Feljton

Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (7)

 

Plašite se, plašite se što više

 

Danas je potpuno jasno da je američki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu jeretičku misao napisala je italijansko-američka profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), čije delove "Tabloid" donosi svojim čitaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavačka kuća "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mračna strana globalizma

Loreta Napoleoni

 

 

Mada političari pokušavaju da nas ubede u neophodnost novih mera bezbednosti na aerodromima, lov na teroriste po terminalima do sada nije bio uspešan.

Godine 2003, bivši američki ministar pravde Džon Eškroft izjavljuje da je pravosudna komisija Senata posle 11. septembra proterala 478 pojedinaca (najviše ih je uhapšeno na aerodromu). On, međutim, ne kaže da to nisu bili teroristi, već osobe sa regularnom vizom. To što su proterani u svoju zemlju samo dokazuje da nisu bili teroristi (FBI, naravno, mora da dozvoli proterivanje onih za koje se sumnja da su teroristi).

Političari uvek spretno manipulišu podacima i brojkama tražeći novac za svoje programe, ali uvek ističu samo ono što im ide u prilog. Robert Maknamara je preuveličao broj neprijateljskih žrtava u Vijetnamu kako bi političari u Vašingtonu mogli da se diče uspehom SAD. Pre toga političari nikad nisu koristili lažne podatke u najavljivanju opasne i užasne budućnosti, mada je takva sklonost postojala još pre 11. septembra. Naime, 2001. godine, Endrju Bačević, docent za međunarodne odnose na Univerzitetu u Bostonu, u reviji Foreign Policy piše da se u izveštaju državnih organa (2001), pod naslovom Patterns of Global Terrorism, "...ne samo preteruje i iskrivljuje stvarnost, nego se i krije i politički kontekst terorističkih napada".

Bačević smatra da se od ukupno 200 napada na SAD, klasifikovanih kao međunarodni teroristički akt, 170 akcija odnosi na bombardovanje američkog naftovoda u Kolumbiji.

 

Pre će vas odneti cunami

 

Manipulisanje podacima i politička propaganda doprinose da se u modernom svetu stvori ono što profesor Lajf Venar sa Univerziteta u Šefildu, govoreći o terorizmu, naziva "lažnim osećajem nebezbednosti". Moto je: "Plašite se. Plašite se što više. Ali nastavite da živite kao pre." Ova mantra postaje bezbednosni ritual pre svakog ulaska u avion. A oni bi trebalo mnogo više da brinu zbog širenja bolesti, trgovine drogom, ljudskim bićima, i zbog drugih kriminalnih aktivnosti u vezi sa vazdušnim saobraćajem", kaže Džo Sulmona. "To su mnogo češće pojave."

 Ali, poznate ličnosti ne pokazuju strah. Političari ne bi imali koristi od njihovog straha. Posle 11. septembra, "lažni osećaj nebezbednosti", širen iz Bušove administracije, imao je za cilj da uveća popularnost neomiljenog predsednika, pa se tri godine kasnije on ponovo kandiduje. Njegov glavni politički savetnik Karl Rouv je to najavio već 2003. godine.

Pažljivo skrivena iza guste mreže zabluda, istina je to da terorizam nije baš toliko delotvorna mašina za ubijanje. "Mnoge akademske analize terorizma", piše Brus Hofman, "svode se na sulude pretpostavke o najgorim mogućim scenarijima, sa hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim oružjem, umesto razumevanja zašto su teroristi tako retko koristili svoj pravi samoubilački potencijal, s jedinim izuzetkom, naravno, 11. septembra". Terorizam je na Zapadu zaista retka aktivnost.

"Broj ljudi koje su poslednjih trideset godina ubili teroristi je relativno mali u poređenju sa hiljadama žrtava droge, raka zbog pušenja, ili saobraćajnih nesreća, godišnje." ...Terorizam nije najveći ubica na svetu: oni sa Zapada imaju mnogo manju mogućnost da poginu u terorističkom napadu nego da dobiju na lutriji. Kao što je rekao američki senator Džon Mekejn: "Pokušajte da izračunate mogućnost da vas rani terorista. Ima više šansi da vas odnese cunami!"

