Kako je danas vlasnicima vlasti u porobljenom Zrenjaninu lako „gaziti" armiju sugrađana, male bezlične ljude, „prolupale" od nazadnjaštva i straha od narastajuće nemaštine. Nakon „osvajanja" gradske kase, sve je podređeno klasičnom iživljavanju interesne grupe u foteljama. Prošlonedeljno usvajanje budžeta kojim se gradskim gazdama i gazdaricama najavljuje „razvaljivanje" od narodnih para, nastavak je „idile" između ovdašnjih, nazovi pozicionih funkcionera i, nazovi opozicionih
Zoltan Horvat
Foteljaška pozicija (SNS), „pijana" od apsolutnog raspolaganja gradom, „neguje" parama i ponekom privilegijom nekolicinu izvikanih opozicionara, čime se nastavlja reprizna repriza razvijanja nerazvijenosti srednjeg Banata. Goran Knežević i Mirko Krlić su u republičkim poslaničkim klupama, već viđeno, na udobnim pokrajinskim stolicama sede neki novi karijeristi i karijeristkinje iz redova vrhunskih „uvlakača" pomenutoj dvojici, bivši portir i čuvarbanaka je predsednik skupštine, sedamnaest novih ubogih nazadnjaka, preko nepotrebnih, zaposleno je pre nekoliko dana u gradskoj upravi...Kud ćeš lepše, pred najlepšu „operaciju": budžetsko pelješenje gradske kase.
Ovogodišnje, nikad veće budžetsko „brdo" para, kažu skromno razvojno (apsolutno tačno, razvija se nerazvijenost), nije lako dešifrovati. Jer, milijarde su ispisane u šiframa, pa ni samim odbornicima, sem usvajanja svih tačaka dnevnog reda blentavim dizanjem ruku bez diskusije, ništa nije jasno. Naravno, niko ih ništa ni ne pita, jer se za dvadesetak hiljada dinara mesečne odborničke apanaže, od njih traži samo „overa" uživancije vlasnika vlasti. Sve je podređeno ugodnosti foteljaša. Sa prošlogodišnjih 7 miliona, putni troškovi gradske uprave „narasli" su na 25 miliona dinara! Najava raskošnih putešestvija isključivo zrenjaninskih funkcionera po belom svetu je u skladu sa „mažnjavanjem" prošle godine nepotrošenih 17.436.580 dinara iz fonda za dečiju i socijalnu zaštitu. Deco i socijala, marš, vreme je da zrenjaninske guzonje prošetaju narodnim parama Kanom, Ibicom, Minhenom...Ove godine za fond dečije i socijalne zaštite predviđeno je 167.994.580 dinara, čime se stvaraju neophodni uslovi da se od dece i socijale na rubu očaja mazne, mnogo, mnogo više.
Ima li sredstava za kapitalna ulaganja? Nema, ako izuzmemo dugoročno zamazivanje očiju sugrađana„redovnim" izdvajanjem za virtuelno, poput predviđena 52 miliona za obilaznicu i još toliko za biciklističku stazu Zrenjanin - Temišvar. Našlo se i 5 miliona dinara za Aqua park, koji postoji samo u mašti novog - starog gradonačelnika Čedomira Janjića. Ne pada mu na pamet da ode u nekadašnji gigant Radijator i priupita izbezumljene radnike zašto rade bez plate kod privatnika iz Beograda. Čovek jednostavno nema vremena, ima važnija posla, sanja vodene parkove leti, a bob staze zimi. Najveći zrenjaninski sanjar najavljuje i novi pohod Cece na Zrenjanin, što bi, u cilju uterivanja šunda u bivši centar kulture Vojvodine, isteralo iz gradske kase „samo" 35 hiljada evra.
