Rusija

Vreme je da se jasnije odredi položaj Rusa u Rusiji

Kuća bez kuće?

U Državnoj dumi se razrađuju tehnički detalji Zakona o ruskoj naciji, na osnovu kojih će biti poznat njegov sadržaj. Razmatraju se varijante imena: „O ruskoj naciji i upravljanju međuetničkim odnosima", „O državnoj nacionalnoj politici", „O osnovama državne nacionalne politike" itd. Određuje se da li postoji protivrečnost između ustavne odredbe o višenacionalnom narodu Ruske Federacije i pojma ruske nacije. Šta obuhvata pojam „ruska nacija", "građani Rusije (Rusijani)"? O tom pitanju piše ruski analitičar Vladimir Pozdnjakov

Piše: Vladimir Pozdnjakov

Stanislav Govoruhin piše: „Rusi (etnički Rusi), Rusijani (građani Rusije bez obzira na etničku pripadnost) - to su reči koje ne zvuče dobro. Mi smo sve vreme bili višenacionalni ruski narod. Sada smo postali građani Rusije - Rusijani. Iako smo za ceo svet - Rusi!"

I Rasul Gamzatov je jednom rekao: „Ja sam u inostranstvu - Rus, u Rusiji -Dagestanac, u Dagestanu - Kavkaski Avarin."

Još pre četvrt veka u Rusiji se nije upotrebljavao termin „građanin Rusije - Rusijan". Ima nekog paradoksa u tome da u Rusiji žive Rusi i... građani Rusije - Rusijani.

Pokušaćemo da objasnimo. Reći ću vam svoj stav. Savršeno je jasno da nam je neophodno, na zakonodavnom nivou, da rešimo problem Rusa, ruskog naroda. Za početak bih primetio da državotvorna nacija - Rusi, nemaju nacionalnu državu. Sadašnja Rusija sa pravne tačke gledišta nije ruska nacionalna država, u okviru koje bi Rusi ostvarili pravo na nacionalno samoopredeljenje. To i čini nacionalno pitanje u Ruskoj Federaciji zaoštrenim. Zaštu su upravo Rusi (Velikorusi) lišeni državnosti?

U Ustavu RF piše da je Rusija višenacionalna država. Ali, u kojoj meri je tako?

Da bi država bila priznata kao jednonacionalna, uopšte nije potrebno da svih 100% građana pripada jednoj naciji. Dovoljno je da ih pripada 67%. Tako je po odredbama međunarodnog prava. Rusa u Rusiji ima više od 80%. To je, u procentima, više nego što ima Kazahstanaca u Kazahstanu, Letonaca u Letoniji, Estonaca u Estoniji. Tamo žive predstavnici 192 nacije. U Estoniji ima 68,7% Estonaca, na drugom mestu su Rusi - 24,8%. Letonaca u Letoniji ima 62,1%, četvrtinu stanovništva čine Rusi, a ima i mnogo drugih nacionalnosti. Kazahstanaca u Kazahstanu je 66,48%, Rusa - 20,61%. Tamo ima i Uzbekistanaca, Ukrajinaca, Ujgura, Tatara i drugih.

Ali, Letonija, Estonija i Kazahstan su nacionalne države Letonaca, Estonaca i Kazahstanaca. Njih nazivaju jednonacionalnim državama!

Na taj način bi se moglo utvrditi da je Rusija polietnička, ali jednonacionalna, a ne višenacionalna država. I o tome treba pošteno govoriti!

Obratimo pažnju na administrativnu podelu Ruske Federacije. Videćemo da nacionalnosti koje žive u Rusiji imaju svoje nacionalne zajednice. Republike imaju svoje ustave, himne, nacionalne jezike, regulativu prilagođenju ruskoj. Organ sudske vlasti u republikama zove se Vrhovni sud (u drugim regionima - regionalni, oblasni, okružni sudovi).

Posle raspada SSSR, Rusija je zadržala asimetričnu administrativnu organizaciju. I definicija „višenacionalne države" takođe je usvojena od SSSR-a. Ali, u sastavu SSSR-a su zaista bile republike u kojima su živeli milioni građana drugih nacionalnosti, a Rusi nisu bili u većini.

Sve bivše Autonomne sovjetske socijalističke republike u sastavu RF su ostale republike, samo bez dodataka „autonomna", „sovjetska", „socijalistička". Njihovi zvanični nazivi utvrđeni su u Ustavu iz 1993. godine. Još četiri republike našle su se u sastavu Rusije kao rezultat podizanja njihovog statusa iz autonomnih oblasti (Adigeja, Karačajevo-Čerkezija, Republika Altaj i Hakasija). Još dve su nastale kao rezultat podele jedne od „dvodomih" nacionalno-teritorijalnih autonomija Severnog Kavkaza. Umesto Čečeno-Ingušetije pojavile su se Čečenija i Ingušetija.

