Vučićeva vlast je, nažalost, već odavno priznala nezavisno Kosovo, napravila granice sa ovom separatističkom tvorevinom i ukinula srpske državne institucije potpisujući antiustavni Briselski sporazum. Sada je na red došlo javno međunarodno priznanje nezavisnog Kosova i prihvatanje da lažna država dobije stolicu u UN. Dolazi vreme kad će Vođin podli, kukavički karakter, još jednom da pokaže sve svoje "vrline". Treba mu sedam miliona talaca, dakle, čitavo srpsko društvo, da ga uvuče u saučesništvo u izdaji i priznavanju nezavisnog Kosova. U međuvremenu, Evropska unija i SAD, već su "likvidirali" malog balkanskog diktatora. Nisu mu dali dozvolu da istovremeno raspiše još jedne vanredne parlamentarne izbore, zajedno sa beogradskim izborima i referendumom o promenu Ustava Srbije. Evropski komesari i američki šerifi, uključili su "zaustavno vreme". Regularno je već isteklo. U tom zaustavnom vremenu odigraće se čišćenje Zapadnog Balkana od opasne političke mafije
Nikola Vlahović
U Briselu, 15. novembra ove godine, desio se možda najznačajniji sastanak Aleksandra Vučića sa Visokom predstavnicom Evropske unije, Federikom Mogerini, od kako se ona nalazi na tom položaju. Naime, Vučić se u Briselu pojavio na njen izričit poziv, a povod je bio pokušaj da "spakuje" izbore u Beogradu sa još jednim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. Nigde u srpskim medijima nije objavljena prava informacija sa tog sastanka (a, zvanična Vučićeva izjava je bila uopštena) na kome je Mogerinijeva upozorila na neke preuzete a neispunjene obaveze Srbije prema Evropskoj uniji.
Prema vestima koje su se pojavile u zapadnim medijima, Vučić je pokušao da dobije dozvolu da ponovo raspiše vanredne parlamentarne izbore, ali mu je, umesto toga, prenet generalni stav svih institucija EU, da "do daljeg" u Srbiji ne treba da bude nikakvih izbora, osim onih u Beogradu.
Ne treba biti dobar poznavalac političke ezoterije na Balkanu, pa znati da je i do sada centralni interes i cilj zapadne politike u Srbiji bio priznanje nezavisnog Kosova. Velike sile svoje interese i ciljeve nisu nikad krili i javno su ih i saopštavali. Najžešći u politici potrebe priznavanja nezavisnosti Kosova je srpski diktator Vučić, koji je i nametnut jer je pružio čvrste garancije da će priznati nezavisnost, a i isplaćen je parama albanske narko mafije.
Zarad tog interesa su pomogli SNS-u i Vučiću da dođe na vlast, podržavaju ga bezrezervno već duže od pet godina i potpuno su gluvi i slepi na razarajuću korupciju, nepoštovanje ustava i zakona, urušavanje skupštine, potpuno ugušene medije, na činjenicu da ne postoji nezavisno pravosuđe i da se Srbija pretvara u SNS-ovu partijsku državu. I sve to, uprkos činjenici da se na taj način građanima šalje poruka da Srbija ide u lošem pravcu. Gospođa Mogerini je stavila do znanja da se politika prema Balkanu trenutno drži u zamrznutom stanju, dok se ne usaglasi sa Vašingtonom, koji je najavio svoje aktivno učešće. Podsetila je da je u toku akcija bezbednosnih snaga na privođenju pravdi balkanskih lidera koji su opljačkali svoje zemlje, stvorili najopasniju državnu mafiju, koja je sposobna za sve vrste zločina.
Vučić je nudio Mogerinijevoj da održi vanredne izbore, da iz Ustava izbaci preambulu o Kosovu kao sastavnom delu Srbije. Da bi se preambula izbacila iz Ustava, potrebno je da to izglasa dvotrećinska većina poslanika u skupštini. To Vučić danas ima. Vladajuća većina, zajedno sa prikrivenom opozicijom, ima 171. poslanika u Skupštini. Nakon izglasavanja promene Ustava bi morao da ide referendum, za čiju uspešnost je potrebno da na njega izađe 50% + 1 upisani birač i da većina od izašlih glasa za nov Ustav bez preambule. Jedini način da se postigne ovolika izlaznost na referendumu je da se zajedno sa referendumom raspišu i opšti izbori na svim nivoima. To je Vučić hteo da "provuče" u Briselu tražeći odobrenje za "ceo paket" događaja. Međutim, saglasnost nije dobio.
