Francuska

Nakon predsedničkih izbora: svi su na gubitku osim bankara

Trojanski konj u Jelisejskoj palati

Makron nije pobedio, Lepenova je, u stvari, izgubila! U finišu, na par dana pred izbore, ona je totalno pukla i svojim mangupskim ponašanjem, cerekanjem i sitnim neukusnim podjebavanjima tokom odlučujuće debate sama sebe diskvalifikovala. Pomalo je ovaj rialiti udvoje ličio na poznatu basnu o kravi koja napuni kantu s mlekom, a onda je ritne da sve prospe! Neki posmatrači počinju da sumnjaju da je Marina Le Pen namerno imitirala budalu, jer se uplašila odgovornosti, ili se namerno žrtvovala da bi izbegla građanski rat koji su mnogi predviđali u slučaju njene pobede i mediji obilno propagirali.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Posle Olanda, Olandov klon

Francuzi su dobili ganc-novog predsednika! Genijalca koji nikada do sada nije bio biran ni izabran, ili što bi rekla moja baba, prvo pa muško! Listić po listić, protiv Hitlera sa sisama (kako nazvaše Lepenovu) i plus preko četiri miliona praznih listića u znak protesta ne računajući četvrtinu glasačkog tela koje je nedelju provelo na selu ili moru, eto kako je Makron postao loše izabran ali ipak izabran za naslednika svog bivšeg gazde i profesora, Fransoa Olanda.

Ništa novo u zemlji koja je smislila tripartitni sistem gde se uvek dvoje slože da trećega, eliminišu ali ne sasvim, jer će im trebati za trećeg kada dođu neki drugi izbori, i onda opet onaj treći bude sreća nekom drugom i tako redom. Stranku FN, familije Lepen, smislio je sam predsednik Miteran, lisica za izborne farse i tako ubacio u istu šemu fašiste i nacionaliste koji imaju oko četvrtinu pristalica u državi, što je dovoljno za potkusurivanje i jasnu pobedu u drugom krugu (opet jedan francuski politički specijalitet koji je De Gol smislio da bi izbegao demokratiju i uspostavio jedinstveni sistem predsedničke monarhije)!

Tako je svaki francuski predsednik kralj bez krune na neko vreme i može da radi šta mu je volja bez prethodnog odobrenja parlamenta. Svi se slažu da je ovaj sistem nezdrav i korumpiran već svojom prirodom ali se nikome ne žuri da menja Ustav. Nijedan car nije lud da deli carstvo sa gologuzom rajom. I tata bi, da može.

Elem, tako ti naš novi Kenedi preko noći postade kralj pete sile sveta na pet godina sa mogućnošću još pet ako sve ide po planu međunarodne zajednice, monetarnog fonda i ujedinjene Evrope kao i Volstrita zajedno sa CIA. Jer Makron je njihov predsednik, ubačen trojanski konjić od strane finansijskih lobija, kukaju Francuzi i to većinski. Ali ako većina već sad kukumavči, ko je onda izabrao skoro nepoznatog plavookog gospodina srednjih godina na tako visok položaj? Kako je to pobedila manjina u jednoj demokratiji i mogu li takve nameštaljke da prođu na Zapadu ili je to samo izborna tradicija po banana republikama?

Vrlo prosto: nije Makron pobedio nego je Lepenova izgubila ili drugim rečima-pobedili su komunikacija i njen bliži rođak Marketing uz svestranu podršku Obame i Rotšilda, i neverovatno velike mržnje, pljuvanja, pranja mozgova pa čak i pretnji neizbežnim građanskim ratom što je uteralo strah u kosti i napunilo gaće mnogim biračima. Makron ili kraj sveta, čulo se na sve strane, a pogotovo su takva ohrabrenja dolazila iz Jelisejske palate.

Doskorašnji i ujedno najomrznutiji predsednik svih vremena je uspeo da se izvuče iz katastrofalne situacije i progura svog pulena. Bravo, majstore, niko nije ništa primetio i sad sve može da se nastavi po starom a može i malo više da se zavrne slavina i udari još koja globa.

