Stav
Preobraženje
Branko
Dragaš
Novi zavet kaže da je posle šest dana Isus Hrist uzeo Petra, Jakova i
Jovana, da ih je izveo na goru visoku, da se preobrazio pred njima, da mu
zasija lice kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao svetlost. I javiše
se Mojsije i Ilija koji su sa Isusom govorili. A onda se pojavi oblak sjajni,
zakloni ih i glas iz oblaka koji reče -
Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji, njega slušajte. I kada
su silazili sa gore, zapovedi im Isus da nikome ne kazuju što su videli, dok
Sin Čovečiji iz mrtvih ne vaskrsne. / Matej.17/9/
Preobraženje je danas potrebno Srbiji i srpskoj naciji. Preobraženje
sveobuhvatno, temeljno i trenutno. Preobraženje koje će nas spasiti i koje će
nam omogućiti da opstanemo i da trajemo kao istorijski narod. Poslednje vreme
je došlo kada više ne smemo da čekamo, da se premišljamo, da budemo neodlučni i
nesigurni šta treba da radimo, da tražimo da neko to drugi uradi za nas, da
mislimo da će to neko bolje uraditi i da će nas izbaviti iz naše neodlučnosti,
apatije i beznađa. Nema ko drugi da nas preobrazi! Nema
nikoga ko će to da uradi! Moramo sami da se preobrazimo. Sami, sopstvenim
snagama i sopstvenom pameću!
Nije tačno da je sve postalo beznadežno! Nije tačno da je sve propalo i da
ne može ništa da se uradi! Nije tačno da nema ljudi koji su spremni to da
urade! Koji znaju i koji su posvećeni. Koji shvataju svoju istorijsku ulogu u
spasu države i nacije. Režim i opozicija šire laži i defetizam kako su samo oni
pozvani da vode državu.
Režim i opozicija su pokazali za ove dve decenije da su istorijski
neodgovorni, da ništa ne znaju i prokockali su sve svoje prilike. Ne možemo,
gospodo drugovi, više da se uzdamo ni u režim niti u njihovu opoziciju. Moramo
da potražimo snagu, znanje, iskustvo i volju u svom sopstvenom narodu. Narodu
koji živi u zemlji i rasejanju. Narodu koji je ponižen, uvređen, opljačkan,
prevaren, izmanipulisan i doveden u zabludu samo zbog toga što ima dobru dušu i
što je politički naivan. Narodu koji je prineo najveću žrtvu na oltar
nacionalne slobode i nezavisnosti. Tom narodu se danas obraćam. Svima vama koji
ste nezadovoljni, koji ste izgubili svaku nadu i koji ne želite da uđete u tu
prokleto prljavu baruštinu koju stvara politika. Ne želite da se prljate i da
se spuštate na tako prizeman i niski nivo. Slažem se, svi ste vi u pravu. Ali,
ako niko ne bude hteo ništa da preduzme, onda ćemo imati na vlasti ovakav
politički ološ koji će, na kraju svih krajeva, Srbiju dovesti do bankrota,
gubljenja nezavisnosti države, a srpsku naciju do istrebljenja. Ako se mirimo
sa tom činjenicom, uvereni da ne možemo ništa da preduzmemo, onda smo i mi
odgovorni za našu propast. Neprotivljenje zlu nas ne oslobađa odgovornosti.
Zato je važno da se suprotstavimo zlu i da otpočnemo sa preobražajem.
Istorijska odgovornost naše generacije je da zaustavimo ovo srljanje u
propast i da ponudimo nova rešenja za spas države i nacije.
Prosto je neverovatno da imamo takve neiskorišćene potencijale koji nisu
stavljeni u funkciju države i naroda. Srbija ima 4,86 miliona hektara obradivog
zemljišta koje je najboljeg kvaliteta, takvo zemljište ne postoji na svetu.
Izrael ima 168.000 ha zemlje koja je u rangu naše četvrte kategorije, ali
oni, ipak, uspevaju, korišćenjem svog znanja i dobre organizacije, da prehrane
šest miliona stanovnika i da im pretekne hrane za izvoz, koji je veći nego naš
izvoz, dok mi jedva uspevamo da se prehranimo i izvozimo sirovine umesto
prerađivačke proizvode. Imamo stručne ljude u zemlji i dijaspori koji imaju
znanja, iskustva, koji su priznati, imamo ljude koji mogu da organizuju
proizvodnju i preradu, koji mogu da pronađu tržišta i da naprave izvoz, ali je
problem što ti ljudi nisu dobili priliku. Ti ljudi se namerno drže van svih
odlučivanja, jer nesposobni eksperti bez radnog iskustva sprovode nametnuti
koncept kojim se uništava država i nacija. Dakle, imamo milion ljudi koji su
nezaposleni, imamo preko 1,7 miliona ljudi koji nisu dovoljno uposleni, imamo
naše ljude u rasejanju koji bi se, ukoliko dođe do nacionalnog preobražaja u
Srbiji, sigurno vratili, jer nemaju više ni volje niti interesa da žive u tuđim
državama.