Dva dana kasnije, 17. novembra, Glavni odbor Srpske napredne stranke, nakon sastanka, saopštio je da je "predsednik Vučić odlučio..."
Neposredno pre sastanka u Briselu, Vučić je dao instrukcije premijerki Ani Brnabić, kako da komesarima Evropske unije "spakuje" priču o tome kako su u Srbiji hitno neophodni vanredni parlamentarni izbori da bi se pripremila promena Ustava u 2018. godini.
Dva danas kasnije u razgovoru sa briselskim komesarima kao bos po trnju prošao je i kosovskometohijski ''premijer'' Ramuš Haradinaj, za kojeg gospođa Mogerini takođe nije imala lepe vesti.
Razvoj događaja ukazuje da ni kosovskometohijskom režimu ne cvetaju ruže i da su i oni u ''zaustavnom vremenu''
Hapšenje uticajnog poslanika Aljbina Kurtija i njegove dve poslanice za događaj bacanja suzavca u Skupštinu Kosova od pre dve godine, pokazuje da se nešto veliko sprema u Prištini. U isto vreme Prištinu je posetila tužilac Međunarodnog suda za ratne zloičine OVK na Kometu. Očekuje se sledećeg meseca prva optužnica protiv Ramušovog barata Dauta i onda velike demonstracije. Kurti je zato i stavljen u pritvor, da ne diže pobunu.
Mafija na Balkanu je u totalnom rasulu. Nemaju trenutno rešenje.
Pre nepunh mesec dana, zamenjen je iznenada Visko Ajazi Lika, šef tajne policije Albanije i njihov ključni čovek uovoj zemlji, koji je direktno kontrolisao uzgoj i prodaju hašiša. Na njegovo mestao doveden je Helidon Bendo, Albanac - hrišćanin (inače, školovan u SAD, na Univerzitetu Džordžtaun).
Sa Ajazijem su imali ugovor i braća Vučić i Dodik i Bakir Izetbegović za hašiš i marihuanu, koju su utvrđenim koridorima prevozili preko Srbije, Bosne i Republike Srpske punih pet godina u EU i Skandinaviju (10. 000 tona). CIA i DEA je zamenila 30.10. šefa tajne policije Albanije i u jednom danu uništila čitav projekat, pa i posao braći Vučić. Zato je Izetbegović bio ostrašćen i u dogovoru sa Dodikom i sa braćom Vučić rekao da će da Bosna prizna Kosovo. CIA im je faktički oduzela šverc droge u jednom danu i potpuno im ukinula dotok crnog novca.
Da podsetimo, od 10.000 tona hašiša i marihuane čista zarada je preko 10 milijardi evra, crnog novca. A, Moskva im je prekinula izvoz oružja za Saudijsku Arabiju, hapšenjem prinčeva u Rijadu. Aleksandar Vučić je 25. novembra boravio u Dubaiu, da položi račune šeiku Bin Zajedu u vezi jednostranog nastavka gradnje Beograda na vodi, prodaje Aerodroma Beograd, propasti poslova Er Srbije i blokade računa u Rijadu. Iz Kragujevca je protekle dve nedelje prema barskoj luci otišlo na desetine remontovanih FAP-ovih kamiona sa lanserima, koji su završili u Dubaiu, za islamiste. Svoje dugove Vučić plaća srpskim naoružanjem. Posetu je obrazložio prisustvom na trkama Formule 1. Da smo demokratska država pitali bi ga ko to plaća njegova privatna putovanja! Teški su to udarci koje Vučić ni u snu nije mogao da zamisli...
I loš položaj Angele Merkel u Nemačkoj, nakon izbora, još jedan je loš događaj za srpskog diktatora i njegov položaj.
Raspisivanjem poternice za njegovim kompanjonom Mohamedeom Dahlanom, koji se krije u Beogradu (iz rezidencije u Lackovićevoj ulici, posle pisanja Magazina Tabloid, preselio se na Novi Beograd u strahu od odmazde svojih sunarodnika), dovelo je Vučića u još veće probleme. Tako je 11. novembra boravio tajno u Beču i Berlinu, da završava Dahlanove poslove.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež najavio je da će Srbija ustupiti Kosovu predsedavanjem CEFTE!
