Zločin
Jabuka razdora:
Povodom jednog "međunacionalnog" ubistva koje je uzdrmalo javnost
Nekad i kokošinjac postane porše
Zašto je ubistvo maloletnog S. D.
(17), koga je u noći između 9. i 10. juna ove godine u selu Jabuka ubio vršnjak, maloletni B. J. zvani Zver
(17), dovelo selo na ivicu ozbiljnih sukoba
među samim meštanima
Milan Glamočanin
Ubistvo maloletnog S. D. (17), koga je u noći između 9. i 10. juna ove
godine u selu Jabuka ubio vršnjak,
maloletni B. J. zvani Zver (17), dovelo je selo na ivicu sukoba među samim
meštanima.
Tragedija se, kao što je javnost već obaveštena, desila u blizini centra
sela, gde su se kobne večeri sreli D. S., sa dvojicom svojih drugova, i B. J.,
takođe sa dvojicom drugova. Svi su se međusobno poznavali. Pošto su razmenili nekoliko rečenica i nakon guranja i
razmene udaraca, B. J. je izvadio nož i S. D., dok su ga njegovi drugari
držali, ubo više puta u grudi i stomak. Prema izjavama očevidaca, S. D. je
zadobio i posekotine po rukama, a na obrazu mu je B. J. urezao - krst.
Prema svedočenju meštana Jabuke, ovom ubistvu je prethodila svađa, tačnije
rasprava na mreži Fejsbuk u vezi sa krađom patika, za koju su drugovi S.
D. optužili B. J., i zbog nekoliko komentara razmenjenih između ove dvojice
meštana i komšija oko te prepiske preko interneta.
Nije
bilo tako loše
Koliko jedan bezazlen događaj i nekoliko komentara mogu da promene život
najbolje je osetila porodica ubijenog, ubice, ali i ostali meštani Jabuke. Smrt S. D. unela je u Jabuku stanje
neverice, šok i strah da će se ponovo desiti
slična tragedija, ali i strah od odmazde. Ubistvo je izazvalo erupciju besa,
mržnje, osvete i revanšizma među meštanima
i vršnjacima ubijenog D. S. Uzavrele strasti su eskalirale, tako da je država
posle prvog spontanog okupljanja vršnjaka, neposredno nakon ubistva, morala da
angažuje oko 100 pripadnika MUP-a (Žandarmerije i obične policije), jer patrola
iz Pančeva sastavljena od pet-šest
policajaca nije mogla da smiri situaciju.
Grupa meštana Jabuke, koristeći kao izgovor
žalost zbog pogibije maloletnog mladića, danima je kamenovala kuće meštana
romske manjine, bilo je nekoliko razbijenih prozora, crepova i delova ograda,
uzvikivanja parola uperenih protiv romske populacije, a napisano je i nekoliko
grafita preteće sadržine protiv meštana
romske nacionalnosti.
S obzirom na to da se u kuće mesnih Roma uvukao nemir, nespokoj i strah od
drugih meštana, mnogi se nekoliko dana nisu ni
kretali po selu, ali su im podršku pružali ostali seljani komšije, sa kojima u harmoničnoj zajednici žive od 1946.
godine, kada se ovde najveći deo stanovnika Jabuke naselio, kolonizovao, došavši
uglavnom iz Makedonije.
Jabuka, inače, nije ni "favela"
niti "ciganmala", sve zgrade su od punog materijala i izmešane su sa drugim kućama stanovnika Jabuke. Godinama su
ovde vladali dobrosusedski odnosi, poštovanje i uvažanje uz punu komšijsku
solidarnost, uzajamnu pomoć, razumevanje i druženje.
Postoji jedan deo romske populacije u Jabuci koji ne radi, te do sredstava
za život dolazi putem raznih nezakonitih radnji (seče šuma, krivolova, raznih
krađa pumpi, poljoprivrednih proizvoda, kokošaka i sl.). Oni primaju od države socijalnu pomoć od 22.000 dinara po članu
porodice, a kao članovi Evangelističko-metodističke crkve dobijaju mesečno po
5.000 dinara po osobi. Sveštenik
te crkve Lila Balovska izjavljuje da u Jabuci imaju 80 vernika, od čega je oko
40 romske nacionalnosti. Posle ubistva S. D., Romi su potražili zaštitu i pomoć
od sveštenih lica (po nekim izjavama nezadovoljni meštani Jabuke, čiji je bes
izazvan zločinom B. J., oštetili su i samu crkvu - prozor i nekoliko crepova).
Posle toga, sveštenik Lila obratila
se za zaštitu američkoj ambasadi u Beogradu, pa je ambasadorka Vorlik zvala
predsednika Tadića i ministra policije Dačića, a u sve to uključen je i general
Kuribak, inače rođen u susednom mestu Opovu.
