Ulcinj
U turističkom vodiču falsifikovana istorija

Greške izazivaju tragične posledice

Imam u rukama turistički vodič Ulcinj-info, izdanje Turističke organizacije Crne Gore. Nema podataka ni o mestu ni godini izdanja. Izgleda da je objavljen oko 2005. Njeni urednici su: Radoslav Nišavić i Mira Radunović. Stručni saradnici: Nadira Hodžić, Mileva Nikolaidis i Skender Hodža, koji mu kao uvod piše zdravicu. Ovaj turistički vodič ima dobrih strana, pa su ispravljene i neke greške, neki nedostaci prethodnog turističkog vodiča. Ali on ima i mnogo svakakvih nedostataka, posebno - nedopustivih naučnih grešaka koje se prenose iz prethodnog, upravo zato što o tom vodiču nije izrečena nikakva kritika

Piše: Kaplan Burović - akademik

U Kratkoj biografiji Ulcinja (Biografije imaju samo ljudi, dok gradovi imaju istoriju!), posebno u poglavlju Opšti podaci i Istorija, piše da je „praistorijski Ulcinj pripadao Ilirima" i odmah zatim dodaju „Ulcinjski Stari grad osnovali su u V vijeku p.n.e. Kolhiđani" (str. 15). Kolhiđani nisu bili Iliri, već Grci. Više je nego sigurno da ga nisu ni osnovali, niti izgradili da bi ga poklonili Ilirima, ponajmanje pozvani zato od Ilira. Sledstveno, praistorijski Ulcinj nije pripadao Ilirima, već Kolhiđanima, grčkim kolonistima, koji su tu (ne kao kolonisti, već kao narod!) i stigli pre Ilira, u XII veku p.n.e., kad Ilira na Balkanu nije bilo. Pošto Albanci pretenduju da su genealoški sledbenici Ilira (iako sasvim dobro znaju da nisu!) i time politiziraju protiv našeg naroda i integriteta naše domovine, treba da budemo oprezni u ovim izlaganjima.
U nastavku, ista strana, pišu za Ulcinj: „U drugom vijeku p.n.e. preuzimaju ga Rimljani od ilirskog plemena Olcinijatas". Istorija ne poznaje nijedno ilirsko pleme pod tim imenom. Olciniatas su građani Ulcinja, a građani nisu bili pleme, kao što to nismo ni danas. Rimljani su se borili i protiv ilirskih plemena, da bi zavladali Balkanom, ali Ulcinj nisu preuzeli od njih, već od Grka, koji su tu do poslednjeg dana vladali i mačem i kulturom. Ne poričemo da je u to vreme i u Ulcinju bilo i Ilira, ali Ulcinj nije bio njihov. Naprotiv - oni su pripadali Ulcinju, jer su u ovaj grad prodirali putem grciziranja. Sve do poslednjeg dana u Ulcinju je vladao grčki jezik i grčka kultura. Dolaskom Rimljana počinje romanizacija Ulcinja i okoline.
Na str. 16, oni pišu: „Kada ga je 1183. godine zauzeo veliki srpski župan Stefan Nemanja, (Ulcinj) je postao jedan od najznačajnijih primorskih gradova i tada, kao i u Dukljanskoj državi, on ima mješoviti slovenski, albanski i romanski karakter". Po samopriznanju akademika, prof. dr Eqrema Abeja, najvećeg albanskog albanologa svih vremena, Albanci su stigli u pokrajinu Mat (Srednja Albanija) u X veku nove ere i, otuda, u narednim vekovima, širili su se na sve strane sadašnje Albanije. Preko reke Drim se nalazila srpsko-crnogorska država sve do XVII veka, doduše okupirana od Turaka. Krajem XVI veka, pod turskom zastavom, Albanci počinju da masovno prelaze preko Drima i da albaniziraju Skadar i okolinu. Ne isključuje se da je koji albanski trgovac stigao u Ulcinj i pre Nemanje, ali - polazeći od tih pojedinaca - ne može se reći da je stanovništvo Ulcinja (ponajmanje Duklje!) imalo „mješoviti slovenski, albanski" karakter. U Ženevi danas ima više Albanaca, negoli što je tada bilo ne samo u Ulcinju, već u čitavoj Duklji. Pa ipak, Švajcarci nigde ne pišu da stanovništvo Ženeve ima „mješoviti švajcarski, albanski" karakter, iako ovi Albanci još nisu počeli da pretenduju da je i Ženeva njihova!!! Ali, za njihovo pretendovanje da je Ulcinj njihov, sigurno su krivi i naši naučnici-arheolozi Bošković Đurđe, Mijović Pavle, Kovačević Mirko i mnogi drugi, koji isto to kažu u njihovoj zajedničkoj monografiji ULCINJ I, Beograd 1981, koju smo već tretirali na jednom drugom mestu.