Dolazak bez državnog prijema albanskog predsednika Iljira Mete u Medveđu 26. novembra, bez pratnje bilo koga iz državnog vrha, izvesna Suzana Paunović, poverenik za ljudska i manjinska prava, opisala je kao istorijski pomak u odnosima Albanije i Srbije! A, u Medveđi od 7.000 stanovnika, živi samo 520 Albanaca i oni slave Dan albanske zastave! Srbi u Albaniji ne smeju da se jave. A, ni 230 hiljada prognanih Srba sa Kosova i Metohiji ne sme ni da pomisli da podigne srpsku zastavu u svom zavičaju!
Vučićev emisar Branislav Ivković boravio je nedavno u Siriji, po putnom nalogu koji mu je potpisao novi vlasnik Energoprojekta Bedžet Pacoli. Primljen je u ministarstvu građevina, jer je Energoprojekt sagradio hidroelektranu kojom se i danas Damask snabdeva strujom. Dočekan je ljubazno, a vratio se neobavljena posla. Srbija je i u Siriji na lošem glasu. Znaju da je Vučić naoružavao ISIS!
Imenovanje Kondolize Rajs, bivšeg državnog sekretara SAD-a za Balkan, potvrđuje tezu da se Amerika vraća problemima Balkana, jer ih je politika prethodnih administracija stvorila i region dovela do eksplozije. Gospoda u Briselu se nisu dala prevariti, povodom Vučićeve molbe.
On ne može da nađe način kako da građanima kaže da se iza njegovih nemuštih izjava o dijalogu i pogledu u budućnost, ustvari krije ukidanje preambule. Zapad zna da Vučić ima dvotrećinsku većinu u skupštini i ne želi nove vanredne parlamentarne izbore pre izbacivanja preambule, jer možda posle njih Vučić neće imati tu potrebnu većinu.
Takođe, Vučić odlično zna da je njegova zabava došla do kraja. Ukoliko bi nekim čudom i uspeo da promeni Ustav (mada to nije moguće bez referenduma koji neće proći) on više nikome neće biti potreban. Sa druge strane, ukoliko ne pristupi promeni Ustava i ne uspe u tome, takođe ga čeka brzopotezni pad. U oba slučaja, on je već gotov. Nestaje. Zapad mu je već prekinuo sve "kanale" za protok prljavih poslova, kako onih preko Kosova i Albanije, tako i onih van Balkana, u arapskim država i na Bliskom istoku. Da je to tako, govori i vest agencije Rojters, od 7. novembra ove godine, da u Albaniji uveliko deluju agenti američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) koji su zvanično došli da rade na istragama u vezi sa pranjem novca i organizovanim kriminalom. Američki agenti su se pojavili u Tirani posle serije skandala sa švercom droge u zapadnu Evropu, u koji su bili umešani i visoki zvaničnici (i premijer Edi Rama). Rojters u istoj vesti javlja da su agenti iz Nemačke, Britanije i Italije na terenu Albanije i zemalja u okruženju, spremni za seriju velikih hapšenja od početka sledeće godine. Ovo je potvrdio i američki ambasador u Tirani Donald Lu.
Bečki "Standard" je pre izvesnog vremena objavio tekst pod naslovom „...Srbija i Albanija se igraju granicama na Balkanu" autora Adelhaid Velfl, u kome jasno piše da je "...igra oko državljanstva na Balkanu povezana sa mentalnim procesom pomeranja granica..."
A, reč je bila o tome da Albanci sa Kosova uzimaju državljanstva Albanije. I da im Srbija ne pravi problem da imaju i dvojno i trojno državljanstvo (Republike Srbije, lažne države Kosovo i Albanije). Naravno, sve zarad boljih "poslovnih odnosa" kriminalnih klanova okupljenih oko Rame, Tačija i Vučića. Tako bečki "Standard" ironično kaže: "...Sada je čak i albanski premijer Edi Rama otkrio formu susedske politike...Ne samo što se umešao u politiku albanskih stranaka u Makedoniji, već je četvoricu građana Kosova imenovao za zamenike ministara. I najavio da će ublažiti granični režim između Albanije i Kosova..."
Tako je Vučić u dva koraka stigao u zamku američkih agenata iz FBI, koji neće čekati na politički rasplet događaja da bi uradili ono zbog čega su ih poslali na Balkan.
