Tabloid istražuje

Misterija Baraka Huseina Obame: vizije Sesila Rodesa postale stvarnost (2)

 

Sve je počelo kad Baraku nisu dali da uđe u avion

 

Da lik sa imenom Barak Obama postane predsednik SAD izgleda da je odlučeno još 1992, kada je počelo njegovo političko modeliranje u čikaškim "nevladinim organizacijama" gde je poslat na političku obuku

 

Piše: Ivona Živković

 

Ne postoje pouzdani podaci da je Sesil Rodes bio član jezuitskog bratstva, ali se on ovom bratstvu i te kako divio u svom pismu "Priznanje vere" i upravo je njihovu organizaciju priželjkivao kao model po kome treba da funkcioniše veliko "Tajno društvo" preko koga će se sprovoditi globalna uprava sa sedištem u Londonu.

"Ostvarenje, unapređenje i razvoj "Tajnog društva, kao istinskog cilja i obaveze, omogućilo bi prostiranje britanske uprave po čitavom svetu, i to savršenim sistemom emigracije iz Velike Britanije u cilju kolonizacije svih zemalja i poseda gde postoje mogućnosti za stvaralački život, rad i preduzetništvo i posebno okupiranjem britanskim naseljenicima čitavog afričkog kontinenta, Svete Zemlje, doline Eufrata, Kipra i Kandije, čitave Južne Afrike, ostrva Pacifika koja koji su ranije pripadala Britaniji, čitavog Malajskog arhipelaga, obala Kine i Japana, i konačno oporavkom SAD kao integralnog dela Britanske imperije, i to inauguracijom sistema Kolonijalnog predstavništva u Imperijalnom parlamentu u kome bi zajedno sedeli oni koji su sada razjedinjeni, i konačno osnivanjem tako velike sile kako bi ratovi bili nemogući, i to bi bio najveći interes čovečanstva".

Za sprovođenje ovakve ideje neophodni su kadrovici, a to su od malih nogu odgojeni i podobni robovi ili krvni srodnici koji bi bili na raspolaganju da deluju u određenoj sredini tj. svuda po svetu gde bi se Britanska imperija prostirala. I oni ne mogu biti stranci.

 

Čista izmišljotina

 

Sa tim ciljem je Rodes školarinu dobio američki senator iz Arkanzasa Vilijam Fubrajt, inače član bratstva Sigma či. Fulbrajt se zvanično deklarisao ka pripadnik Apostolske hrišćanske crkve. Za nas je značajan fond koji nosi njegovo ime, iako se radi o američkom državnom fondu, jednom od mnogih fondova koji imaju za cilj da školuju kadrove različitih kultura, rasa, nacionalnosti i tako stvaraju multikulturalne i rasne mešance koji bi u globalnoj imperiji bili politički lideri na usluzi globalnoj eliti, pošto bi nakon adekvatne edukacije izgubili svaki osećaj za stvarne ekonomske vrednosti i nacionalnu i versku i rasnu raznolikost. Stipendisti ovog američkog fonda tako mogu biti samo strani državljani koji bi studirali u SAD ili Amerikanci koji bi se školovali u inostranstvu.

Podatak koji je objavila američka organizacija "Sloboda informisanja" 2009. godine, da je Fulbrajtovu stipendiju 1979. tražio i jedan strani državljanin, student sa imenom Beri Sotoro, uz priloženu fotokopiju molbe, otvorio je brojna pitanja u vezi sa zvaničnom biografijom američkog predsednika.

Ako je Beri ovu stipendiju dobio, a verovatno da jeste, to je bio očigledan motiv da on napusti studije na Aksidental koledžu u Los Anđelesu nakon dve godine i pređe na Kolumbija univerzitet. Drugo pitanje koje se otvara je koje je državljanstvo Bari Sotoro tada imao? Kenijsko ili indonežansko?

Zvanična biografija, naravno, ovaj podatak ne pominje, a agentura nastoji da priču o Fulbrajtovoj stipendiji prikaže kao čistu izmišljotinu. Ali, koji je onda razlog promene univerziteta?

