Feljton

 

Slučaj Pukanić: Ubistvo sa potpisom države (22)

 

Krunski svedok kriminalnog dosijea

 

Koje su najmračnije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana đinđića? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi "Slučaj Pukanića - Ubojstvo sa potpisom države" autora Domagoja Margetića, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetić

 

 

Nakon što je Robert Matanić na ročištu pred županijskim sudom u Zagrebu, dana 3. februara 2010. godine priznao kako je pod pritiskom USKOK-a, SOA-e i policije, te na nagovor svojeg bivšeg advokata Zvonimira Zebeca, 22. decembra 2008. godine istražnoj sudiji Erni Dražančić dao lažni iskaz u pogledu svojih navodnih saznanja o ubistvu Ive Pukanića, USKOK se nalazi u ozbiljnoj opasnosti da i drugi iskaz, kriminalca kojem su dali status krunskog svedoka, Tomislava Marjanovića, sudsko veće pod predsedavanjem sudije Ivane Kršul izdvoji iz spisa kao nezakonit dokaz.

Izuzimanjem Marjanovićevih iskaza kao nezakonitog mogla se potpuno urušiti USKOK-ova verzija Pukanićevog ubistva, čega su bili svesni i Karamarko, i DORH, USKOK, ali i samo sudsko veće koje je odlučivalo o ovom predlogu obrane.

Advokati i pravni stručnjaci upoznati sa Slučajem Pukanić i okolnostima pod kojima je Marjanović dao svoj iskaz u aprilu 2009. godine, upozoravaju kako postoji realna mogućnost da je iskaz ovog krunskog svedoka, zapravo, nezakonit dokaz.

Osim toga, podeblji kriminalni dosje Tomislava Marjanovića, izgleda kao dovoljan motiv zbog kojega bi ovaj bio spreman u dogovoru s USKOK-om dati lažni iskaz u Slučaju Pukanić. Zašto su USKOK i Državno tužilaštvo prilikom davanja statusa krunskog svedoka Marjanoviću sakrili podatke o njegovom kriminalnom dosjeu i kaznenim delima zbog kojih su protiv njega u toku kazneni postupci pred hrvatskim sudovima.

 

Nezakoniti dokaz

 

Na činjenicu da se u slučaju iskaza krunskog svedoka Tomislava Marjanovića radi o nezakonitom dokazu upozorio je sudsko veće županijskog suda u Zagrebu, podneskom od 3. februara 2010. godine i advokat Slobodana đurovića željko žganjer, koji je posebnim podneskom,"Zahtevom za izdvajanje nezakonitih dokaza", zatražio od sudskog veća da Marjanovićev iskaz izdvoji iz sudskog spisa III K-US-66/09, u Slučaju Pukanić.

Tačnije ovim je podneskom predloženo da se iz spisa izdvoje: Rješenje veća županijskog suda u Zagrebu od 10. aprila 2009. godine poslovni broj IX II-Kv-US-29/09-2, Kio US-51/08 i zapisnik o saslušanju svedoka Tomislava Marjanovića od 10. aprila 2009. godine poslovni broj V Kio-US-51/08.

"Osporavanim rešenjem veća županijskog suda u Zagrebu prihvaćen je zahtev Glavnog državnog advokata Republike Hrvatske od 10. aprila 2009. godine br. OGR-36/09, da se kao krunski svedok ispita Tomislav Marjanović u ovom kaznenom postupku protiv Roberta Matanića i drugih zbog kaznenih dela iz članka 333. st. 4 i dr. KZ.

U obrazloženju rešenja se navodi, citiramo:

"... Uvidom u spis utvrđeno je da je protiv Tomislava Marjanovića PU zagrebačka, Odeljenja za organizovani kriminal od 10. aprila 2009. godine, broj 511-19-12/2-27/3_k-1175/08 podneo kaznenu prijavu zbog počinjenog kaznenog dela - udruživanja za počinjenje kaznenih dela iz čl. 333. st. 4. KZ.

