Zakonopravila
Plansko uništavanje privrede u ime planirane demokratije
Kožu deru, a poreze beru
Državno-administrativni
teror nad malim i srednjim preduzećima, na čijoj grbači živi sva birokratija,
došao je do granica surove eksploatacije, ravne "uterivanju otkupa"
1945. godine. Genezu tog stanja istražio je Tabloidov urednik Josip
Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a
Josip Bogić
Koliko je teško poslovati u državi Srbiji najbolje
znaju vlasnici malih i srednjih preduzeća. U poslednjih nekoliko godina je
upravo iz ovog miljea nestalo najviše preduzeća koja su brisana
iz registra Agencije za privredne registre (APR). A zašto
je to tako, pokazuju mnogobrojni primeri iz prakse. U mnogim uređenim državama
ova preduzeća su nosioci privredne aktivnosti odnosno ekonomski pokretači. Kada
je to tako i država na svoj način pomaže tom svom najboljem delu da normalno
posluje jer i ona ima koristi. Prilikom osnivanja takvih preduzeća
država istima daje određene beneficije u pogledu plaćanja poreza i doprinosa,
grejs periode i drugo. Ali, kod nas je situacija "malo
drugačija"...
U svim uređenim državama kada neko kasni sa
plaćanjima, bilo da su u pitanju preduzeća ili pojedinci, kazna je kamata -
redovna ili zatezna. Kod nas je pravni okvir skrojen tako da ako privrednici
kasne sa plaćanjima do određenog datuma, tada osim kazni slede i prekršajne
prijave protiv pravnog lica i protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ukoliko
privrednik kojim slučajem ne plati dugove, sledi plenidba i pokretne i
nepokretne imovine. Na ovaj način umesto da država pomaže ovaj sektor ona ga
još više "tera" u dubiozu. A pri tome je država najveći dužnik!
Kupi robu da izmiriš dug
državi...
U mnogim situacijama dešava
se da privrednici ne mogu da plate na vreme svoje obaveze prema državi zbog toga što
ta ista država duguje privredi. Pritisnuti zakonskim merama, a to
su prekršajne prijave i kazne, oni su prinuđeni da se zadužuju kod banaka da bi
platili ono što oni nisu naplatili! To me podseća na priče posle Drugog
svetskog rata kada su seljacima bile određivane kvote poljoprivrednih proizvoda
koje su bili dužni da predaju državi. Iako sami nisu proizveli
dovoljno proizvoda bili su prinuđeni da kupuju od drugih kako bi državi
namirili nepostojeći dug!
Kao pijan plota...
Sa druge strane, privrednici nemaju nikakve mehanizme
da "kazne"
državu za njeno dugovanje i kašnjenje
u ispunjenju njenih obaveza prema privredi i građanima. U mnogim
slučajevima privrednici bi pristali i na kompenzaciju međusobnih potraživanja,
ali država ne pristaje na tako nešto iako je po Zakonu o obligacionim odnosima
predviđena takva mogućnost. Ko bi normalan dovodio sebe u situaciju da plaća
kazne za nešto što on nije naplatio? Ali država je nemilosrdna. Zakon mora da
se poštuje. Čak je i Tito u svoje vreme kritikovao neke od tvoraca zakona i
govorio da ne moraju da se drže zakona kao pijan plota! Ovi naši su kao pijavice. Drže
se privrede kao vampiri!
Suočeni sa takvim situacijama mnogi privrednici
otpuštaju radnike ili im umanjuju plate, pa im deo uplaćuju na račun a deo
"na ruke" i tako umanjuju štetu. Sa druge strane država, opet, ima
štetu jer se na manju osnovicu uplaćuju i manji porezi i doprinosi. Kao dokaz
takve politike su upravo smanjeni broj srednjih i malih preduzeća u poslednje
četiri godine. A ova vlada je prilikom preuzimanja kormila obećavala
zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta i mnogo drugih bajki. U
praksi se desilo suprotno. A ministar nadležan za zapošljavanje sada na isteku
mandata obećava nova radna mesta! Šta ga je do sada sprečavalo da otvara radna
mesta? Nije opozicija kriva zbog toga, kako vladajuća garnitura hoće da
predstavi.
Plati porez pa se
žali...
Državni i poreski organi, pritisnuti od vladajuće
klike, pribegavaju nepopularnim metodama "uterivanja poreza" i izmišljenim prekršajima opterećuju ionako posrnulu
privredu. Nije bitno što na kraju privrednici budu u pravu, jer nakon svega
propadnu i u biznisu i kao ljudi. Sve ovo vreme prepucavanja sa državom računi
firmi su blokirani i osnovno pravo na rad, zagarantovano Ustavom, im je
ograničeno. Na udaru su najčešće upravo mala i srednja preduzeća. A razlog za
to su nezasiti apetiti vladajuće koalicije i ogroman broj administracije.
Najveći teret predstavljaju razne izmišljene agencije kojih ima 131, a koje su
izgleda postale "agencije za zbrinjavanje socijalno ugroženih partijskih
kadrova" sa bezobrazno visokim primanjima.
Otpremnica na
reeksport?!
Žalio mi se jedan
prijatelj kako ga država odnosno njeni službenici reketiraju i ne daju mu da
rade. On se bavi uvozom građevinskih mašina iz SAD, kao i prodajom u
jugoistočnom delu Evrope. Neki pametnjaković je dotičnom prijatelju zaračunao
PDV na reeeksport za robu koja nikada nije videla tlo Srbije i pri tom mu traži
otpremnicu "kao dokaz o isporuci robe".
