Aleksandar Vučić je isuviše jaka politička figura da bi bio srušen spolja. Njegovo rušenje će kao Miloševićevo doći iznutra, izdajom od naizgled najvernijih saradnika. Mislio je kada postavi primitivce i seljačine na važne funkcije da će mu oni biti verni. To što su oni nesposobni, ne znači da će biti verni. Međutim, njihova nesposobnost ne sprečava ih da budu seljački pokvareni, zaključuje insajder Magazina Tabloid
Piše: Insajder E-1
Upravo to je slučaj sa Miloradom Grčićem. Kada je postavljen za direktora RB „Kolubara" došao je u firmu koju ne poznaje, sa celim opštinskim odborom SNS protiv sebe. U to vreme je opštinski odbor SNS vodio Dragan Jevtić, koji ima završen Pravni fakultet u Kragujevcu i Bojan Stević Dživdžan, sa neka dva razreda zanata, ali je kum Nebojše Stefanovića.
Grčiću se odmah na usluzi našao stari sindikalni lisac Milan Đorđević Đokin. On je njemu ponudio da mu čuva leđa, a zauzvrat da dobija „samo" najvažnija direktorska mesta po kombinatu.
Dragan Jevtić je koalicionim sporazumom dobio da bude direktor „Toplifikacije". On time nije bio zadovoljan, pa je od Grčića tražio da mu dodeli mesto direktora „Kolubara Usluga". Ta firma je izdvojena 2005. godine iz RB „Kolubare" i radi usluge obezbeđenja, čišćenja, gazdovanja poloprivrednim posedima RB „Kolubare", kao i zakup mehanizacije. Grčić je bio prinuđen da Jevtiću da to mesto direktora, ali je počeo da ga ruši sa tog mesta od prvog dana.
Razlog rušenja Jevtića je što je Đokinom zapalo za oko to mesto, kako bi nastavio kriminalne radnje oko krađe nafte i zakupa mehanizacije koje je radio sa rukovodstvom DS.
Dragan Jevtić je ozbiljno shvatio borbu Aleksandra Vučića protiv korupcije, pa je za sve mahinacije rukovodstva DS podizao krivične prijave. Đokinom to nije odgovaralo, jer bi i njegovo ime isplivalo u istragama oko krađe nafte i zakupa mehanizacije.
Tako je Grčić morao preko svojih privatnih novina iz Obrenovca „Palež" da opanjkava Jevtića. Te su novine delili besplatno po svim pogonima „Kolubare". U rušenju Jevtića, neočekivano se pridružio i Bojan Stević- Dživdžan. On je imao želju da vodi SNS, a pošto pre izbora nije mogao da pomišlja na to zbog nemanja škole, sada kada je sve završeno je mogao da sedne tu kako je hteo, samo da smeni Jevtića.
Tako je Dživdžan dao nalog svom školskom drugu Aleksandru Dražiću, bivšem radikalu, da statusima na Fejsbuku opanjkava Jevtića. Da se Vlasi ne dosete, te statuse je Dražić nazvao „Dživdžanijada" ali je 70% statusa bilo upereno direktno protiv Jevtića, 20% protiv Grčića, dok je za Stevića bilo rezervisano samo 10%, uglavnom opštih stvari. Grčić nije redovno plaćao usluge „Kolubara Uslugama" pa je preduzeće redovno kasnilo sa isplatom plata, što je stvaralo česte štrajkove. Dražićevi statusi su dolivali ulje na vatru i bunili ljude. Tako su Grčić i Dživdžan, uspeli 2015. godine da smene Dragana Jevtića u firmi i stranci. Na mesto u stranci je došao Dživdžan, a na mesto direktora „Kolubara Usluga" je došao Đokinov pulen iz Baroševca, Saša Jovičić.
Novi direktor Saša Jovičić je odmah povukao sve krivične prijave koje je podneo Dragan Jevtić, pa je ekipa DS zajedno sa Đokinim mogla da odahne. Uvedena je nova poslovna politika zapošljavanja kradljivaca nafte iz RB „Kolubara" u „Kolubara Usluge".
Svi oni koje je obezbeđenje uhvatilo kako kradu naftu u basenu, automatski su preko Đokinog i direktora Saše Jovičića zapošljavani za stalno u „Kolubara Usluge". Oni su tužili RB „Kolubaru" da se vrate na posao, a sada su radnici obezbeđenja iz „Usluga" kojima je Đokin pretpostavljen, svedočili lažno na sudu da ih nisu uhvatili u krađi nafte, pa su lopovi dobijali presude da se vrate na posao. U tim presudama je još pisalo da im se isplati razlika plate koju bi imali da su radili u RB „Kolubari".
Konačno je sistem krađe bio zaštićen preko zapošljavanja lopova u „Uslugama" i lopovi su znali ako ikada budu uhvaćeni, neće snositi nikakve posledice. Zbog toga je porastao broj narkomana koje Đokin zapošljava u Rudarski basen, jer su oni skloni krađi da zadovolje svoju opasnu naviku.
Druga firma izdvojena iz sistema RB „Kolubare" koja je Đokinom zapala za oko bila je „Kolubara Građevinar". Iako građevinska firma, preko nje je išao skoro ceo zakup mehanizacije za RB „Kolubaru". Tu su bile pare, a Đokin je to hteo samo za sebe. Tu je direktorka bila Marijana Marković iz SNS.