Kako postoje okolnosti na temelju kojih se prema Kaznenom zakonu prema Tomislavu Marjanoviću, kao pripadniku zločinačke organizacije, kazna može ublažiti, te kako takođe postoji odnos između težine kaznenog dela koje je počinio i važnosti njegovog iskaza za otkrivanje i dokazivanje kaznenih dela i počinitelja zločinačke organizacije, a ne postoji ni jedna okolnost predviđena čl. 31. Zakona o USKOK-u zbog koje se Tomislav Marjanović ne bi mogao ispitati kao svedok, to je zahtev Glavnog državnog tužioca RH za donošenje rešenja o ispitivanju Tomislava Marjanovića kao svedoka u ovom kaznenom postupku treba prihvatiti, te odgovarajuće čl. 34. st. 1. Zakona o USKOK-u odlučiti kao u izreci ovog rešenja".

Odmah nakon donošenja ovog rešenja ispitan je u svojstvu svedoka Tomislav Marjanović i njegov iskaz je unet u osporavani raspravni zapisnik.

Branilac VI optuženog đurovića smatra da je veće bilo dužno precizno i određeno navesti i detaljno obrazložiti "... okolnosti na temelju kojih se prema Kaznenom zakonu prema Tomislavu Marjanoviću, kao pripadniku zločinačke organizacije, kazna može ublažiti ...".

Međutim, veće to nije učinilo već je, naprotiv, u osporavanom rešenju ponudilo samo puku konstataciju, koja u osnovi nije ništa drugo nego običan prepis zakonskog teksta zoč. 1. st. 1. čl. 29. ZUSKOK-a. Nema, dakle, razloga o odlučnim činjenicama za primenu odredaba ZUSKOK-a o ispitivanju (krunskog) svedoka, radi čega je osporavano rešenje nejasno i nerazumljivo pa ga, objektivno, nije moguće ni razmatrati.

Stajalište advokata optuženog đurovića kako samo valjano obrazložena ocena okolnosti temeljem kojih se neka osoba može po zakonu osloboditi od kazne ili joj se kazna može ublažiti, a da bi uz postojanje ostalih kumulativno propisanih uvslova u ZUSKOK-u mogla biti ispitana i tretirana kao (krunski) svedok, može predstavljati jemstvo da će se korišćenjem tog iskaza u celokupnom postupku potpuno i pravilno ostvariti sadržaj prava na pošteno suđenje.

Protivno paušalnom, ničim obrazloženom i pogrešnom stajalištu veća, branilac okrivljenog smatra da na strani Tomislava Marjanovića, prijavljenog zbog kaznenog dela iz čl. 333. st. 4. KZ-a, ne postoje po Kaznenom zakonu okolnosti temeljem kojih se može osloboditi od kazne ili mu se kazna može ublažiti", navodi advokat željko žganjer u svom podnesku.

Iz odredbe članka 333. stavka 5. Kaznenog zakona jasno proizlazi kako Marjanović nije mogao legalno dobiti status krunskog svedoka.

 

Pripadnik klana

 

Zanimljivo je, pak, da su gotovo svi mediji prećutali činjenicu kako se u podnesku obrane Slobodana đurovića od 3.februara 2010. godine vrlo jasno argumentuju razlozi zbog kojih proizlazi kako je USKOK Tomislavu Marjanoviću potpuno protivzakonito osigurao status krunskog svedoka.

Naime, kako to opisuje žganjer u svom podnesku, iz odredbe članka 333., stavka 5. Kaznenog zakona jasno proizlazi kako Marjanović nije mogao legalno dobiti status krunskog svedoka.

"član 333. st. 5. KZ propisuje, citiramo:

"član grupe ili zločinačke organizacije koji otkrije grupu ili zločinačku organizaciju pre nego što je u njenom sastavu ili za nju počinio neko kazneno delo oslobodi će se kazne".

