KiM

Više se ne broje godine okupacije Kosova i Metohije

Osećaj izdaje i prevare razjeda Srbe

Posle dve decenije, Srbi na KiM prestaju da broje godine od okupacije, jer je jaram sopstvene države postao mnogo teži i nepodnošljiviji. Zatvaranje trgovina na određeni period, makar on bio i duži od dva dana, još i može da bude razumljiv korak. Međutim zatvaranjem apoteka i zabrana rada taksistima - koji su i jedini lokalni prevoznici na severu KiM gde ne postoji gradski prevoz, u kombinaciji sa zatvaranjem benzinskih pumpi, već predstavlja ozbiljan oblik samoubilačkog poduhvata. Istina, ovo je najavljeno nekoliko dana ranije, ali niko ne može da se seti svih onih "sitnica" koje su mu svakodnevno neophodne u šta su se građani severa KiM uverili, a mnogi i nemaju dovoljno novaca da sve to odjednom obezbede. Tako je mnogima već u tom periodu dosta toga počelo da nedostaje što je dramatično pojačavalo psihološki pritisak.

Ivan Maksimović (dopoisnik iz Kosovske Mitrovice)

Osećaj izdaje i poniženosti dodatno je opteretila činjenica da se građanima niko od Vučića nametnutih "predstavnika Srba", nije obratio ni na koji način, niti im je ukazana ma i najmanja pažnja iako su bez ikakvog pristanka bačeni u humanitarnu krizu. Obraćanja je bilo isključivo novinarima i to kratkim i izjavama koje nisu sadržale ništa konkretno.

Vlast u Srbiji, koja se u naše doba jednim imenom naziva Aleksandar Vučić, distancirala se od organizacije ovog poteza privrednika. Najviše što je u javnosti učinila jeste da je verbalno podržala privrednike sa severa KiM koji su u "znak protesta" preduzeli korak koji Albancima nije mogao da našteti ni na koji način već je bio, možda nesvesno mada je to malo verovatno, ali uperen jedino protiv sopstvenog naroda.

Iako tako tvrde, privrednici na severu KiM nisu u stanju da se sami organizuju i da preduzmu ovako krupne i značajne korake posebno koji bi za cilj imali bilo kakvu značajnu političku konotaciju. Ovo se najbolje dokazalo upravo u korenu nastajanja aktuelnog problema. Naime, u poplavi informacija zaboravljaju se one ajvažnije a to je - kada je uopšte nametnuto plaćanje carinskih akciza za robu koja stiže na KiM iz centralne Srbije?

Za onu koja je usmerena južno od Ibra plaćanje je nametnuto nešto ranije ali za robu koja stiže iz centralne Srbije u četiri opštine na severu KiM plaćanje akciza počelo je 14. decembra 2013. godine, tačno u 08.09 minuta. Tada je na prelazima duž administrativne linije severnog dela pokrajine, jutarnja smena carinika pri albanskom separatističkom sistemu, započela primenu dela Briselskog sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima. Do tada, roba za sever pokrajine pristizala je bez ikakvih poteškoća.

Naravno, ovo je značilo povećanje nabavne cene svih proizvoda. U znak protesta okupilo se jedva desetak srpskih privrednika sa severa KiM od više stotina koliko ih je bilo aktivno u tom trenutku! Ako nisu tada bili u stanju da odbrane sopstveni ekonomski interes, to tek ne mogu danas. Posebno kada u obzir uzmemo činjenicu da je i njihova organizacija centralizovana i pod kontrolom "Srpske liste", koja svojim političkim aktivnostima omogućava separatistima punu i efektivnu kontrolu nad svim oblastima života u svim sredinama gde Srbi žive.

Podsetićemo, te 2013. godine Vladu je činila koalicija koju je predvodila Srpska napredna stranka čiji je predsednik godinu dana ranije postao Aleksandar Vučić koji se, kao prvi potpredsednik Vlade, u pregovere u Briselu uključio 01. aprila a već 19. parafiran je prvi sporazum koji se upravo odnosio na carinu.

