi iznosila 70,3 milijardi evra, već manje za 26 milijardi evra, A to su neto obaveze 44,3 milijarde evra, umanjene za dugoročne kredite 19,2 milijardi evra, pa proizlazi da su neto kratkoročne obaveze 25,1 milijardi evra. Ako se ima u vidu da je ukupna vrednost svih zaliha privrede 13,4 milijardi dinara jasno se pokazuje da je teorija o dugovanju svakog svakome tačna.

U ovih 15 godina privreda Srbije je poslovala sa neto gubitkom većim od neto dobitka za 796 miliona evra. A ako se uzme u obzir da je i u period od 1994. do 2001. godine, privreda u svakoj od tih godina poslovala isključivo sa gubitkom, koji je u tom periodu iznosili 433,9 milijardi dinara, što čini oko sedam milijardi evra. Proizilazi da je u period od Avramovićeve reforme (24. februar 1994. godine) do danas privreda Srbije poslovala sa gubitkom od skoro 14 milijardi evra, uz iskazani neto dobitak u pet godina u iznosu od 6,9 milijardi evra, te je neto čist gubitak u tom periodu dostigao preko sedam milijardi evra. Neto gubitak, umanjen za neto dobitak, po godinama bio je sledeći:

Postavlja se pitanje iz kojih izvora je privreda Srbije u poslednje dve godine iskazala neto pozitivan rezultat od, čak, tri milijarde evra? Da bi smo odgovorili na ovo pitanje nužno je da prikažemo neto izdatke privrede po osnovu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda, jer smatramo da u tom podbilansu leži odgovor na postavljeno pitanje.

Uvidom u tabelu neto finansijskih izdataka privrede u period od 2002. godine do danas uočava se znatan rast finansijskih izdataka, posebno u periodu od početka 2008. godine, da bi ti izdaci kumulirali u 2012. godini, kad su dostigli maksimum od 2,2 milijarde evra, i nakon toga dolazi do znatnog pada, posebno je uočljiv pad rashoda po osnovu neto finansijskih izdataka u 2015. godini, da bi u 2016. godini došlo ponovo do njihovog rasta. Međutim, neto ostvarena dobit, veća od neto gubitaka ostvarena u 2015. i 2016. godini ostvarena je prevashodno smanjenjem neto finansijskih izdataka.

Ukupan prihod privrede

Rast ukupnog prihoda privrede, izražen u dinarima, ali i u evrima u stalnom je bio porastu od 2002. do zaključno 2008. godine, kada je dostigao 77,7 milijardi evra. Tada nastupa ekonomska kriza u svetu i sa njom zakoni recesije, što se u potpunosti odražava na kretanja u privredi Srbije. Pad ukupnog prihoda u narednoj 2009. godini, izražen u evrima, je 20,65 odsto. Tako visok pad ukupnih poslovnih prihoda privrede Srbije predstavlja izrazito veliki udar na ionako slabo oporavljenu privredu posle rasturanja SFRJ, tri rata u okruženju i na Kosovu i Metohiji, sankcija Saveta bezbednosti UN, hiperinflacije iz druge polovine 1992 i cele 1993. godine i NATO-bombardovanja iz 1999. godine, te nakon toga lažnih obećanja DOS-manlijskog režima. I nakon 2008. godine u sledećih osam godina privreda se nije vratila na nivo iz 2008. godine, već je i u 2016. godini poslovni prihod ukupne privrede Srbije manji za 2,2 milijarde evra u odnosu na 2008. godinu, ili za 2,85 odsto.

Kapital svih privrednih subjekata u 2008. godini kada je privreda ostvarila maksimum ukupnih poslovnih prihoda iznosio je 40,7 milijardi evra. Kapital privrede Srbije od tada do 31. decembra 2016. godine smanjen je na 39,1 milijardu evra, što predstavlja smanjenje za četiri odsto, što je, uglavnom uzrokovano rastom kursa evra, mada delimičan uticaj ima i iskazivanje većih gubitaka u poslovanju privrede u narednih pet godina, s obzirom da je privreda pozitivno poslovala samo u sledeće tri od osam godina.

Prinos na kapital

Srpska privreda u 2016. godini iskazala je neto dobitak 534,4 milijarde dinara), veći od neto gubitka (305,1 milijardu dinara), što nakon prebijanja iznosi 229,3 milijarde dinara, ili po srednjem kursu za evro, na dan 31. decembra te godine, u iznosu od 1,86 milijardi evra. Kako je ukupan kapital na kraju te godine iznosio 39,1 milijardu evra, to znači da je ostvarena profitna stopa na ukupan kapital od 4,76 odsto. To je veoma zadovoljavajući nivo.

Šta čine rashodi u 2016. godini

Ako se u posmatranje strukture rashoda uzme bilans privrede za 2016. godinu dobija se sledeća struktura rashoda:

Privreda Srbije zavisna je od uvoznog repromaterijala, goriva i energenata. a trgovina na veliko, uključivo u to i spoljnu trgovinu, od uvoza robe, te je razumljivo što nabavna vrednost prodate robe učestvuje u ukupnom bruto prihodu privrede sa skoro 40 odsto, tačnije 39,94 odsto. Iz iznosa nabavne vrednosti više od 22 milijarde evra jasno se pokazuje da jedan veletrgovac fakturiše drugom, a ovaj trećem, ili, pak krajnjem korisniku. Učešće materijala za izradu od 31,88 odsto je kategorija čiji se nivo može prihvatiti kao standardna stavka.