Zanimljiv je i podatak da je nakon završenih studija na Kolumbija univerzitetu, gde je Beri diplomirao na političkim naukama, njemu odjednom postalo važno da upiše Pravnu školu na Harvardu. Da li zato što ga je već čekalo mesto u čikaškoj advokatskoj kancelariji? Da se tamo upiše intervenisao je za njega u SAD veoma poznati saudijski advokat Khalid Abdullah Tariq al-Mansour, koji je u američkim crnačkim krugovima poznat kao ortodoksni musliman i deklarisani crni nacionalista, međunarodni pregovarač, pedagog i istaknuti neprijatelj Izraela. Ovaj očito profesionalni agitator i agent (jer da to nije već bio bio optužen za nacionalizam, antisemitizam ili rasnu netrpeljivost ili ko zna šta još) istovremeno sedi i u velikom broju upravnih odbora, kao što je npr Saudijsko-afrička banka ili kompanije LaGray Chemical Co. sa sedištem u Čikagu.

Čikago je inače glavna izborna i politička baza Baraka Obame. Iako je nakon studija počeo da radi u jednoj privatnoj tržišnoj kompaniji, on je posao nakon godinu dana napustio i prešao u neprofitne, ali dobro finansirane nevladine organizacije.

 

Podobni sklopovi

 

Mnogi veruju da je Halid u stvari bio isturena ruka saudijskog kralja Abdule za njegove poslove u SAD, pa zaključuju da je Barak Obama sudijski kadrovik ubačen visoko u Belu kuću. U tome vide i razlog zašto se ovaj formalno "najmoćniji lider na svetu" poklonio saudijskom kralju.

Ipak, mnogi zaboravljaju da sve te pravne i političke škole koje se plaćaju budućim sintetisanim političkim liderima ne daju pravo fundamentalno znanje iz nauke i tehnologije, već se uglavnom od njih stvara pseudoobrazovana elita.

Jer kakva je stvarna moć Saudi Arabije bez nafte kao strateškog globalnog energenta, koju ona eksploatiše za interese imperijalne oligarhije iz Londona. U slučaju promene tehnologije (na primer, izbacivanja nafte kao goriva), praktično čitav Srednji istok bi bio neupotrebljivi pesak, a njihov ogroman kapital i investicije po celom svetu (čitaj imperiji) običan šareni papir koji takođe preko noći može postati bezvredan. A kakva će se tehnologija koristiti odlučuju oni koji imaju znanje i druge resurse na raspolaganju.

Ali, Halid al Mansur očigledno nije saudijski igrač, već on ima ulogu da stvara kadrove među muslimanima i crncima koji će služiti kao političke marionete za transnacionalni korporativni biznis i sve druge poslove koji uz to idu, a to je i izazivanje etničkih sukoba i ratova na prostorima gde korporacije imaju svoje poslove.

I to nije ništa novo. Stotinama godina vladajuća elita je birala svoje naslednike i svoje agente - izvršioce. Danas se biraju u srednjim školama ili univerzitetima i to nisu najbolji đaci (za njih su zainteresovane proizvodne kompanije), već se radije biraju "mandžurijanski kandidati", a to su mentalni sklopovi podobni za manipulaciju.

Radi se o malim ljudima sa velikim sujetama, koji su povodljivi, gramzivi, lakoverni, prevrtljivi, seksualno devijantni i uglavnom psihološki neformirane ličnosti. Njih je lako ucenjivati i zaglupljivati. Ako im date novac, formalno (pseudo)obrazovanje i društveni status o kome su mogli samo da maštaju, oni postaju veoma samoljubivi i grozničavo nastoje da taj svoj status zadrže. U tom cilju spremni su da učine sve što se od njih traži. Mogu i da ubiju i ubijaju.

 

Nema veze s vezom

 

Koje je državljanistvo mogao da ima Beri Sotoro kada je konkurisao za Fulbrajtovu stipendiju?

Džon S. Torel, koji je istraživao Obaminu biografiju, navodi da bi on mogao da bude rođen u Keniji, tako što su njegova navodna majka Stenli En Danam i njegov biološki otac Obama senior bili 1961. u Keniji baš pred Barakovo rođenje, ali kada su planirali da se vrate na Havaje, Amerikanci im nisu dozvolili da uđu u avion i mali Barak je rođen 4. avgusta 1961. u Keniji. Zato je izvod iz knjige rođenih na Havajima morao da bude falsifikat. Zanimljivo je da je, pošto je Kenija u to vreme bila formalno britanska kolonija, Barak u stvari državljanin Britanskog komonvelta. Ali, podaci o tome su u Keniji preko noći postali nedostupni.