Zakon velikih brojki kao da je u suprotnosti sa mračnim scenarijom o kome govore politički opsenari.

Postoji veća verovatnoća da će jednog Amerikanca ubiti u kući nego što će biti žrtva terorističkog napada. Svake godine u SAD biva ubijeno 16.000 ljudi. Ako je 11. septembra poginulo tri hiljade ljudi, od 2001. do danas u Americi je u saobraćajnim nesrećama poginulo 200.000 ljudi. Verovatnoća da jedan Amerikanac pogine u terorističkom napadu je oko jedan prema 13 miliona (uključujući 11. septembar), ali je zato dovoljno putovati 18 kilometara po najsigurnijim autoputevima između saveznih država, u unutrašnjosti Amerike, da bi se došlo do istog rizika. Mnogo je verovatnije da ćete poginuti na putu ka aerodromu, nego da ćete eksplodirati na terminalu ili u vazduhu.

Čak i uzimajući u obzir najveći broj žrtava terorističkih napada (1995), kada je u celom svetu poginulo više od 6.000 ljudi, ta brojka je samo majušni deo ukupnog broja od 50.000-100.000 osoba koje svake godine umiru od ujeda otrovnica i još manji ako se uzme u obzir deset miliona dece, žrtava gladi i malarije.

Onda ti dođe da se pitaš zašto se mi toliko plašimo? Odgovor bi trebalo tražiti u mitologiji koja je stvorena kao opravdanje za stvaranje države-tržišta.

 

"Kraj istorije"

 

Politika straha od terorizma je moderna verzija drevnog mita; poznate ličnosti imaju status nadljudi, poput božanstava iz grčke mitologije. Sladunjavi životi slavnih glumaca, manekenki i fudbalera i njihovo političko angažovanje, dve su strane mitologije države-tržišta.

Kada ljudi osete da su ranjivi - naročito tokom velikih tranzicija - skloni su verovanju da će ih političari zaštititi. Mitovi su poučni i potkrepljuju takve zablude. Pomoću njih se, istovremeno, daje legitimitet novom poretku. Upravo zbog toga svi moderni političari žongliraju sećanjima, običajima i simbolima iz kolektivne podsvesti. Mao je iskoristio Kulturnu revoluciju da postane novi imperator komunističke Kine, to jest da na moderan način reciklira drevnu misao ukorenjenu u kineskoj kulturi.

Danas, lideri država-tržišta stalno traže ohrabrujuće mitove za ublažavanje osećaja nesigurnosti podsticanog modernom politikom. Nemački filozof Ernest Kasirer, 1946. godine, posle još jedne velike "promene" nazvane Drugi svetski rat, kaže: "...U politici se uvek nalazimo na vulkanskom terenu. Moramo biti spremni na iznenadne zemljotrese i erupcije."

 U svim kriznim trenucima društvenog života, snage razuma, protivne buđenju drevnih mitova, više nisu sigurne u sebe. U krizama su mitovi ponovo popularni. Mitovi i dalje ne pripadaju samo prošlosti, nismo ih prevazišli. Oni su uvek tu, čekajući da ožive. Taj trenutak će doći kada razumne snage društva više ne budu mogle da se bore protiv demonskih, mitoloških sila.

Pad Berlinskog zida u svetskoj politici obeležava početak razdoblja velikih promena. Ostaci srušenog zida nagrizaju istorijski sukob ideologija levice i desnice. Posle raspada Sovjetskog Saveza gasi se duh socijalizma. Poznata teza Frensisa Fukujame o "kraju istorije" dobro objašnjava taj fenomen. Fukujama smatra da se raspad komunizma podudara sa početkom "ideološke evolucije čovečanstva". Istorija, kao ishod sukoba tradicionalnih ideologija, pretvara se u prah zajedno sa armiranim betonom od koga je napravljen Berlinski zid. Intelektualni sukobi su zastareli zbog globalnog skretanja ka liberalno-demokratskim institucijama, snagama koje - kako smatra Fukujama - otvaraju put nove ere svetske politike, prema neistorijskom razdoblju.

