Krici i odjeci
Pismo
jedne razočarane vernice
Bog, pa - stenice
Događanja oko smene vladike
Artemija ostavila su među vernicima dublji trag nego što to izgleda na prvi
pogled
...
Mnogo se pisalo u poslednjih nekoliko godina o lošem
stanju u SPC. Dugo je patrijarh Pavle bio nemoćan i mnogo loših stvari se izdešavalo
u tom vakuumu kada su vlast preuzeli sveštenici
loši ljudi, koji su sami sebe postavljali na značajne
funkcije i skoro potpuno privatizovali Arhiepiskopiju beogradsko-karlovačku. Ali ništa kao poslednja dešavanja nije
pogodilo vernike cele SPC. Mene je lično to toliko
dirnulo da samo istine radi i pišem
ovaj članak.
Naravno da je
reč o smeni vladike Artemija. Verovatno u
toj tužbi od tridesetak stranica, koja mu je
uručena dva dana pred njeno čitanje Saboru, ima istine. Sigurno je da vladika Artemije nije bezgrešan. Ali, ko jeste?
Zato bih se osvrnula na one koji su ga optužili i na onih 21 koji su ga
demokratski osudili, podizanjem ruku.
Neću početi sa patrijarhom
srpskim, iako je sve započelo skoro prvog dana njegovog patrijarhovanja, jer
nije on bio najglasniji u svemu ovome i mislim da nije on ovo
inicirao. Ali, istine radi, kada su isti ljudi pokušali
da ovo "proguraju" za vreme patrijarha Pavla, on ih je
jednostavno odbio kratkom rečenicom: "Ma pustite čoveka (Artemija) na
miru".
Kao prvog i najodgovornijeg za ovakav progon vladike
Artemija prozvala bih vladiku Irineja bačkog.
Mi koji smo dugo u Crkvi znamo da konflikt između njega i vladike Artemija
traje godinama. Sporili su se oko mnogih stvari, oko
Ravene, ekumenizma, načina rešavanja kosovskog pitanja, načina služenja
liturgije... I u Crkvi to svi znaju. Umeće u podvalama Irineja bačkog
je kulminiralo u slučaju "Artemije", jer je
uspeo da tek postavljenog patrijarha,
Sinod SPC, Sabor SPC i na kraju celu Crkvu uvuče u njegov lični sukob sa vladikom Artemijem. Sve dok nije dobio glavu vladike
Artemija na tanjiru.
Svi mi koji godinama poznajemo vladiku bačkog Irineja
mogli smo da, odmah nakon izbora novog patrijarha, primetimo kod njega strašnu frustraciju i
ljutnju što
nije izabran - on. A toliko
truda je uloženo. Radila je strašna
mašinerija. Uključujući i onu koja
pripada državnoj vlasti. I mnoge vladike su bile iznenađene
velikim brojem
Irinejevih glasova znajući koliku
stvarnu podršku on ima u Saboru
SPC. I sada, kad vratim film unazad, mogu da kažem da je
ceo svoj život protraćio pokušavajući sebi da stvori pozicije u društvu i to na
pokvaren način, klevetama i tračevima.
Uz to, nije ništa ostavio po čemu bismo
mogli da ga se sećamo - nijednu knjigu, pisano
delo, bilo šta što liči na Justina ili vladiku Nikolaja. Bez
obzira na to što je veoma obrazovan čovek i
što se to od njega očekivalo.
Ništa!
Ostaće upamćen po tome da je
uvek služio samo sebi i trenutnom režimu. Juče Marković-Miloševićevom, danas "žutom".
Čak i zakone zaustavlja jednim pozivom premijeru,
a možete onda zamisliti kakav odnos ima prema drugim vladikama, monasima i
vernicima. Jadni su njegovi sveštenici.
Poznata je stvar da se vladika Irinej "brine o
svojima", odnosno o onima koji mu bespogovorno
služe. Oni drugi su proganjani sve dok
se tako prohte gospodinu bačkom Irineju, o čemu svedoče i poslednja dešavanja
u SPC. Treba pomenuti njegovo veliko licemerje kad je
potegao sve veze da spase od osude državnog suda Pahomija, optuženog za pedofiliju.