Dakle, naplata carinskih akciza na proizvode koji iz centralne Srbije stižu na sever pokrajine, započela je za vreme vladavine Aleksandra Vučića. Da tog datuma nije zaživeo deo Briselskog sporazuma o naplati akciza, danas ne bi smo ni teoretski mogli da govorimo o humanitarnoj krizi na KiM ili ucenama i "primitivnim taksama" od 100%. S toga, Aleksandar Vučić je direktni krivac za katastrofalne rezultate neustavne i kriminalne politike koju vodi prema KiM.

Nikako se ne može govoriti o lošoj proceni, iznevernim obećanjima ili neispunjavanjem dogovora od strane Albanaca. Sve to bilo je veoma dobro poznato još od ranije. Vučiću naročito, ne samo zbog njegovog političkog staža, koji je tada ukupno iznosio 22 godine, već i zbog činjenice da je tu vest Vlada na čijem se čelu nalazio Dačić ali je de-fakto bila pod kontrolom Vučića, sakrila događaj sa carinskih prelaza prema KiM istovremenim plasiranjem vesti o "iskopavanju" leševa iz masovne grobnice Rudnica, odatle udaljene 2 kilometra, za koju danas znamo da je bila obična laž.

Uprkos činjenici da je vladavina Aleksandra Vučića satkana od slatkih ali naivnih laži koje treba da sakriju istinu tek od onih neinformisanih o sistematskoj i bezočnoj izdaji Kosova i Metohije, albanski separatisti i dalje zaziru od šinjela njegovog "nacionalizma" kome se odavno izgubio svaki trag. Ipak... Direktor albanskog Nezavisnog instituta za političke i medijske studije iz Prištine, Gurakuć Kući, izrazio je strahovanje od poteza srpskih privrednika.

Kući je ovih dana podsetio na svoj nešto ranije objavljen autorski tekst u kome se osvrće na optužbe na račun Albanaca za izazivanje humanitarne krize. Za nas, u ovom tipskom i jednostranom stavu, najzanimljivije jeste to što Kući čitavu ujdurmu vidi kao povod zvaničnog Beograda za pozivanje na UN princip "Odgovornost za zaštitu" (The Responsibility to Protect ili skraćeno R2P).

Ovaj princip Međunarodna zajednica je usvojilana na Svetskom samitu 2005. godine a inicirala ga je ilegalna NATO agresija tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. U dokumentu usvojenom na ovom Samitu, paragrafi 138, 139 i 140 odnose se na ovaj princip koji predviđa da:

"Svaka država ima odgovornost da zaštiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti. Ova odgovornost podrazumeva sprečavanje takvih zločina, uključujući i njihovo podsticanje, putem odgovarajućih i potrebnih sredstava. Prihvatamo tu odgovornost i postupaćemo u skladu s njom.

Međunarodna zajednica bi, po potrebi, trebalo da ohrabri i pomogne državama da ostvare ovu odgovornost i podrže Ujedinjene nacije u uspostavljanju sposobnosti ranog upozoravanja" odnosno da se pruži svaka moguća podrška u akcijama koje će sprečiti da do sukoba uopše dođe.

Drugim rečima, ovaj princip Međunarodne zajednice obavezuje i UN da podrži svaku akciju Vlade iz Beograda da spreči humanitarnu katastrofu njenog stanovništva na samom početku njene najave. Ovo naročito jer Rezolucija 1244 Kosovo i Metohiju vidi kao sastavni deo Srbije.

Dakle, u slučaju srpske vojne akcije sa svrhom prevencije, a sa Rusijom, Kinom, Španijom, Brazilom i drugim potpisnicama ovog dokumenta, bez razlike jesu li ili nisu priznale ilegalnu nezavisnost kosovskih Albanaca, Srbiji bi u tome morala da bude pružena podrška u skladu sa međunarodnim obavezama svih država potpisnica! Ishod takve intervencije bi bio sasvim izvestan - povratak pune nadležnosti države Srbije na celoj teritoriji Kosova i Metohije u punom skladu sa međunarodnim pravom!