Na str. 15-16, idući naruku albanskim separatistima, oni pišu: „Olcinijum dobija za vrijeme Rimljana status Opida civijum romanorum - grada sa naročitim privilegijama, a kasnije i Municipija - grada sa samostalnim statusom". Opet imamo posla sa ponavljanjem onoga što su neispravno rekli malo pre nas pomenuti naši naučnici-arheolozi, koji su tu "samostalnost" sasvim pogrešno tumačili. Treba znati da su taj status Rimljani davali svim gradovima, koji su im se predali bez borbe, pa u tom smislu i Ulcinju, a ne zbog toga što je to bila neka etnički mešovita grupacija ljudi, odnosno zato što su tu živeli Iliri. Pa i status Municipija dat je Ulcinju jer su tu živeli penzionisani rimski ratnici, veterani, a ne zbog nečeg drugog.
I Nemanjići su davali Ulcinju specijalan status, koji su uživali skoro svi srednjovekovni gradovi Balkana i Evrope. Posebno je Ulcinju dat taj specijalan status samostalnosti jer je on predat na upravu u početku srpskoj kraljici Jeleni (udova kralja Uroša I), a zatim i srpskoj carici Jeleni (udova cara Dušana). Ulcinj je bio mirno utočište bivših srpsko-crnogorskih vladara i vladarki. Bio je i prestonica Crne Gore! Imao i svog kralja - Đorđa Vukana Nemanjića. Prelaženje ćutke preko ove istine svedoči nam da su njeni autori bili pod uticajem velikoalbanske propagande i njihove falsifikovane istorije.
Na str. 18, idući naruku ovim velikoalbancima, koji hoće da nam pepelje oči, oni pišu: „U toku II svjetskog rata zbratimljeni narodi iz ovog kraja pružali su otpor okupatoru a mnogi od njih dali i svoje živote". Pre svega treba znati da u Ulcinju imamo samo jedan narod i to su Crnogorci. Oni, koje bi hteli autori ovog dela da nam ih podmetnu kao narode, nisu narodi, već strana dijaspora, emigracija, kao i pripadnici koje nacionalne manjine. Albanci Ulcinja  ne samo što nisu narod (što sam im javno rekao još 1993. godine!), već nisu ni nacionalna manjina. U Ulcinju i svuda po Crnoj Gori, Albanci su emigranti, albanska dijaspora u našim predelima, pa ih kao takve i treba tretirati, a ne dići ih u rang nacionalne manjine, ponajmanje i u rang naroda.
Sa druge strane, ne negirajući da je pokoji Albanac uzeo učešće u našoj Narodnooslobodilačkoj borbi, Albanci Ulcinja i okoline bili su en bloc uz okupatora, njihova isučena sablja protiv našeg naroda, pa to nastavljaju da su i dan-danas. Pa i oni koji su se borili rame uz rame sa nama, nisu se borili za oslobođenje naše domovine, već za jednu novu podelu Balkana, za jednu novu super Ve-e-eliku Albaniju. Ako ne verujete, vi pročitajte pisanu izjavu albanskog "komuniste" Husena Alibalija, koji se zaista borio rame uz rame sa nama.
Ovaj vodič, kako vidite, ima puno nepravilnih stavova i tretiranja problema, što predstavlja odjek nepravilnih i nenaučnih stavova naših naučnika, koji se u tome nesvesno podržavaju. Posledice ovog nepravilnog tretiranja i nepravilnog prilaženja istorijskim problemima, posledice ovih grešaka, mi danas sasvim jasno vidimo na Kosovu i u Metohiji, pa bi trebalo da iz toga izvučemo nužne pouke. Ne osporavajmo albanskoj dijaspori kod nas ništa što joj po međunarodnim zakonima pripada, ali joj ne treba ni dati ono što joj ne pripada.
Turistički vodiči, kao i sam turizam, ne treba da služe samo privredi, ekonomiji naše domovine, našeg naroda, već i propagandi naučne istine o nama i našoj domovini. Ovakav kakav je, ovaj turistički vodič ne samo da ne služi propagandi naučne istine o nama i našoj domovini već se stavio i u službu velikoalbanske propagande i njihove falsifikovane istorije, kojom su imali i imaju za cilj destabiliziranje našeg naroda i integriteta naše domovine.
Pogledajte turističke vodiče Albanije! Nigde se i ne spominju drugi, ni kao emigracija, bože sačuvaj kao nacionalna manjina, a da i ne govorimo kao narodi, iako sasvim dobro znaju da unutar Albanije imaju i emigraciju i nacionalne manjine, pa i vlaški narod, kome treba da su zahvalni za skoro čitavu Južnu Albaniju. Naprotiv, njihovi "naučnici", profesori, doktori nauka i akademici, tvrde da je Albanija čista zemlja, bez nacionalnih manjina! Pa ako je Albanija čista, koja je na dan proglašenja njene nezavisnosti 1912. godine imala skoro 50 odsto stanovništva nealbanske nacionalnosti, onda je Crna Gora super čista!