No i vladika bački je
imao i ima svoje Vilovske. Jedan
od vladikinih vernih ljudi, dugogodišnji direktor informativne službe SPC, srednjoškolac Duško Stokanović,
prisvojio je veliki crkveni stan (znači vlasništvo SPC) u
centru Beograda, brzo ga prodao pa kupio drugi da prikrije tragove. Kada je
Sinod SPC počeo da istražuje ovaj
slučaj vladika svog čoveka brzo sklanja u - Upravni
odbor RTS-a. Sigurno je da mu je u tome pomoglo njegovo odano
duhovno čedo, vladika Porfirije,
koji je i sam, uz pomoć svoga mentora, postavljen na visoku državnu funkciju, bez obzira na grehove
iz mladosti. Vladika
bački mnogo voli da kontroliše medije, i u Srbiji on definitivno preko RTS-a i
preko vladike Porfirija kao predsednika RRA to i radi. Tako je, čim je prošle
godine izabran u Sinod, odmah sebi prigrabio funkciju upravljanja
medijima i Informativnom službom SPC. Nije onda ni čudo što smo doskora
gledali veliku sliku patrijarha Pavla na naslovnoj stranici sajta SPC, pored
živog patrijarha
Irineja. Tek pre neki dan je vladika bački
dozvolio da se u levom uglu pojavi mala slika novog patrijarha, gde mu se ni lik ne vidi,
a velika slika sa likom patrijarha Pavla pomeri na suprotnu stranu. Očajan je,
on je bio siguran da će tamo biti Njegova slika.
Sledeći koji je insistirao na ovoj sramnoj
"smeni" je mitropolit Amfilohije. Amfilohija
i Irineja bačkog veže to što su bili neuspešni kandidati za patrijarha. Da je
nekim slučajem patrijarh Pavle umro pre tri godine i da
je tada za patrijarha izabran
episkop niški Irinej, verujem
da bi pola Beograda i danas plakalo za Amfilohijem,
misleći da bi on bio bolji... Ali,
posle dve i po
godine sumorne vladavine mitropolita Amfilohija uverismo se da
on ipak nije ni blizu onakav kako smo mi
mislili, ni slučajno. Bile su to teške godine za Arhiepiskopiju
beogradsko-karlovačku. Mnogo novca teško ušteđenog za vreme patrijarha Pavla
samo je nestalo iz Arihiepiskopije; nije njega potrošio Amfilohije,
ali je dozvolio da ga raskuće samopostavljeni funkcioneri u Arhiepiskopiji. Mnogo najamnika je Amfilohije
rukopoložio i doveo u Beograd, čak i neke zavisnike od alkohola i droga. Mnoga postavljenja na funkcije
su u najmanju ruku mizerna, jer
se iza njih vidi politika i želja
Amfilohija da udovolji kojekome, a sve zarad "bijele pane". O serijskim odlikovanjima i unapređivanjima
beogradskih sveštenika izlišno je i govoriti. Trebaće
decenije da se ispravi ono što je Amfilohije uradio za ove nešto više
od dve godine. U slučaju "Artemije" Amfilohijeva odgovornost je
utoliko veća što ne samo da je on, kao i bački Irinej, insistirao na
kažnjavanju Artemija, već kad su drugi episkopi pokrenuli pitanje zakonitosti
postupaka Sinoda SPC u slučaju "Artemije", on je predsedavao
komisijom koja je trebalo da utvrdi (ne)zakonitost postupaka Sinoda. Šta mislite da je presudio da nisu radili po zakonu?
Svi smo se obradovali novom patrijarhu Irineju. Simpatije u narodu prema njemu su bile rasle, ali su
odjednom utihnule. Tajac. Narod se prevario ili se oseća prevarenim. Nije smeo
ovo da dozvoli. Ma kako i koliko Artemije
bio kriv, nije smeo da dozvoli ni potpiše ovako sramnu presudu. Mogao je sve to i da spreči. Bez obzira na to što je vladika bački kao stenica dosadan kad na nešto navali. I još
nešto, volela bih da razumem želju novoizabranog patrijarha da ostane na čelu Niške eparhije - da "pozavršava poslove koje je
započeo" - jer nije ni shvatio kako ga veliki posao čeka u Arhiepiskopiji
gde poslovi stoje godinama. Sigurna sam da među vladikama ima sposobnih koji
poslove u Niškoj eparhiji mogu da završavaju, a da poslovi u
Beogradu ne mogu više da čekaju.
