Bezakonje

Država i dalje štiti manipulante i mešetare na štetu poštenih privrednika

Preporučena prevara

U našem krivičnom zakonodavstvu privatne firme imaju nejednak tretman u odnosu na državni sektor. O tome govore mnogobrojne i svakodnevne činjenice, naročito kada su u pitanju razne vrste prevara. Temu obrađuje Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije i stalni konsultant OEBS-a.

Josip Bogić

 U Ustavu Republike Srbije deklarativno su izjednačene privatna i državna svojina i formalnopravno imaju jednaku zaštitu pred državnim organima. Međutim, u praksi je to mnogo drugačije - odnos prema privatnoj svojini daleko je od evropskih i svetskih standarda. U glavama mnogih koji treba podjednako da štite privatnu svojinu, kao i državnu, zadržan je odnos kakav je bio pre dvadesetak godina, iz vremena socijalističkog načina uređenja države.
Prilikom donošenja zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, van domašaja su ostala krivična dela prevare kojima se najčešće oštećuju fizička lica ili pravna lica sa većinskim privatnim kapitalom, a u mnogim slučajevima ni državni sektor nije pošteđen aktivnosti prevaranata. Ostaje nejasno zbog čega zakonodavac nije predvideo mogućnost da se i za ovakva krivična dela oduzme imovinska korist, koja u mnogim slučajevima prelazi milionske iznose.

Privredu Srbije nagrizajuprevaranti, često organizovani u kriminalne grupe, putem nenaplativih menica otvarajući firme na članove porodice, na imena prijatelja, a ponekad i na imena umrlih lica. U skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, prevaranti osnivaju firme kod Agencije za privredne registre za iznos od 250 evra, dobiju PIB broj, otvore tekući račun u banci, snabdeju se menicama koje koštaju nekoliko stotina dinara, overe ih pečatom i u principu potpišu neadekvatnim potpisom. Posle toga sledi odabir žrtava i traženje plena. Pri tome ove kriminalne grupe prave plan rada po kome pažljivo biraju odabrane klijente.
Mnoge privatne firme, izložene dilemi između prodaje, krize i preživljavanja, prinuđene su da daju robu na odloženo, a prevaranti veoma vešto koriste tu pogodnost. Obično se uplati neki manji iznos za robu, a nakon toga se zahteva prodaja robe na odloženo vreme, najčešće na 15 dana i duže.
Ovakav modus se istovremeno, po unapred napravljenom planu grupe, primeni u desetak firmi. Ukoliko neko posumnja u blokadu računa vršeći proveru na sajtu NBS, dobije podatak  da račun nije u blokadi.
 Pri tome, ne može da proveri podatak koliko novca ima na računu ili koliki je promet firma ostvarila. Kada žrtva-prodavac primljenu menicu kao garanciju da će roba biti plaćena podnese na realizaciju, shvati da je račun firme blokiran upravo od desetak firmi i da na računu nema sredstava. Grupa u međuvremenu proda robu na crno ispod cene i gotovinu iskoristi za kupovinu nekretnina, lično bogaćenje i slično.
U Republici Srbiji postoji nekoliko veoma dobro organizovanih kriminalnih grupa koje se bave prevarama, a na udaru su uglavnom privatne firme među kojima su najviše oštećene: "NEED PETROL", "TREND PETROL", "EVOLUCIJA 2004", "OMV SRBIJA", ali i "NIS PETROL", "BRAĆA CRNOMARKOVIĆ" i mnoge druge.
Među prevarantima prednjače porodične firme izvesnog Dragana Perovića iz Vrnjačke Banje koji posluje preko firmi "AUTOPREVOZ VRNJAČKA BANJA", "AUTO PREVOZ LINE", "DD PLUT".
Sledeća grupa posluje preko firme "VUKŠIĆ CITY", okupljena oko Petra Arbulova, a ne manje značajna je i grupa koja radi preko firme "M.S.G."- RIO" okupljena oko Mirka Radovića i Gorana Mutavčića. Modus operandi grupe je takav da kada odrade finansijsku i robnu konstrukciju, po pravilu menjaju mobilne telefone, menjaju sedište firme i gubi im se svaki trag.
O aktivnostima grupa obavešteni su i Okružno javno tužilaštvo u Beogradu i MUP Uprava kriminalističke policije Beograd, Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminala još krajem novembra 2008. godine. Policiji su predati svi relevantni dokazi, svi podaci o kretanju i aktivnostima grupa, gde je završila roba koju su na prevaran način protivpravno prisvojili, ali reakcija i tužilaštva i policije je izostala. Pošto privatnici ne mogu uzimati pravdu u svoje ruke, ostaje da se vidi kada će ove grupe biti privedene pravdi i sprečene u svojoj nezakonitoj delatnosti.
Odgovor tužilaštva je takav da je predmet prosledilo MUP-u na proveru. MUP je prijavu u skladu sa ZKP-om prosledio tužilaštvu, a ovo opet u skladu sa ZKP-om prosledilo policiji u vidu zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja ( čuveni "PO"). Pri tome je odgovor policajca koji je zadužio predmet bio da on ne može sam da radi, što je i logično, pojedinac protiv grupe ima male šanse, a zatim da ima neiskorišćen godišnji odmor i bolovanje. Za sada prevarenim firmama ostaje da gledaju u pasulj kada će ovi organi da odrade svoj posao.
Privatnici nemaju u tim slučajevima nikakvu mogućnost prinudne naplate svojih potraživanja kao što to rade državni organi, a naročito poreska uprava. Ukoliko je država oštećena za neobračunate i neuplaćene poreze, poreska uprava odmah donosi rešenje i blokira račune iako postupci još nisu okončani. Ukoliko se desi da i nakon blokade nema sredstava na računima, pristupa se plenidbi privatne imovine. Kolike mogućnosti ima država govori i činjenica da su u jednom periodu poreske uprave imale mogućnost da ne izdaju potvrde o izmirenom porezu i tako na indirektan način onemogućavale kretanje građana, što je svakako u suprotnosti sa Ustavom i zakonima.