Imamo slobodne kapacitete, kada govorimo o zemlji i do 800.000 ha zemlje
ostaje godišnje neobrađeno, 4,5 miliona kvadratnih metara praznog prostora može
da se organizuje za proizvodnju, opreme u svetu, naročito u razvijenim
zemljama, ima na pretek, možemo pod vrlo povoljnim uslovima dobiti tu opremu na
lizing, imamo nova tržišta na kojima možemo izvoziti našu robu, sa Ruskom
Federacijom imamo carinu os svega jedan odsto, imamo tržište Afrike i Dalekog
istoka, sve imamo neophodno potrebno za ubrzani privredni razvoj, ali nam
nedostaje samo - pamet! Naime, sve te resurse treba povezati u jednu
jedinstvenu organizaciju i omogućiti da Srbija dobije dvostruke stope
privrednog razvoja koje će nam omogućiti da se vrlo brzo izvučemo iz ovog
siromaštva i da napravimo neophodan potreban preobražaj. To može da uradi samo
- država! Znači, samo država ima tu snagu da sve slobodne kapacitete stavi u
funkciju privrednog razvoja. Niko drugo to ne može. Samo država je pozvana da to uradi.
Kada kažem država, mislim na one koji politički upravljaju državom.
Kako sadašnja vlast i
njena nesposobna opozicija nemaju nikakve ideje, niti volje, niti interesa, da
izvrše društveni preobražaj i kako ne znaju da sve slobodne kapacitete stave u
službu ubrzanog privrednog rasta, onda je sasvim prirodno, normalno, ljudski,
da se pojave novi ljudi koji će to sve znati. Ti novi ljudi moraju na izborima
da dobiju glasove građana da bi izvršili društveni preobražaj. Nema drugog
načina. Neko mora da izađe pred građane i da ponudi novu političku ideju i nove
ljude. To je je put za naš spas. Ostaje večito pitanje sumnjičavih - KO? i
KAKO?
Na pitanje KO - napokon
smo dobili odgovor - DVERI. Ubedio sam te mlade i
čestite momke iz Dveri da se politički angažuju. Napravili su narodni pokret
Dveri za život Srbije. Otpočeli smo kampanju po Srbiji. Dveri su nova politički
snaga na političkom tržištu Srbije. Nikada nisu bili u politici. Imaju iskustva
od 12 godina u radu na prosvećivanju nacije. Učestvovao sam tih godina na njihovim
tribinama i dobro sam ih upoznao. Sada ih podržavam kao političku opciju.
Mislim da smo dobar spoj za postizanje uspeha.
Učestvovao sam još 1989. godine u osnivanju opozicione Demokratske stranke.
Nikada nisam bio član te stranke, mada su mnogi mislili, zbog Đinđićeve
bliskosti sa mnom, da sam član. Nastupao sam u javnosti kao bankar, stručnjak i
javni delatnik koji ima svoje mišljenje i svoje političke ideje. Podržao sam
formiranje nove političke opozicione stranke, jer sam smatrao da režim vodi
Srbiju u propast. Bio sam jedan od najvećih finansijera te stranke i zbog toga
sam imao velikih problema sa režimom, da bi mi, kada sam odbio bilo kakvu
saradnju sa Miloševićem, uništili banku i čitav moj biznis. To je bila cena
nezavisnosti. Moram da priznam da je tadašnja opozicija, kada je poredim sa
današnjim Dverima, bila istorijski nezrela i nedorasla, operativno nesposobna i
intelektualno razmažena.
Opoziconari su očekivali da će
vlast sama da im padne u krilo i njihova glavna delatnost se odnosila na
obaranje režima. Pokušavao sam da im objasnim da moramo da imamo operativan i
konkretan program da bismo privukli birače i program koji ćemo da sprovodimo
nakon preuzimanje vlasti: Nažalost, pohlepna i ostrašćena opozicija je htela
samo da dođe do smene režima i da oni postanu nova vlast. Kada se to dogodilo,
poslepetooktobarskog prevrata, kada su građani oborili despotski režim i kada
su, direktno sa ulica, opozicionari ušli u institucije sistema, bilo je potpuno
jasno da oni nemaju nikakav program, nikakvu ideju, da su nesposobni da vode
državu i da im je glavna preokupacija bila kako za što kraće vreme da otmu što
više novca.
To je dovelo do primene
neoliberalnog koncepta, jer su gramzivi opozicioni lideri, dobivši 72 miliona
dolara za rušenje režima - veliki deo novca je ostao u njihovim džepovima -
shvatili da je za njih lično najprofitabilnije da slušaju uputstva svojih
nalogodavaca, da to dobro naplate u organizovanoj pljački države i građana i da
tako prevare sve građane koji su glasali za njih, koji su izašli na ulice i
koji su tražili novu politiku i nove ljude. Tako su propale reforme na samom
početku.
