Preko pune linije

 

Samo u srpskom pravosuđu i mrtvi vaskrsavaju kao krivci

 

Dinamika kretanja

 

Bez obzira što materijalni dokazi, nalazi veštaka, izjave svedoka i zdrav razum govore jedno, slobodno sudijsko uverenje, podložno novčanim argumentima, u Srbiji može da utvrdi nešto sasvim drugo. Postupak u vezi jedne saobraćajne nesreće  u Sremčici upravo ovo dokazuje, jer sud označava kao krivca žrtvu koja ne može da se brani.

 

Milan Glamočanin

    

U beogradskom naselju Sremčica oko 2,05 časova ujutro 6. jula 2011. dogodila se teška saobraćajna nesreća od čijih posledica je ubrzo preminuo dvadesetogodišnji Miloš Sandić. Sa njim su u kolima u kritičnom trenutku bili Marijana Ilić i Nebojša Kepčija. Do danas nema sudskog epiloga i odgovora na pitanje: ko je te noći sedeo za volanom i skrivio ovu tešku nesreću. Svi dokazi govore u prilog tome da je vozač bio Kepčija, ali srpsko pravosuđe nije vezano činjenicama. Problem u vezi identifikovanja vozača predstavlja činjenica da je Kepčija zateknut izvan automobila.

  Iz službene beleške broj KU-11820/11 sastavljene 6. jula 2011. od strane mlađeg policijskog narednika prve klase Miljana Mijačića proizilazi da je Marijana neposredno posle nesreće označila Kepčiju kao vozača. Na glavnom pretresu u predmetu K.545/13 održanom 4. decembra 2013. Mijačić je izričit u svojoj tvrdnji da je prilikom davanja izjave Marijana Ilić bila potpuno svesna i pribrana i da je nedvosmisleno ukazala na Kepčiju kao vozača, zbog čega se odustalo od uzimanja otisaka prstiju i DNK uzoraka sa volana.

  Svedok Ivan Ilić, koji je među prvima došao na mesto nesreće, u svojoj izjavi datoj 3. decembra 2013. u pomenutom predmetu tvrdi: „Vezano za ovu devojku koju smo izvadili iz kola, sećam se da se ona skroz normalno ponašala. Tražila je cigaretu da zapali i izdiktirala nam je telefon neke rođake da je pozovemo da dođe."

  Nasuprot ovome Marijana će u kasnijem sudskom postupku tvrditi da se ne seća ko je vozio, već da je prilikom davanja izjave konfuzno pretpostavljala da je Kepčija vozač, jer se radilo o njegovom automobilu.

  Svedok Darko Marković je uspeo je da razgovara sa tada još uvek živim Milošem Sandićem, koji mu je rekao da je auto vozio Kepčija. Darkovu izjavu su na sudu potvrdili i neki drugi svedoci rečima da im je on još dok su čekali na kola hitne pomoći i policiju prepričao razgovor sa Milošem.

  Svedoci su bili saglasni i u pogledu položaja tela nesrećnog Miloša: on se posle nesreće nalazio u nesvesti, gornji deo tela mu je bio negde u predelu sedišta vozača, dok su mu noge bile prema sedištu suvozača. S obzirom da se auto nalazio na levom boku (vozačevoj strani), to je logično da je telo padalo sa mesta suvozača na mesto vozača, a ne obrnuto.   

  Medicinsko veštačenje je 22. maja 2012. izvršio specijalista sudske medicine dr Branimir Aleksandrić, a u kome se navodi: „Sve navedene povrede... su mogle da nastanu kada je Miloš Sandić povređen u konkretnoj saobraćajnoj nezgodi na mestu suvozača..." Na glavnom pretresu 1. aprila 2013. dr Aleksandrić izjavljuje da u celosti ostaje pri svom pisanom izveštaju. U saobraćajno-tehničkom veštačenju Instituta „Kirilo Savić", koje je potpisao i dipl. inž. Kosta Grubor, stoji da je vozilom upravljao Nebojša Kepčija.

  Međutim, u zajedničkom saobraćajno-medicinskom veštačenju izvršenom 23. maja 2013. dr Aleksandrić i Grubor, praktično na osnovu istih činjenica, daju potpuno suprotno mišljenje da je nesreću skrivio Miloš Sandić, jer je on bio vozač?! Ni zamenik Višeg javnog tužioca Tatjana Sekulić, kao ni sudija Višeg suda u Beogradu Vera Vukotić uopšte ne reaguju na ovu nelogičnost, niti od veštaka traže detaljno objašnjenje. Na osnovu pomenutog veštačenja zamenik VJT odustaje od daljeg krivičnog gonjenja, pa sudija Vukotićka obustavlja krivični postupak uz neverovatnu konstataciju kako su veštaci do zaključka došli "na osnovu dinamike kretanja osoba u vozilu"?! Predstavnik porodice oštećenog Aleksandar Sandić, međutim, nastavlja krivično gonjenje, pa predmet dolazi u ruke sudije Višeg suda u Beogradu Raše Jankovića, poznatog po tome što pritvor određuje i samo kada proceni da okrivljeni ne poštuje „evropske civilazicjske vrednosti", ma šta to trebalo da znači.

  Ono što je prethodno veće trebalo da utvrdi, a što se pokazalo u nastavku postupka, ostavlja publiku bez daha. Očigledno su veštaci Aleksandrić i Grubor pisali šta im je palo na pamet, ili šta im je neko diktirao.

  Tako Grubor 25. februara 2014. pred sudom izjavljuje, povodom činjenice da je u pomenutom zajedničkom veštačenju netačno napisano da je auto završio na krovu (tačno je da se prevrnuo na bok), kako je glavni veštak bio Milan Dedović?! Veštak koji nikada nije sudski saslušan, jer do februara ove godine nije ni bilo poznato da je zapravo on davao nalaz i mišljenje, na osnovu netačnih konstrukcija dolazi do pogrešnog zaključka koji sud i tužilaštvo bez komentara prihvataju.

  Sa druge strane, stalni sudski veštaci mr Milivoje Đurković, diplomirani inženjer saobraćaja, i prof. dr Slobodan Savić, specijalista sudske medicine, u svojim odvojenim veštačenjima urađenim 25. februara 2014. i dostavljenim Višem sudu, dolaze do jasnog zaključka kako je vozač, pa samim tim i krivac za nesreću, bio Nebojša Kepčija.

  Porodica poginulog Miloša Sandića i dalje se bori da dokaže istinu, ali to u Srbiji sa ovakvim pravosuđem izgleda nemoguće.