Kada je u pitanju obeštećenje oštećenih u parničnom postupku, situacija je takođe katastrofalna. Važeći zakoni oštećenima daju garanciju da se naplate od iznosa u visini osnivačkog uloga od 250 evra. Kakve li ironije! Imovina koju su prevaranti nezakonito stekli ostaće u njihovom posedu pošto se Zakon o oduzimanju imovine ne odnosi na krivična dela prevare. Postavlja se logično pitanje koga, u stvari, država i njeni organi štite: lopove ili privrednike? Kakva je onda poruka poslata potencijalnim izvršiocima novih prevara: da se bave prevarama ili poštenim radom?
Da nije samo tu kraj mukama privrednika, pobrinula se i država koja je uredno naplatila PDV od oštećenih firmi jer se PDV plaća na fakturisanu a ne za naplaćenu prodatu robu. Pošto oštećene firme ostaju i bez očekivanog novca od prodate robe, sledi nelikvidnost i blokada računa jer se radi o većim novčanim iznosima. Kada bi za ove špekulante državni organi i reagovali na vreme, mala je verovatnoća da bi ove firme preživele ovakve udare.
Da apsurd bude veći, u ime prevarantske grupe Dragana Perovića iz Vrnjačke Banje, kao garant da će dug biti izmiren pojavljivao se i aktivni radnik MUP-a.
Šta preostaje privrednicima privatnicima kada izostane pomoć države i državnih organa, nego da sami uzimaju pravdu u svoje ruke, a u tom slučaju im ne gine reakcija države jer niko ne sme da preuzima ingerencije države pošto će ti isti prevaranti podneti krivične prijave za iznudu!
Iz svega proizlazi zaključak da mnogima nije interes da se ova oblast uredi po modelu Evropske unije i da i privatni sektor ima podjednak tretman sa državnim, kao i da upravo takvim pojedincima odgovara haos i takvo stanje.