Poštovani,

Povod za naše obraćanje je potreba da vas informišemo o radnopravnom statusu jednog broja zaposlenih u Zaštitniku građana, nezavisnoj i kontrolnoj instituciji. O određenim problemima o kojima će biti reči u pismu, obavešteni su pre izvesnog vremena i pojedini nadležni državni organi i nezavisne institucije u Srbiji, ali namera nam je da o tome informišemo širu javnost, pre svega organizacije za zaštitu ljudskih prava, kako zbog zaposlenih u Zaštitniku građana, tako i zbog građana koji su se obraćali toj instituciji ili nameravaju da to učine u budućnosti.

Po mišljenju potpisnika ovog pisma, status zaposlenih u Zaštitniku građana je poslednjih godina urušen, a prava i obaveze iz radnog odnosa u neskladu sa onima koji zakoni garantuju. Nepovoljan položaj zaposlenih odražava se, između ostalog, na osnovnu nadležnosti ovog organa, odnosno na kontakte sa građanima koji se obraćaju instituciji Zaštitnika građana i traže pomoć u zaštiti svojih prava (najčešće radnopravnih).

Takođe, ima štetnih posledica i na svakodnevni život zaposlenih, njihovo zdravlje i porodice. Svakodnevno suočavanje sa dvostrukim aršinima, prvi kada su u pitanju građani koji se pritužuju instituciji i prema kojima se sa pravom pokazuje visok stepen empatije, i drugi, nepoštovanje i urušavanje dostojanstva zaposlenih u instituciji, izaziva nespokojstvo i nesigurnost. Suočeni sa brojnim dilemama i nedoumicama sa kojima se suočavamo u svakodnevnom radu, želimo da vam skrenemo pažnju na ključne probleme, koje ćemo vam ukratko izložiti.

Promenjena organizaciona struktura: Donošenjem novih sistematizacija, bez uvažavanja potreba i problema u organizaciji rada na koje su zaposleni ukazivali i podele odgovornosti, došlo je do premeštaja zaposlenih na druga radna mesta, iz jednog sektora u drugi. Usled neadekvatnih kadrovskih rešenja i ignorisanja problema u radu od strane Zaštitnika građana, dolazi do neravnomerne raspodele posla među sektorima i zaposlenima i fluktuacije zaposlenih. Vode se disciplinski postupci, uz sve rasprostanjenije pojave zlostavljanja zaposlenih.

Nepostojanje funkcionalne organizacije vodi ka pogoršavanju međuljudskih odnosa: Zaposleni jasno uviđaju da su nedovoljno i neblagovremeno informisani o novim procedurama i obavezama, da nedostaju transparentnost i jasna pravila (najčešće važe od slučaja do slučaja), da se „love greške", ali i „žmuri" pred ozbiljnim propustima ukoliko ih čine zaposleni koji imaju status zaštićenih i povlašćenih. Nedostaju mere koje afirmišu rad zaposlenih, sastanci sa zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem i njegovim zamenicima se održavaju sporadično, po pravilu bez utvrđenog dnevnog reda.

Jedan broj zaposlenih, ne verujući u delotvornost pravnih sredstava, odlazi, dok drugi ostaju, pokušavajući da iznesu teret i greške sistema ili vodeći postupke pred nadležnim organima radi zaštite svojih prava iz radnog odnosa.

Sudski postupci predugo traju, a inspekcije ne postupaju po prijavama. Ove tvrdnje najbolje ilustruje činjenica da je od dolaska Zorana Pašalića na funkciju Zaštitnika građana, u julu 2017. godine, 32 zaposlena napustilo instituciju, dok se jedan broj zaposlenih, takođe, priprema da ode čim im se ukaže prilika za novo radno mesto.

Nesvakadašnji način rukovođenja u nezavisnim institucijama - tokom vanrednog stanja formirane su dve disciplinske komisije: Disciplinske postupke pokreće zaštitnik građana Zoran Pašalić, ali i svedoči i donosi odluku u postupku, iako je postupak odlučivanja o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih formalno u nadležnosti samih komisija.

Zbog svega toga, zaposleni opravdano gube poverenje u vođenje postupaka u skladu sa zakonom. U prilog tome govori i činjenica da, iako su formirane dve komisije, samo jedna od njih je pokrenula pet disciplinskih postupka. Sve ovo opravdano izaziva sumnju u namere i ciljeve sprovođenja disciplinskih postupaka, tokom kojih se zaposleni finansijski (plaćanjem advokata) i psihički (odlaskom na bolovanje) iscrpljuju u borbi da održe svoja radna mesta.