Radosni „hobiji" na teret budžeta ne isključuju ni konjičke klubove gde gradski stranački čelnici vežbama konja sa ljudima pokazuju da je možda vrednije ulagati u plemenite životinje. Nekako je po njih ružno i opterećujuće kada ih pitate, otkud stavka od 5.585.276.793 dinara ukupnih rashoda za otplatu budžetskih dugova. Kojih konkretno, to nit' piše u budžetskom izveštaju, niti smeju da saopšte sugrađanima. Da nisu dugovi prethodne demokratske vlasti koja je za aktuelne gradske foteljaše za sve kriva, priupitasmo, rekoše nisu, i tačka. Nema rasprave, svi ćute, a 5,5 milijardi, na rate, decenijama će otplaćivati blentavi Zrenjaninci.
Privilegije privilegovanih su važan „šaraf" u radu gradske uprave. Tako je i sa službenim automobilima, od kojih je jedan posebno 24 časa na dan i noć prirastao za srce Mirku Krliću, večitom republičkom poslaniku, pa ga ne da nikome. Istina, dobio je pismeno odobrenje da službeni automobil koristi samo za putovanja na skupštinska zasedanja, al, kad se omili, ne pušta se. Već godinama službeni automobil je u njegovom „vlasništvu", gradski oci vole ovog večitog funkcionera, dirnuti su njegovom danonoćnom potrebom da lično brine o vozilu. Na stranu što sa gradske blagajne redovno podiže i bonove za gorivo, čime se kompletiraju razvojni putevi mnogih ovdašnjih likova opevanih u popularnom „Razvojnom putu Bore Šnajdera".
Za „objektivno" informisanje o zrenjaninskim „šnajderima", ovogodišnji budžet za početak, predviđa 20 miliona dinara. Lepa „parica" za kojom u redu redom „šene" privatni mediji, RTV Santos, KTV, I Love Zrenjanin, regionalni list Zrenjanin koji je najčitaniji jer se gradskom naredbom svim zaposlenima u javnim preduzećima i ustanovama kupuje po primerak, dopisništva dnevnih listova koja se „satiru" od veličanja ovdašnjih obećavača obećanja...Posebno su efektne aktuelne izjave gradskih otaca, vrhunskih stranačkih prevrtača, gde se recimo kaže: SNS nije jul, ali je cool, to je stranka stabilnosti i sreće, dok je samo pre godinu - dve taj isti izjavljivao: ...bo ih ko ih doveo 'vako nesposobne.
Šarenilu lepote budžetske zajebancije sa sugrađanima nema kraja. Koliko je koštala nazovi vojna parada u centru Zrenjanina sa dva aviona, dva helikoptera i 30 godina starom gvožđurijom od naoružanja, vojna je tajna nedostupna građanima. Tako je na tenderu za jedan od vojno-paradnih „poslića", učesnik tendera ponudio usluge u iznosu od 1,2 miliona dinara. Gradski oci, naviknuti na lične nemerljive doprinose „uspehu" sopstvenih džepova svega čega se dohvate, zahvalili se zainteresovanom tenderašu, i u cilju štednje, isti posao „odradili" za samo pet puta veći iznos, za 6 miliona dinara iz gradske kase. Šta reći, a ne zaplakati nad tužnom sudbinom Zrenjanina pod nazadnjačkom „čizmom". Ovdašnja bivša demokratska DS - LSV vlast je za ove današnje „raspikuće", dečiji vrtić.
Ništa nije prepušteno slučaju ni u sportu. Sem 177.415.000 dinara namenjenih gradskom Sportskom savezu, na raspolaganju je i dodatnih 60 miliona dinara za klubove. Neutaživa glad i žeđ za narodnim parama, naprosto tera funkcionere da se lično angažuju i usmeravaju lovu u klubove koje lično vode. Konjički sport Željka Malušića i ovdašnje Apoteke (?!?) je, pomenusmo, u silnom zamahu, Nenad Karapandža - Džeger, visoki SNS funkcioner, kao predsednik FK Radnički samom sebi je nametnuo obavezu da „upumpava" milione u lični hobi na gradskom stadionu „ubijenog" FK Proletera. Može li neko zaustaviti ovakve nezapamćene odlive iz gradske kase? Regionalni Isus, po kumovsko - sportskoj liniji čelnik grada u „ubistvenom" vremenu toliko toga u Zrenjaninu, ima reči ko iz knjige Laze Lazarevića: Sve će to narod pozlatiti, gleda i ćuti, a ćutanje je zlato.