Ne ulazeći u ovom času, po mišljenju obrane okr. đurovića, u ocenu neuverljivosti i neistinitosti iskaza svedoka Marjanovića, jer to nije predmet ovog zahteva, očigledno je da on kao član nije otkrio zločinačku organizaciju pre nego što je ta organizacija počinila predmetno kazneno delo.

O navodnom organizovanju, dogovaranju, planiranju i ulozi pojedinih članova te organizacije u činjenju kaznenog dela, svedok Marjanović je iskazivao tek 10. aprila 2009. godine, dakle pet i po meseci nakon što su navodno članovi te organizacije počinili kazneno delo teškog ubistva na štetu I. Pukanića i N. Franjića (23. oktobra 2008. godine).

Stoga svedok Marjanović u smislu napred citirane odredbe Kaznenog zakona ne može biti oslobođen od kazne", objašnjava žganjer detaljno u svom podnesku razloge zbog kojih nisu ispunjeni svi potrebni zakonski uslovi prema kojima je USKOK nezakonito Marjanoviću dodelio status krunskog svedoka.

U nastavku podneska đurovićeva odbrana detaljno opisuje ostale bitne zakonske prepreke za dodelu statusa krunskog svedoka Tomislavu Marjanoviću, koje je argumente na kraju sudsko veće pod predsedanjem sudije Ivane Kršul ipak odbacilo.

"Kada bi stav Glavnog državnog tužioca RH o tome da su saznanja Tomislava Marjanovića "neposredna i verodostojna" dosta bio tačan, o čemu naravno jedino sud a ne državni advokat, može dati konačnu ocenu u provedenom postupku, imajući u vidu razloge koji će biti nastavno u ovom zahtevu navedeni i obrazloženi, to sigurno ne bi mogle biti okolnosti za (sudsko) ublažavanje kazne.

Prema sadržaju kaznene prijave i iskazu svedoka Tomislava Marjanovića, proizlazilo bi da je Marjanović bio pripadnik zločinačke organizacije koji se povezao u zajedničko delovanje s ostalim okrivljenim u ovom postupku i drugim za sada neutvrđenim osobama u nameri činjenja kaznenog dela teškog ubistva na štetu Ive Pukanića, da je postupajući po uputama Roberta Matanića zajedno s ostalim okrivljenima u vozilu pratio i nadzirao Pukanića, utvrđivao na taj način njegovo kretanje i navike u javnosti radi odabiranja najpouzdanijeg mesta, vremena i načina ubistva i učestvovanjima na sastancima na kojima se razrađivao, planirao i utvrdio sam način likvidacije za što mu je Robert Matanić obećao nagradu od 500.000 evra.

Već samo pripadanje zločinačkoj organizaciji koja je, kako se tvrdi u ovoj fazi postupka, koristeći eksplozivnu napravu veće razorne moći počinila jedno smišljeno, hladnokrvno i okrutno ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića, pri čemu je izazvana konkretna opasnost po život i telo i ostalih građana, jer su se sticajem okolnosti nalazili u blizini same eksplozije, odmah ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost ublažavanja kazne.

Nadalje, prema podacima iz prijavnog materijala i sadržaju iskaza, očito je da je Tomislav Marjanović znao za pripremanje kaznenog dela teškog ubistva i da to nije prijavio nadležnim državnim telima. Ako su njegova saznanja, kao što tvrdi Glavni državni tužilac RH "neposredna i verodostojna", onda je počinio kazneno delo neprijavljivanja pripremanja kaznenog dela iz čl. 299. st. 2. u vezi st. 1. KZ.

Svoja "neposredna i verodostojna" saznanja o predmetnom kaznenom delu teškog ubistva Tomislav Marjanović je, kao što je napred kazano, izneo gotovo pet i po meseci nakon izvršenja dela, kada su već u odnosu na neke okrivljene pribavljena obaveštenja i dokazi iz kojih, bar za sada, proizlazi postojanje osnovane sumnje da su počinili to delo.