Posle jedanaest godina promašenih reformi, podiže se novi istorijski talas.
Talas nezadovoljstva i očaja, talas izneverenih obećanja, talas siromaštva i
beznađa, talas koji će srušiti sve laži reformatora i njihovih mentora iz
inostranstva. Hteli mi to da priznamo ili ne, taj istorijski talas nam stiže.
Pekić je govorio da nijedan režim ne propada dok se ne sruše svi stubovi koji
ga drže. Svi stubovi su danas porušeni i sve je obesmišljeno. Istorijski cunami
je pred našim vratima. Ako zatvorimo oči i kažemo da on ne postoji ili okrenemo
glavu od njega, začudićemo se kada se nađemo u povodnju. Ko shvati istorijske
nužnosti, taj će dolazeći istorijski talas staviti u svoju funkciju.
Jednostavniji i razumljiviji da budem, taj će uzjahati dolazeći istorijski
talas. Objašnjavao sam to u svom romanu VERTIKALA na primeru Jozefa
Fušea, tokom francuske buržoaske revolucije, kako se vrši prilagođavanje
istorijskim talasima. Zadatak je istorijske ličnosti da to razume. Odnosno da
se prilagodi nastalim istorijskim okolnostima. Ko se ne prilagodi, taj odlazi na
smetlište.
Dveri zato danas imaju istorijsku priliku da uhvate taj istorijski talas.
Razumeli su to, organizovali se i krenuli u političku kampanju. Bolje da oni
budu ti koji će se uzdignuti na tom istorijskom talasu, nego da dobijemo nekog
opasnog demagoga. To
bi bilo pogubno za Srbiju i naš narod. Nemamo vremena za nove promašaje. Nemamo
vremana za nove zablude. Meni je ovo treći put da učestvujem u podizanju
javnosti Srbije. Nadam se da će treća biti sreća. Nadam se da ćemo ovoga puti
uspeti da izvršimo preobražaj u društvu i da Srbiju spasimo propasti.
U prethodna dva puta to
nismo uspeli. Nismo uspeli jer dva čoveka, koji su bili u istorijskoj prilici
da to učine, nisu bili dorasli tom istorijskom trenutku. I Milošević i Đinđić
su bili politički diletanti nesposobni da shvate istorijske tokove i procese.
Oni su glavni krivci za pogrešan izbor smera kretanja Srbije, kako 1989.
godine, tako i 2000. godine. Iz njihovog primera treba
danas da uče novi političari. Moji tadašnji pokušaji da ih odvratim sa pogrešnog
puta nisu urodili plodom. Glas razumnih i dobronamernih ljudi nije mogao da se
čuje u zaglušujućoj buci fariseja i sadukeja poretka. Danas pokušavam da
pomognem novoj političkoj snazi - Dverima, da ne naprave istorijske greške u
izboru. Sve ostale greške se mogu u hodu ispraviti, ali ako se odabere pogrešan
istorijski smer, onda nema popravke do potpune propasti tog nazadnog i
anahronog koncepta. Eto,
to je moj pogled na današnje događaje. Mnogi koji više od dve decenije prate
šta radim, to dobro znaju.
Ništa novo vam nisam otkrio. Ali, moja moralna dužnost je da vam to ponovo
kažem. Podržavam Dveri i učestvujem u njihovoj kampanji. Ali, istovremeno,
govorim to za sve one koji su nepoverljivi i koji čekaju, ako meni zaista
veruju, ja sam garancija da će pokret Dveri biti istinski narodni pokret, koji
će raditi za dobrobit i u interesu našeg naroda. Ukoliko to ne bude tako,
ukoliko skrenu sa zadatog istorijskog zadatka, ukoliko se pomame ili, daleko
bilo, politički polude, kaže naš narod - koga su zmije ujedale, guštera se
plaši, biću prvi koji će to javno objaviti. Prvi ću izaći da im se
suprotstavim. To sam već uradio u dva navrata, uradiću, ako bude potrebno, i
treći put. Srbiji treba istinski preobražaj i nemamo više života da nas neko
obmanjuje.
Na drugo pitanje - KAKO - pripremili smo najoperativniji, najmoderniji i
najbolji ekonomski program. Ekonomski program koji će preporoditi Srbiju. Imamo program,
imamo ljude, treba nam samo politički okvir za sprovođenje tog programa.
Sin Božiji je svojim preobraženjem
pridobio svoje sledbenike. Mi moramo svojim moralom, delom i imenom da
pridobijemo građane. Novim konceptom, novim ljudima i novim ponašanjem. To je
jedini put za spas države i nacije. Ima rešenja! Nije sve izgubljeno! Dobri
ljudi prave dobru politiku! Moramo da preobrazimo
Srbiju! To je naša sveta dužnost. Preobraženjem do izbavljenja. HRISTOS SE
RODI!