Danas tradicionalna levica postaje sve konzervativnija u pokušaju da se čvrsto uhvati za već stvorenu socijalnu državu, dok se tradicionalni konzervativci, to jest desnica, znatno menjaju i okreću prema neoliberalizmu podržavajući slobodno tržište i doprinoseći eroziji tradicije.

Posmatrajući tradicionalan ideološki spektar levica desnica, primećujemo da se ova dva politička pola susreću. Fukujama, doduše, nije predvideo da će epicentar novog sistema postati država-tržište, država koja je, sama po sebi, potpuno politički ogoljena.

Ako je pad komunizma doveo do istorijskog ukidanja razlika između levice i desnice, globalizacija im je zadala smrtonosan udarac. Pre svega, uspostavljen je nov odnos između radnika i industrije. Dok se kapital slobodno kreće, industrija ima koristi od outsourcinga i offshoringa, dok radna snaga na Zapadu ostaje tamo gde je. Čak je i u Evropskoj uniji jezik glavna prepreka u premeštanju kvalifikovane radne snage iz jedne zemlje u drugu. Klasni odnosi (i unutar samih klasa) radikalno su promenjeni.

"Činjenica je da transnacionalne kompanije mogu preseliti sve fabrike, ali ne i radnike, što predstavlja prepreku u aktivnostima sindikata u industrijskim zemljama."

Zbog toga su sindikati prisiljeni da podrže postojeće industrijske strukture, često žrtvujući svoje tradicionalne ciljeve. Na primer, britanski sindikati Amicus, TGWU i GMB vršili su pritisak na vlasti da bi sačuvali ogromne subvencije namenjene britanskoj vojnoj industriji čiji su proizvodi korišćeni za unutrašnju represiju i spoljašnju agresiju, kao što je rat u Iraku.

Pritisci globalizacije doveli su do novog raskola u našem društvu. S jedne strane, nekima tehnološki napredak i kosmopolitska razmena kultura stvarno odgovaraju (što je, doduše, relativno) ako su kvalifikovani za napredovanje u novoj ekonomiji.

S druge strane, oni koji su na društvenoj i ekonomskoj lestvici mnogo niže i koji se nisu specijalizovali i kvalifikovali za to osećaju da je ugrožen njihov načina života i rada.

 

Potraga za novim mitovima

 

Van tradicionalnog političkog modela levice i desnice, država-tržište mora da se pozabavi zdravim razumom i legitimitetom. Kako upravljati outsourcingom ako taj oblik aktivnosti doduše koristi domaćoj industriji, ali šteti radnoj snazi? Zašto ograničavati globalizaciju ako ona povoljno utiče na razvoj ekonomije?

Ko može reći daje zagađivanje prirodne sredine pod kontrolom ako mi već sada osećamo posledice klimatskih promena? Ovi problemi su neposredna posledica slabljenja države-nacije. Slaba država ne može odbrani ti svoje građane, zbog čega ne može računati na njihovu lojalnost. I to je suština problema legitimiteta. Građani glasaju za one koji nude bolje mogućnosti i uslove, koji bolje zadovoljavaju njihove lične potrebe. Personalizovanje politike je dovelo do uništavanja obrazaca tradicionalnog glasanja.

U tom kontekstu strah postaje delotvoran politički instrument političara za sticanje legitimiteta. Strah je iracionalan, lako je njime manipulisati, ali je pre svega zarazan. Moderna propagandna mašina pronašla je nove oblike komunikacije baratajući strašnim mitovima, legendama i slikama. Rušenje kula bliznakinja poslužilo je kao simbol. Posle 11. septembra, Bušovo pozivanje na krstaški rat ima za cilj da oživi stare mitološke predstave o Arapima kao krvožednim srednjovekovnim neprijateljima Zapada.

Islamski teroristi, takođe, svoje akcije pravdaju zastrašujućim, istorijskim mitovima. Abu Musa al Zarkavi i njegovi sledbenici nazivaju američke vojnike u Iraku "novim Mongolima". Na taj način prave paralelu između američke invazije i napada Mongola na Irak u trinaestom veku. Predstave o Mongolima koji pljačkaju kalifat u Bagdadu služe da se ponovo probude duboko ukorenjeni strahovi iračkog stanovništva. To je, zapravo, samo jedan oblik reciklaže istorije.

