Afere

Moj obračun sa njima: srpski fudbal između skandala i korupcije

Svetski ljudi na sudu u Čajetini

Pre nekoliko nedelja završeno je evropsko fudbalsko prvenstvo za mlade u Švedskoj. Naši mladi fudbaleri nisu uspeli da se po četvrti put probiju u polufinale, među četiri najbolje ekipe Starog kontinenta, i to je proglašeno - neuspehom. Na stub srama je nepravedno stavljen naš najtalentovaniji mladi trener - Slobodan Krčmarević. Šta se krije iza napada na Krčmarevića, ko su vlastohlepci srpskog fudbala i zašto promašeni i kompromitovani Milovan Đorić i dalje igra važnu ulogu u svim fudbalskim zamešateljstvima...

Nikola Simić

   Ne želeći da se uključi u tu sveopštu hajku na selektora Krčmarevića i mlade srpske reprezentativce, iz Madrida se javio selektor A reprezentacije Radomir Antić i, ipak, biranim rečima progovorio o našoj tužnoj fudbalskoj stvarnosti:
   - Sramota je da ljudi u Fudbalskom savezu Srbije, u kojem primaju plate, prednjače u pljuvanju Krčamarevića i njegovih učenika. Umesto da to rasprave, odnosno analiziraju na forumima Saveza, oni zbog te male šačice publiciteta iznose sramne i nebulozne optužbe na račun onih koji bi, koliko sutra, trebalo da predstavljaju budućnost srpskog fudbala. Kako ih nije sramota!
     Priča Radomira Antića, uspešnog selektora A reprezentacije Srbije, ostala je nedorečena. Jednostavno, srpski selektor nije želeo da pominje imena. Hteo je da ostavi utisak kakvog-takvog nivoa, iako je bio prinuđen da govori o fudbalskim mešetarima najgore vrste.
     Ono što Antić nije implicitno kazao, prepoznala je fudbalska javnost bez ikakve dileme - selektor je, pre svega, mislio na Milovana Đorića, direktora mlađih kategorija u FSS, koji je sve vreme šampionata Evrope imao svoje mišljenje, svoj stav, o igri mladog tima. Imao je Đorić primedbe i na Antićev račun, zbog nešto slabijih igara A tima protiv Austrije i Farskih ostrva, ali ono što vređa zdrav razum i što u naš reprezentativni fudbal unosi konfuziju i pometnju jeste činjenica da su Đorić i Antić u ozbiljnom sukobu, da ne komuniciraju, čak se i sude u opštinskom sudu u Čajetini!
 Javnosti svakako nije poznat uzajamni animozitet onih koji su najodgovorniji za uspeh srpske reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo koje se 2010. godine održava u Južnoafričkoj Republici i od koje srpski fudbal ne samo da očekuje afirmaciju, jedan novi impuls i šansu za rehabilitaciju pred navijačima, ljubiteljima fudbala, ali...
Pažljivom analizom potonje izjave selektora Radomira Antića lako je uočiti jednu blagu pretnju da on uvek za sebe može da nađe posao. Uz sve ovo ide i komotnost čelnika Saveza da sa Antićem produže ugovor i za 2010. godinu (kojeg zasad nema), pa u dalje... ako ne mislimo da nastave sa starom praksom da selektore menjamo kao košulje.

