Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (162)

U raljama šefova mafije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Rekonstrukcija Palate pravde počela je 5. septembra 2016. godine

''Rekonstrukcijom i adaptacijom sedmospratnice u Savskoj ulici biće omogućeno da većina sudija ima svoje sudnice i da se suđenja zakazuju u kraćim rokovima'' - saopštila je tada ministarka pravde Nela Kuburović.

Sudovi i tužilaštva koji su iseljeni iz beogradske Palate pravde počeli su sa redovnim radom na novim adresama.

Tokom leta u planiranim rokovima završena je selidba svih sudova i tužilaštava koji su bili smešteni u Palati pravde u Savskoj ulici.

U zgrade u Katanićevoj 15 preseljeni su Viši sud i Više javno tužilaštvo u Beogradu, zatim Drugi osnovni sud i parnično i krivično odleljenje i Drugo osnovno javno tužilaštvo, kao i Apelaciono javno tužilaštvo.

Krivično odeljenje Prvog osnovnog suda i Prvo osnovno javno tužilaštvo smešteni su u nekadašnjoj zdradi SIV-dva, na adresi Bulevar Zorana Đinđića 104, a krivično odeljenje Trećeg osnovnog suda i Treće osnovno javno tužilaštvo preseljeni su u zgradu kod kolega iz Parničnog odeljenja tog suda na adresi Bulevar Mihajla Pupina 16.

Ministarka Kuburović je ukazala da je poboljšanje uslova rada i smeštajnih kapaciteta za beogradske pravosudne organe, imajući u vidu da oni imaju u radu više od 60 odsto svih sudskih predmeta u državi, jedan od prioriteta Ministarstva pravde.

To reče i uteče.

Rekonstrukciju zgrade u Katanićevoj, zgrade u kojoj je smešten Prvi osnovni sud u Beogradu, parnično odeljenje, zgradu u koju je useljen Prekršajni sud u Beogradu u Ustaničkoj ulici i zgradu Višeg suda u Timočkoj ulici 15 renoviralo je isto preduzeće, sa različitim podizvođačima. Uvek su probijani rokovi završteka radova. Naravno, cena je bila daleko više od ugovorene, zbog ''naknadnih radova''.

Ministarka Kuburović je prvo rekla da će otvaranje rekonstruisane Palate Pravde biti krajem 2017. godine, ali se rekonstrukcaija ''otegla'', tako da je moguće da se u Palati pravde počne da pravda deli najranije krajem semtembra ove godine.

Pred nadležnima je i duga procedura nabavke opreme, kako bi svi koji u Palati budu radili, mogli da koriste savremenu tehnologiju kojom će zgrada biti opremljena.

Zdanje je građeno od 1969. do 1973. godine po prijektu arhitekte Zorana Žunkovića i zadržaće karakteristični spoljni izgled u stilu brutalizma.

U njega će se, kada jednom bude završen, vratiti Viši sud u Beogradu, Prvi osnovni sud i Više i Prvo osnovno javno tužilaštvo.

Koliko je novca podeljeno između ''izvođača'' i naručioca radova morala bi da utvrdi istraga.

I ako je zgrada Palate pravde praktično u građevinskim radovima rekonstruisana, ispostavilo se da zgrada prokišnjava!

I u zgradi Aeroinžinjeringa na Novom Beogradu, u kojoj su, nakon rekonstukcije, smeštene sudnice parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda, došlo je do poplave, koja je uništila server i tako onemogućila i rad krivičnog odeljenja ovog suda koje se nalazi u zgradi u Bulevaru Zorana Đinđića broj 104.!

U Srbiji se mnogo zarađuje na rasprodaji pravde, ali i na rekonstrukciji poslovnog prostora, nabavci nameštaja, opremi sudnica, arhive, kabineta...

I ako je leto, sezona godišnjih odmora koje koriste pojedinia dvokatu, sudije, tužioci, zapisnicarke, ugovranje poslova ide nesmanjenim tempom.

Vučićeva pravosudna hobotnica pokazala je svoje lice i snagu. Samo prepadni vod ih može razbiti.