Postupci koje Zaštitnik građana sprovodi su selektivno usmereni protiv određenih zaposlenih, i to onih koji su mu blagovremeno ukazivali na probleme u funkcionisanju službe sa kojima su se susretali (neravnomerna opterećenost predmetima, uočene nezakonitosti u radu i neprimereno i neprihvatljivo ponašanje rukovodilaca prema njima) i koji su otvoreno iskazivali svoje mišljenje i stav kada su radni procesi u pitanju

Primer bezobzirnog i nedoličnog ponašanja je pretnja zaštitnika građana Pašalića upućena jednoj zaposlenoj starosti preko 60 godina da će je poslati na procenu radne sposobnosti, a onda oterati u penziju. Izrečena je pred svim zaposlenima i da apsurd bude veći, u prisustvu zamenice za rodnu ravnopravnost Jelene Stojanović, koja nije reagovala na poniženje žene čija prava bi trebalo beskompromisno da brani. Burna reakcija je bila izazvana benignom opaskom zaposlene koja se odnosila na organizaciju budućeg posla i komunikacije sa građanima.

Vrednovanje radne uspešnosti u 2020. godini u funkciji „čišćenja" institucije od nepodobnih: Postupanjem Zaštitnika građana prilikom sprovođenja vrednovanja rada, kod zaposlenih se stvorio utisak da su izbegavanjem direktnih, otvorenih i obrazloženih odgovora zaposlenima, posebno onih koji su ocenjeni najnižim ocenama, ignorisani i poniženi. Drugim rečima, najlošije ocenjenim zaposlenima izveštaji o radnom učinku su uručeni sa zahtevom da ih potpišu, bez davanja objašnjenja. Ostavljeni su u neizvesnosti, zbunjenosti i nemogućnosti reagovanja na pozitivan način, uz prisustvo osećaja odmazde, nepravičnosti, nejednakosti i nesrazmernosti u postupku ocenjivanja.

Saradnja sa Sindikatom na ravnopravnoj osnovi samo „na papiru": Više od godinu dana je zaštitniku Zoranu Pašaliću bilo potrebno da potpiše Sporazum o obezbeđivanju uslova za rad Sindikata zaposlenih u Zaštitniku građana, a kada je potpisao i dalje ne ispunjava obaveze iz Sporazuma, niti dostavlja informacije na zahteve Sindikata u vezi sa ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih.

Analiza i međunarodno vrednovanje rada Zaštitnika građana: Činjenica da je broj pritužbi poslednjih godina u opadanju pokazuje da i građani gube poverenje u ovu instituciju i njenu moć. U prilog tome govori i Analiza rada Zaštitnika građana Republike Srbije u periodu 2015-2019. godine, koju je izradio tim Komiteta pravnika za ljudska prava i Beogradskog centra za ljudska prava o radu. Počekom godine, odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), instituciji Zaštitnika građana po prvi put nije produžen status A, nego je ostavljen naknadni rok za rešavanje ključnih problema do donošenja konačne odluke o akreditaciji Zaštitnika građana krajem 2021. godine.

Ocena radne atmosfere u Zaštitniku građana potpisnika teksta:

Unutrašnja struktura ranije institucije je izmenjena i umesto da nova donese boljitak uvedene su izmene koje ne odgovaraju kriterijumima funkcionalne organizacije. U instituciji nedostaje organizacija posla, sputava se sloboda izražavanja mišljenja u vezi sa radom, zaposleni (sindikat) ne učestvuju u donošenju odluka, ne postoji podela ovlašćenja i odgovornosti, kao ni plan aktivnosti u cilju stvaranja uslova za efikasan rad u skladu sa zakonom. Zaštitnik građana ne postupa na jednak i principijalan način prema svim zaposlenima kada je u pitanju ocenjivanje, napredovanje, stručno usavršavanje i pozivanje na odgovornost. Nažalost, došli smo u situaciju da se borimo za svoja osnovna prava, odnosno, za komunikaciju sa pretpostavljenima koja uključuje dužno poštovanje, uz uvažavanje dostojanstva. Onemogućeno nam je da na pozitivan način funkcionišemo u autoritarnoj sredini u kojoj vladaju igre moći i manipulacije. Potrebna je promena vrednovanja rada i omogućavanje zaposlenima da učestvuju u donošenju pojedinih odluka, pre svega da budu bdagovremeno informisani o svim promenama na odgovarajući i jedinstven način. Želimo i imamo pravo na zdravu atmosferu među kolegama i koleginicama, pošten i otvoren odnos rukovodstva prema zaposlenima, uz međusobno uvažavanje dostojanstva i poštovanje integriteta zaposlenih, profesionalizam i pravičnost prilikom postupanja prema zaposlenima, uz primenu etičkih standarda.

Smatramo da samo motivisani i uvaženi zaposleni nacionalne institucije za ljudska prava, mogu na odgovarajući način da doprinesu unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava svih građana. Na kraju, ljudska prava se ne mogu uživati selektivno ili polovično niti davati na „kašičicu", već u meri koliko ih država poštuje. Ustav i zakoni ove zemlje u potpunosti garantuju zaštitu ljudskih i manjinskih prava svojih građana, a od rukovodstva Zaštitnika građana se očekuje da u ovoj oblasti bude predvodnik, kako prema građanima, tako i prema svojim zaposlenima. Nažalost, u toj instituciji se suočavamo upravo sa suprotnim postupanjem što ugrožava njenu primarnu funkciju.

Grupa zaposlenih iz Zaštitnika građana