Tabloid je pozvan

Reagovanje na nedavne izjave patrijarha Irineja i na dešavanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Arhiepiskopiji beogradskoj

Vero moja ko te ubi, reci!

Zbog konstantnog osećaja zabrinutosti i straha, nemira i stalne napetosti, što je dovelo do pogoršanje zdravstvenog stanja, umro je jedan od mnogih penzionera u Srbiji kojima je zaplenjena penzija zbog spora sa Javnim komunalnim preduzećem (u ovom slučaju, beogradskim Infostanom). Slučaj je sa pravnog stanovišta čist državni kriminal, a sa stanovišta ljudskih prava, govori o tome da građani Srbije žive u opasnoj diktaturi. Pismo koje je u vezi ovog slučaja uputila Snežana Dimitrijević, ćerka preminule žrtve Vučićevog terora, a koje objavljujemo neznatno skraćeno, jasno svedoči u kakvom sistemu živimo. U sledećim brojevima opisaćemo nasilje JKP Infostana koje zloupotrebljava privatne izvršitelje, a oni pravosuđe i neukost najsiromašnije dela društva

......

Glavnom uredniku "Magazina Tabloid"

Neizmerno Vam hvala što se hrabro borite protiv zla i negativnosti u našem društvu. Time doprinosite da se iznese istina i spreči propast našeg naroda, jer su glavni stubovi našeg postojanja potkopani, što vodi ka sigurnom našem uništenju.

Posebno smo zabrinuti i ožalošćeni, a nemoćni da utičemo na stanje u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi, koje je krajnje katastrofalno, posebno u beogradskoj Patrijaršiji na čelu sa patrijarhom Irinejem Gavrilovićem. Verujemo da ste dobro upoznati sa dešavanjima u SPC. Zato vas iskreno molimo da nam pomognete, kako bismo raskrinkali kriminalne saradnike patrijarha Irineja, koji su toliko ogrezli u korupciji i nemoralu da je to prevazišlo svaku meru.

Poznato je široj javnosti, o velikim krađama u Patrijaršiji, pa u hramu Svetog Save i u crkvi Lazarici, o čemu je pisala dnevna štampa i na televiziji prikazivano. Na žalost sve je zataškano i ide sve po starom. Za krađu od preko milion evra u Patrijaršiji kažnjen je dugogodišnjim zatvorom, samo blagajnik Srbislav Žikić - koji nije svešteno lice. Nije mogao to bez pomagača, gde je kontrola ?

Neki su čak i nagrađeni, premeštajem na veće parohije. Pomenuto govori o " poštenju " vodećih beogradskih sveštenika i na žalost kakav je sveštenički kadar u prestonom gradu Beogradu. Bogu hvala ima i čestitih pravih sveštenika, mada su u manjini, koji ćute da nebi izgubili službu ako bi ukazali na nepravdu u Crkvi. Za moralno i versko stanje naše nacije najodgovornija je Crkva u kojoj danas sve može za novac. Zato Sveti vladika Nikolaj Velimirović pita : "Vero moja ko te ubi reci?" i odgovara : "...Ubiše me sa oltara žreci!" A, mnogi današnji žreci u SPC su izabrani negativnom selekcijom i hiperprodukcijom.

Evo dokaza:

1. Malo je pravih duhovnika kao nekada. Nije svaki mogao biti parohijski sveštenik u Beogradu. Morao je da završi petorazrednu Bogosloviju i četvorogodišnji Bogoslovski fakultet. Danas, na žalost većina završi neku građansku srednju školu, pa Pravoslavni fakultet u Foči ili u Čikagu, i uz pomoć raznih veza, mita i korupcije dobijaju parohije u Beogradu. Takvi kandidati nisu kompletni duhovnici. Zašto? Zato, što dolaze sa malim duhovnim iskustvom, jer nisu imali veronauku i predznanje - i znanje koje se stiče u internatu za pet godina u Bogosloviji, gde se svakodnevno ide na Bogosluženja, Jutrenje i Večernje u hramu Svete Liturgije nedeljom i Praznikom - što je za sve učenike obavezno. Zatim, držanje svih postova, što u srednjim građanskim školama nisu imali, živeći bez verske discipline, kao što je u Bogosloviji.