Kući na ovaj način prepoznaje mogućnost koju bi humanitarna kriza na KiM pružila ali i sam kaže da Vučić, odnosno zvanični Beograd, ovo ni jednom da sada nije pomenuo u javnosti ali bi "mogao".

Ćutanje Vučića o ovom principu, koje je još jedno u nizu od odricanja legimiteta i međunarodnog prava i čak obaveze da zaštiti, zatim njegovo neprestano ponavljanje da Srbija više neće ratovati "jer ne može sama protiv čitavog sveta" i da je za bezbednost na KiM odgovoran KFOR, misija koja ni jednom nije opravdala sopstvenu svrhupo, pokazuje svu veličinu izdaje Kosova i Metohije i besomučno gaženje svih argumenata koji su na strani Srbije.

Naravno, to ne znači da Srbija treba da srlja u rat ali pozivanje na još jednu od međunarodnih obaveza članica UN-a, posebno ovakvog tipa, bitno bi ojačala poziciju Srbije u svetu i pomogla da se makar poboljšaju uslovi života i bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Samo kada bi za tim postojala želja. Naprotiv, sve što na terenu vidimo i što se dešava predstavlja Vučićevu pomoć kosovskim separatistima u ostvarivanju njihovih krajnjih namera koje i sam prepoznaje kao "preuzimanje kontrole nad celom pokrajinom i proterivanje preostalih Srba".

Ovde sasvim jasno vidimo da srpski narod u pokrajini više nije prepušten čak ni sebi, već je pojedincu oduzeta i svaka mogućnost da se sam pobrine i osigura sopstveni opstanak. Negativni psihološki efekti takvog tretmana videli su se kod Srba na svakom koraku, od očaja do potpunog neverovanja da se sve to zaista dešava.

Jedan od žitelja Kosovske Mitrovice za Magazin Tabloid kaže da je nemoguće da privrednici obustave rad tek tako jer su svi oni uzimali donacije od separatističkih vlasti. Zatim, na osnovu svojih saznanja iz poznanstava sa nadležnima za dodelu donacije iz budžeta takozvane "Republike Kosovo", redom nabraja svaki od ugostiteljskih objekata u glavnoj ulici ovog grada.

Kako on kaže, da bi to učinili morali su da ispune njihove uslove - da poseduju lična dokumenta takozvane "Republike Kosovo" i da su im delatnosti sa kojima konkurišu za neku od donacija, registrovane u tom istom sistemu. Kako to od ovdašnjih Srba nisu smeli, "da im ne polupaju izloge" ili bojkotuju njihov rad, išli su u pedesetak kilometara udaljenu Gračanicu i tamo potpisivali ugovore o donacijama sa separatističkom "vladom".

"I, kako on sada može da bojkotuje taj sistem a postao je deo njega i za to uzeo novac? Ne može, jasno da ne može" kaže ovaj Srbin koji dodaje da je preuzimanjem vlasti "Srpska lista" stvorila atmosferu gramzivosti, pohlepe i izdaje svake vrednosti i onemogućila bilo kakvu vrstu protesta i pobune. "Čim je neka akcija u najavi grad je pun vozila beogradskih tablica. Najgore je što ne znaš više od koga da se čuvaš" kaže on rezignirano.

Gnev, rasrđenost i ozlojeđenost kod građana Kosovske Mitrovice, kao i na Kosovu i Metohiji uopšte, razorio je i uništio i poslednju mrvu poverenja u bilo koga. Zna se šta od Albanaca mogu da očekuju Srbi na KiM, slično kao i od "stranaca", kako ovde zovu sve predstavnike međunarodnih misija, iako je dugo tinjala nada da će vremenom sagledati ko je u celoj priči pravedan a ko ne. Ali kako bi to neko iz sveta mogao da vidi kada predstavnici Srba svedoče drugačije i to ne samo oni koji istupaju u ime države već i Crkve. Naime, nešto pre otpočinjanja protesta i zatvaranja radnji i trgovina, sa predstavnikom privrednika, Radošem Petrovićem, sreo se i uzurpator trona Eparhije raško - prizrenske, Teodosije u stanu Petrovića u Kosovskoj Mitrovici.