A pri tom ne zna ili neće da zna da se roba u reeksportu podiže
sa domicilne carine po plaćanju tamošnjih carinskih obaveza.
Najpre je taj stručnjak blokirao račun preduzeća i time onemogućio dalji rad.
Badava su bile žalbe na ovo rešenje jer država i sudovi nisu poštovali rokove
koje su sami propisali. Nakon dugog vremena dug je narastao, a šteta po
preduzeće takođe sada iznosi oko 1.000.000,00
USD i 10.000.000,00
dinara. Moj prijatelj ne može da radi, gubi ugled u svetu i
zemlji kao nepouzdani kupac odnosno dobavljač. A na kraju će
hir državnih službenika biti prebačen na poreske obveznike odnosno na
privredu...
Od Turaka desetak, od
demokrata dvadesetak!
Setimo se samo ne tako davne istorije Srbije. Srbi su
ustanak protiv Turaka dizali zbog poznatog danka koji se zvao desetak. Deseti
deo zarade je toliko bio na teretu tadašnjih
žitelja Srbije da je bio neizdrživ. Danas razni porezi
i doprinosi iznose daleko više od desetka, a građani trpe. Kada bi se taj porez
upotrebio za korisne svrhe to bi imalo opravdanje. Ali po svemu sudeći, novac
od poreskih obveznika ide u privatne džepove raznim legalnim i ilegalnim
putevima.
Iako se naša država odavno opredelila za tržišnu
ekonomiju i tržište, u praksi se i dalje ponaša kao da je socijalizam. Tržišna
ekonomija i odnosi koji iz nje proizilaze podstiču potrošnju i što više trošite
imate određene benefite. Kod nas je to suprotno. Što
više trošite,
to vas više kažnjavaju.
Pođimo samo od plaćanja naknade za utrošenu električnu energiju i svrstavanja u
razne grupe. Što više potrošite struje, to vam je cena veća i plaćate veće
iznose! Kakvo je to podsticanje proizvodnje i potrošnje?
Upravo suprotno se dešava.
I sud je nemoćan pred
poreznicima...
Da li je uloga represivnih organa i poreskih organa da
koriguju određena ponašanja ili da uguše i guše privredu? Po onome što se radi
u praksi čini mi se da je u pitanju ovo drugo. Moj prijatelj koji se već dugo
godina bavi biznisom ispričao mi je neverovatnu priču kako ga poreski organi
"reketiraju" i guše. Naime, pre nekoliko godina u magacin su mu
bukvalno "upali" pripadnici poreskih organa, dok je on bio na putu u
inostranstvu, i pronašli navodno manjak robe i na to obračunali porez i odmah
blokirali račun firme. Kada se vratio i video šta stoji u zapisniku, nije mogao
da veruje. Za robu koja je stajala u magacinu u nekim džakovima obračunali su
mu porez kao da je robu prodao. U prvom momentu nije znao šta
da radi, pa je pozvao tržišnu inspekciju da konstatuje da je roba tu. Tržišna
inspekcija je konstatovala da se roba nalazi u magacinu i za to izdala
zapisnik. Isto tako, ta roba je uredno bila proknjižena
u knjigovodstvu. U više navrata je pokušao da
"urazumi" poreske službenike, ali trud je bio uzaludan, račun je i
dalje blokiran.
Moj prijatelj pokreće upravni spor i nakon nekoliko
godina dobija taj spor, ali od novca nema ni pomena. Oni koji su novac
blokirali neće da vrate novac. Ni presuda suda nije dovoljna da bi se novac
vratio. Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva samovolje pojedinaca kojima je
narod poverio da u njegovo ime ubiru poreze.
Ukinuta vojna obaveza, a
traže potvrdu...
Drugi jedan primer takođe navodi na razmišljanje o
čemu je reč. Pre nekoliko dana drugi
prijatelj mi se požalio kako ne može da zaposli sina u policiju, iako je on u
toj istoj policiji stekao penziju i ceo radni vek predano služio narodu i
državi. Začuđeno sam ga zapitao kako je to moguće i u čemu je problem.
Odgovorio mi je da sin nije služio vojsku, tj. nije regulisao vojnu obavezu.
Moje pitanje je bilo: kako je to moguće kada je donet zakon da se vojska ne
služi i da je u Srbiji uvedena profesionalna vojna obaveza. Da, odgovorio je
moj prijatelj, ali nisu izmenili Zakon o zapošljavanju u policiji. Moje sledeće
pitanje je bilo, a kako onda zapošljavaju devojke i žene na mesta operativaca -
i one nisu regulisale vojnu obavezu pa rade. Njegov odgovor je bio: zakon mora
da se poštuje. Ma u redu je zakon, naravno da mora da se poštuje, a šta
je rešenje? Pa rešenje
je da mora da ide u vojsku na nekakav kurs kako bi ostvario
svoje želje!
Glupostima ove države
nema kraja. Evo ovih dana se priprema usvajanje budžeta
za 2010, godinu, iako su svi rokovi prošli.
Ukoliko privrednik ne ispoštuje rok u pogledu završnog računa slede mu razne
kazne, pa čak i zatvaranje firme. O kakvom se tu ravnopravnom odnosu radi?
Najnovije izmene Zakona o visokom Savetu sudstva i
drugim zakonima jasno govore o kakvom kvalitativnim promenama i reformama
pravosuđa je reč. Sama ministarka nije mogla da brani sve te predloge, jer kako
je moguće da "su savršene reforme" sada podložne promenama? Doskora
su tvrdili da su reforme dobile najviše ocene u Evropi, a sada slede izmene. Nešto je, izgleda, trulo u državi
Danskoj...