Pogledi

Vlast brutalno krši ljudska prava uglednog novinara Milovana Brkića

Kućni pritvor kao smrtna kazna

Gospodin Brkić je poslednjom odlukom suda navodno pušten iz zatvora, stavljena mu je nanogica, određen mu je kućni pritvor, a sudskom odlukom mu je zabranjena bilo kakva komunikacija sa ljudima, zabranjen mu je izlazak iz stana. Kako taj čovek može preživeti ? Da li bi mu bilo lakše da su ga poslali na Titov Goli otok? Napominjemo da ta mera suda ima i jedan još opakiji karakter, a to je odredba da će svaka tri meseca sud razmatrati da li je Milovan Brkić, koji nije osuđen, znači slobodan čovek, revidirao u svojim stavovima, ili nije, te će mu ta mera biti produžena, ako treba do kraja života.

Stevan Zivlak

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović objavila je u drugoj polovini septembra 2023. godine Izveštaj kojim je elaborirala stanje ljudskih prava u Srbiji, i vlastima naše države dala uputstva za otklanjanje nedostataka u toj oblasti.

Gospodja Mijatović je posebno istakla potrebu garantovanja bezbednosti novinara, kao neophodnost za ozbiljnu brigu za ljudska prava u Srbiji. „Sve zločine počinjene nad novinarima treba brzo i efikasno istražiti, a počinioce adekvatno kazniti, dok se javni funkcioneri Srbije moraju uzdržati od govora koji podstiču napade, klevetanja novinara i ohrabrivanje počinioca", naglasila je komesarka Mijatović.

Između ostalog, pozvala je vlasti da se suprostavr širokoj upotrebi strateških tužbi, kojima se sprečava učešće javnosti (SLAPP), protiv novinara, branilaca ljudskih prava i aktivista. Takođe je pozvala vlasti da se uzdrže od daljeg ograničavanja prava na slobodu mirnog okupljanja i da u potpunosti usklade okvir i zakonsku praksu Srbije sa relevantnim međunarodnim standardima ljudskih prava.

U svom izveštaju je pozvala vlasti u Srbiji da se uzdrže od biometrijskog nadzora javnih prostora i obrade biometrijskih podataka, i da s tim u vezi izmene Predlog Zakona o unutrašnjim poslovima.

Komesarka je u daljem tekstu posebnu pažnju posvetila stanju ljudskih prava žena i ostalim pitanjima iz Istambulske konvencije koju je naša zemlja tajno prihvatila, ali koja nisu tema ovog članka.

Mi odajemo priznanje gospođi Mijatović, koja je hrabro i otvoreno ukazala na stav srbskih vlasti da sistematski napadaju i klevetaju srbske novinare, posebno list Magazin Tabloid i najuticajnijeg srbskog novinara gospodina Brkića, koji je već mesecima izložen torturi kojom se otvoreno gaze najelementarnija ljudska prava i krše svi relevantni međunarodni standardi ljudskih prava gospodina Brkića, ne samo kao novinara već i kao običnog građanina svoje napaćene otadžbine.

Zaštita elementarnih ljudskih prava je u Srbiji potpuno zakazala kada uzmemo primer torture nad gospodinom Brkićem. Gospodin Milovan Brkić je u svom dosadašnjem životu i svojoj dugogodišnjoj profesionalnoj aktivnosti dokazao i pokazao da je potpuno nezavistan od klanova, da je iskren i potpuno posvećen izgradnji svoje zemlje kao napredne demokratske države, boreći se preko svog magazina protiv svih nepravdi, kriminala, zloupotreba, nepoštovanja ustava i zakona i time održavajući plamen slobode nad totalnim mrakom koji je obuzeo naš narod.

Kao nezavistan pojedinac, gospodin Brkić nema iza sebe razne lobističke grupe, razne pseudopolitičke organizacije, organizacije civilnog društva, smatrajući da mora ostati samostalan i nezavisan da bi njegova borba za slobodu naroda imala efekta.

Stoga je napad na njega i oduzimanje tom poznatom novinaru pravo ne na slobodu mišljenja, već oduzimanje prava na bilo kakvo mišljenje, podržan od mnogih koji nisu sebi smeli dopustiti da takvo nepočinsto učine.

Sloboda mišljenja je univerzalno ljudsko pravo koje je garantovano u Evropi stotinama godina, ona nije sloboda mišljenja za režimske istomišljenike i ketmane, već se odnosi na slobodna ljudska bića, osobe koje imaju pravo da formiraju sopstveno mišljenje nezavisno od očekivanja gospodara života i smrti u ovoj satrapiji.

Sloboda mišljenja po međunarodnim konvencijama uključuje u sebi i slobodu izražavanja, slobodu delovanja i društvenog aktivizma.