Sastanku su prisustvovali još neki od privrednika. Iako o ovom događaju u javnosti nije bilo reči, ono što je usledilo svakako budi sumnju u mogućnost postojanja određenog dogovora.

Naime, nekoliko sati pre nego što će se obznaniti odluka o prekidu protesta i otvaranju radnji, Sava Janjić u ime Eparhije raško - prizrenske, medijima šalje saopštenje u kome izražava "zabrinutost vladike Teodosija".

Na samom početku saopštenja upućen je javni apel "svim eparhijama SPC" za prikupljanje humanitarne pomoći. Ovo je čudno jer SPC oduvek ima razrađen sistem za međusobnu saradnju i podršku eparhija i ne postoji nikakva potreba da se to čini putem medija, naprotiv, u ovakvom kontekstu je čak i blago neukusno.

Originalno saopštenje je pisano navrat nanos, očigledno u velikoj žurbi pa kasnije dopunjavano, kako bi stiglo do redakcija i bilo objavljeno na vreme - pre nego što će javnost saznati da se sa ovim vidom protesta prekida, a što je neko očigledno znao "malo ranije". U njemu se navodi da je "iseljavanje preostalog srpskog stanovništva cilj prištinskih vlasti koje licemerno predstavljaju ovaj humanitarni problem kao politički i time koriste srpski narod na KiM kao taoce". Sa druge strane izražena je ekstremna briga uzurpirane Eparhije raško - prizrenske koja najavljuje otvaranje dva punkta za raspodelu pomoći do čega, naravno, nije došlo. U dopuni, poslatoj redakcijama medija putem još jednog mejla pola sata kasnije, nalazi se uvod u kome se kaže da se "u razgovoru sa sveštenstvom i vernicima (Teodosije) upoznao sa najnovijom humanitarnom situacijom, koja po svedočenju vernika nije bila gora još od vremena rata".

Ova iznenadna briga za verni narod, kakva ranije nije bila primetna, jeste samo prosti oblik licemerja i manipulacije. Naime, Sava Janjić i Teodosije Šibalić predstavljaju okosnicu i bedem američke duboke države na Kosovu i Metohiji.

Njihova uloga u sprovođenju agende Klinotonove administracije na Kosovu i Metohiji, a smislu obezbeđivanja punog zaokruživanja albanske nezavisnosti, vidljiva je već godinama po svim važnijim pitanjima.

Upravo zbog toga i jeste došlo do otvorenog sukoba onog momenta kada je Vučić zvanično istupio u javnost sa idejom o "podeli" KiM što se kosi sa, kako je Hilari Klinton 2010. godine u Prištini izjavila, zaokruživanjem kosovske nezavisnosti koje je "porodični problem Klintonovih".

Naime, Klintonovi su članovi Demokratske stranke (SAD) koja je i odgovorna za bombardovanje Srbije. Njani istaknuti aktivisti su upravo najveći lobisti za nezavisno Kosovo - bračni par Klinton, Džozef Bajden ali i Eliot Engel.

Sa poslednjim, godinu dana nakon ustoličenja za vikarnog episkopa, Teodosije se sreo u Americi kada je prvi put zvanično otišao kao predstavnik Kosova i Metohije 2005., što je bio početak urušavanja politike u ovoj eparhiji.

Zaobilaženje nadležnog episkopa Artemija završilo se njegovim svrgavanjem sa eparhijskog trona upravo za vreme vladavine Demokratske stranke u Srbiji dok su na visokim pozicijama vlasti bili i članovi delegacije koja je onda putovala u Ameriku. Videli smo, možda i najjači albanski lobista, Eliot Engel, posetio je Beograd svega dan nakon prekida protesta do koga nije usledilo ni tako lako kako se čini.