Mešetar Binić

   Ako bismo bilo kog srpskog fudbalskog trenera pitali za mišljenje o Slobodanu Krčamareviću, sada već bivšem selektoru mlade reprezentacije, oni bi, bez izuzetaka, potvrdili da je on istinski predstavnik novog talasa srpskih stručnjaka - mlad, obrazovan, finansijski nezavisan. Ide svojim putem, ne podleže pritiscima, i što je najvažnije, nikada nije krivicu za neuspeh svaljivao na igrače, kao što to rade neke njegove kolege.
    A kakvi su njegovi kritičari, kakav je njihov "moralni portret" - to bi, ipak, bio najtužniji deo ove priče. Ta silesija kritičara izašla iz tame, iz anonimnosti, osula je drvlje i kamenje po mladom stručnjaku.
Nije im smetala činjenica da iza sebe nemaju nikakve uspehe, ili su ih imali tako davno da ih se njihovi unuci ne sećaju. Otkud takvim gubitnicima pravo da se uopšte javljaju, da nekoga kritikuju, iznose svoje frazeološke stavove - kada su u javnosti, (pre)poznati kao šampioni gubitništva. To pitanje je postavio i Radomir Antić i on traži taj odgovor, usput tvrdeći da se neće smiriti dok ga ne dobije. Zapravo, on želi da sazna istinu o tome ko to ruši sve ono što on pokušava da stvori i afirmiše.
     Jedan od tih neslavnih junaka - Dragiša Binić, nekada istaknuti fudbaler Crvene zvezde, pa potom "fudbalski oficir" kod Željka Ražnatovića Arkana, požurio je da se "proslavi" izjavom da su menadžeri pravili spisak selektoru Krčamareviću?!
     Nažalost, i Dragiša Binić, koji se i sam bavi menadžerskim poslom od kada je prestao da igra fudbal, nije apostrofirao koji su to menadžeri, i na koji bi način mogli da utiču na Krčmarevića koji je mladi tim vodio dve godine i uspešno ga proveo kroz kvalifikacije.
 U toj svojoj bestijalnosti Dragiša Binić (koji je preko svoje partije, Jedinstvene Srbije, oteo i FK Napredak) kaže da je, čak, jedan beogradski menadžer u Krčmarevićevom timu imao svojih pet igrača?! I ponovo "hrabri" Binić, čiji je mentor kontroverzni Dragan Aca Bulić, ne kaže ime tog menadžera. Prosto da javnost sazna, pa i da ga osudi ako se bavi tim stvarima. Ali - ne.
      Mešetar Dragiša Binić kao da je zaboravio da su prošle ratne godine, da više nema zaštitu Komandanta Arkana, pa da udari i levo i desno ko mu se nađe na menadžerskom putu, koji bezuspešno gradi, jer mu niko živi u fudbalskoj Srbiji - ne veruje.
     Da, Dragiša Binić je mislio na Ranka Stojića, finansijera Fudbalskog kluba Rad, ali "dobri i pošteni" bivši Zvezdin as ni tu nije imao kuraži da izgovori njegovo ime.
    Zanimljivo je da Dragiša Binić, od kada je prestao da igra fudbal, nikada nije uspeo da pogodi pravu stranu. Uvek se vezivao za mešetare i probisvete, ljude iz sveta kriminala, pa je tako i na poslednjoj Skupštini Crvene zvezde bio protiv Zvezdinih veterana koji su se nadljudskim naporima borili da oteraju mešetare sa Marakane. I ne samo to. Čak je, došavši u nekoj izgužvanoj majici, kupljenoj kod Kineza, sam sebe predložio za predsednika kluba sa Marakane. Predložio... i, naravno, izazvao salve smeha svih prisutnih.

Poltronstvo i korupcija

     Šta uništava domaći fudbal? Ko su ubice srpskog fudbala? Odgovor svakako nije lako dati. Više je on u sferu našeg mentaliteta - licemerja, poltronstva i korupcije. Sve ove pobrojane "stavke" su u srpskom fudbalu - konstantne. Ili da budemo još radikalniji - sam stil života.
     Sada su se u domaći fudbal, kao po nekoj komandi, umešali tajkuni i političari. Običan, pošteni ljubitelj fudbala, svakako ima razloga da postavi pitanje - šta će, na primer, u našem najpopularnijem sportu osobe poput Žarka Zečevića, Danka Đunića, Dragana Đurića, Dragoljuba Vukadinovića, Aleksandra Vlahovića,  Svetlane Ražnatović, Mirka Vučurevića, Zorana Drakulića, Dragana Markovića Palme...
      Doduše, tome su dosta kumovale i devedesete godine, odnosno Miloševićev nakazni režim, koji je dozvolio da čudesni likovi umarširaju u srpski fudbal, za tadašnje vreme sitni političarčići, folk estrada ili okoreli kriminalci - i da tu, u srpskom fudbalu, prepoznaju šansu za unosan biznis.
     Pred novim rukovodstvom Fudbalskog saveza Srbije, koje je za relativno kratko vreme ostvarilo niz zapaženih rezultata, ostaje ne samo briga za A reperezentaciju, već i da se pozabave "unutrašnjom stranom" srpskog fudbala. Jednostavno, da dobro sagledaju ko radi u njemu, kakve su moralne lične karte čelnih ljudi po klubovima, pa da neke, bogami, i lustriraju uz pomoć Ministarstva za sport i omladinu, ako ono uopšte i postoji.
     U protivnom, ne piše nam se dobro. Nije daleko dan kada će navijači, Delije ili Grobari svejedno, voditi glavnu reč u srpskom fudbalu. Tući i šikanirati koga stignu, otimati pare za vernost klubu, ispostavljati spisak silnih privilegija, pa ako to ne dobiju, maltretiraće i smenjivaće i kompletne uprave. Sve dok ne dođu do Saveza.
    Nešto nam je, iz prošlosti, poznata ova priča.