Vlast koja primorava pravosuđe da slobodno izraženo mišljenje kvalifikuje kao ugrožavanje ustavnog poretka, direktno ugrožava ustavni poredak zemlje. Ukoliko je samozvanac nameravao da uvede ličnu, neograničenu diktaturu, imao je dovoljno vremena a i političke volje da to učini promenom Ustava Republike Srbije na Ustavom predviđen način, da sebe proglasi kao i Josip Broz za doživotnog vladara, a uz to mogao je sebi dopustiti izmenama Ustava pravo da poklanja delove državne teritorije, da lično uskraćuje ljudska prava pojedincima ili čitavim grupama stanovništva, da samovoljno raspolaže državnim sredstvima, da uvede zvanično homoseksualizam i ostale blasfmije ideologije Novog Doba, i ostale aktivnosti, koje već deset godina nesmetano vrši grubo kršeći postojeći Ustav republike. Posebno je trebalo izmenama Ustava predvideti da on ima pravo da ostvaruje svoje snove, o tome da on ima pravo da ispunjava svoje snove skoro svakodnevno obaveštava javnost na terapijskim obraćanjima preko televizijskih kanala koje je pretvorio u lični agitprop.

Kako nije imao hrabrosti menjati Ustav Srbije, on je krenuo jednostavnijom metodom, a to je da ga svakodnevno krši, opterećujući svoje pristalice u državnim organima da to besprizorno ponašanje ne samo tolerišu već i pokrivaju sopstvenom odgovornočću na koju će jednog dana biti pozvani.

Gospodin Brkić je poslednjom odlukom suda navodno pušten iz zatvora, stavljena mu je nanogica, određen mu je kućni pritvor, a sudskom odlukom mu je zabranjena bilo kakva komunikacija sa ljudima, zabranjen mu je izlazak iz stana, i to trajno, doživotno, pošto ta mera nije vremenski oročena. Ovaj postupak suda nema uporište u svetskoj sudskoj praksi, a niti u svetskom krivičnom zakonodavstvu ne postoji presedan, to je de facto izricanje smrtne kazne u zemlji u kojoj je smrtna kazna zabranjena. Ne dozvoliti kućne posete, ne dozvoliti čoveku da iz stana rukovodo novinama čiji je vlasnik, zabraniti mu da obavlja svoje finansijske aktivnosti, da ode kod lekara, da kupi hranu, da primi ljude koji bi mu doneli hranu, da ne sme upotrebljavati kompjuter, telefon itd, i to bez određivanja roka na koji je ta mera izrečena, nije samo besprizornost već i teška nezakonitost. Gospodin Milovan Brkić ne sme otići da kupi lekove u apoteku, ne sme nazvati nikoga od rođaka ili prijatelja da ih zamoli da mu kupe i donesu lekove , ne sme otići do prve prodavnice da kupi hranu, ne sme primiti u kuću osobu koja bi mu donela novac. Kako taj čovek može preživeti ? Da li bi mu bilo lakše da su ga poslali na Titov Goli otok? Napominjemo da ta mera suda ima i jedan još opakiji karakter, a to je odredba da će svaka tri meseca sud razmatrati da li je Milovan Brkić, koji nije osuđen, znači slobodan čovek, revidirao u svojim stavovima, ili nije, te će mu ta mera biti produžena, ako treba do kraja života.

Kao čovek koji je završio Pravni fakultet davne 1973. godine, koji ima iskustva u više oblasti prava, pa i u krivičnoj, preko 50 godina, nisam se susreo sa grubljom zloupotrebom pravnog sistema države u kojoj živim od ovog slučaja koji je montiran protiv jednog od najznačajnijih novinara srbske današnjice, protiv gospodina Milovana Brkića.

Politički progoni su vođeni i u socijalizmu, legalna imovina je besramno oduzimana, na žalost ljudi su i gubili živote zbog svojih stavova i uverenja, ali ovakvog maltretiranja jednog poznatog novinara nije bilo do sada, čak ni van ove zemlje. Zašto sve to prolazi bez ikakve reakcije organizacija civilnog društva, bez reakcije zapadnih ambasada, bez izjašnjavanja američkog ambasadora koji de facto upravlja trenutno ovom kolonijom, za mene je nerazumljivo i kod javnosti ostavlja utisak da sva ta zalaganja u pogledu ljudskih prava zapada i nisu toliko iskrena.

Pogrešan je stav naše javnosti da ako organizacije civilnog društva koje je zapad osnovao ne reaguju, da su mere državne vlasti ovakvog tipa legalne i dozvoljene. Taj stav nije ispravan, moramo se naučiti i pripremiti za odbranu naših ličnih prava i sloboda kao autohtone, samosvesne ličnosti, imajući u vidu da mnoge evropske države klize u nacizam, da su Sjedinjene Države u sve težoj situaciji posebno kada su ljudska prava u pitanju, te da moramo izgraditi sopstvenu srbsku svest u odbrani ljudskih prava i sloboda svakog građanina, bez obzira da li se slažemo ili ne sa njegovim mišljenjem.

Svi smo mi Božija deca i zaslužujemo ljubav naših bližnjih, ne odričemo se od ljudskih bića po nalogu tirjanskih vlasti.

Pomolimo se za zdravlje gospodina Brkića, poželimo mu snage da izdrži torturu i nepravdu kojoj je izložen, nadajući se da će mu Gospod dati strpljena i mudrosti da pobedi sva iskušenja kojima ga je sam Satana izložio u svom zlehudom piru nad zemljom Srbijom.

(Autor je diplomirani pravnik)