Naime, na sastanku privrednika sa severa KiM na kome se "odlučivalo" o tome, njihov predstavnik Radoš Petrović, je sve vreme bio u kontaktu telefonom sa nekim. Povremeno porukama, povremeno je razgovarao udaljen od ostalih dok nakon jednog razgovora nije došao i rekao "gotovo je sa protestom, od sutra radimo". Ova odluka, čija god bila, nije dočekana sa odobrenjem od svih. Naprotiv, neki od privrednika su ustali i krenuli da se fizički obračunaju sa Radošem tražeći objašnjenje za ovaj besmisleni čin koji nije doveo ni do kakvog efekta a ionako izmučen narod doveden je na ivicu katastrofe i ponižen. Uskomešanost je trajala neko vreme a onda su se bez pesničenja razišli i o prekidu ovog protesta obavestili medije.

Tokom ta dva dana veštački izazvane krize, Albanci su takođe glumili humanost. Dva kamiona poslata su duboko na ulazu u naselje Bošnjačka mahala iz albanskog dela grada kako bi bila omogućena kupovina namirnica. Mediji su ovaj gest mahom predstavili kao dovoženje humanitarne pomoći, naročito oni pro-separatistički na srpskom jeziku, da bi se ubrzo ispostavilo da se sve vreme radi o marketinškom triku.

Srbi jesu bojkotovali te proizvode iz nekoliko razloge od kojih su svakako bitni loš kvalitet, zatim opremljenost za ta dva dana ali i iz straha od represije. Brzo se proširila vest da je nekoliko Srba pretučeno dok su se sa kesama vraćali iz južnog dela, albanskog dela grada.

Međutim, potvrdu tih događaja nisu mogli da pruže izvore Magazina Tabloid ni iz UN-a, niti Kosovske policije ali ni iz bilo kojih organizacija osim što su građani bili ubeđeni da se to desilo bez da znaju ko, gde i kada je koga pretukao. Izgleda da se može sa najvećom sigurnošću govoriti jedino o cepanju kesa sa namirnicama jednoj od žiteljki grada.

Do ozbiljnijih incidenata bi teško moglo da dođe jer je odavno poznato da prilikom svakog bojkota, na prilazima iz albanskog dela grada, kriminalne strukture pod kontrolom Aleksandra Vučića istaliraju svoje posmatrače koji zatim neposlušne ucenjuju, maltretiraju a ponekad i prebijaju. Međutim, do sada su već svi "uredno disciplinovani"! Tačnije, dovedeni su u stanje opšte poslušnosti koje ih može koštati glave ukoliko se o upozorenje ogluše ili, još gore, javno pobune.

Tako je i omogućena svaka vrsta iživljavanja Vučićevog kartela nad preostalim Srbima čijoj katastrofi je baš on postavio temelj. I to ne samo iz vremena koje smo pomenuli već i poslednjih meseci iznošenjem u javnost činjenica o dostavljanju robe Srbima na KiM "ilegalnim" putevima.

Mada, ilegalni bi, prema važećem pravu, bili oni pod kontrolom kosovskih separatista a ne oni gde se iz jednog kraja Srbije stiže u drugi bez ikakve kontrole.

Vučić je vapio za krizom, izazivao i primorao separatističke vlasti da spreče i tu mogućnost trgovine.

Očigledno je postojala potreba za veštačkim izazivanjem krize. Nažalost ne sa namerom koju Kući pominje već u koordinaciji između srpskih, albanskih i zapadnih kriminogenih vlastodržaca, što nedvosmisleno potvrđuje da je potrebno simulirati problem kako bi se slomio jedini oponent, protivnik i neprijatelj pogubnoj politici koja se aktivno vodi. A neprijatelj je onaj isti ko je u ovoj brutalnoj igrariji i žrtva - srpski narod.

Sa punim i aktivnim učešćem vlade Aleksandra Vučića u ovom združenom zločinačkom poduhvatu, žrtva mora da pati jer samo patnja može da opravda ono što će uslediti a to, šta god bilo, biće gore od svega što se do sada dogodilo ukoliko ne preovlada razum kod onih koji to mogu da spreče. A ako ubrzo ne bude sprečeno na Kosovu i Metohiji, teško će uopšte i moći da bude i u ostalim krajevima Srbije.