Kada je glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić gostujući na jedno portal televiziji pobrojao koliko je ministar unutrašnih poslova dr Nebojša Stefanović i državna sekretarka Dijana Hrkalović montirao procesa, izveo na sud nevine ljude, pominjući i slučaj ubijene Jelene Marjanović, pevačice iz Borče, ukazjujući na umšenost u ovaj slučaj i Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, pravosudna hobotnica je munjevito reagovala. Viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić je posle osam dana podigla novu optužnicu protiv njenog muža Zorana Marjanovića, koju je Apelacioni sud u Beogradu ČETIRI PUTA ukidao kao nezakonitu, navodeći da iz optužnice i prikupljenih dokaza ne proizilazi opravdana sumnja da je ubio svoju tadašnju suprugu. Ovaj sud je i ukino pritvor Zoranu Marjanoviću, u kojem se nalazio više od 9 meseci.

Pod snažnim pritiskom mafije i Nikole Petrovića, sada je, brzopotezno, podignuta nova optužnica sa istim dokazima, koju je potvrdilo veće, kojim je predsedavao predsednik suda Aleksandar Stepanović, a u Apelcionom sudu u Beogradu je, pod snažnim pritiskom i pretnjama predsednika ovog suda Duška Milenkovića, isto veće, koje je ukidalo optužnicu, sada je potvrdilo!

Naime, Nikola Petrović je zapretio, preko Andreja Vučića, da ako se njegovo ime pomene u slučaju Jelene Marjanović, da će i on da ''propeva''.

Besprizorni su članovi pravosudne hobotnice, koji su iz Vučićevog kartela.

Setimo se sa kojom bestidnošću su hapsili Marka Milićeva. Prvo su ga poslali u Kinu, dali mu novac, a onda za njim raspisali poternicu zbog šverca kokaina! Čak su i Kineze u Ambasadi zamolili da se ''Milićev živ ne vrati'', jer u Kini za šverc kokaina šalju pred streljački vod. Ipak, Milićev je odmah na aerodromu zatražio da bude izručen, tako da ekstradicioni pritvor nije trajao dva meseca.

U montiranju procesa se isticao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Sve njegove izjave, koje je svakodnevno davao, umesto direktora policije, ili javnog tužioca koji je trebalo da vodi istragu, duboko su potresle policijske službenike, koji su vodili istragu, znajući ko je bio za volanom ''kantrimena'' koji je na Brankovom mostu usmrtio mladog Luku Jovanovića.

I Milićev je osuđen u montiranom procesu, izdržao je kaznu, da sačuva glavu.

Po nalogu Aleksandra Vučića zataškan je slučaj Savamale. Vučić je optužio tadašnjeg gradonačenika Sinišu Malog da je odgovoran za nasilničko rušenje objekata u noćnoj akciji, koja je sprovedena uz pomoć Vučićevih batinaša, teških kriminalaca, a uz podršku beogradske policije. U toj akciji je pretučen noćni čuvar, koji je potom prebačen na lečenje na VMA, gde je umro, iznenada, ''prirodnom smrću'', kako je saopštilo ministarstvo zdravlja.

Nikakvi pritisci koji su dolazili iz Brisela, iz OESC-a nisu urodili plodom. Vučić je rekao - oslobađam Sinišu Malog svake odgovornosti. Tako mi je reko brat Andrej, koji je mnogo dobar sa njegovim bratom Pedom (Predragom).

Podsetimo se da je u zatvorskoj bolnici u Beogradu, u Bačvanskoj ulici, nakon šest meseci provedenih na ''ispitivanju'', umro Milorad Nikolić iz Crvenke, koji je, navodno, u SMS porukama loše poručivao o Vođi Vučiću.

Niko nije odgovoran što je ovaj mladić bez osnova bio u pritvoru.

Zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Milan Malenović je pre tri godine uhapšen zbog navodnih pretnji smrću Aleksandru Vučiću na svom fejsbuk profilu.

