Tragom vesti

Kako je Božidar Maljković postao predsednik Olimpijskog komiteta Srbije

Preko "komesara" do komiteta

Izbor bivšeg košarkaškog trenera Božidara Bože Maljkovića za funkciju predsednika Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) pokazuje da je Srbija običan feud u kome Vučić odlučuje o svemu, pa i o funkcijama u sportskim institucijama. Kako je Maljković "gradio strategiju" da bi stigao do ove funkcije, kako je ušao u SNS i uz pomoć Stanka Subotića-Caneta, nikada osuđenog švercera duvana i Vučićevog "donatora", stigao do fotelje koja mu po mnogo čemu ne pripada...

Predrag Popović

Božidar Maljković je postavljen na mesto predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, kao što je „Magazin Tabloid" i najavio pre tri meseca.

Odluku o njegovom imenovanju doneo je tajkun Stanko Subotić Cane, a realizovao Aleksandar Vučić. Da bi se ispunila ova stara Maljkovićeva ambicija, odlazeći premijer je morao da eliminiše sve proceduralne i kadrovske prepreke. Statut OKS je kao osnovne uslove za konkurs prilikom izbora predsednika definisao minimum 10 godina rada u nekom od sportskih saveza, bar 15 godina takmičenja u nekom olimpijskom sportu i nastup na Olimpijskim igrama. Pošto Maljković nije zadovoljavao nijedan od tih zahteva, oni su izbačeni iz Statuta. Iz trke za predsedničkim mestom izbačen je i Ivan Todorov, potpredsednik OKS i zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Pred prošlogodišnje vanredne parlamentarne izbore Maljković je javno podržao Srpsku naprednu stranku, bio je gost na njenoj konvenciji i u medijima je hvalio njenog predsednika.

- Sa Vučićem imam odnos uvažavanja, kod njega vidim ogromnu radnu energiju, zato ću na izborima glasati za njega - govorio je bivši košarkaški trener.

Kao što je Vučić mesecima obmanjivao javnost tvrdnjama da se neće kandidovati za predsednika Srbije, tako je i Maljković lagao da ga ne zanima funkcija predsednika Olimpijskog komiteta.

- Po kafićima se svašta priča, a i to da ću biti ministar sporta, čak i da ću doći i na čelo Olimpijskog komiteta, što je čista budalaština - tvrdio je sve dok se nije kandidovao.

Njegove neistine nikoga nisu mogle da prevare, pa ni Dušana Dudu Ivkovića, koji je isticao da "Vučić gura Maljkovića u Olimpijski komitet Srbije".

Maljkovićeva blistava trenerska karijera, tokom koje je osvojio četiri Kupa šampiona Evrope, završila se 2013. godine. Bez ponuda i angažmana, da bi ostao u sportu potražio je pomoć prijatelja. Još u vreme dok je vodio špansku Unikahu, Maljković je u ekskluzivnom letovalištu Marbelja kupio stan. Najbliži komšija mu je Stanko Subotić Cane.

Tokom zajedničkih odmora i provoda nastalo je čvrsto prijateljstvo, zbog koga se Maljković odrekao i kuma Aleksandra Tijanića. Zajedno su odrastali u novobeogradskom bloku "Šest kaplara", išli u istu školu, pola veka su bili nerazdvojni, sve dok nije došlo do sukoba između Tijanića i Subotića. Maljković je stao na stranu jačeg. S namerom da mu Subotić sredi posao u Crnoj Gori, da vodi njihovu reprezentaciju, odrekao se kuma. Kombinacija sa Crnom Gorom je propala, ali Subotić je preko svojih poslovnih veza uspeo da ga postavi na mesto selektora Slovenije, što mu je bila poslednja trenerska avantura.

Na Subotićevo insistiranje Vučić je udomio Maljkovića u Olimpijski komitet. Za političkog komesara, koji će kontrolisati njegov rad u OKS, neformalno je zadužen Goran Vesić. Kontrolu nad finansijama u toj organizaciji ima Žarko Zečević, s kojim je Maljković ranije imao jedan neuspešan poslovni pokušaj. Njih dvojica su 2009. godine nameravali da u Beograd dovedu "francuske investitore", koji bi finansirali renoviranje stadiona FK Partizan, u okviru koga bi izgradili veliki tržni centar.

Ondašnji predsednik Republike, Boris Tadić, zaustavio je taj projekat, sumnjajući da iza Maljkovića i Zečevića stoji Subotić, koji se tada nalazio u bekstvu, pod poternicom zbog optužbi za šverc duvana. Sada nema Tadića, pa će isti triling - Subotić, Maljković i Zečević - dobiti priliku da sarađuju prilikom najavljene izgradnje "Olimpijske kuće Srbije".

Kad je počeo da se bavi trenerskim poslom, Maljković je imao sreće, pa se posle epizoda u KK Ušće i KK Radnički obreo u splitskoj Jugoplastici. Sa Tonijem Kukočem i Dinom Rađom u timu, uspeo je da se upiše u istoriju jugoslovenske i hrvatske košarke. Odlične rezultate ostvario je sa Panatinaikosom i Limožom, a sedeo je i na klupi četiri najjače španske ekipe. Klupsku karijeru je završio u zagrebačkoj Cedeviti.

Sa Zagrepčanima je saradnju završio na isti način kao i sa Tijanićem. Bivšeg kuma je optužio da mu je uvredio suprugu Gordanu. I Cedevitu je, navodno, napustio zbog pretnji koje su hrvatski navijači upućivali Gordani. Razlika je u tome što je Tijanića samo ogovarao po gradskim kafanama, a hrvatski klub je tužio i dobio odštetu za raskid ugovora.

Maljkovićeva jedina prava veza sa srpskim sportom je njegova ćerka Marina, koja je ostvarila odlične rezultate sa košarkašicama Partizana i srpskom reprezentacijom. Pored Marine, Boža ima sina Nebojšu, koji se ne bavi nikakvim poslom.

Izbor Božidara Maljkovića za predsednika OKS pokazuje da je Srbija običan feud u kome Vučić odlučuje o svemu, pa i o funkcijama u sportskim institucijama.