Po svemu sudeći, za Vučića je kasno čak i kad bi javno priznao Kosovo. Zapad ga je stavio "u kavez". Zato je bilo toliko važno da ga čuje predsednica Saveta Ruske federacije, Valentina Ivanovna Matvijenko, pred kojom se na dobrom ruskom jeziku zaklinjao na vernost Moskvi i zahvaljivao za borbene avione koje je Srbija kupila od Rusije. Kad dunu hladni, severnoatlanski vetrovi sa Zapada, ni ruska klima nije loša...Jer, šta ruski obaveštajci pa i ruski mediji znaju o Vučićevim "nagodbama" sa albanskim separatistima, govori i ova, u Srbiji prilično zaboravljena i nikad sasvim ispričana priča...
Naime, kad je 2013. godine izbila afera oko postavljanja bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova Dželjalja Šaćirija za oficira za vezu Kosova u Srbiji, o čemu je detaljno pisao prištinski dnevni list "Zeri", stranim službama u Beogradu postalo je jasno da taj izbor takozvanog Ministarstva inostranih poslova Kosova, nije došao "sa nebesa", nego ga je on izveden u saradnji sa tadašnjim predsednikom vlade Srbije, Aleksandrom Vučićem. "Zeri" je tim povodom i tih dana, doslovno pisao sledeće: "...Šaćiri je na tu funkciju imenovan pre nekoliko nedelja, a srpska strana nije imala nikakve primedbe na njegovo imenovanje...To imenovanje i saglasnost Srbije su začuđujući, tim pre što je Srbija uvek hapsila ili raspisivala naloge za hapšenje bivših pripadnika OVK !
Šaćiri nije dugo bio na tom mestu, ali dovoljno da Vučićev režim preko njega ostvari mnoge "poslovne veze" među kriminalnim klanovima na Kosovu, što je i bio cilj ove "diplomatske misije". Nakon njega je na to mesto došao Ljuljzim Peci, čoveka za koga je procenjeno da neće sarađivati sa samozvanim Vođom u Beogradu.
Zato je preko tadašnjeg kosovskog premijera Hašima Tačija, Vučić obavio njegovu smenu. Zvanično, Peci je podneo neopozivu ostavku zbog "...neslaganja sa premijerom Tačijem" o suštini njegove misije u Beogradu. Konačno, slučaj ova dva kosovska "oficira za vezu", detaljno je dokumentovan u nekim ruskim službama, o čemu svedoče tekstovi u ruskoj štampi objavljeni u to vreme, koji su nastali na temelju "obaveštajnog brifinga".
Što se kriminalnih poslova Vučićevih bliskih ljudi tiče, treba obratiti pažnju i na crno tržište srpskih pasoša. Tako je, na primer, policija u Grčkoj 11. novembra ove godine uhapsila turskog državljanina na aerodromu „Rinas", koji je sa troje maloletne dece pokušao da pređe granicu sa falsifikovanim pasošima. Oduzeto mu je pet falsifikovanih srpskih pasoša i određena količina evra.
Skoro u isto vreme, (tačnije 6. novembra), policijski operativci, takođe u Grčkoj, uhvatili su veliku kriminalnu grupu (uglavnom Albanaca) koja je prodavala lažna dokumenta sa kojima su ilegalni migranti slobodno putovali kroz evropske zemlje.
Među tim pasošima našao se i veliki broj srpskih, koja su glasila na imena Sirijaca, Pakistanaca, Iračana i drugih "kandidata" za bekstvo na evropski kontinent. Zapanjujuća količina srpskih pasoša privukla je pažnju i američkih službi na terenu u Albaniji, severu Grčke i Makedoniji.
Ovakvih slučajeva je sve više, a svi putevi vode direktno u Beograd, tačnije, tamo gde se štampaju srpski pasoši, u Zavod za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru (više o tome, videti u tekstu Predraga Popovića, "Od kovnice do samica", Magazin Tabloid broj 399). Ovo je i bio povod što se u Beogradu, početkom ove godine, stacioniralo čak trideset visokih istražitelja američkog FBI-a, a još po 20 u Podgorici i Prištini, koji, uz pomoć informacija i dokaza nemačke obaveštajne službe BND i državne kriminalistike policije, privode kraju istragu o delovanju najopasnijih kriminalnih grupa na Balkanu, koje ugrožavaju sisteme bezbednosti u Evropi, pa i SAD-u.
