Francuska

Američka zavera protiv Evrope, evropske ekonomije, demokratije, kulture, građanskih prava i sloboda

Crne vrane sa zapadne strane

CETA je najžešći udar protiv EU i ujedno vrsta samoubistva s predomišljajem. Puč je prekookeanskog porekla i brutalno ukida integritet svih 28 članica EU, sve zakone, pa i samu demokratiju, ili bar ono malo što je ostalo od te ideje. Udarac direktno đonom u glavu najbolja je ilustracija onoga što se krije iza skraćenice CETA (Comprehensive Economic and Trade Agreement) ili ugovora o slobodnoj trgovinskoj razmeni EU sa Kanadom, kapitulaciju koju je Evropska Komisija potpisala prošle godine. Iako još nije na snazi, jer nije ratifikovan, ovaj mafijaški dogovor je već od septembra u skoro 90% slučajeva u konkretnoj primeni. Velike manifestacije i silne peticije pokušavaju na Zapadu da bar ublaže domet ovog prevarantskog dokumenta, ali za sada bez većeg uspeha! O ovoj fatalnoj glavobolji francuskih građana izveštava Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

CETA američki trojanski konj

Svi suvereniteti u EU su relativni otkad je Evropska komisija uzela stvari pod svoje i donosi zakone ispod stola i iza leđa. Ugovor CETA kao je plan B za neostvareni ugovor TAFTA koju su Ameri nameravali da podmuklo uvale EU. S obzirom na to da su se stvari iskomplikovale kada je procurela vest da se tajno dogovaraju Brisel i Vašington o ukidanju svih pravila i zakona radi nametanja novih standarda u razmenama, smišljen je plan okolo-naokolo kroz Kanadu do Evrope da se Vlasi ne dosete.

I ovaj je projekat rađen u podrumu bez svedoka i čak potpisan na brzaka ne bi li se preduhitrili protesti. Tek kad je sve bilo gotovo narod je obavešten da je klopka zatvorena i da se nema više kud. Ostaje još smo da se udari stoka kao u areni koride kada se dokrajči ranjeni bik. Jer stvar je jasna ko dan: kako jedna država od tridesetak miliona duša i bednih 1.500 milijardi bruto nacionalnog dohotka da parira, diktira zakone i udara ekonomske packe jednom kontinentu, od pola milijarde stanovnika i preko 17.000 milijardi bruto godišnjeg dohotka?

E pa, naravno da može ako su, oni tamo u Briselu, kojima je poverena zajednička sudbina svih 28 suverenih država članica, potpisali jedan takav sramni ugovor. Stvar je čista mafioza jer po tom ugovoru sve multinacionalne kompanije koje imaju predstavništva u Kanadi, postaju jače od bilo koje države EU i mogu da ih tuže, i naplate veliku odštetu ako dotična država menja neki zakon o radu ili na bilo koji način ugrozi profit investitora.

I ne samo da ih tuže, nego i da im sude preko takozvanih arbitrarnih internacionalnih sudova koji su vaćaroški skup privatnog karaktera od samo tri advokata za finansijske probleme. Ovo paralelno sudstvo je pljačkaškog i neljudskog karaktera koje svestrano pomažu drugovi iz Briselske komisije, isti oni koji su u tajnosti sročili i potpisali CETA hatišerif o ukidanju ekonomskog i političkog integriteta svih članica EU u korist velikih belosvetskih kompanija. Politikolozi kažu: polako prestaje vladavina političara, kao predstavnika naroda u parlamentu i kao imenovanih funkcionera, a državama u sve većoj meri će da upravljaju korporacije. Od njih će zavisiti opstanak i naroda i država. Taj novi poredak se već zove "korporativna demokratija". Ovakva veleizdaja, kako je nazivaju ekologisti Nemačke, Francuske, Holandije i Valonije u samoj Belgiji je početak kraja EU. Dve mafije koje ne haju za posledice po narod, de facto ga pretvoraju u žrtveno stado od pola milijardi ovčica, magaraca i volova. I niko nema tri čiste da stane na put ovom pohodu ka novom robovlasničkom sistemu koji su nam pripremili prijatelji s one strane velike bare atlanske, tvrde opozicionari ovakve EU.

Evropa je anti demokratska

Doduše, oni koji poznaju istorijat i poreklo ove institucije nisu ni malo iznenađeni otvorenim ekonomskim ratom Amerike protiv najveće ekonomske sile sveta Evrope koja, u stvari, broji oko 750 miliona stanovnika ili potrošača kako to vide s one strane okeana. Danas, nakon više od šest decenija od začeća Evropske unije potpuno je jasno i dokazano mnogim dokumentima i velikim brojem knjiga da je EU od početka bila delo i zamisao Vašingtona nakon Drugog svetskog rata. I ako odete u Brisel videćete da je parlament sav u znaku pomenu tri velikana kojima se pripisuje očinstvo unije, a to su: Robert Šuman, Žan Mone i Walter Hallstein.

Prva dva su bili agenti i plaćenici Amerike a treći je čak bio nacista, Hitlerov saradnik i zagovornik Nove Evrope pod upravom Nemačke i Italije koju su Hitler i Musolini smislili kao cilj kraja rata.