U odsustvu ideološkog dvojstva, politika se ponovo organizuje koristeći mitove iz kojih političari izvlače suštinske sastojke populizma. Da vidimo to na primeru Velike Britanije: Za socijaldemokratiju mnogo su važniji uslovi koji su doveli do desnog populizma. Grupe koje se raspadaju optužuju vlasti, ali i opoziciju.

Sklone su rasističkom i ksenofobičnom ponašanju. Mnogi pripadnici tih grupa su razočarani bivši socijaldemokrati ili otpadnici iz vladajućih partija.

Veliki opsenari vešto pakuju drevne mitove prilagođavajući ih sadašnjosti da bi popunili političku prazninu stvorenu posle raspada komunizma. Na taj način banalizuju politiku. Angažovanje slavnih ličnosti i buđenje starih predrasuda samo su dva aspekta ovog procesa. Konačno dejstvo takvih zabluda je često štetno za veći deo stanovništva, kao što se, uostalom, desilo u SAD. Poslednjih trideset godina republikanci su malo-pomalo koristili biblijske priče. Tako su uticali na najsiromašnije slojeve glasačkog tela da glasaju protiv sopstvenih ekonomskih interesa.

U novoj političkoj areni sve je hitnija potraga za moćnim mitovima koji se mogu lako reciklirati. Biračko telo je potrebno okupiti oko zajedničkog kulturnog, istorijskog i plemenskog nasleđa. Da bi mitovi bili delotvorni, ne smeju biti vezani za politiku, već ih treba što više približiti ljudima. Politički uspon Silvija Berluskonija, velikog manipulatora mitovima, pokazuje da je on čovek koji je nesumnjivo stvorio sam sebe, koristeći "tajne veze" u svetu politike. I ne samo to. Njegov uspon na Olimp italijanske politike svesno je orkestriran plemenskim kodeksima fudbalske igre; ona je mit oko koga se okuplja većina Italijana. Berluskoni je obnovio i približio mitsku simboliku igre koju Italijani toliko vole i ponudio je biračkom telu kao svoju novu političku formulu.

 

Berluskoni, Čavez i populizam države-tržišta

 

Italija je pravi primer populizma države-tržišta. Prva republika, kao i mnoge druge države-tržišta, zasniva se na političkom sukobu levice i desnice. Ove dve doktrine oličavaju suprotne političke koncepcije i imaju potpuno drugačije viđenje uloge države u privatnom vlasništvu i javne potrošnje u odnosu na privatnu.

U državi-tržištu taj nesklad nije potpuno nestao, već je samo razvodnjen glasovima neodlučnih birača.

Slabljenje razlika između levice i desnice pogađa i tradicionalne birače, usidrene u ideologiji, koji često na osnovu pojedinačnih pitanja odlučuju za koga će glasati, umesto da se opredeljuju za neki politički, društveni i ekonomski program.

Na primer, koaliciona partija levog centra, predvođena Romanom Prodijem, zbog jakog katoličkog uticaja 2006. godine izjašnjava se protiv abortusa i naučnih istraživanja na matičnim ćelijama, dok Forza Italia (Napred, Italijo) svojim pristalicama ostavlja mogućnost izbora.

Protivrečnost je očigledna: Silvio Berluskoni, u trenutku maltene opipljive političke neodlučnosti, gradi svoj populizam na fudbalskom tipu navijanja. Izigravajući tradicionalnog političara, on se uzda u plemenski instinkt zemlje koristeći fudbal kao temelj na kome će izgraditi svoj kredibilitet i privući glasove birača. Politička strategija ovog "viteza" je da iskoristi povezanost i privrženost fudbalske zajednice.