Velika propaganda laži ga je opisala najtežim rečima. Malenović je prvo sproveden u pritvor, a zbog teškog zdravstvenog stanja pritvor mu je kasnije zamenjen kućnim pritvorom, u kome je proveo šest meseci.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ga je optužilo da je ugrozio sigurnost ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, kome je, kako je pisalo u optužnici, pojačano obezbeđenje, podignuto je na najviši nivo. Malenović je pritvoren zbog pretnji Alekandru Vučiću, a posle pola godine pritvora, optužen je da je ugrozio bezbednost ministra unutrašnjih poslova.

Viši sud u Beogradu oslobodio je Malenovića od optužbe, koju je potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu.

Tužbu za nakandu štete zbog pola godine provedenog u zatvoru sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Ida Nikitović držala je godinu dana u fijoci. Potom je izabrana za sudiju Višeg suda u Beogradu i Malenović još nije dobio presudu. Javno pravobranilaštvo Srbije tražilo je da sud odbaci njegov zahtev. Verovatno će tako i da bude. Kada se hapse građani zbog Vučića, nemaju onda nikakvo pravo.

Zbog ''povrede ugleda'' i ''ugrožavanja sigurnosti'' Aleksandra Vučića pritvarano je nekoliko desetina građana! Srpski dikator voli da muči one koji mu ne aplaudriaju.

Za Đorđem Višekrunom je raspisana poternica zbog ''ugrožavanja sigurnosti predsednika Vučića''. Višekruna je bio Vučićev prijatelj, ali je na Blakan info televiziji opisao Vučićev kriminal i zločine.

Mađarska policija je odbila da postupi po zahtevu Višeg suda u Beogradu, koji je tražio da se Višekruna, koji je dobio azil u Holandiji, isporuči Srbiji, da mu se sudi zbog ''ugrožavanja sigurnosti'' Aleksandra Vučića.

Koliko je moć Vučićevog kartela, svedoči i podatak da je 4. jula pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu trebalo da se održi pretres po tužbi Nikole Petrovića, pred sudijom Tanjom Koljenšić, koja je do izbora za sudiju bila portparol Višeg suda u Beogradu. Ona je zakazivala pretrese na svakih dvadest dana. Na poslednjem se nije pojavila, kao ni Nikolini advokati, a ni tužilac lično, mada je bio pozvan. Nisu došli ni advokati, već dve advokatice iz kancelarije, koje su, nakon što je pretres odložen, otišle u kancelariju predsednice suda. Verovatno je tamo bio i kum Nikola. Znale su da suđenje neće biti održano.

Presuda Aleksandru Mitroviću

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Televizije Pink, prvostepeno je osuđen na godinu dana kućnog zatvora zbog ubistva maloletne Andree Bojanić.

Nesrećna devojka već šest godina leži u grobu, a njen ubica je kažnjen sa 12 meseci nošenja nanogice.

Zorica Avramović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, u obrazloženju sramne presude kao olakšavajuće okolnosti je navela da je Mitrović u vreme udesa imao 19 godina, zbog čega mu se sudilo kao mlađem punoletnom licu, a ranije nije bio osuđivan, kao i da je Bojanić prelazila ulicu na crveno svetlo „pretrčavajući ili ubrzanim hodom".

U presudi se navodi da je Mitrović vozio 80 km na sat, pa nije mogao da zaustavi vozilo. Telo Andree Bojanić je od siline udarca letelo 29 metara, a s nogu su joj pale patike i čarape. Od povreda zadobijenih na glavi, umrla je na mestu.

Sudija Avramović je odluku donela na osnovu veštačenja iz oktobra 2018, koje je izradila grupa profesora sa Tehničkog fakulteta u Novom Sadu. U tom veštačenju, za razliku od prvog, koje je napravio Branimir Aleksandrić, nema falsifikata o povredama i netačnih procena brzine kretanja Mitrovićevog vozila, ali ni jasne procene da li je Bojanić pretrčavala ulicu.

Sudija Avramović je ovakvom presudom ispunila zahtev Aleksandra Vučića, koji je 18. jula 2013, čim se dogodila nesreća, obaveštavao urednike svih medija da „budu blagi prema Željkovom sinu". Istu noć, lično je Vučić odneo Željku Mitroviću snimak bezbednosnih kamera, da zajedno u studiju Pinka analiziraju tragični događaj i smisle strategiju za medijsku i pravosudnu odbranu.