Narod je stoka kako reče De Gol i može da trpi mnogo više globe, o čemu je još pre četiri veka pisao Kolber. Sve je uvek isto, izbori su formalnosti jedne zemlje a prava odluka se donosi negde ispod zemlje, u podzemlju mondijalističke mafije, veruju politički nepodobni elementi komunistička sekcija. Neki, pomalo udareni ljudi, vide u Makronu inkarnaciju Satane i kao dokaz navode 66,06 % glasova kao i odluku da se pobeda slavi ispred piramide Luvra, kao što stoji na dolaru. Uz to se po internetu vrte slike sa TV debate sa Lepenovom gde je Makron često sastavljao palac i kažiprst, u obliku šestice za 666, simbol satanista! Naravno da mašta može svašta, ali stoji da gledajući sa čisto francuskog stanovišta Makron je samo Olandov bis, koji je na kvarnjaka ubacio svog čoveka, ili sina kakvog je želeo da da ga zameni i nastavi bolne reforme i evropsku integraciju u mondijalizam bez granica. Prestanak svakog suvereniteta u ime profita. A sinčina će da se oduži ćaletu, o tom, potom, čim ispadne zgodna prilika za neko dobro plaćeno mesto gde ima i lepih žena, sport koji bivši predsednik obilno upražnjava, Vespom ili pešice, u dvorcu ili preko puta, nije problem za zavodnika kome kažu mnoge dame ne bi uzele ni orah iz ruke a on ipak pali i žari na tom području. Al vlast je vlast i tu nema mnogo filozofiranja.

Bankarski računi sa interesom

Gledano iz daljine, na primer sa trotoara Volstrita, iz Londonskog Sitija ili kroz šalter Centralne Frankfurtske banke, pobedili su braća bankari, jednim pučem na dobrovoljnoj bazi, mada je za njihove dužnike, građane srednjeg staleža, sve ovo jedna tipično Pirova pobeda. Došao je na presto čovek koji je otvoreno pretio narodu da će ostati bez posla i da će im obezbediti povišicu poreza i smanjenje plate uz delokalizaciju i puno više emigracije, ako ga izaberu.

I narod ga izabra, što je svojevrstan podvig u manipulaciji i hipnotisanju mase. Treba biti žešći mazohista pa glasati za čoveka koji osim simpatične glavice i jakih saveznika nema ništa konkretno za šta bi ljudi glasali.

Gde je taj program, gde su reforme za bolji život o kome sanjaju Francuzi? Umesto toga samo bling-bling sistem, vidi kako sam lep i kažite šta vam fali da vam objasnim kako da zaboravite na to. Ali ljudi ko' ljudi, vole kad su blizu vlasti i trunke časti. Sada ispada da su svi glasali za Makrona i da je njihov glas bio najvažniji pa bi trebalo da se Makron svima oduži. A, ima ih ko' kusih pasa, udvarači, prevrtači, glancači cipela, lizači guzica i podrepaši velikog kalibra i svi bi da su što bliže čoveku koga su do juče pljuvali i ogovarali govorili da je peder i babojebac u isto vreme.

Sada je taj isti Makron genije i duša od čoveka! Joj ljubavi, joj dobrote, joj lepote i pameti, ljubi ga majka! Da se normalnom čoveku ogadi, ne samo politika i političari, već ceo ljudski rod ! O, Bože, zar se i to može ! Stara ekipa i neki novi klinci navalili na čoveka da mu ljube skute i mole ga za neko dobro mestašce sa šoferom gde se mnogo ne zapinje a samo se mnogo dobro plaća.

Bivši premijer Vals i nekada ljuti neprijatelj Makrona, sada pokušava da mu se dodvori za mesto deputata ali Makron ima slonovsko pamćenje i ne ferma ga ič, sećajući se prošlih dana u ulozi ministra pod čizmom tog istog premijera Valsa. Segolen Rojal je u istom fazonu. Neki posmatrači počinju da sumnjaju da je Marina Le Pen namerno imitirala budalu, jer se uplašila odgovornosti, ili se namerno žrtvovala da bi izbegla građanski rat koji su mnogi predviđali u slučaju njene pobede i mediji obilno propagirali. Možda joj je ipak bolje ovako, u komotnoj, udobnoj opoziciji, nego da se izlaže užasnim problemima. A imala bi ih, ako bi pokušala da realizuje svoja obećanja.

S druge strane, svakom krupnijem političaru san je da postane predsednik države. Naredni meseci će pokazati pravo stanje stvari. Predsednički izbori su gotovi, slede parlamentarni koji su već za mesec dana, što je nedovoljno da se povrati izgubljeno poverenje za Lepenovu, a i malo vremena za Makrona da napravi svoju pravu partiju i ubode većinu u skupštini jer neprijatelj nikada ne spava. Levica kao i desnica pripremaju kontrarevoluciju da se suprotstave rasprodaji države a možda samo tako obećavaju dok ne dobiju fotelju. Posle nijedno obećanje više ne vredi ni tri pare. Ali to nije samo francuski sindrom već politički univerzalni ključ za ulazak na vlast. Ipak, iako se svi ulizuju novom predsedniku, lako se može dogoditi da Makron izgubi vlast u korist opozicije i vlada u sistemu kohabitacijom i da, umesto da bude Napoleon, postane duplikat engleske kraljice. Kako kažu Francuzi: Ke sera sera.