I sve to stoga što Ustav iz 1993. godine pretpostavlja ravnopravnost svih subjekata Federacije! Ali, u praksi neki subjekti su ravnopravniji od drugih. I ispada da su ranopravnije od regiona i oblasti upravo republike (22 od 85 subjekata)! Uostalom, ravnopravnost subjekata Federacije pretpostavlja odsustvo bitnih statusnih razlika. A razlika i te kako ima.

Pritom, razlike u statusu su napomenute i u samom Ustavu (čl. 66):

* „Status republike određuje Ustav Ruske Federacije i ustavi republika (tačka 1).

* „Status regiona, oblasti, federalnih gradova (gradova od federalnog značaja), autonomne oblasti, autonomnog okruga, određuju Ustav Ruske Federacije i propisi... koje donosi zakonodavni organ odgovarajućeg subjekta Ruske Federacije."

Pritom je uobičajena situacija u kojoj titularni etnos (narod) ne predstavlja većinu na teritoriji odgovarajuće autonomije.

Čini mi se da je neophodno, u skladu sa međunarodnim standardima, priznati Rusiju kao jednonacionalnu državu ruskog naroda koji čine apsolutnu većinu stanovništva.

Neophodno je priznati i zakonski utvrditi istorijsku ulogu i stvarni značaj ruskog naroda ne samo kao autohtonog i titularnog, već i kao jedine državotvorne nacije Rusije.

Posebno želim da istaknem da je posle raspada SSSR-a 1991. godine i stvaranja novih nezavisnih država, 25 miliona Rusa ostalo izvan Rusije. Osim toga, ako ćemo pravo, treba reći i da u nekim republika RF među predstavnicima „titualrnih" grupa, u odnosu prema Rusima postoje, mada retke, pojave ksenofobije i nacionalizma. Uzmimo primer odlaska Rusa sa Severnog Kavkaza.

Nije slučajno što se u reformskim godinama pojavio izraz „ruski krst": broj umrlih je bio veći od broja rođenih upravo u ruskim regionima. Sada tvrde da je u Rusiji započeo prirodni priraštaj stanovništva. Radi se o porastu broja rođenih upravo u republikama!

Po mom mišljenju, glavni problem je u tome što ruski narod kao i da nema sopstvenu državu. To je tim više paradoksalno, ako se uzme u obzir da je ruski narod peti po brojnosti na svetu. Smatram da je dobro da se donese zakon o ruskom narodu, u kome će se odrediti uloga ruskog naroda kao titularnog državotvornog naroda, a Rusije kao jednonacionalne države. Ruski narod se ne pominje u Ustavu RF, kao ni u ustavnim dokumentima njenih subjekata.

Reč „ruski" izbacuje se iz zvaničnog jezika na teritoriji Rusije i zamenjuje rečju „građani Rusije (rusijanski)". Česta upotreba reči „ruski" smatra se politički nekorektnom. U liberalnim medijima može se pročitati da „nikakvih Rusa uopšte nema", „Rusi - to nije nacionalnost, već jednostavno pridev".

Postoji poznata pristrasnost u finansiranju iz budžeta. U Rusiji ima 10 regiona u kojima polovinu budžeta čine besplatna davanja iz federalnog budžeta. Lokalnim vlastima svoje sopstvene snage jednostavno nisu dovoljne. Pritom, građani Rusije iz ekonomski najrazvijenijih regiona Rusije neretko se bore sa socijalnim tenzijama, padom kvaliteta obrazovanja i zdravstvene zaštite, pogoršanjem sanitarno-epidemiološke i ekološke situacije.

Takvo protivprirodno stanje ruske većine predstavlja „minu sporog dejstva" stavljenu pod rusku državnost i to mogu da koriste naši spoljašnji i unutrašnji neprijatelji.

Prilikom razrade zakona ili unošenja izmena u Ustav, neophodno je jasno i pravno zasnovano objasniti odnose među svim narodima koji žive u RF, i jasno definisati položaj ruskog naroda. Samo tada zakon može da bude cement koji će još bolje povezati jednonacionalnu, višemilionsku zemlju.

Želim, takođe, da istaknem niz stvari koje stoje na putu pripreme zakona o ruskoj naciji u savremenim uslovima. Jedan od glavnih problema savremenog društva ostaje socijalna nepravda. To veoma podriva jedinstvo i solidarnost naroda. Odnos između prihoda 10% najbogatijih i prihoda 10% najsiromašnijih (koeficijent ukupnih prihoda) u Rusiji je od 1992. do 2015. porastao sa 8 na 15,6 (a ako se uzme u obzir i „sivi" kapital, ova razlika može da bude i veća). U carskoj Rusiji ovaj koeficijent bio je 6, a u SSSR-u: 3-4.

Građane savremene Rusije razdvaja i ideja o budućnosti zemlje. Jedni budućnost vide u oživljavanju sovjetske prošlosti, drugi u izgradnji nekakve nove forme demokratije, treći u modelu zapadnog društva, četvrti u haosu i propasti. I u odnosu na ove ideje oni žive i rade.

Neophodno je proglasiti opšteruski sistem vrednsti, tradicionalnih za nas: to su pravednost, solidarnost, uzajamna pomoć, saosećanje.