Šlag na torti afirmacije ovdašnjih funkcionera je i specijalna nagrada Biznis partner gradu Zrenjanin za Najbolju lokalnu samoupravu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope koju dodeljuje Mass Media International. „Poslovnu izuzetnost" grada su, kako se navodi u obrazloženju, „prepoznali poslovni partneri kao rezultat nezavisnih istraživanja". Ako Zrenjanin sa ovima i ovakvima na čelu dobija „prestižne" nagrade, to može da znači samo jedno: vredi do osiromašenja poslednjeg Zrenjaninca boriti se za lokalnu vlast, jer, ima još dosta toga da se privatno „muze" i lično bogati baveći se politikanstvom. Sudar paralelnih svetova: grad i građani u kolapsu nasuprot „uspešnih" funkcionera koji uzdižu siromaštvo na pijedestal, toga nema u Tunguziji, ima samo u Dembeliji (čitaj: Srbiji prepunoj funkcionera).
Rekordi u Zrenjaninu su da se ruše, novim. Pretprošle subote u Zrenjaninu je bilo rekordnih 16 sahrana, sa još 25 istog dana u selima opštine, ukupno 41, rekord je nad rekordima. Do sada. Da bi bio srušen, potrebno je da „uspešni" vlasnici vlasti veličaju privilegovane zaposlene sa 200 evra plate, penzionere sa lekovima na komad, još skuplje parkinge, svakodnevna poskupljenja osnovnih životnih namirnica...Ima i nestašica, recimo jeftinih mrtvačkih sanduka. Rođaci su primorani da za ispraćaj najmilijih kupuju skupu robu, a, kako nalaže i red, oglašavanje u čituljama košta (cela strana) od 25 do 40 hiljada dinara u listu Zrenjanin. Pa ti sad umri, ako smeš da praviš ovakav trošak svojim najmilijima.
Ne nedostaje ni šarenilo političkih saveza i koalicija opštinskih vlasti u srednjem Banatu. Uvek iste interesne grupe, bez obzira na trenutne stranačke knjižice večitih funkcionera.
U Žitištu, caruje funkcionerski tim koji ne živi u opštini kojom caruje, u Novoj Crnji se nazadnjaštvo ponovo „povampirilo" savezom ljudi koji se međusobno očima ne mogu videti, u Sečnju sve je isto, Karasi, stranke menja „čisto"...Građani bleje, i tiskaju se pred vratima svojih lokalnih političkih „idola" za pravo na bilo kakav posao i puko preživljavanje od plate. Istovremeno, doktor nauka prodaje jaja na pijaci, dama sa perfektnim znanjem pet stranih jezika radi na benzinskoj pumpi...
Zrenjaninska deca, ko devojčice. Vole starije čike, sa kojima se za 500 dinara dnevno druže u raznim pozama. Najizvikanije razredne starešine vode razrede u kojima se deca ovdašnjih funkcionera dovoze do škole službenim automobilima, petica ko „šaše", elit klasa zarana zauzima počasna mesta. Ima li u svemu ovome dobrih pouka? Valjda ima, imajući u vidu jednog ovdašnjeg glumca koji je nedavno, iz zdravstvenih razloga, otkazao predstavu. Pet minuta pre početka predstave, javljeno mu je da su prodate dve karte. Pa se, od tuge,„naprasno razboleo".
Istovremeno, neka Ajfonka, bila specijalna gošća u ovdašnjem popularnom svratištu mladih. Kažu da je masa mladog sveta nagrnula da vidi svog rijaliti idola. Da li smemo saopštiti da su dva magistra u sredu 8. juna „skinuta" sa liste Tržišta rada u Zrenjaninu. Najzad su pronašli uhlebljenje. Zvali ih da odmah zasnuju radni odnos. U Švajcarskoj.