Nasilje
Aferim gospodo, ili šta radi Savet za borbu protiv nasilja na sportskim
stadionima
Ko koga drži, ko koga prži
Francuski državljanin rodom iz Tuluza, Bris Taton, došao je da gleda utakmicu Partizan - Tuluz, i ostavio život u Beogradu. Njegovi roditelji kažu da se njihov sin radovao
dolasku u naš glavni grad i maštao o ludom provodu. Zato sa sobom nije nosio ni klupsko obeležje. U isto vreme dok je trajala ova drama, dogaðala se uporedo jedna sasvim druga, srpska prièa...
Nikola Simiæ
Dejan Puzigaæa, inaèe jedan od 12 osumnjièenih za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, pre tragedije
koja æe se desiti podelio je u Terazijskom parku navijaèima
Partizana palice i baklje kako bi njima tukli navijaèe
Tuluza, meðu kojima je bio i Taton...
Na prvi pogled reklo bi se: obièna,
srpska prièa. Nasilje na našim stadionima, èini
se, ne prestaje u poslednjih deset godina, samo se uveæava.
Trebalo je da se dogodi ubistvo jednog nedužnog
mladog èoveka, pa da se Savet za borbu protiv nasilja, kojem predsedava
premijer Mirko Cvetkoviæ, probudi iz dubokog sna.
Zasedali su èlanovi Saveta za
borbu protiv nasilja u punom sastavu, iznosili visokoumne misli o tome kako
zaustaviti talas huliganstva da se Srbija ne bruka pred Evropom i svetom, ali
niko da postavi ono esencijalno pitanje - gospodo, gde ste bili do sada? Koliko
je, u stvari, trebalo da pogine stranih i domaæih
navijaèa, ili obiènih ljudi, pa da državni organi konaèno otvore pitanje nasilja na ulicama Srbije.
Predsednik Srbije Boris
Tadiæ prièa o povratku mraènih, Miloševiæevih vremena, kao da je on obièan posmatraè, neko ko se u Srbiji sluèajno zatekao, a ne neko ko
je predsednik države. Nekako slièno, analitièki a bez ikakve suštinske odgovornosti, stanje nasilja u državi
apostrofiraju i ostali državni velikodostojnici.
Naravno, bez imalo griže savesti, stida, ne razmišljajuæi o ostavkama, odlasku sa svojih položaja,
sve u šesnaest zaklinjuæi se da im je ljudski život najvredniji.
Navijaèi u raljama kriminalaca
Trebalo je, kako stvari sada stoje, kada su nam se svima
glave ohladile, da nastrada jedan strani državljanin
(a šta æemo za sve one mlade ljude, Srbe, koji su izgubili živote
na stadionima ili oko njih), pa da se pokrenu policija, tužilaštvo, pravosuðe. Da se ponovo aktuelizuje Zakon o spreèavanju nasilja, koji postoji, ali se retko i selektivno primenjuje?!
Kao najveæi krivci oznaèeni su klubovi koji te svoje navijaèe èuvaju i tetoše, mada se tu ne može govoriti o navijaèima i njihovom
"grupnom portretu" jer, svakako, meðu
njima - i to u veæini - ima i normalnih navijaèa koji vole fudbal i sa najèistijim namerama dolaze na
stadione.
I ovde, neminovno, mora da se uèini
i jedna mala digresija, pre svega na adresu medija i kako su oni u prošlosti
izveštavali o nasilju na sportskim priredbama. Naime, ne može se posle tri saobraæajne nesreæe u gradu, sa smrtnim ishodom, hladno napisati da su vozaèi GSP-a ubili tri pešaka...
Klubovi, svakako, nisu nevini, ali su nemoæni da se sami obraèunaju s nasilnicima i
huliganima. I oni klubovi koji su naslutili opasnost, i želeli da se distanciraju od voða navijaèa - nisu to mogli da uèine, plašeæi se, pre svega, za svoju bezbednost. Jednostavno, šta
mogu da uèine ljudi iz uprava klubova kada su ostavljeni na milost i nemilost
nasilnika? Država, jednostavno, nije želela da im pomogne, da se
obraèuna sa huliganima. Naprotiv, te kvazinavijaèke
grupe ili njihove voðe, koristili su u dnevnopolitièke svrhe.
I tako, malo pomalo, pod diskretnom zaštitom države, vlasti, pojedine "navijaèke
skupine" izrasle su u paravojne
formacije, pa ko je onda i mogao da pomisli da im se otvoreno suprotstavi.
Posebna je prièa kako su u ranijem
periodu te nemoæne uprave debelo plaæale navijaèe, obasipale ih raznim privilegijama, samo da ih ostave na miru, da ne traže njihovu smenu. Veæ su i u urbanu legendu ušli primeri da su neke voðe navijaèa dobijale i kuæe, automobile i stanove kako bi
pokroviteljski delovale na svoje klubove, odnosno njihove aktuelne uprave.