Međutim, sa tim državljanstvom Barak Obama je mogao lako da uđe u Keniju kada je imao 20 godina i kada je tamo krišom poslat na jedan politički zadatak kao mladi "otporaš", a zvanično je išao da poseti familiju "svoga" oca. U istraživanje Obamine biografije upustio se i Don Nikolof, koji navodi informacije do kojih je došao iz jednog Mosadovog izvora. Taj "otporaški" posao je bio usmeren na rušenje tadašnje kenijske vlade. Svi podaci o ovome, tvrdi Nikolof, izneti su u jednom dokumentarnom filmu u kome se prikazuje Obama kao agent koji je već u to vreme 1980, 1981, i 1983. bio angažovan na takvim poslovima. Ovaj film je navodno skinut sa interneta samo 24 sata nakon što je stavljen, tvrdi Nikolof. Nikolof još tvrdi da je Obama imao sve dotle indonežansko državljanstvo, ali ga je promenio za kenijsko. Dokaza za ove tvrdnje ipak nema, osim navodnih svedoka iz Kenije koji su ovakve tvrdnje izneli u filmu. Glavni izvor informacija je Obamim kenijski "rođak", opozicioni lider od pre dvadeset godina, Luo Rail Oding. Još neki kenijski izvori su potvrdili da je drugo Barakovo srednje ime bilo Muhamed.

"Obama, senior, ubijen je u Keniji 1982. i zapravo je ućutkan. Barakova sestra Auma, koja mu u stvari nije polusestra, kako on to tvrdi, oterana je 2007. nazad u Keniju kako bi se izbeglo DNK testiranje", potvrdio je Nikolofu Mosadov izvor.

Ovaj Mosadov izvor još tvrdi da ne postoji nikakva krvna veza između Baraka Obame i porodice Danam. On je tako naveo da je biološki otac Baraka Obame verovatnije Frenk Maršal Dejvis, deklarisani komunista i levičar, koji je poreklom iz Čikaga, gde je radio kao špijun kod levičarski orijentisanih umetnika i koji je po zadatku poslat na Havaje. Dejvis je inače bio u braku sa belkinjom i talentovan je za pisanje. Vizuelno Obama u svakom slučaju više liči na Dejvisa, nego na Kenijca Obamu seniora.

Ko je u tom slučaju biološka majka Baraka Obame nije poznato.

 

Musliman, hrišćanin, katolik, satanista, levičar i revolucionar

 

U svakom slučaju Baraka Huseina (Muhameda) u Beloj kući blagoslovio je i sam papa Benedikt XVI, što nije uobičajeno. I Husein Obama, koji za sebe kaže da je hrišćanin i koji se klanja saudijskom kralju, na isti način ljubi ruku i papi. Način na koji Barak Obama drži svoje govore nalik su misionarskim propovedima, a njegova inauguracija u Belu kuću je nalikovala velikoj katoličkoj misi.

Katolički (jezuitski) Georgetown Universty je njegov drugi dom, kako sam reče.

I vidljive veze sa jezuitskim đacima su brojne. Na primer, Mišel Obama je radeći u advokatskoj kancelariji Chicago Loop law Sidnija Ostina u Čikagu (gde je upoznala i Baraka), bila mentor svom mlađem kolegi Majku Štrautmanisu. On je kasnije postao pravni savetnik predsedničkog tima Baraka Obame. Štrautmanis je školovan u jezuitskom St. Ignatius College Prep, a to je jedna od cenjenijih katoličkih škola u Čikagu.

Obamin Čikaški mentor je i Gregori Galučo - bivši jezuitski sveštenik, koga pominje u svojoj knjizi Vebster Tarpli: "Barack H. Obama: The Unauthorized Biography".

Obamin glavni pisac govora je Džon Favra, koga su takođe obučili jezuiti. Obamin stariji vojno-politički savetnik je general-major J. Scott Gration, takođe jezuitski đak. Obamin zamenik direktora za komunikacije Don Fajfer je učeni jezuita.

