Osmatračnica

Parisko otvoreno pismo sirotinji raji

 

Šanel sa mirisom crkotine

 

Prodaju ti vetar a ti misliš da te lepezama hlade. Kupuješ neke sveže bubrege, a ne vidiš da su beli. Krv ti, bre, piju ko pijavice, a ti misliš da ti leče pritisak. Jesi narode lud k'o struja, pa još i slep pored očiju, plus gluv pored ušiju

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

 

Koji ti je moj, ruljo jedna potrošačka! Nisi valjda i nema. I dokle misliš tako? Zar vam nije jasno, gomilo poreskih dužnika, da su vas u roblje pretvorili. Crna rajo, i to ovako, ladno. Nisi ni trepnula. Ruku ti stavili na rame, drugu turili u džep, a ti sad zamišljaš da si stekla nove prijatelje koji ti tutkaju bakšiš.

Garantujem da si pomislio, narode najstariji, kako si našao novu ovcu za šišanje, koja će i vunu da ti pokloni. Vune ima al' ne one koja tebi treba, zaplašeni narode. Zaleg'o si se na vime da se mleka ovčijeg napiješ pa i ne vidiš da sisaš jarca. Čudan si narod, narode moj. Znaš da laješ na zvezde, da kenjaš o politici dan i noć, a ne znaš jedan glasački listić da pročitaš kako valja i da ga turiš tamo gde treba.

Ako, zato znaju oni gore, i gde da ti ga ture i kako da ti ga zabibere. Znaju oni, znaju kako da te zavedu pa da ih voliš deset puta više više nego što oni tebe mrze i ne mogu očima da gledaju. Ima ta bagra znanje bar koliko i bezobrazluka. Mafijaški fakultet su završili i stalno se usavršavaju po salonima, rajskim ostrvima i ostalim centrima mondijalističkog apsolutizma. Samo, sumnjam ja, maso anonimna, da si ti baš tako glupa kako izgledaš. Ako ništa drugo, ostalo ti je one zdrave seljačke pameti, koja sve vidi, ali se pravi da ništa ne primećuje. Pameti koja se folira da ništa nije razumela.

Pametan si, narode, sto puta prevareni, al' to vešto kriješ, voliš da se praviš lud. Pomalo se praviš fini. Uvek si na strani jačeg i bogatijeg. Znaš ti da su oni u sivo-skupim odelima i crnim blindiranim džipovima jaki k'o zemlja i puni k'o brod, pa k'o veliš: šut se sa rogatim ne bode. Imaš ti, narode moj, po poslovicu za svaku situaciju. Neka oni samo kradu, lažu i ubijaju, al' ti znaš da pametniji popušta i nema šanse. Lepo, bogami, samo ne znam dokle ćeš da doguraš sa tom tvojom pameti, narode pripitomljeni. 'Oćeš u Evropu, a Evropa ti pod nosom i bazdi k'o neka crkotina. Pogledaj malo dole na jug.

 

Komšijama na jugu već crkla krava

 

Znam ja da većina ljudi (ovde se misli na sve jedinke od kojih je narod pravljen) znaju da nam braća Grci, Šengen-Evropljani, grcaju u dugovima i da su po ko zna koji put propala zemlja. Znaš i ti da su nam Grci po mnogo čemu bliski i slični. I njihovim guzonjama su prsti lepljivi i džepovi bušni. I tamo se nekad kukalo i zapevalo: Evropo, Evropo, NATO, primite nas u svoje redove.

I tamo političari kradu li kradu, čak i više nego ovi naši, za koje se ti narode kuneš u svoju narodnu lepotu da su najlopovi na svetu. Dobri jesu, al' su bebe u odnosu na VIP internacionalne lopurde-ubice, one koji zadave ceo jedan narod dok si rek'o  sagapo (volim te, na grčkom jeziku).

Ja znam da ti znaš, narode prefrigani, da se grčki dugovi ne vraćaju ni Nemcima, ni Amerima, pa ni Francuzima, kako se piše po zvaničnim promondijalističkim kupusarama. Braća Grci vraćaju lovu bankama... I to uglavnom da otpišu malo kamate. Evo, nedavno su istresli celu milijardu za otplatu nekog duga od pre dvadeset leta.

Ej, bre, pa koliko puta su oni do sada već otplatili onu glavnicu? I čemu je, pre svega, služio taj davni dug. Zna li se to? Naravno da se zna, da se nabavi NATO naoružanje, novo i po propisu. Ima NATO svoje marke i specijalne modele koji se uklapaju u sistem za podršku otcepljenja i pomoć raznim pobunjenim manjinama. NATO stil oružje i dizajn, kao cene. Normalno, sloboda nema cene, pa su zato mogli i da ih ucene.

I tako, kada su naslednici Herkulesa, Aristotela i Sokrata platili koliko je moralo, a onda su im oni gore u znak zahvalnosti za poslušnost i vojne baze, a kao izraz beskrajnog poštovanja i ljubavi prema hrabrom grčkom narodu i njegovoj podobnoj vladi, jednoglasno odredili grad Atinu za mesto gde će da se održi Olimpijada. Koje časti, koje perspektive! Olimpijada u zemlji svog porekla i to jubilarna i grandiozna. Sad će biti para ko blata po Srbiji, mislio si narode helenski. I bilo je i para i posla, al' ne za vas Grke, već više za neke strane firme ili poneku domaću koja ima dogovor sa stranim bankama, zajedničke račune i istu riznicu.