Premda je, kao što tvrdi, unapred znao ko će i kako počiniti ovo teško kazneno delo, svojim znatno zakasnelim iskazom Marjanović nije omogućio ili znatno olakšao otkrivanje dela i izvršitelja. Stoga je Tomislav Marjanović počinio i kazneno delo neprijavljivanja počinjenog kaznenog dela iz čl. 300. st. 1. KZ", stoji u podnesku đurovićeve obrane županijskom sudu u Zagrebu od 3. februara 2010. godine.

 

Krivična dela

 

Kriminalni dosje Tomislava Marjanovića, zapravo, dokazuje kako se radi o vrlo iskusnom i profiliranom kriminalcu, osobi koja se tereti za više kaznenih dela i protiv kojeg se vodi više kaznenih postupaka za teška kaznena dela, te kojega bi na osnovu toga mogle čekati višegodišnja zatvorska kazna.

Logičnim se nameće zaključak, nije li Marjanović pristao USKOK-u dati lažni iskaz isključivo kako bi izbegao kaznenu odgovornost za brojna kaznena dela koja je počinio. Upravo kriminalni dosje ovog USKOK-ovog krunskog svedoka u Slučaju Pukanić, odbrana Slobodana đurovića naglašava kao bitan razlog zbog kojeg Marjanoviću nije smeo biti dodeljen status krunskog svedoka.

"Pored toga, Tomislav Marjanović je kriminalno profilirana osoba čiji dosadašnji život nije uopšte bio usklađen sa zakonom.

Branilac opt. đurovića raspolaže saznanjem da je Marjanoviću rešenjem Opštinskog suda u Zagrebu od 15. maja 2001. godine posl. br. KM-4/2001 izrečena vaspitna mera pojačane brige i nadzora zbog tri počinjena kaznena dela krađe iz čl. 216. st. 1. KZ. Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Zagrebu od 8. juna 2003. godine posl.br. XXVIII-KMP-180/2003 proglašen je krivim zbog kaznenog dela teške krađe iz čl. 217. st. 1. u vezi čl. 216. st. 1. KZ. Izrečena mu je uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci na rok kušnje od dve godine.

Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Zadru od 4. marta 2004. godine posl.br. K-46/04 proglašen je krivim zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz čl. 274. st. 1. KZ i falsifikovanja isprave iz čl. 331. st. 2. i 1. KZ. Osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jedan mesec zatvora. Kaznu je izdržao.

Nepravnosnažnom presudom Opštinskog kaznenog suda u Zagrebu od 28. oktobra 2008. godine posl.br. III KO-3602/2004-63 proglašen je krivim zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz čl. 274. st.1. KZ i falsifikovanja isprave iz čl. 331. st. 2. i 1. KZ. Osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvie godine i šest meseci.

Pored toga, protiv Tomislava Marjanovića pred Opštinskom sudom u Gospiću vode se dva postupka i to jedan pod posl.br. K-32/03-98 zbog kaznenih dela teške krađe iz čl. 217. st. 1. toč. 1. u vezi čl. 216. st. 1. KZ, a drugi pod posl.br. K-135/04-20 zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz čl. 274. st. 1. KZ.

U toku su takođe i postupci i to pred Opštinskim kaznenim sudom u Zagrebu pod posl.br. KO-2205/05 zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz čl. 274. st. 1. KZ i falsifikovanja isprava iz čl. 311. st. 2. i 1. KZ, te pred županijskim sudom u Zagrebu pod posl.br. K-253/07 zbog kaznenog dela poticanja na ubistvo iz čl. 90. u vezi čl. 33 KZ.