Definitivno za prvom dvojicom ne zaostaje ni lepi Grigorije. Ne razumem kako se tako jedan
mlad vladika usudi da osuđuje i sudi jednog starca koji je ceo svoj život
posvetio Bogu. Naš
Griša koji seče slavski kolač za slavskom trpezom bez
mantije, u trenerci, pijanči sa
političarima, koketira sa mladim devojkama,
sve kroz "duhovne razgovore" i SMS poruke... A u
međuvremenu nađe mane starom Artemiju.
Moglo bi se diskutovati o njegovom ozbiljnom konfliktu sa Afmilohijem, u kom je imao veliku podršku
Blica i TV B92. Ali su se brzo izmirili. Izmirenje
je došlo tako što
je mitropolit uveo vladiku Grigorija u Sinod SPC i sada
zajedno rovare po Crkvi
uz medijsku podršku njenih najvećih gonitelja.
I vladika Fotije,
koji je, kažu, čitao tužbu na Saboru!
Znamo da je episkop bački njegov duhovni otac i da ga se
boje skoro svi, ali kako se Boga ne boje! I vladika
Joanikije, koji je pisao tužbu, nek'
se Bogu moli, a šta drugo da kažem.
Jedan od članova komisije je bio i mlađani i duhovno
neutemeljeni beogradski sveštenik
Miroslav Čolaković, kome
se zbog toga i ne može previše zameriti. Ali je zato sramna bila uloga bivšeg sveštenika
sa Kosova, sadašnjeg starešine
svetosavskog hrama Radivoja Panića. On je išao
u isledništvo i komisiju svome bivšem
vladiki, duhovnom ocu. Onome koji ga je rukopoložio, čiji je klirik na Kosovu bio i koji ga je na kraju doveo u Beograd i lično molio
patrijarha Pavla da Radivoja primi da mu uhljebije. Opet ću se pozvati na onog
istog beogradskog sveštenika koji ovo bacanje kamenom na svog duhovnog oca
naziva oceubistvom. Zapravo,
on je to nazvao oceubistvom u slučaju vladike Teodosija,
koga je isto tako vladika Artemije predložio Saboru za vladiku i bio mu duhovni
otac, a on se onda okrenuo protiv svog duhovnog oca. Kakvi su islednici bili
Radivoje i vladika Teodosije? Posle svega što su učinili, čemu se nadaju?
I, na kraju, Atanasije (Jeftić). Tugo moja! Kako
je moguće da jedan veliki teolog sebi dozvoli ovakve stvari. Da juri po Kosovu monahe,
da ih plaši i da im preti, da smenjuje igumane i igumanije,
sudi preko kolena, da se bavi stvarima kakve ne dolikuju ni najgorim
političarima, a ne doskora "velikom"
Atanasiju Jeftiću. Dosta smo "gledali kroz prste" Atanasiju dok viče
na liturgiji
i drugim bogosluženjima,
dok maltretira
pojce, dok šamara đakone, pljuje sa oltara po političarima, svađa se i vrši besmislene prepirke
sa svima i preko novina, koristi ružne reči vređajući neistomišljenike i još štošta.
Ali ovo?!
Moje razočaranje je utoliko veće što sam u Crkvi dugo
i ove episkope znam skoro ceo moj život, a oni su sebi dozvolili da
sablažnjavaju vernike, kojima je
teško da ovo sve gledaju i da ćute.
T.I., Beograd
Dosta
smo "gledali kroz prste" Atanasiju dok viče na liturgiji
i drugim bogosluženjima, dok maltretira
pojce, dok šamara đakone, pljuje sa oltara po političarima, svađa se i vrši besmislene prepirke
sa svima i preko novina, koristi ružne reči
vređajući neistomišljenike i još štošta.
Ali ovo?!