Posebno znanje iz Bogoslovske nauke, iz crkvenog pevanja i Tipika, načina života i ponašanja kao budući pastiri - sveštenoslužitelji, stiču jedino i najbolje u toku pet godina provedenih u Bogosloviji. Posle toga mogu na Bogoslovski fakultet. Po završetku, takvi diplomirani Teolozi i Bogoslovi, mogu biti uspešni u službi svome rodu i svojoj Crkvi. Većina današnjih beogradskih sveštenika su mlađe generacije. Neki su došli iz dijaspore - sa deviznog područja, mnogi putem rođačkih, kumovskih, zemljačkih i razno raznih veza. Rečeno pravim imenom kupili su parohije za devize dajući hiljade i hiljade dolara i evra. Mnogi, kad bi bilo po poštenim kriterijumima, nisu zaslužili službu u Beogradu, čak ni u tranzitu da prođu pored Beograda. Ovakvi slučajevi, a ima ih dosta, stvaraju sablazan kod vernika - koji sve ovo znaju, i veliko nezadovoljstvo i razočarenje kod poštenih i savesnih sveštenika sa završenom Bogoslovijom i Bogoslovskim fakultetom u Beogradu.

2 . Uzrok lošeg stanja u Crkvi je što do Patrijarha Irineja nije moguće doći, jel njegovo okruženje ne dozvoljava. Dopise i dobronamerne primedbe vernika, ne dostavljaju mu, već mu plasiraju pogrešne informacije, pa on nema pravi uvid u stanje kadrovsko, kao ni finansijsko. Tako da se Patrijarh, kako bi rekli "ne meša se u svoje poslove", - dopustivši , da godinama drži penzionere na izuzetno velikim parohijama uz deviznu protivuslugu Arhijerejskim namesnicima Branku Mitroviću, Vladimiru Vukašinoviću, Branku Topaloviću, Draganu Stanišiću i sada novopostavljenom Boži Bakajliću.

Da li je slučajno - da su svi namesnici iz Bosne? Zna se da je 70% sveštenika došlo izvan Srbije. Vladao je "bosanski lobi". Jel' to pošteno i hrišćanski? Da je pomenuto istina, vidi se u malom Kalendaru za 2018. godinu izdanje Sinoda SPC, gde je na srednjim stranicama dodat Šematizam Arhiepiskopije, sa imenima i prezimenima svih sveštenika u svih pet Arhijerejskih namesništava.

Tu se vidi koji su sveštenici u rodbinskoj vezi i to: Topalovići: Milojko, Branko, Miodrag, Savo, pa Božići: Slavko, Nedeljko, Damjan i njihovi zetovi Goran Mijailović i Zoran Radojević ; Rođena braća Stikići, Dragoslav i Miroslav su rođaci "čuvenog" Luke Novakovića; Jeftenić Tode sa sinom Jovanom i zetom Filipom; Nedić Rajko sa sestrićem Nebojšom i šurakom Mihailom; Radičević Radič sa sinom Nemanjom i njihov kum Božo Bakajlić; Lukavac Petar i sinovi Aleksandar i Dragoljub; Rajak Delivoje i sin Aleksandar; Kličković Simo i sin Branislav, i ostali...

Dugačak je spisak svih kumova i zemljaka Namesnika Branka Mitrovića i Branka Topalovića. Da li je ovo nepotizam?

Svi pomenuti i mnogi njihovi miljenici su veoma bogati sa nekretninama i voznim parkom a ponašanjem ne liče na sveštenike. Oni su uzrok lošeg imidža za sveštenstvo u Beogradu, što negativno utiče i na druge Eparhije SPC.

3. Nedopustiva je pasivnost patrijarha Irineja i odsustvo želje i volje da rešava kadrovsko pitanje.

Poštujući Njegov čin i godine života - blizu devedeseta, divljenje je kako on u Patrijaršiji ima skoro svakodnevne razne prijeme, dosta putuje i služi u toliko hramova. To je za pohvalu. Pominjući pasivnost, mislimo na nerešena kadrovska pitanja: razrešenje penzionisanih sveštenika, popunjavanje njihovih i upražnjenih parohija, osnivanje novih, jer ima prevelikih pa bi bilo pošteno postaviti nove parohe kao npr.: u Žarkovu, na Banovom Brdu, u Sremčici, na Petlovom Brdu, u Crkvi Lazarici na Zvezdari, u crkvi Sv.Nikole na Novom groblju, u Crkvi Sv. Jovana na Centralnom groblju, u Vinči, Boleču, Mokrom Lugi, Rušnju, gde su nedopustivo velike parohije, i još pri dosta drugih hramova. Zašto ne dovode čestite i uspešne sveštenike i iz Srbije? Uz dužno poštovanje Crkve kao institucije, i Njegove Svetosti, videvši današnje stanje u SPC, slobodno možemo primeniti mudre reči našeg naroda "Selo gori a baba se češlja"

4. Važno je setiti se i pomenuti reči patrijarha Irineja koje je pre neki dan izgovori: "...Zabrinuti smo zbog izuzetno niske stope nataliteta u Srbiji, i da su srpkinje dužne da rađaju decu, jer nam preti biološki nestanak". Za ovo je u pravu, ali pitamo Njegovu Svetost:

5. Zašto drži penzionere, nagrađuje lopove, oko sebe drži drugožence i nemoralne. Zašto ne rukopolaže nas teologe iz Beograda? Čekamo godinama, a imamo i decu, neki od nas čak po četvoro dece? Na naše molbe ne odgovara - već samo odmahne rukom - ovo vide i znaju svi. Neverovatno ali istinito. D ali se tako poboljšava natalitet? Ovo je tuga i žalost!

6. Molimo sveti arhijerejski sinod SPC da pomogne njegovoj svetosti da reši pomenuta bolna pitanja u Beogradu, pošto on nije u mogućnosti zbog korumpiranih njegovih saradnika kojima je stalo samo da dođu do novca.

7. Pitamo patrijarha: šta čini za penzionisane sveštenike? Kako kažu stari penzionisani-sveštenici da ih Patrijarh nikad nije pozvao niti se interesovao kako žive. Što kaže narod prema nekima je majka a prema većini je maćeha. Neke drži na parohiji a neće da rukopolaže nas diplomirane teologe iz Beograda - a zalaže se za poboljšanje nataliteta, zato mnogi s pravom razočarani u Crkvu, odlaze u inostranstvo da rade kao fizički radnici ili neke poslove za koje se nismo školovali.

Poznato je da su svešteničke penzije skromne. U Beogradu je teže preživljavati nego u unutrašnjosti, skupe su komunalije i druge obaveze, i izdvajanje. Stare generacije sveštenika iznele su veliki teret u očuvanju vere i Crkve. Sada su takvi zaboravljeni i otpisani. Zar to nije žalosno ?

Neke eparhije imaju fond za pomoć penzionerima. Postojao je i u Beogradu, ali ga je ukinuo mitropolit Amfilohije kad je zamenjivao nemoćnog i bolesnog Patrijarha Pavla i to na zauzimanje zloglasnog Radiča Radičevića, jer njemu i nije potrebno, pošto je sebe i svoje obezbedio materijalno na mnoge godine, jer je on vedrio i oblačio umesto nemoćnog Patrijarha Pavla. Iako je penzioner i dalje je starešina hrama i paroh kao i Časlav Marinković, Slavko Božić, Petar Lukić, Trajan Kojić, Slobodan Godić i mnogi drugi, a mi ćemo još čekati neka bolja vremena i " život budućeg veka ", ako se i tamo opet ne nađe Radič Radičević i družina da nas klevetaju. Verujemo da tamo neće moći, jer Božiji sud je jedini pravedan i pravičan. Tada postojeći fond za penzionisane sveštenike ukinut je pred sam izbor Patrijarha Irineja. Zašto Patrijarh Irinej ne obnovi pomenuti fond? Potrebno je!

U pojedinim eparhijama postoje fondovi za penzionisane sveštenike kao i posmrtni fond za pomoć pri sahrani sveštenika. I ovaj fond je ukinut. Vidimo država pomaže penzionere, a naša crkva ne. Zašto je tako? Da li je to sramota ?

Ovo naše pisanje je poslednji vapaj, "glas vapijućeg" jer smo izgubili svaku nadu da se naše pitanje reši. Svako će odgovarati za svoja dela, jer kome je više dato više mu je i zadato. Bar u Crkvi treba raditi da Bogu bude ugodno.

Poštovani gospodine Brkiću, mi Vas molimo da ovo naše pismo objavite u cenjenom Magazinu Tabloid, kako bi se saznala prava istina o zabrinjavajućem stanju unutar SPC, posebno u Arhiepiskopiji beogradskoj, gde je nadležni Arhijerej patrijarh Irinej Gavrilović, Sa željom da se stanje popravi.

Svesni smo velikih obaveza Njegove Svetosti, i Njegovih godina, ali imamo veru i nadu da u našoj SPC i u Arhiepiskopiji beogradskoj ima zdravo razumskih sposobnosti, hrišćanske ljubavi i mudrosti, za rešavanje pomenutih problema. Kako bi sačuvali čast i ugled naše Svete Crkve Svetosavske, dostojanstvo Njegove Svetosti i časnog sveštenstva a za opstanak našeg naroda.

S poštovanjem i velikom zahvalnošću, srdačno bratski Vas pozdravljamo i želimo Vama i Vašim saradnicima svako dobro od Gospoda,

5. novembar 2017. Godine

Vernici i dipl. teolozi iz Beograda