Koliko jezuita ima Obama u svom timu, niko ne zna. Kako piše o njima američki istoričar Dž. Vejn Lorens, "oni (jezuiti) nisu samo sveštenici ili jedan religiozni red; oni su trgovci (bankari sa Vol Strita)... urednici i ljudi bilo koje profesije (ali i bilo koje vere), koji ne nose vidljivu oznaku preko koje bi bili prepoznatljivi...)

U svakom slučaju oni su danas mozgovi politike koja će obeležiti rad 44. američkog predsednika.

Da li je onda za čuđenje kada Barak Obama na javnim istupanjima pokazuje dva prsta kao poznati satanistički pozdrav ili se sa svojim okruženjem i svojom ženom javno pozdravlja udaranjem stisnutom pesnicom (čime pokazuje svoju revolucionarnu opredeljenost), ili kada kao deklarisni hrišćanin organizuje bal za noć veštica…

Sam Obama je izjavio da je religijsku poduku dobio od babe i dede za koje on tvrdi da su baptisti, ali je istina da su sledbenici Unitarijanske crkve. Da li to Obama ne zna, ili mu je svejedno? Biće da mu je svejedno. Njegovi stipendisti i nalogodavci imaju samo jednu veru - to je vera u silu i moć. Zato je Obama čovek svih vera.

 

Rasni i verski hibrid

 

Da li je ovaj politički "janičar" upravo tako napravljen da bude univerzalan igrač: i da bude musliman, i hrišćanin, i katolik i baptista i komunista-ateista i po potrebi cionista, iako sam tvrdi da nije Jevrejin.

Ovako perfektno odgojen lik (kao programirani politički robot za široku upotrebu) može u jednoj ruci držati Nobelovu nagradu za mir, a u drugom slati (svojim formalnim potpisom) avione da bombarduju Avganistan, Libiju ili Pakistan, ili bilo gde drugde... On može biti simbol promena i nada za siromašne crnce u SAD jer im lepo zbori kako i sam potiče iz siromašne porodice, a onda ići na prijeme u Bakingemsku palatu gde će biti u društvu najbogatije kraljice sveta. Da li joj je prilikom posete došapnuo kako u SAD, ili u Africi, njegovim obojenim sunarodnicima beda i siromaštvo postaju sve teži?

Zato je možda najbolja tvrdnja Dona Nikolofa, koji je ispitujući biografiju Obame došao do zaključka da je on sistemski odgojeno dete da bude upravo takav i da je to učinjeno u određenim krugovima uz pomoć izabranih agenata službe. I Barakova "majka" En Danam i "baba" Medlin Pejn i "deda" Stenli Danam su na neki način samo njegovi surogat roditelji, a zapravo zavrbovani agenti koji su se čitavog života selili u zavisnosti do zadataka koje su dobijali.

 

 

 

 

 

Stvaranje rasnih i etničkih mešanaca je cilj imperijalne oligarhije i sprovodi se već vekovima

 

 

Sam proces stvaranja rasnih mešanaca u SAD je počeo kada je 1930. godine jedan broj nemačkih Jevreja, profesora raznih profila, prebačen u SAD (na zadatak), gde su postavljeni na državne američke koledže i srednje škole za crnce. U to vreme rasna segregacija je još bila uobičajena, a jevrejski profesori su verovali da su uspeli da pobegnu od nacista i bili srećni što su našli takvo uhlebljenje - da edukuju crnce. Da su finansijeri nacističke ratne mašinerije bili judeo bankari po nalogu Vatikana, nisu tada mogli da znaju.

Koliko je ova rasna netrpeljivost bila prisutna u SAD, posebno na jugu, govori podatak da je 1957. guverner Arkanzasa Orval Faubus naredio policiji da spreči ulazak nekolicine crnaca u Visoku školu u Litl Roku i time se suprotstavio naredbi Vrhovnog suda iz 1954. koji je utvrdio da se rasna segregacija u školama kosi sa 14 amandmanom Ustava SAD.

Tada je predsednik Ajzenhauer (kriptojevrejin i imperijalni kadar na zadatku američkog predsednika) na policijske snage poslao vojsku kako bi devetorici crnaca omogućio ulazak u školu.

