Iz mog ugla

Šabanizacija srpske muzike

Bog na nebu, Sinan na zemlji

Živan Haravan

Verovali ili ne, naslov ovog teksta je na, širom Beograda, oblepljenim reklamnim plakatima za koncert(?!) pevača narodnih(?) pesama Sinana Sakića. I ne sumnjam da će prostor održavanja ovog koncerta(?!) biti pun. Šta se to desilo i od kada, sa muzičkim ukusom "širokih narodnih masa" kojima je Sinan, ni manje ni više, do sam Bog na Zemlji? Nisam etno-muzikolog niti poseban stručnjak u oblasti muzičke kulture, ali, naprosto, od rane mladosti volim, pratim muziku, bavio sam se njom kao pevač zabavne muzike. Odrastao sam u Kraljevu i svakodnevno uživao slušajući na Radio-Beogradu, danas, potpuno zaboravljene pevačke i muzičke gromade poput Vukašina-Vuleta Jeftića, Danice Obrenić, Radmile Dimić... Ko danas pominje virtuoza na fruli Savu Jeremića, Radojoku i Tineta Živković... Svi oni su bili lučonoše srpske narodne pesme i srpskih kola. Legende!

Malo je onih koji, danas, znaju stare srpske narodne pesme, prelepih melodija i tekstova, poput: "Raslo mi je badem drvo", "Znaš li draga onu šljivu ranku", "Oj Moravo", "Šumadijo", "Tri livade", "Jutros mi je ruža procvetala", "Gde si dušo gde si rano", "Da je višnja k'o trešnja"...

Pre nekih 20-ak godina vozim se autobusom GSB-a. Vozač je "do daske" pojačao ton svog tranzistora iz koga je, kao sa minareta, treštala neka muzika i pesma. Da čovek zatvori oči imao bi utisak da se vozi kroz Teheran. Priđoh mu bliže da bi me čuo. "Majstore, izvinite, mogu li da znam odakle ste rodom?"-upitah ga.

"Iz Užica, iz okoline Užica. A, sto pitaš?" "Pitam vas zato što me čudi da slušate tu muziku i pevača, a ne neku srpsku"- rekoh. "Pa, ovo ti je srpska muzika. Slabo mi se ti razumeš u narodnu muziku. Ne znaš ti šta valja!"- odbrusi mi vozač. Mislio sam se: možda stvarno ne znam šta valja, ali sam bio siguran da znam šta ne valja.

"Šabanizacija" srpske narodne muzike počela je stilom, vrstom-načinom interpretacije islamizirano novokomponovane "narodne" pesme i muzike "kralja" Šabana Šaulića. Znači, njegovom pojavom dobili smo "kralja" srpske narodne muzike(?!), a u liku i delu Sinana Sakića samog Boga na Zemlji!

Ako treba, a treba, da se uoči razlika između vrste repertoara i načina interpretacije Šabana i Sinana, sa jedne strane, i vrste repertoara i interpretacije prave srpske narodne pesme u izumiranju, upućujem vas na 74 godina starog gospodina Radoslava Ponjavića iz Gornjeg Milanovca u emisijama "Nikad nije kasno". I ne samo na njega. Njegovim-njihovim prezentovanjem prave srpske narodne muzike u poređenju sa "šabanizovanom" "srpskom" narodnom muzikom - razlika je drastična.

Pri tom, uz najiskrenije poštovanje prema starim pevačima, Bošnjacima-pripadnicima muslimanske vere, uživam i izražavam svoje divljenje prema njihovim bravuroznim interpretacijama, u TV-takmičenju "Nikad nije kasno", nezaboravnih, dušom otpevanih, melodija iz vremena bivše nam zajedničke države.

Elem, u svom "istraživačkom novinarstvu", valjda u potrazi za odlivom naših mozgova po belom svetu, poznati novinar-lakrdijaš Milomir Marić obreo se, nedavno, u Parizu na jednoj romskoj svadbi. Imali smo priliku da vidimo i čujemo naše "velike dame" Zoricu Brunclik, Snežanu Đurišić... kako pevaju "šabanske" pesme i poput sofisticiranih prosjaka zgrću evre u enormnim količinama iz ruku Roma koji su te pare i po kilogram zlata na njima, valjda, zaradili kao nuklearni fizičari, profesori, informatičari, lekari...

Novac, k'o opran, čist! Daleko bilo da to silno zlato i evri potiču od krađa, pljački, prevara, prostitucije, droge...Taman posla! Te pevaljke i čitav niz iz branše, inače, "velike patriote" i "gospoda", u Srbiji grade velelepne kuće od isprošenih para pevanjem pesama koje sa srpskim melosom i tradicijom nemaju, ama baš, nikakve veze. Istom prilikom videsmo i krunisanje "kralja" Šabana ogromnom krunom - od čistog zlata! Nemam ništa protiv ako su ti Romi odvajali od svojih plata da naprave zlatnu krunu i njome krunišu svog kralja.( Inače, na toj svadbi, počev od vrednosti garderobe prisutnih, evra kao pleve, zatim, zlatnih satova, lančuga i sveg ostalog zlata, u Beogradu bi moglo da se kupi, bar, deset trosobnih stanova od 100 kv.) Fenomen je u tome što Šaban, Sinan, Šemsa..., u Srbiji slove za pevače srpske folk(?!) narodne muzike?!

Rizikujem da me proglase neznalicom, neprijateljem naroda i šta još, ali moja je ocena i konstatacija da ne samo što Šaban ne može da bude kralj, Sinan - Bog na Zemlji, Šemsa Suljaković, moguća, kraljica, već, oni su - grobari srpske narodne pesme i muzike. Može li iko da zamisli kako se, na primer, Francuzi odriču šansone, Mađari svog čardaša, Rusi svojih "Oči čornije", "Kaljinka", "Podmoskovskie večeri"... i kako ustupaju mesto nekoj, novoj, šabanizovanoj verziji njihovog nacionalnog melosa? Nigde to nije moguće, osim u Srbiji! Podsetimo se naslova ovog teksta skinutog sa reklamnog plakata Sinana: Bog na nebu Sinan na Zemlji. Da je u vreme najveće slave i svetske popularnosti jedne Edit Pjaf ili jednog Toma Džonsa ili (u svoje vreme) jednog Šaljapina, osvanuo plakat da je Bog na nebu, a oni Bogovi na Zemlji, taj koji bi takvu, bogohulnu reklamu smislio i realizovao, ili bi bio proglašen ludakom ili bi bio kažnjen zatvorom, a plakati bi za jedan čas bili skinuti. U Srbiji je moguće da i polupismeni "umetnici" budu proklamovani kao Bogovi na Zemlji.

Ipak, ne, baš, u celoj Srbiji. Postoji njen deo u kom pravna država funkcioniše. Da je, kojim slučajem, u Novom Pazaru osvanuo plakat: "Alah na nebu Sinan na Zemlji", svi plakati bi, brzinom svetlosti, bili uklonjeni, a "koncert" zabranjen.