U privredi Srbije usled njene usitnjenosti javljaju se proizvodne usluge u sve većem obimu, pa je njihovo učešće od 19,51 odsto veoma visoko. Amortizacija koja znači dodatna sredstva koja ostaju privredi u iznosu od skoro 2,8 milijardi evra, predstavlja izvor likvidnih sredstava kojima privreda smanjuje svoju zaduženost, bilo da otplaćuje uzete kredite za nabavku opreme i drugih stalnih sredstava, ili, pak vrši investiranje u modernizaciju opreme ili vrši druga ulaganja. Gorivo i energije u iznosu od 3,3 milijarde evra su plaćanja uglavnom prema NIS-u, Elektroprivredi i JP Srbijagas i ovi izdaci učestvuju u ukupnim rashodima sa 7,19 odsto. Neto finansijska izdvajanja, koja su prethodno umanjena za finansijske prihode koje privreda ostvaruje, učestvuju sa 2,22 odsto, što je trećina rashoda za gorivo i energiju...

Bruto i neto zarade i naknade zarada

Ukupna izdvajanja za bruto zarade i naknade zarada u 2016. godini bila su 8,6 milijardi evra, a ako se uzme da su svi doprinosi oko 65 odsto na 100 dinara neto zarade, proizlazi da su ukupne ukalkulisane neto zarade i naknade zarada u celoj 2016. godini iznosile 5,2 milijarde evra. Kada se taj iznos podeli na 1.036.057 zaposlenih koliko ih je bilo u 2016. godini, proizilazi da je prosečna mesečna zarada u toj godini ostvarena na nivou od oko 420 evra. Ili na godišnjem nivou 5.040 evra. Da neto zarade ne čine veliki teret poslodavcu potvrđuje i činjenica da one učestvuju u ukupnim rashodima sa 11,54 odsto, dok razliku od 7,50 predstavljaju porezi i doprinosi iz bruto zarada i na teret poslodavca. Ti porezi i doprinosi na godišnjem nivou čine 3,4 milijarde evra.

U Srbiji najavljeno smanjenje poreza na zarade, bila bi jedna od dobrih mera, stim da se ona ne prelije u džepove poslodavaca već kako se porez na zarade isplaćuje iz bruto zarade, da se prelije u povećanje neto iznosa zaposlenih. Ali u tom grmu leži zec, zaposleni u javnim službama, se priključuju penzionerima i zahtevaju da vlada pruži prethodno odgovor kada će vratiti penzije i zarada na iznos pre njihovog umanjenja.

Broj zaposlenih smanjen za 570.406

Od 1994. do 2016. godine smanjen je broj zaposlenih za 570.406, a do 2015. godine to smanjenje je iznosilo 613.932, ali je povećanje u poslednjoj godini od 43.526 zaposlenih dovelo do značajnog smanjenja. Od kraja 2008. godine, kada je nastala recesija, znatnim padom ukupnog poslovnog prihoda, broj zaposlenih je smanjen za 82.714, i pored činjenice da je Vučićeva prva i druga vlada uložila ogromna budžetska sredstva za premiranje inostranih investicija.

Polazeći od znatnog smanjenja finansijskih rashoda privrede banke sve teže ostvaruju pozitivno poslovanje. Znatan pad referentne i ukupne kamatne stope uzrokovao je znatno smanjenje finansijskih opterećenja privrede po osnovu izdataka za kamate, uključivo u to i izdataka po ugovorenim valutnim klauzulama, obzirom da je kurs evra u poslednje tri godine neznatno korigovan.

Banke su u 2016. godini ostvarile neto dobitak posle oporezivanja u iznosu od 38,2 milijarde dinara i neto gubitak u iznosu 19,9 milijardi dinara, što u prebijenom iznosu čini neto dobitak od 18,3 milijardi dinara, ili 149 miliona evra, što je prinos na kapital od oko tri odsto.

Prethodne 2015. godine, banke su iskazale pozitivan rezultat 32,3 milijarde dinara i negativan rezultat 24,9 milijardi dinara, što u prebijenom stanju iznosi neto dobitak u iznosu od 7,4 milijarde dinara, ili 61,2 miliona evra, što čini prinos na kapital 1,25 odsto. U 2014. godini ostvaren je neto dobitak od samo 2,3 milijarde dinara ili 18,9 miliona dinara, što čini samo 0,40 odsto prinosa na kapital, obzirom da su iskazani veliki gubici, dok je u 2013. godini ukupan bankarski sektor iskazao neto gubitak u iznosu od 2,2 milijarde dinara, što je "pojelo" neto dobitak iz prethodne godine. Neto dobitak je veći u 2012. godini od gubitka i iznosio je 8,4 milijarde dinara, a u 2011. godini gubitak je iskazan 2,0 milijardi dinara, dok je 2010. godine neto dobitak bio 22,6 milijardi dinara.

Republički budžet za 2017. godinu

Usvojeni budžet za 2017. godinu iznosi 9,1 milijardu evra (1.093 milijarde dinara) i predstavlja veliki teret za iznemoglu privredu osiromašene građane, ali u njemu ima mesta za 1,2 milijarde evra za kamate na inostrane dugove i zaduženja u zemlji kod inostranih banaka da bi Vlada punila budžet. U tom budžetu 2,9 milijardi evra je PDV na uvoz i samo 862 miliona evra PDV na domaću robu, što čini manje od 23 odsto ukupno planiranih prihoda budžeta po osnovu PDV-a. Na drugoj strani, planirani prihodi od svih vrsta akciza su 2,2 milijarde evra, pa samo ova dva budžetska prihoda opterećuju privredne subjekte i građane sa šest milijardi evra i čine dve trećine ukupno planiranih budžetskih prihoda Republike.

Glosa

Vlada Srbije ne razmatra godišnje analize o poslovanju privrede i banaka, mada bi bilo nužno da se ti zaključci dostave Skupštini Srbije na razmatranje. Kako će poslanici pratiti uticaj zakona koje donose ako ne znaju kako se oni odražavaju na poslovanje privrede?!