 

 

 

 

Da li je Mišel Obama Jevrejka

 

Kakva slučajnost da je rođak Barakove supruge, Mišel (Robinson) Kejpers C. Funaj mlađi, glavni rabin jevrejske crnačke kongregacije "Beth Shalom B'nai Zaken". Tu kongregaciju čine etiopski Jevreji u Čikagu. Njihova sinagoga se trenutno nalazi u bivšoj sinagogi Aškenaza (Hazarskog plemena). Jevreji su takođe etnička i rasna mešavina.

Ova kongregacija etiopskih Jevreja je sastavljen od potomaka robova koji su bili vanbračna deca belih trgovaca robovima i njihovih crnih robinja i tako obojeni ubacivani su da prevarama odrađuju poslove koji su bili u interesu belim trgovcima.

Rabi Funaj je i suosnivač Udruženja crnih Jevreja koje je osnovano 1995. Mišel Obama je tako posetila i staro jevrejsko groblje u Pragu prilikom zvanične posete Češkoj.

Postaviti pitanje da li je i sama Mišel Obama Jevrejka, potpuno je izlišno, jer najkorisnije poslove u mreži rade upravo "prikriveni" mešanci, dakle oni koji su formalno pripadnici hrišćanske ili islamske vere, a u suštini su deo imperijalne tajne mreže.

 

 

 

 

Obaveštajne pikanterije porodice Danam

 

 

U svom istraživanju Don Nikolof otkriva da nema podataka da je u vreme 1967-1972. u Džakarti živeo lik sa imenom Lolo Sotero (Obamin očuh), ali takvo ime se nalazilo u Maleziji, gde je bilo sedište naftne kompanije Mobil Oil Co, Rokfelerovog malezijskog partnera.

Zanimljivo je da se na fotografiji porodice Sotoro iz 1970. (koja je navodno bila u koloru i ne zna se gde je načinjena) fotografija u opticaju postala crno bela. Starija fotografija iz 1962. malog Baraka sa "majkom" na Havajima i dalje je u boji.

"Majka" Baraka Obame Stenli En Danam navodno je umrla 1995. i njen pepeo je bačen u okean. Baš tako je učinjeno i sa pepelom Obamine bake Medlin? Zašto?

Da više niko ne bi mogao da utvrdi da li mu je zaista majka ili samo surogat majka. U stvari, DNK analiza bi utvrdila da porodice Danam i Pejn nemaju nikakve krvne veze sa Barakom Obamom. Još zanimljivija je tvrdnja da obe žene mogu biti i danas žive, ali one više ne postoje na tom zadatku kao likovi potrebni u životu Baraka Obame, prvog potpuno sintetičkog američkog predsednika.

Stalno seljakanje ove porodice, ista imena koja se ponavljaju sa kolena na koleno, pa čak i ćerka Stenlija Danama nosi očevo ime Stenli En, samo je prividna maska koja je bila potrebna za fabrikovanje čitave ove iluzije.

Jedna od informacija je da je ova porodica vrbovana da radi za CIA zbog toga što je otac Obaminog dede (Stenli Danam stariji) bio osumnjičen zbog špijunaže i da u kompaniji Boing postoji dosije da je čovek sa imenom Stenli Danam bio uključen u pokušaj sabotaže na jednom avionu na aerodromu u Vičiti i krađu nacrta za B-29, koji su preko Lisabona prebačeni 1944. u nacističku Nemačku. En Danam je izabrana kao surogat majka 1963. jer je čitava porodica povezana sa nemačkom obaveštajnom službom. Na osnovu nekih Mosadovih izvora, Nikolof tvrdi da postoje fotografije iz juna ili jula 1961. na kojima se En Danam vidi u bikiniju na Havajima, i da nije bila pred porođajem.

 

 

Montaže

 

 

Frenk Dejvis Maršal u gornjem desnom uglu, po izgledu pre može biti biološki otac Baraka Obame, nego njegov biografski otac, dole levo.

 

 

 

Razlivanje

 

Fotografija koja prikazuje Obamu kao maturanta na Havajima je očita fotomontaža sa ubačenom pozadinom koja ne odgovara događaju. Ne samo što svi gledaju na drugu stranu, već se i po razlivenim bojama vidi montaža pozadine.