Berluskoni 1986. godine kupuje fudbalski klub Milan koji potom osvaja mnoge titule u zemlji i Evropi. Posle ulaska na političku scenu, 1994. godine, on vešto koristi večitu zahvalnost navijača Milana i privlači ih u svoje biračko telo. Naziv partije Forza Italia pozajmio je od fudbala. Forza Italia uzvikuju navijači dok bodre svoj nacionalni tim. On objedinjuje mnoge klubove navijača u zemlji pozivajući ih da uđu u njegovu partiju; članovi partije Forza Italia sebe nazivaju azzuri (plavi), baš kao igrači nacionalnog tima. Berluskonijeva retorika puna je fudbalskog žargona; njegov stil je kolokvijalan i direktan, kao da se obraća samo navijačima a ne svim biračima. Italijanima se taj novi stil dopada, blizak im je njegov način izražavanja.

Dok Milan osvaja titule, Berluskoni ubeđuje Italijane da će zemlju voditi baš kao fudbalski klub, Cavaliere, visoko državno odlikovanje (prim. prev.) hvaleći se, naravno, uspesima Milana. On domišljato koristi mitologiju fudbala u sticanju podrške glasača.

Uz svoju veliku medijsku snagu, podstiče osećanja ponosa zbog uspeha italijanskog kluba i pretvara ga u politički kapital. "Italija će biti velika zemlja - jer ima moćne fudbalske klubove", šalje predizbornu poruku. Ovaj neverovatni slogan veoma je uspešan i postaje važan mit. Posle pada Prve republike 1992. godine, zbog afere Mani pulite, Berluskoni teši Italijane fudbalskom politikom. Oni se najviše ponose fudbalom. Berluskoni im nudi mogućnost da se diče, što je svakako potrebno za lakše prevazilaženje kraha Prve republike, raspada levice i brojnih u aferi Mani pulite.

Plemenski duh, vladajući u fudbalu, nudi mitološke elemente neophodne za buđenje italijanskog sna o boljoj budućnosti. Mnogi su i dalje potpuno verni toj zabludi, previše uplašeni za priznanje da ih je nasamario veliki političkih opsenar našeg doba, ili da bi se upustili u avanturu van "fudbalskog terena", u mitsku partiju Forza Italia. Strah od nestabilnosti i snaga mitova glavni su razlog da na izborima 2006. godine 22 odsto birača glasa za Berluskonija. Njegova partija dobija najveću podršku birača.

Na drugoj strani sveta, u Venecueli, dešava se drugačija, takođe ogromna politička promena.

Slobodarska antiimperijalistička revolucija Uga Čaveza odvija se pod zastavom bolivarizma. Dok Simon Bolivar propoveda ljubav prema klasičnom liberalizmu i ekonomiji slobodnog tržišta, Čavez svoju revoluciju naziva Čiste ruke; tako je nazvana istraga korupcionaške afere početkom devedesetih godina. Akteri su otkriveni i kažnjeni. Obelodanjena je tesna veza politike i finansija.

Čavez koristi repere (muzičare) kao političko sredstvo, sa ciljem da privuče mlade iz ogromnih kartonskih naselja (barrios i ranchitos) na obroncima gradova u Karakasu, Venecuela.

Mi pozovemo repere iz najsiromašnijih kvartova - objašnjava Piki Figueroa, jedan od producenata Čavezove reperske politike - i predlažemo im da sviraju na ulici, na najopasnijim mestima, u kartonskim naseljima. Oni se dogovaraju sa vođama kvarta koje znaju od detinjstva (jer su tu rođeni i odrastali) i traže dan primirja kako bi organizovali zabavu i komšijama predstavili svoju produkciju. Za bezbednost brinu takozvani malandrosi. Tako bar jedan dan, umesto pucnjeva, ljudi iz kvarta, slušaju muziku.

U Čavezovoj Venecueli, rap, ska, salsa, antiimperijalistički populizam i politika ekstremne levice idu ruku pod ruku. Na ranču 23 de Enero, negde između Karakasa i Katije, nalazi se ogroman kartonski grad koji poput zmije obavija obronke zapadnog dela prestonice; oni koji podržavaju Čaveza žive zajedno sa tupamarosima, momcima sa kapuljačom, organizovanim u bande po uzoru na one iz Urugvaja. Muzika je mitska tačka na kojoj se Čavezov populizam suočava s instinktivnim, plemenskim mentalitetom svojih sunarodnika. U tom procesu, muzika postaje delotvoran politički i antiimperijalistički simbol.

