Tik-tak

Tigre, Tigre, sjaš ko plam

Ljubica J. Tinska

Ponekad sve izgleda kao da je naopako, a zapravo je sasvim na mestu. Možda znamo kako izgleda ono čemu stremimo, ali put do tog cilja ne možemo da sagledamo. Kažu Samuraji da na raskrsnicama uvek treba izabrati onaj put koji nas vodi u smrt. Ne vode li svi naši putevi u smrt? Onda to znači da uvek treba da izaberemo onaj put koji od nas ne skriva istinu.
Oduvek sam volela astrologiju, neozbiljno i površno, ali strasno. Moj prijatelj kaže da je to zato što sam rođena u godini "Tigra" po drevnom Kineskom verovanju, i da ga ne bih uslišila ni "drugog pogleda" da sam recimo rođena u godini "svinje" ili "koze". Moj prijatelj je naravno sasvim u pravu, nemam ja ništa protiv manjih zveri, ali šareno krzno volim više od svih. Kažu da je Tigar strastven i nestalan, kažu da je hrabar i veličanstven, kažu između ostalog da u kući u kojoj "živi tigar" nikad nema duhova, provalnika i požara. Sem naravno - kada ima.
I tako sam se ja na Svetog Nikolu uputila u Sabornu crkvu da sa svojim sinovima upalim sveću našem Svetitelju, našem zaštitniku i u malenoj prodavnici odmah na ulazu ugledala prelepu ikonu Jerusalimske Bogorodice. Mnogo mi se dopala i odlučila sam da je kupim. Međutim, prodavačicama je bilo veoma teško da mi izađu u susret jer je to bila poslednja ikona te vrste, manje-više do nje je bilo nemoguće doći, jer je stajala u izlogu i gledala u mene, a iza njenih leđa sve do prodavačice bilo je toliko stvari da ju je bilo nemoguće izvaditi. Mogla sam kupiti bilo koju drugu. Međutim, ja sam želela baš nju i to baš tada, na Svetog Nikolu (kažu "Tigar voli izazov"). Pristojno sam insistirala, ali one su bile neumoljive. Odlučila sam da odem protiv svoje "tigrovske prirode" i da istrajem u svojoj nameri što inače veoma retko činim. Otišla sam do sveštenika i zamolila ga da mi pomogne. On je naravno, staroj "parohijanki" odmah ljubazno izašao u susret (kažu" Tigar je šarmantan"), pozvao prodavačice i zamolio ih da izvade ikonu iz izloga. Čak je sa mnom otišao do crkve. I tako je ikona izvađena iz izloga, srušila se cela radnjica, sve stvari su popadale na pod, ispred se stvorio ogroman red, svešteniku je to bilo zabavno i duhovito, a mene je odjednom bilo strašno sramota, zahvalila sam se svešteniku, izvinila prodavačicama i "neprimetno nestala u gužvi" (kažu "Tigar privlači pažnju").
Te večeri nešto kasnije uspela sam da zapalim kuću (kažu "Tigar baca ulje na vatru").  Prelepa Jerusalimska Bogorodica je izgorela i nestala u pepelu zajedno sa ostalim ikonama i polovinom moje kuće. Što nije izgorelo, propalo je od dima, sve do četkica za zube. Došli su vatrogasci, isključili svetla i evakuisali čitavu našu zgradu, svih ko zna koliko stanara iz ko zna koliko stanova na naših sedam spratova. Svi su naravno bili u pižamama (sem vatrogasaca, naravno - kažu "Tigar je duhovit") jer je bilo sred noći, ljudi, žene, starci, mala deca, prava pravcata dorćolska drama (ili "Pižama party"). Došla je, naravno, i policija da rekonstruiše i zapiše "događaj". Dok su stanari bili ispred zgrade ja sam kod komšija u stanu broj jedan sa decom jela biskvite uvijena u ćebe komšije sa "trećeg" u papučama i trenerci komšinice sa "šestog" jer me je vatra zatekla dok sam se tuširala pa nisam imala vremena da se sasvim obučem već samo da zgrabim decu i bežim, ali ne pre nego što sam probala da ugasim vatru (kažu "Tigar je hrabar"), na žalost bezuspešno.
Te noći spavali smo kod komšinice sa "petog", a onda smo otišli u London da dočekamo Novu godinu jer nam pasoši nekim čudom nisu izgoreli (kazu "Tigar je večiti pustolov").
Vatra je pojela sve, srušila zidove i polomila prozore (kažu, "Tigar je tragičan"). Međutim, kada smo raskrčili stan i crne zidove obojili u belo, stan je lepši, prostraniji i čistiji nego što je ikada bio (kažu "Tigar je večiti optimista"). Bacili smo sve stvari kojih "nismo imali srca" da se ratosiljamo, a i još poneke. Kupili smo nove četkice za zube. Još uvek nemamo frižider, ali imamo terasu, a napolju je hladno. Imamo sjajan "pogled" i veličanstven komšiluk. U kandilo ćemo od sada sipati i vodu i ulje, nikada više - samo ulje.
Tigre,tigre,sjaš ko plam usred noćnih gora sam, ko to večan čiji rad tvoj jezivi stvori sklad; S kojeg neba ili dna zar zenica tvojih sja; Čiji polet ili dlan tvoj večiti stvori plam; Koja snaga, pokret strog splete žice srca tvog; Kada život bi mu dan, koje noge i koj dlan; Lanac, čekić koja peć um tvoj skova ko će reč; i nakovanj koji hvat, užas će mu sputatznat; Kad na nebo ko na mač, pade zvezda sjaj i plač; Da l' to osmeh onom gna što sa tobom i jagnje zda; Tigre, tigre,sjaš ko plam, usred noćnih gora sam. Ko to večan, čiji rad tvoj jezivi stvori sklad?  (William Blake)