Tada je Walter Hallstein bio zadužen da pripremi projekat te nove ujedinjene Evrope na nacistički način. Zarobljen krajem rata on je namešten da bude Adenauerova desna ruka i radi na ujedinjenju Evrope ovoga puta pod pokroviteljstvom SAD i NATO pakta. Tom liku nije smetala prošlost da bi bio konačno postavljen za prvog predsednika Evropske Komisije od 1958. do 1967. i dobio naziv Otac evropske unije.

Danas ta ista komisija radi na tome da se EU potpuno otvori prema Zapadu, a ne prema Istoku, gde su joj glavni partneri I lični interes. Sa druge strane, strategija multinacionalnih kompanija je da se uvuku u Evropu kroz jednu malo važnu državu kojoj i nema šta da se proda sem malo sira, ali zato ima puno da se uveze po povoljnim cenama. Od genetički promenjene hrane i hormonskog mesa do raznih otrova za zemljoradnju i rudna bogatstva. Tamo gde je ugovor već potpisan u bilateralnim investicionim ugovorima brzo postaje jasno kakve su prave namere prekookeanskih investitora koji tobož žele da pomognu ekonomiju i zaposle lokalnu raju. Istina je bolna jer čim se ukaže prilika da se oleši jedna država i pokupi kajmak odma se stvaraju kojekakvi arbitražni sudovi koji će da presude ne samo državi već i narodu koji zapravo plaće kazne kroz poreske obaveze.

Lova važnija od zdravlja

Primer rumunskog gradića Rosia Montana, je najeklatantniji, jer se konkretno vidi da čak ni zdravlje ili životi građana ne teže mnogo na kantaru gramzivih i neljudskih kompanija kao što je na primer kanadski gigant za rudne iskopine Gabriel Resources. Ova multinacionala zahteva od siromašne Rumunije 3,7 milijardi evra jer je vlada raskinula ugovor o prodaji rudnika zlata u Transilvaniji nakon velike borbe građana protiv plana kompanije da svesno zagadi i raseli ne samo Rosia Montanu već i da otruje svu okolinu stotinama tona cijanida koji se upotrebljava u hemijskom odvajanja zlata iz iskopane rude.

Profit im je važniji od zdravlja tamo nekih za njih beznačajnih Rumuna. I da bi dokazali svu podlost kapitalizma i svu neljudnost ugovora između bednih i silnih, Gabriel Resources je zatražio intervenciju međunarodnog arbitralnog suda, koji od suda nema ni slovo S, da u tajnosti iza zatvorenih vrata odluče sudbinu jedne države koja je ušla u kolo sa đavolom i iz kojeg više ne može izaći pa čak i ako plati veliki danak. Ima da igra kako joj privatni i antidemokratski tribunal bude svirao. Ali to što je snašlo neko rumunsko selo je zapravo minijatura onoga što se sprema celoj Evropi, pa i svetu.

Nijedan zakon o radu niti bilo kakve povišice minimalca neće biti dozvoljene državama koje su potpisale ugovor o transferu političke i ekonomske vlasti ka privatnim kompanijama stranog kapitala uz bratsku pomoć takozvanog međunarodnog arbitražnog suda. Da bi se još malo bolje pojasnilo čitaocima ko su te sudije i kadije u isto vreme treba malo matematike. Na primer, ako jedan član trojstva tog privatnog suda naplaćuje svoj trud i rad 2.500 evra na dan, koliko mu treba dana da bi zaradio svoju platicu od 350.000 evrića?

Jer treba znati i to da ne postoji ograničenje ni vremensko ni ekonomsko u donošenju presude. Radi se po učinku i bezobrazluku onih koji imaju moć da ucenjuju jednu državu. Ovo je kraj svih socijalnih baština i zagarantovanih privilegija. Novi svetski poredak je smislio novi tip ugovora o investicijama koji su tamo neki šalabajzeri u briselskoj nahiji potpisali u vaše ime i možda vas dobro naplatili jer ni manje ni više ovo je skrivena trgovina potrošačima, radnicima i ostaloj raji koja će globe morati da plati ako država ratifikuje najbezobzirniji ugovor ikada sročen u novijoj istoriji.

U Francuskoj su nekoliko puta ljudi izlazili na ulice da se usprotive ratifikaciji ugovora i naročito članu koji predviđa dominantat položaj arbitrarnog suda nad suverenitetom države ali su male šanse da aktuelni predsednik koji je na putu da uspostavi apsolutizam i o svemu sam odlučuje poništi nešto što je u interesu onih koji su pogurali njegov uspon ka vlasti. Uostalom, šta se može očekivati od čoveka koji je jedan od retkih u EU koji se zalaže da ceo Balkan uđe pod hitno u Evropsku Uniju. Trebaju im novi potrošači i jeftina radna snaga: možda oni koji ovako misle i greše malo ali sigurno ne mnogo jer je uže za omču oko vrata već prebačeno treba samo jedan autogram na papir koji je stigao iz Wašingtona via Otava i nosi pečat CETA.

Oni kojima je ovakva Evropa glavni cilj u njihovoj političkoj karijeri trebalo bi da se pod hitno izjasne po pitanju CETA dogovora EU sa američkim specijalcima za ekonomske diverzije. Da li čelnici EU zaista žele da povedu svoj narod u sistem koji je čista mafijaška tvorevina i gde vlada zakon jačeg po kome će privatne multinacionalne kompanije u ime svoga profita moći da tuže pa čak i da osude bilo koju državu koja pokuša da ometa njihovu pljačku ili spreči trovanje svoje populacije raznim hemikalijama i ekonomskim fekalijama.