Čavezova politička mitologija ima korene u venecuelanskoj muzičkoj tradiciji koja im znači isto kao Italijanima fudbal: nacionalnu kulturnu strast.

Samo u Karakasu ima stotine veoma popularnih muzičkih grupa. Neki lideri, poput Bambino dei Santos Negros, imaju ogroman broj sledbenika. "Ti momci su popularniji od Madone", tvrdi šesnaestogodišnji reper iz Karakasa. Oni muzikom gaje mit o političkom reperu Čavezu, krstašu u borbi protiv Buša, istinskom levičaru.

 

Lud život

 

Levi Čavezov populizam je, baš kao Berluskonijev, jednim delom stvarnost, a drugim opsena. Venecuela je drugi izvoznik nafte u SAD,  mada mnogi analitičari sumnjaju da će Čavezova politika dovesti do znatnog poboljšanja životnih uslova stanovništva. Kada sam 2002. godine bio u Karakasu - piše u Guardianu Denis Mekšejn, bivši ministar spoljnih poslova a sada stručnjak za Latinsku Ameriku - Hugo je izjavio da su mu dosadili sindikalci koji žele da upravljaju državnom naftnom kompanijom i da će "tačerizovati" radnu snagu. Radnici su zakazali štrajk i on ga je proglasio zaverom protiv njega lično; pronašao je "unutrašnjeg neprijatelja", kao što to čine mnogi drugi narodni lideri. Naravno da je on pobedio, a sindikalni lideri uhapšeni i sada Hugo vodi fantastične kapitalističke poslove sa svojim omiljenim neprijateljem, SAD. Ujutro ih psuje, a popodne zarađuje bogatstvo prodajući im naftu.

Pa, ipak, on uspeva da uteši mase svojom retorikom, da opet uzdigne ulogu venecuelanskog naroda. Na političkoj sceni staje između dva pola: "nas" protiv "njih" (gringosa).

U Venecueli - kao i u ostatku sveta - reperi su pravi revolucionari. Oni se zaista bore protiv establišmenta. Ali kada Čavez kritikuje globalizaciju američkih multinacionalnih kompanija, prisvajajući buntovničku poruku repera, ona postaje i deo njegovog establišmenta. Tako se muzički pravci rep i salsa neprimetno pretvaraju u instrument propagande vlasti. Čavezovi sledbenici se bore za osnivanje državnog aparata kadrog da osmisli lažne ideale bolivarske revolucije. Ovde je opet na delu "reciklaža" istorije. Izvan Venecuele, kultura bandi, repa i hip-hopa, vodi borbu protiv establišmenta i šalje poruke na krilima preporoda savremenog plemenskog načina mišljenja.

Umetnici hip-hopa i reperi pevaju La vida loca, sjajan umetnički vapaj mladih koji su izgubili vezu sa stvarnošću u svetu gde vladaju pravila ološ ekonomije i globalizacije. Odmetnuti od klasične politike na margine tradicionalnih društava, oni više ne prihvataju opsenarsku modernu politiku. To su pravi podrivači globalizacije. Za njih, kao i za one koji veruju u Berluskonijeve i Čavezove političke mitove, plemenski duh predstavlja udobnu društveno-političku i društveno-ekonomsku čauru koja ih štiti od opasnosti globalnog sela. Savremeni plemenski duh, kakav je gajio Mao, zapravo priprema Kinu na veliki prodor u ološ ekonomiji i globalizaciji.

 

 

 

 

 

Dakle, u globalnom selu se rađa nov model. Plemensko uređenje, klanovi, etničke i verske grupe kao moderna plemena, postaju društveno-ekonomska sredstva za odbranu od ološ ekonomije i globalizacije u određenom vremenskom trenutku.

 

 

 

 

U novoj političkoj areni sve je hitnija potraga za moćnim mitovima koji se mogu lako reciklirati. Biračko telo je potrebno okupiti oko zajedničkog kulturnog, istorijskog i plemenskog nasleđa. Da bi mitovi bili delotvorni, ne smeju biti vezani za politiku, već ih treba što više približiti ljudima.