Prvo osnovno tužilaštvo i Savo Bojanić, otac ubijene devojke, najavili su žalbe na presudu, a Aleksandrov otac Željko Mitrović u medijima je pokrenuo kampanju kojom dokazuje da je njegov sin nepravedno osuđen, „iako je dokazano da je nevin". - Posle tri veštačenja, koje nisam tražio ja ili moj sin Aleksandar već tužilaštvo, sva tri su potvrdila da moj sin Aleksandar nije krv, ali je danas sud osudio mog sina samo zato što je moj sin. E, moj časni sude! - oglasio se Željko Mitrović na Tviteru, a mediji pod njegovom kontrolom preneli su da je „besan kao ris".

Koliko bi stariji Mitrović tek bio besan da se njegovom sinu sudilo u nekoj pravnoj državi kao što je Nemačka. Samo dva dana pre ove presude, sud u Berlinu osudio je na doživotnu robiju Srbina Milinka, koji je izazvao saobraćajnu nesreću sličnu onoj u kojoj je poginula Andrea Bojanić. U pravosudnom sistemu kakav je nemački, i Željko Mitrović bi odgovarao za smrt Ive Bodrožić, a ovde nije ni procesuiran. Doduše, vlasnik Pinka ima i razloga za nezadovoljstvo, pošto vlast, koju on zdušno podržava, određenim pojedincima oprašta još teže zločine, s više žrtava.

Mitrović se žali i na politizaciju ovog slučaja, iako upravo on to radi preko svog zaštitnika Vučića. Pod pritiskom izvršne vlasti i njenog najjačeg oruđa, Televizije Pink, sudije donose ovako sramne presude. Aleksandru Mitroviću je određen jednogodišnji kućni zatvor, kao i dve nedelje ranije Mikiju Đuričiću, koji je u Pinkovom rijalitiju „Zadruga" ošamario bivšu ljubavnicu. No, Đuričić se bar nije žalio.

Odbranu svog sina, Željko Mitrović je zasnivao na nedokazanoj tvrdnji da je žrtva pretrčavala ulicu na crveno svetlo i da nije bitno drugo krivično delo, koje je izvršio Aleksandar Mitrović, kad je pobegao s mesta udesa i nije pružio pomoć povređenom licu. Mitrovići i njihov advokat Borivoj Pajović tvrde da to krivično delo i ne postoji, pošto je Andrea Bojanić umrla na licu mesta, pa niko nije ni mogao da joj pomogne. Uostalom, to krivično delo odlazi u zastarevanje za nekoliko dana, i pre nego što istekne rok za žalbe.

Posle svega, može da se očekuje da Apelacioni sud smanji kaznu, a, pošto su mlađem Mitroviću uračunata tri meseca koja je proveo u pritvoru, on bi već i pre novogodišnjih praznika mogao da skine nanogicu i opet sedne za volan svog BMW džipa.

Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom

Dekan sa zastavom od više boja

Novi dekan na Pravnom fakultetu Branislav Ristivojević, zvani „Profesor Provizija" je prljavu biografiju koja datira od vremena Vojislava Koštunice, počeo uspešno da pere u korist SNS-a. U akciji „Sablja" bio je na spisku za hapšenje, ali je zahvaljujući dobrim političkim vezama ostao na slobodi.

Arpad Nađ

Branislav Ristivojević dva meseca nakon što je stupio na dužnost izbacio je studenta Stefana Kranovića za još tri godine sa Pravnog fakulteta, ponovo ga optuživši da je dao informacije novinarima o kriminalu na Pravnom fakultetu, a takođe stavljajući na teret svom studentu e mail u kojem se Karanović obratio profesorima ukazujući im na organizovani kriminal na Pravnom fakultetu i šikanu koju trpi od strane uprave.