I ovde su Đokin i Grčić dobili podršku za rušenje direktorke iz SNS, od šefa lazarevačkog SNS, Dživdžana. Marijana Marković je samo nekoliko meseci pre toga, pokušala puč u lazarevačkom SNS sa Vukašinom Janjevićem, direktorom „Toplifikacije" protiv Dživdžana. Opet su se interesi Đokinog, Grčića i Dživdžana poklopili. Markovićka je smenjena isto kao Jevtić, putem neplaćanja obaveza RB „Kolubare" prema „Građevinaru", pa su kasnile plate, što je izazvalo štrajk.
Grčić je na mesto direktora „Građevinara" postavio Miroslava Čantraka, notornog alkoholičara, koji se opija zajedno sa Đokinim. Iako je Čantrak formalno član SNS od 2015. godine, to je njemu šesta stranka i on je odan isključivo Đokinom.
Zbog sopstvenog opstanka na vlasti su Grčić i Dživdžan smenili zajednički dvoje direktora firmi iz SNS i predali te firme na upravljanje Đokinom. Nisu li tada prvi put izdali Aleksandra Vučića?
Polovinom septembra je Aleksandar Obradović, direktor EPS smenio Milorada Grčića sa mesta direktora RB „Kolubara". Nije ga smenio što je Đokinom poklanjao firme, nego zato što je išao po SNS i vikao kako hoće da bude direktor umesto Obradovića.
U to vreme je Aleksandar Dražić preterivao sa pisanjima fejsbuk statusa o Grčićevim švaleracijama, pa je još uvek uticajni Grčić naterao Dživdžana i Marijanu Marković da solidarno tuže Dražića za klevetu. Dživdžan je odlagao svako ročište navodeći obaveze, samo kako se Dražiću ne bi presudilo iz straha šta bi ovaj sve mogao da kaže.
Za Novu godinu Sindikat tradicionalno organizuje zabave za žene iz kombinata i sindikalne rukovodioce. Na te zabave je Đokin vodio smenjenog Grčića i držao govore kako će Mića opet biti direktor „Kolubare", a možda i EPS-a. Došlo je vreme takvih zabava za 8. mart i opet je Đokin vodio Grčića među žene i ponavljao te govore, da bi samo nedelju dana posle tih govora, svoja obećanja i ispunio. Milorad Grčić je postao V.D. direktora EPS, 16. marta 2016. godine.
Sada kao V.D. direktora EPS, Grčić je imao mehanizme da prisili Dživdžana da se pojavljuje na ročištima sa Dražićem, zbog čega je ovaj ubrzo bio osuđen da plati milionsku naknadu. Pošto nije imao da plati, izvršitelji su mu popisali kuću, ali do dana današnjeg ništa mu nije zaplenjeno. I to će tako biti, sve dok se fejsbuk statusima za račun Dživdžana, a sada i Grčića obračunava sa ekipom iz SNS.
Pošto je Grčić postavljen za V.D. direktora EPS-a neposredno pred lokalne izbore, to je Đokinom dalo nove mehanizme prinude da natera radnike da glasaju za njegovu lokalnu stranku „Naša kuća". Kada je osnivao tu stranku 2008. godine, mogao je svojim uticajem na radnike da računa na samo 5 mandata, isto toliko je dobio i 2012. godine, da bi 2016. godine uz pomoć svega što mu je Grčić omogućio, dobio čak 16 mandata od 61 u Skupštini opštine Lazarevca. Imajući u vidu da je Vučić dobijao na predsedničkim izborima dva puta više glasova od SNS, to ne znači da je Đokin te glasove doneo Vučiću, nego da je Đokin oteo glasove SNS-u.
Sva direktorska mesta koja je Grčić oteo SNS-u i poklonio Đokinom su učinila da radnici budu pod pritiskom glasanja za Đokinog. I to je bila druga izdaja Aleksandra Vučića, kada su Grčić i Dživdžan političku vlast njegove stranke predali u ruke Đokinom.
Postavio je Grčić i Đokinovog zeta za direktora sektora investicija RB „Kolubare". Đokin je otvorio fabriku za proizvodnju peleta u Baroševcu i odmah se politički angažovao protiv gasifikacije Lazarevca, kako bi imao monopol na grejanje.
Grčić je postavio direktno sa liste Đokinove stranke, Svetlanu Kovačević za direktorku pravnog sektora EPS u Beograd. Nešto ranije je Đokin uspeo da njenog muža Ljubivoja Kovačevića izgura za predsednika Suda u Lazarevcu, dok je njihovog sina Stefana Kovačevića, nametnuo za šefa pravne službe Narodne banke Srbije, odmah po završetku fakulteta.
Da li će se čovek koji postavlja direktore po EPS-u, predsednike sudova, kadrove po Narodnoj banci, zadovoljiti da bude tu gde jeste ili će kada je osetio državnu vlast, tražiti sve više i više? Nijedna vlast nije bila toliko luda da dozvoli Đokinom da kadrira po EPS-u, a kamoli po državi.
Đokin je kod Tomića bio ponizan, kod Ćerana je malo poleteo, ali je kod Grčića dobio sve što je zamislio. Kada je Vučić dolazio u „Kolubaru" Đokin mu je drsko odbrusio pred novinarima: „Predsednik Vučić se kandidovao na sve funkcije u državi, samo se još na moju nije kandidovao". Međutim, istina je drugačija, samo se Đokin još uvek nije kandidovao na Vučićevo mesto.