Tako je isprojektovan slučaj: ugrožavanje prava Roma. U odbranu romske
populacije i pomenute crkve uključili su se državni organi (policija, prosveta,
organizacije za ljudska i manjinska prava, zaštitnik građana), kao i NVO,
YUKOM, Mreža žena u crnom i Banatska ženska romska mreža.
I predsednik Srbije Boris Tadić ukazao je na ovaj problem i lično došao u
Jabuku, na seosku slavu Sveti Ilija, 2. avgusta ove godine, i istakao da se
mora živeti uz toleranciju, pomirenje i u zajedništvu, kako je bilo i do danas. Sličnu izjavu dao je i zaštitnik građana Saša
Janković. Tenzije su prisutne i dan-danas, iako su pomenuti problem i tragedija davno prevazišli
granice ovog malog vojvođanskog sela i za njega se čulo u celoj Srbiji, pa i šire.
Iznenadni
šleperi
Postoji, međutim, deo ove tužne priče koji je vešto sakriven od očiju
javnosti, a ipak se desio. Naime, maloletni B. J. je napustio školovanje posle
četvrtog razreda osnovne škole i bio poznat policiji po raznim prestupima. Osim
toga, značajan je i podatak da su njegov deda u Makedoniji, kao i otac u
Srbiji, imali sukob sa zakonom zbog teških krivičnih dela iz oblasti krvnih delikata.
U danima tenzije u Jabuci je bilo provokacija, vređanja, pretnji i raznih
parola. Na nekim objektima i kućama u selu napisani su grafiti sa neprimerenim
i pretećim porukama upućenim romskoj populaciji. Prema izjavama meštana, neke od tih grafita napisali su i sami Romi. Stanje
straha i neverice u vezi sa zaštitom života i imovine, pokušali su da iskoriste mnogi - političari, država, razne
NVO, pa i sami meštani Jabuke. Danima su po medijima ovo
selo prikazivali kao selo "van ovog doba", u kome vladaju rasni i
versko-nacionalni poremećeni odnosi, što se do sada nikada nije desilo. Mnogi si ovu situaciju iskoristili za
svoje lične interese, a pod plaštom
borbe za prava i zaštitu Roma.
Veoma zanimljiv je bio i odnos Evangelističko-metodističke crkve prema ovom
događaju. Crkva je stala u odbranu Roma, za koje kaže da ih ima oko 40 u njihovoj
eparhiji. Za vreme nemilih događaja vernici ove crkve, osim novčane pomoći,
dobijali su i pomoć u hrani, koju su dovezla dva šlepera. Takođe, lokalna
zajednica i ta crkva organizovale su i delile svakog dana po 500 obroka koji su
donošeni na kućne adrese Roma u Jabuci.
Prema izjavama meštana, njihove
komšije Romi prijavili su paljenje jedne pomoćne prostorije, koje je navodno
počinio NN izvršilac, mada su prethodno iz nje izneti nameštaj i druge stvari vlasnika koji živi u Kačarevu. Podnet je i zahtev za odštetu automobila marke porše, navodno oštećenog u
incidentu, a da pri tom nije navedeno da je auto bez guma, stakala i drugih
delova i da se na ulici u njemu igraju deca iz komšiluka. Većina od ukupno 13 oštećenih Roma kojima su u ovim incidentima oštećene kuće i imovina, nisu se na
suđenju pridružili krivičnom gonjenju svojih komšija.
Malo je bilo onih koji su pokazali posebno interesovanje za smrt S. D. i
kako se ponaša i šta oseća njegova porodica. Ali, kad su bila u pitanju prava
Roma, onda je energično "uskočila" država.
Interesantan je i podatak da je
ubijeni mladić promenio makedonsko prezime, pa zato nisu primereni intervencija i demarš Ambasade Republike Makedonije da je reč o ubistvu između Srbina i
Makedonca, jer je to bio sukob između sunarodnika, tj. Makedonaca po poreklu.
U razgovoru sa meštanima ovog sela
istakli su da su se u poslednjih 65 godina na području Jabuke dogodila tri
ubistva i da su ih izvršili pripadnici
romske populacije. Prilikom protesta i nakon privođenja i određivanja pritvora,
prema nekima od učesnika pripadnici policije PU Pančevo, jedna policajka i dva
policajca primenili su u službenim prostorijama prinudu, kao na primer nad
privedenim licem zvanim Bambi iz Jabuke, jer jedini nije pognuo glavu i nije
molio da ne ide u pritvor. Svih petoro pritvorenih proveli su u pritvoru oko 10
dana zbog krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i
netrpeljivosti.
U Jabuci žive pripadnici 18
nacionalnosti, pa je ovo selo sa oko 7.600 žitelja bilo godinama uzor dobrog i
skladnog višeetničkog života u Vojvodini.
Sveštenik
Evangelističko-metodističke crkve Lila Balovska navodi da u Jabuci ima 80
vernika, od čega je oko 40 romske nacionalnosti.