Suspendovao je studenta, a da ne može da suspenduje svoju savest, ukazuje i doađaj od pre nekoliko dana kada se na Pravnom fakultetu u Novom Sadu pojavio narodni poslanik Srđan Nogo, kako bi ispitao o čemu se radi i izrazio protest zbog progona koji se sprovodi nad apsolventom Karanovićem, dekan Ristivojevič je pobegao iz zrade fakulteta dok je njegova sekretarica uputila Srđana Noga i advokate da odu na predavanje slagavši ih da je dekan na predavanju.

"Novosadski Torkemada " Branislav Ristivojević od ranije je poznat po najprljavijim rabotama u korist svakog režima. Poznatim i po sprezi sa kriminalcima od svoje mladosti, pogotovo i sa svojim rođakom, plaćenim ubicom Prikom Ristivojevićem koji je završio ubijen i isečen na komade, za današnjim dekanom Pravnog fakulteta Ristivojevićem raspisana je poternica za vreme akcije sablja. Bio je u bekstvu dok ga Koštunica nije sklonio sa spiska za hapšenje

Koštunica ga je postavio za savetnika. Kako ga je savetovo, najbolje je pitati majke poginulih junaka sa Košara čije je generale Ristivojević isporučivao Haškom tribunalu. Za vreme agresije na Irak, zajedno sa čelnicima ili bolje reći tadašnjim grobarima države i službe kojima je Ristivojević pripadao, prodavao je Amerikancima informacije, vojne tajne i planove bunkera koje je bivša SFRJ izgradila u Iraku.

Bio je član Upravnog odbora Železnica i drugih institucija od kojih je dobijao velike sume novca kako legalno tako i ilegalnim putem od stranih investitora kojima je omogućio prodaje firmi po niskim cenama.

Da je reč o poremećenoj i dvostrukoj ličnosti svedoči i njegov govor 2014. godine na mitingu Srpske radikalne stranke, gde iznosti najteže optužbe na račun Koštunice, nazivajući ga slabićem, a Šešelja herojem. Samo dve godine kasnije Šešelja je optužio da je Vučićeva pudla. Ristivojević je 2016. glumio opoziciju pa u svom gradu Novom Sadu nije prešao cenzus kao nosilac liste DSS-a niti u Vojvodini. Odakle pare idu postalo je jasno malo kasnije kada se profesor Ristivojević našao na listi potpisnika podrške Aleksandru Vučiću i kada je dobio funkciju dekana na osnovu koje prima skoro 5.000 evra mesečno.

Ristivojević je poznat i po aferama sa mnogim studentkinjama, zbog toga se i razveo. Dok mu je žena 2008. godine kod kuće čuvala decu, profesor Provizija se šetao za ruku sa S. Samardžić, koja je danas asistent na Pravnom fakultetu, a tada student istog fakulteta.

Ristivojević pre nego što se razveo od svoje žene dobijao je prijave za nasilje u porodici koje su završavale u fioci zahvaljujući političkoj poziciji. U svom stilu, umesto da je u zatvoru Ristivojević se građanima Srbije ruga tako što govori o novom porodičnom zakonu. A o kakvom se doktoru prava radi svedoči i činjenica da kao dekan fakulteta zastupa tužbu protiv svog studenta Stefana Karanovića u kojoj traži nakndu nematerijalne štete navodno načinjene Pravnom fakultetu kao pravnom licu, iako zakon o obligacionim odnosima i sudska praksa izričito propisuju da pravno lice ne može da uživa pravo na naknadu nematerijalne štete.

Ristivojević se sa svojim kolegama obrukao i u krivičnom postupku tako što je promašio mesnu nadležnost suda, a zatim je izgubio tužbu pod obrazloženjem suda da je tužba neuredno napisana.

Ni to nije kraj njegovoj naučnoj genijalnosti. On je sa grupom profesora protiv Stefana Karanovića podneo opštu parničnu tužbu u Beogradu, ali je i ta tužba pala tako što se sud oglasio stvarno nenadležnim.

Biznis-patriota Ristivojević umesto da podnese ostavku posle toga, on danas sa svojom „skromnom" platom od nekoliko stotina hiljada dinara, progoni studente obavljajući najprljaviji posao za SNS i naprednjačkog milionera profesora Dragana Milkova.