Proces demontaže Aleksandra Vučića bliži se kraju. Poruku koju mu je prenela Visoka predstavnica Evropske unije, Federika Mogerini, a koja je vezana za njegove neobavljene zadatke, odvela ga je 25. novembra u Ujedinjene Arapske Emirate.
Vučiću gori pod nogama, a čeka ga i odlazak u Moskvu, što će biti njegova "labudova pesma", kako jednodušno procenjuju zapadni mediji, jer se planovi Evropske unije i SAD, što se Srbije tiče, ne poklapaju sa ruskim planovima.
Do kraja 2017. godine, očekuje se i dolazak jedne velike ruske kompanije koja bi preuzela RTB Bor, čime bi se Rusija geostrateški bolje pozicionirala u Srbiji nego što je to do sada bio slučaj. Problem je što su za RTB Bor, kao strateški važnu kompaniju za Srbiju (za koju Blagoje Spakovski, njen dugogodišnji direktor, ogrezao u kriminalu, tvrdi da je ona toliko velika da "vlada ne može da je izdržava), zainteresovane čak tri američke kompanije i još nekoliko multinacionalnih rudarsko - topioničarskih korporacija. Sve su one spremne da (pre)uzmu RTB Bor, ali ne i njegove dugove koji se mere milijardama evra i koje treba da plate građani Srbije.
U takvoj atmosferi, gde je izvesno da su mu meseci i dani na vlasti već odbrojani, šta je samozvanom Vođi ostalo nego da se obračunava sa "unutrašnjim neprijateljima".
U nedostatku ozbiljne, jake opozicije i harizmatičnih protivnika koji bi znali da mu "stanu na rep", Vučić se sprema da izvede još jedan prepad na "sitnu boraniju".
Tako je, u providnom pokušaju da prikrije sopstveno učešće u masi nezakonitih poslova u Srbiji i van nje, na već pomenutom sastanku Glavnog odbora Srpske napredne stranke, iznenadio sve prisutne spektakularnom najavom "velikih hapšenja do kraja godine", a u vezi sa mitom i korpucijom, kako je tom prilikom naglasio.
Vođin bes platiće neko drugi. Nije prvi put da se diktator uhvati za "neprijatelje" u svojoj blizini, da ih sam proizvodi, hapsi, pa kasnije, kao sportski pecaroši ribe, poljubi pa pusti u vodu koju je sam zamutio. Sve govori da ovom prilikom neće biti baš tako kako je zamislio. I narod je besan, posebno zaposleni u javnim preduzećima gde mnoge čekaju masovni otkazi. Među njima ima dosta i članova njegove stranke, koji su u SNS ušli isključivo radi ličnog dobra, zapošljavanja, plate i sitnih društvenih privilegija. Takvi će sutra biti među prvima kad krenu barikade, ulični protesti i početak neminovnog Vučićevog kraja.
Kako se za samo nekoliko meseci srušila svaka Vučićeva nada da će i dalje uživati kao povlašćeni diktator pod zaštitom Zapada, govori i podatak da su 17. avgusta ove godine, svi režimski mediji, i pisani i elektronski, objavili senzacionalnu vesta da će se njihov Vođa sigurno sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom "do kraja godine". Danas, dok ističu poslednje nedelje 2017., Donald Tramp je od Vučića mnogo dalje nego što je Saturn udaljen od Jupitera. Što se Amerikanaca tiče, njemu je FBI, sve bliži, a što se Rusa tiče, nije mu siguran ni azil, ni zaštita, ni međunarodno angažovanje kako bi izbegao procesuiranje za kriminalno delovanje.
Istovremeno, dok Vođa tone i davi se u sopstvenom brlogu, njegova nekadašnja zaštitnica, nemačka kancelarka Angela Merkel (videti tekst u ovom broju Magazina Tabloid, "Čelična kancelarka mekša od pamuka", našeg dopisnika iz Frankfurta, Fridriha Emkea), odlazi sa scene, sasvim sigurno na optuženičku klupu.
Postavlja se pitanje kako će zameniti Vučića i njegov SNS kartel na vlasti.
Opozicija u diktatorskim režimima nigde nije jaka, pa ni u Srbiji. Kontrolisana je, a veći deo i potkupljen.
U toku je stvaranje plana ko će posle zaustavnog vremena preuzeti vlast u Srbiji. Da li će kartel zameniti druga mafija, ili će doći ljudi koji će stvarati institucije?