Nakon par nedelja slave i medijskog vašara, Grčka je praktično bankrotirala, mada joj je standard dosta skočio, bar sudeći po cenama. Jedino je jako spao ako se u obzir uzmu i plate. Evo kako plaćene ubice likvidiraju jedan narod. Pomoć ili krediti koji se dobije od Evropske unije ili neke druge velike sile i njihovih banaka, vraća se putem radova i konkretnih investicija, ali u iste one banke ili bar u njihove filijale. Poslovi, koji se naravno bez tendera dobijaju preko veze ili korupcijom, namenjeni su fatiranju privilegovanih. U prevodu, da se bogati još više obogate. Zato se narode moj i tvojim gazdama žuri da uđu u vrzino kolo.

A što se tiče nekih para i boljeg života, treba znati da se novac ne vrti, jer zapravo nikada nije ni postojao. To je kao neki san. Sa računa na račun idu brojke, a ti štampaj koliko ti treba. Zamisli, narode moj halapljivi, da ti ja pozajmim milijardu, na primer iz kase izvadim ček i napišem milijarda, sa devet nula. Pola baci u vodu, odnosno u džepove političara i biznismena, vrati mi pola duga i šta ti sad ostaje narode? Pa ostaje ti sve konkretno, večni dug i prava kamata od sto hiljada evra svakog meseca, pa se opet zajmi, ako si budala. Slično tako su i Evropska banka i MMF prebacili neki listić papira sa puno nula. Grčka vlada napravi koktel parti, uz buzuki i sirtaki proslavi događaj i onda ono papirče puno nula prebaci bankama (da ne bankrotiraju), jer su one stubovi stabilnosti jedne države, majku mu, ni to ne znaš narode hipnotisani. Nije ni čudo da nestaješ kad si neznalica. Tako se, kao fol, neka lova vrti ukrug, naravno ne prava, nego virtuelna. Pravi i original su jedino dugovi, restrikcije, kupoprodaje rentabilnih firmi i ostale baštine.

Ode ti država na bubanj bez trunke baruta i bez ijedne pametne rakete koja sa 10.000 metara deli milosrđe po mostovima, TV redakcijama i bolnicama. I, sad, ako još uvek nisi shvatio šta ti spremaju i šta ti rade, e pa šta ti ja mogu, sirotinjo rajo. Ako ne znaš šta ti valja činiti, nek te razapnu na krst, nek te nabiju na kolac i nek ti oderu kožu pa onda neka te dobro posole po rani, jer si im sam sve to dozvolio, narode predobri. O čemu više da pričamo, alo, bre! Znaš valjda šta ti ostaje da radiš, narode, stoko bez repa. Il' treba da ti nacrtam, neke kuke i motike, pa mene posle da krive za tvoje probleme. Jer ja sam na vreme zbrisao, narode moj, od ljudi i Boga ostavljeni.

 

Jedan dan života

 

Ok, reći će neko, ali kakve to ima veza sa Francuskom. Ima, i to debele veze. Francuska nije mnogo bolja od Grčke, ali blefira. Ona je najzaduženija zemlja Evrope, sa preko 1.600 milijardi evra duga. Ljudi, imate li vi ideju koliko je to džakova para. Pa preko 50 milijardi evra je godišnja kamata na ovu glavnicu, što je više nego suma celokupnog poreza na prihode koji se ubere u državi.

Ove godine otplata, plus kamata, iznose oko 220 milijardi evra koje treba naći. Ipak, i pored ovog kvazi bankrotstva Francuska ima najbolju ocenu kao primerni i pouzdani platiša sa "tri puta slovo A". To mu je kao tri puta čista petica iz vladanja.

Pored svega, Sarkozi uzima još 35 milijardi duga da udari inekciju privredi i baci prašine u oči glasačima. Izbori su za manje od deset meseci. Ponekad se pitaš, narode ljubopitljivi, a ko to zajmi prezaduženima. Od kada je Evropa zabranila svojim nacionalnim bankama da zajme novac svojoj državi, to je ova obavezna da se zajmi gde stigne i ne gleda mnogo ličnu kartu zelenaša.

Nedavno je tako izbio mali skandal kada je objavljeno da jedan deo francuskog zajma dolazi sa sunčanih Kajmanskih ostrva. To je jedna vrsta piratskog gnezda, sa preko 700 banaka i oko 100.000 korumpiranih firmi koje predstavljaju veliki deo svetske ekonomije. Sve legalno. Prava mašina za pranje narko-dolara i ostalih valuta iz biznisa trgovine oružjem.

I tako sad Francuske penzije i plate državnih službenika pomalo mirišu na barut i na kokain. I onda neka neko kaže da pare nemaju miris. Svet je opasno mesto, a može da bude i gore. Ako jednoga dana kajmanske banke ne zatraže svoje pare nazad. Kako ih neće dobiti ni u vidu fiktivnog novca, onda za takvu krizu postoji samo jedno oružje: atomska bomba, pa kom obojci kom opanci.

Ali, baci crne misli i udri brigu na veselje, narode raspevani, pljuni pa zapevaj. Znaš šta ti se sprema i jedino ne znaš kad će doći đavo po svoje. Možda je onaj datum u decembru 2012. stvarno neka granica preko koje se neće moći. Zato uživaj i živi kao da ti je ostao još jedan dan života.

 

 

 

Ja znam da ti znaš, narode prefrigani, da se grčki dugovi ne vraćaju ni Nemcima, ni Amerima, pa ni Francuzima, kako se piše po zvaničnim promondijalističkim kupusarama.

 

Francuska nije mnogo bolja od Grčke, ali blefira. Ona je najzaduženija zemlja Evrope sa preko 1.600 milijardi evra duga.