Tragom vesti

Ko skriva istinu o Visokoj poslovnoj školi

Škola lepog života

Primer skrivanja istine o VPŠ (Visokoj Poslovnoj Školi u Novom Sadu) je VOICE/Vojvođanski istraživačko-analitički centar koji je 13.aprila 2016.god podrobno informisao javnost o dešavanjima u Školi i Odluci Vlade APV-a o smeni direktora (http://voice.org.rs/pokrajinska-vlada-smenila-dragicu-tomic/)

Arpad Nađ

Istinu o Visokoj Poslovnoj Školi u Novom Sadu niko ne objavljuje, već dospeli materijal mediji vraćaju rukovodstvu škole, koje ga objavljuje e - mejlom svim zaposlenima i na taj način sprovode strahovladu i poručuju da je obraćanje medijima izlišno, jer oni kontrolišu sve! Niko se ne bavi suštinom i mnogo važnijim pitanjem, šta je prijavljeno kao nepravilnost u radu škole, a to je pre svega upis studenata na master strukovne studije i naplata školarine u visini od 80.000 dinara.

Ako je organizovana nastava, a nema akreditacije, zašto se bar nije sačekalo sa naplatom? Odgovor je jasan, jer sadašnje rukovodstvo Škole ima neograničen apetit i gotovo svakog drugog dana na račun Škole odlazi u najskuplji restoran na novosadskoj Tvrđavi i uz porudžbine najskupljih jela i pića ( pije se isključivo vino" Marina Cvetić"), račun na potpis - na konto Škole, iznosi obično oko 20.000 dinara. Dakle četiri ručka za jednu školarinu. Ima se može se.

Problem je samo što se zaposlenima najavljuje smanjenje plata (nekima su već i smanjene) zbog teške ekonomske situacije u kojoj se Škola nalazi. Čak se i otpuštaju zaposleni, sa obrazloženjem da Škola nema finansijskih sredstava i da su otpuštanja i tehnološki viškovi neizbežni.

Ali novi paradoks glasi: uz otpuštanja dugogodišnjih kadrova Škole, istovremeno se zapošljavaju novi i to pripravnici, početnici, ali sa najvećom kvalifikacijom - srodstvo sa članovima pokrajinske vlasti. Naime, istovremeno sa otpuštanjem kadrova, u Školi se zapošljava na neodređeno vreme Isidora Milošević, kćerka pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje dr Zorana Miloševića, koja je završila privatni fakultet, iako je tata na čelu svih državnih fakulteta u APV, ali nema poverenja da bilo koji preporuči svojoj kćerki, a onda je zapošljava gde drugo, nego u državnom sektoru, na račun budžeta.

Radosni tata kao nagradu za zapošljavanje kćeri, rukovodstvu Škole prebacuje čak 7.000.000 dinara, gotovo 60.000 evra, navodno za popravku krova zgrade. Novi paradoks, sredstva poreskih obveznika Vojvodine se troše na popravku najsređenije i najopremljenije institucije u kampusu Novosadskog univerziteta (gde se vide nebeski svodovi, špatulat, centralna klima i sl.)

Ali brzo dolazimo do odgovora zašto, prvo kao nagradu za kćerku, zatim zbog pranja novca, jer je tender za popravku krova dobio niko drugi već kum i zemljak pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje dr Zorana Miloševića, Milan Vukovljak (http://www.vps.ns.ac.rs/files/akta/Javne-nabavke/2017/Odluka-o-dodeli-ugovora KROV_1508935827.pdf).

Ali to nije sve: prebačenih sedam miliona dinara svih poreskih vojvođanskih obveznika se još i nenamenski troši, pa se od tih sredstava kupuje novi luksuzni automobil (iako Škola već koristi 3 službena dobro očuvana automobila) Hundai u visini od preko dva miliona dinara (http://www.vps.ns.ac.rs/files/akta/Javne-nabavke/2017/21.11.2017.-Odluka-o-dodeli-ugovora-Nabavka-automobila_1511262271.pdf). Odluka je već doneta o uplati ponuđaču u visini od 2.090.000 dinara, ali i to nije sve. Na sajtu ponuđača je objavljeno da se sada taj model automobila može kupiti po akcijskoj ceni od 400.000 dinara manje od uplaćene cene(https://www.hyundai.rs/upload/document/cenovnik_elantra.pdf). Pitamo se ko je podelio razliku od 400.000 dinara.

O ovim i mnogim drugim nepravilnostima su obaveštene sve institucije u zemlji, koje naglašavaju da je nadležna Pokrajinska inspekcija, ali umesto da pristupi inspekcijskom nadzoru za koji je nadležna, oni prijavu dostavljaju rukovodstvu Škole i sve zataškavaju. Naravno, kada im je šef, ko drugi, već dr Zoran Milošević (Dokaz - dostavljanje zaposlenima prijave upućene Pokrajinskoj Inspekciji). A kada se nepravilnosti prijave Inspekciji rada, ponovo sve zaustavi, ko drugi nego, dr Zoran Milošević, kao njihov bivši šef, načelnik južnobačkog okruga.

Dr Zoran Milošević, ujedno i sam krši Zakon prema Školi, jer imenuje kao člana saveta ispred pokrajinske vlasti ličnog prijatelja direktorke, dr Vladu Zakića, (koji živi i radi u Beogradu, pa je nejasno po kom osnovu on predstavlja AP Vojvodinu, a ujedno honorarno radi kao profesor Škole u Novom Sadu, pa je u (debelom sukobu interesa). Uz to zaposlen je na Poljoropivrednom fakultetu u Zemunu. Doktorirao je dok je bio zaposlen u novosadskoj školi, ali je u međuvremenu otišao u Zemun. Troškove doktorata koji mu je platila Visoka poslovna skola u Novom Sadu, nikada nije platio školi...Sad ilegalno, mimo propisa, član je Saveta Visoke poslovne škole u Novom Sadu, i da ne bi vraćao školarinu, glasa sve što od njega traži sadašnje rukovodstvo.

Jeste da su mu zaposlili kćerku, ali baš toliko da pokrajinski sekretar toleriše ovakve nepravilnosti, zaista je preterano. Onda smo morali da saznamo ko je dr Zoran Milošević i imali smo šta i da saznamo.

Došao kao student iz BiH i godinama radio kao portir u studentskom domu. Tako je i zaslužio da ga zaposle na DIF-u, ali je zaslužio i da ga otpuste, jer nije uspeo da doktorira na vreme, pa je morao da titulu stekne u Republici Srpskoj, tek 2003. god. na visoko stručnu doktorsku temu - "Driblinzi u fudbalu".

Tamo je uspeo i da postane vlasnik privatnog fakulteta, pod nerazjašnjenim okolnostima i kontraverzama, a na isti način ga je i prodao i sada baca oko na visokoškolske ustanove u Novom Sadu (pre svega na dobro opremljenu Školu u kampusu univerziteta).

Mesto pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje je zaslužio kao nagradu od strane sadašnjeg pokrajinskog premijera Igora Mirovića, jer mu je svojevremeno pomogao u zapošljavanju supruge Vere u istoj Školi, koja je radila do 2015. kada je otpuštena, ali je insistirala da za vd direktora bude postavljena njena prijateljica Jelena Damnjanović, koja je bila dugogodišnja predsednica saveta bivšem rukovodstvu i koja zbog malverzacija iz tog doba ima mnogobrojne krivične prijave. (O liku i delu direktorke Jelene Damnjanović biće više informacija u narednim brojevima, zbog obima materijala).

Novi paradoks glasi: Bivša pokrajinska Vlada je donela Odluku o smeni bivšeg rukovodstva Škole upravo zbog nepotizma (vladavina muž-žena), sukoba interesa i nenamenskog trošenja sredstava. Međutim, svi ovi epiteti itekako odlikuju (još i mnogo više) sadašnje rukovodstvo Škole, pa se prosto nameće poruka vlastima APV-a: dežabe ste krečili!

Navodno su postavlli rukovodstvo koje je u stanju da reši krizu u ovoj ustanovi koja je godinama potresala, ali imamo rezultat koji govori u prilog produbljivanju krize, nikako suzbijanju:kada se zna, da je Škola u svojoj 58 god. istoriji, ove godine upisala najmanji broj studenata; kada su nezakonito upisivani studenti i na neakreditovanom studijskom programu; kada se otpuštaju kredibilni kadrovi, a zapošljavaju deca funkcionera, prijatelji, rođaci...; kada Škola vodi mnogobrojne sudske sporove, nekoliko radnih sporova, upravnih postupaka i spor pred Ustavnim sudom (a direktorka zaposlenima poručuje da Škola ima dovoljno novaca za advokate i sudske sporove); kada se smanjuju plate zaposlenima, a banči po kafanama i kupuju luksuzni automobili; kada se ne plaćaju autorski honorari (osim članovima rukovodstva), učešće na naučnim i stručnim konferencijama (osim članovima rukovodstva); kada niko ne sme ništa da kaže, iako svi predosećaju brzi krah, nekada najbolje Škole; kada Sednice traju 5 minuta i izgledaju kao monodrama pred gluvo-nemom publikom; kada su studenti očajni i beznadežni, je im se cenzurišu objave o Školi čak i na društvenoj mreži; kada novinari odbijaju da objave istinu, plašeći se osvete aktuelne vlasti; kada sve institucije prebacuju loptu na pokrajinski sekretarijat, kao nadležni resor, ali bezuspešno, jer je na čelu majstor driblinga, koji sve dribla dok ne ostvari lični gol; kada se svi sa nostalgijom prisećaju zlatnog doba, kada su Školom vladali Tomići!