Već su podaci iz kriminalističke evidencije IS MUP-a RH, vidljivi iz službene zabeleške PU zagrebačke, Sektora kriminalističke policije, Odeljenja organizovanog kriminala od 10. april 2009. godine, pripojene uz posebno izvštaja označene uprave od 10. aprila 2009. godine br. 511-19-12/2-27/3-K-1175/08, sadržavali podatke o prijavama protiv Marjanovića zbog izvršenja "ukupno 62 kaznena dela" pobliže navedena u samoj zabelešci.

Glavni državni tužilac RH u zahtevu kao i veće županijskog suda u Zagrebu u osporenom rešenju, nisu očito našli potrebnim razmatrati i proveravati te podatke iz prijavnog materijala, radi ocene "postojanja olakšavajućih okolnosti na temelju kojih se kazna može ublažiti", kao jedan od zakonskih uslova propisanih u čl. 29. st. 1. ZUSKOK-a za ispitivanje Tomislava Marjanovića u svojstvu krunskog svedoka u ovom postupku.

Zato je branilac VI optuženog đurovića smatra da se zbog nepostojanja zakonskih uslova - olakšavajućih okolnosti na temelju kojih bi mu se kazna mogla ublažiti, Tomislav Marjanović nije mogao ispitati kao kurnski svedok i da su postupanjem Glavnog državnog tužioca RH i veća županijskog suda u Zagrebu povređene odredbe čl. 9. st. 2. ZKP, konkretno odredba čl. 176. ZKP i čl. 29. st. 1. toč. 1. ZUSKOK", zaključuje žganjer u svojem zahtevu za izdvajanje nezakonitog rešenja i iskaza Tomislava Marjanovića iz spisa Slučaja Pukanić.

Prema nepotvrđenim informacijama, istražni spis županijskog suda u Zagrebu, istrage protiv Matanića i drugih zbog ubistva Ive Pukanića i Nikole Franjića, mogao bi sadržavati ključni dokaz komunikacije Roberta Matanića sa predstavnicima SOA-e i Ministarstva unutarnjih poslova, nekoliko dana pre hapšenja.

 Kako sam doznao od izvora bliskog istrazi, u jednom od mobilnih telefona koje je u trenutku hapšenja koristio Robert Matanić, bio je upisan i memorisan broj mobilnog telefona označen kao "drot Brkić", a za kojega upućeni tvrde kako nije isključeno da se radi upravo o Milijanu Brkiću, nekadašnjem visokopozicioniranom pripadniku SOA-e, te danas funkcioneru Ministarstva unutarašnjih poslova.

Tokom davanja iskaza pred županijskim sudom u Zagrebu, dana 3. februara 2010. godine, Matanić je opisao svoju komunikaciju s predstavnicima MUP-a i SOA-e tokom nedelje pre hapšenja, te je izjavio kako je u tom vremenu "dogovarao sastanke s predstavnicima MUP-a i SOA-e".

Prema tvrdnjama mojeg izvora, jedini konkretan trag takve moguće komunikacije Matanića s predstavnicima MUP-a i SOA-e krije se upravo u činjenici da je u jednom od Matanićevih mobilnih telefona pronađen broj mobilnog telefona spremljen pod oznakom "drot Brkić", a što bi između ostalih moglo označavati i Milijana Brkića.

Tu informaciju moji izvori iz Sigurnosno obaveštajne agencije, ipak, nisu mogli potvrditi, iako tvrde kako nije isključeno da se radi upravo o Brkićevom broju mobilnog.

Međutim, moji sagovornici iz SOA-e potvrdili su mi svoju raniju izjavu kako je upravo Milijan Brkić jedina osoba koju bi Karamarko i Buljević zadužili za komunikaciju s Matanićem, nakon što se ovaj obratio SOA-i i MUP-u, tačnije moji sagovornici iz SOA-e pretpostavljaju kako je ovom operacijom rukovodio lično Milijan Brkić, te kako je upravo Brkić taj koji je u ime SOA-e i MUP-a, odnosno lično Tomislava Karamarka, komunicirao s Robertom Matanićem.

                                                                                                                                    

                                               Nastaviće se