Sada nam republièki tužilac saopštava
da se meðu navijaèkim grupama Partizana, Crvene zvezde, Rada i drugih srpskih klubova sakrilo
preko 1.000 okorelih kriminalaca, koji su se
vremenom nametnuli kao neprikosnovene voðe.
Da li to normalnim ljubiteljima sporta neko hoæe da kaže da je ova èinjenica tek sada otkrivena, pa da nas
vlast još jednom zavede i obmane? Ne, tako se ne može voditi bespoštedna borba
protiv huligana i nasilnika koji nas vrebaju ne samo na stadionima, ulici, kafiæu... Da je bilo ko iz vlasti svih ovih godina hteo da proveri njihovu prošlost, sve bi im veæ davno bilo savršeno jasno.
Ali, kako to da izvedu, da realizuju, kada i u upravama
naših klubova sede prestižni politièari, èak i ministri u Vladi Srbije, pa kao takvi štite
i svoje klubove i nasilnike, koji su, naravno, instrumentalizovani od istih tih
klubova. Neverovatno, tek sada se došlo na ideju da se
zabrane neke navijaèke grupe, one kojima su ruke krvave do
lakata, pa da se tako reši goruæi problem sveopšteg nasilja. Niko, još uvek, ne pominje
prièu o tome da bi prvo trebalo napraviti sveobuhvatnu analizu šta je dovelo do poplave nasilja, koji su uzroci i prauzroci tu sve ukljuèeni, pa onda praviti i strategiju borbe protiv nasilja. Umesto toga, svim
našim vlastodršcima puna su usta represije, kazni, zatvora...
I u klubovima sede - kriminalci
Na nedavnom sastanku Saveta za borbu protiv nasilja na
sportskim terenima, ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžiæ-Markoviæ otvoreno je saopštila da u srpskim klubovima
sede ljudi "neèistih biografija". To je potvrdio i
predsednik FS Srbije Tomislav Karadžiæ, mada to šira sportska javnost veæ odavno zna. I nije bila
potrebna prošlogodišnja akcija hapšenja pripadnika fudbalske mafije:
ta prièa je odavno znana...
Na primer, veæ legendarni novinar
i urednik Tabloida Milovan Brkiæ napisao je (sa svojim
saradnicima) knjigu "Sjaj i beda sportske mafije" - i
nikom ništa. Knjiga je manje-više preæutana u široj sportskoj javnosti (neæe ljudi da èitaju krimi-prièe o sebi), iako je stigla na adresu
tužilaštva, policije, sudova, stranih ambasada... Ništa se ozbiljnije nije
dogodilo.
Vaš reporter je takoðe napisao knjigu "Fudbalska mafija u Srbiji" i niko
ga nije pozvao da ga pita ko su bar najistaknutiji èlanovi
te mafije. Ne.
Prosto je sve to
neverovatno kada se zna da mi još uvek nemamo privatne
klubove. Naši klubovi imaju status udruženja graðana, što, opet, znaèi da su društveni,
odnosno državni. Iz svega se može zakljuèiti da je država preko 20 godina mirno gledala kako
kriminalci ulaze u naše klubove, kako ih
osvajaju, peru pare, prodaju igraèe i pune svoje džepove. Nikome nije zasmetala èinjenica da sada imamo
veoma siromašne klubove, a megabogate pojedince u njima. Licemerje i dalje stanuje u
Srbiji. Naroèito u sportu, mada ni druge oblasti društvenog života ne pate od manjka
patologije.
Sreæa u nesreæi je, ipak, sadržana u tome što
dobronameran svet ubistvo mladog Francuza Brisa Tatona nije doveo
u direktnu vezu sa državom Srbijom i njenim lošim imidžom.
- Ovo nije
samo tužan
dan za francuski fudbal, veæ i za evropski fudbal - smirivao je strasti,
koliko je mogao, predsednik UEFA Mišel Platini.
- Bilo bi
dobro da nam neko stvarno kaže kada je kraj zabludama, nesigurnostima, strahu,
mukama, bedi, tranziciji i nepodnošljivom oseæaju
nemoæi! - kriknula je, nedavno, rediteljka Alisa Stojanoviæ.
A ne da i dalje èitamo grafite po Beogradu tipa: "Uroše, izdrži
pa ih ponovo prži!"
Da li, na kraju,
moramo da podseæamo i na misao slavnog pisca
Hemingveja:
"Nijedan
èovek nije ostrvo, sam za sebe, i svako je deo celine. Smrt svakog èoveka umanjuje i mene, jer i ja sam deo èoveèanstva.
I zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom".