Dežurna

Da li je srpska policija ustrojena kao telesna garda političke elite?

 

Odrpani pretorijanci

 

Srpska policija je u punom rasulu, ali je uvek spremna da do samoponiženja služi režimu. Česti protesti policijskih sindikata pokazali su da je vlast u osionosti otišla predaleko, da čak ni svoje zaštitnike ne plaća, ili ne može da plaća u onoj meri da im makar osigura osnovne uslove i sredstva za rad i preživljavanje

 

major Goran Mitrović

 

Ministar policije i zamenik premijera Ivica Dačić i privremeni direktor policije Milorad Veljović u tolikoj su zavadi da njihovi međusobni obračuni ugrožavaju i bezbednost zemlje.

U međuvremenu, vrh srpske policije ogrezao je u najcrnjem kriminalu! Po njihovom nalogu, specijalne policijske službe osiguravaju transporte narkotika, oružja, novca i kurentne robe kroz Srbiju, do susedne Hrvatske, čija policija je, bolje reći njen vrh, i sama na vrhu mafijaške piramide...

Narko-klan Osmani iz Zagreba, uz pomoć direktora srpske policije Milorada Veljovića, uklanja i hapsi sve one koji u Srbiji sa ovim klanom odbijaju saradnju. Počev od braće Šarić, Sretena Jočića, Luke Bojovića... Što naredi bos Osmani iz Zagreba, srpska policija za debele svote novca odmah izvršava.

Policijski službenici su u očaju. Policajci imaju isuviše niske plate, od kojih ne mogu da osiguraju egzistenciju. I građani su toliko siromašni, da policajci ni ''dopunskim'' poslovima ne mogu povećati svoje zarade. Pod ovim se podrazumeva nenaplaćivanje mandatnih kazni, koje učesnici u saobraćaju zbog siromaštva više ne mogu da plate.

Kabineti ministra policije i direktora policije, svaki na svoj način, korumpiraju rukovodstva sindikata, a neposlušne izlažu progonu, pretresima, otpuštanju...

Poslednji štrajk sindikata policije, i protestno okupljanje pred zgradom Vlade Srbije, pokazali su u kom tragičnom položaju se nalazi srpska policija. Jednom od sindikalnih lidera direktor Veljović je poslao SMS poruku na službeni telefon: "...izdržite još sat vremena, primiće vas neko iz Vlade Srbije!" A zamenik premijera u toj vladi je ministar policije - Ivica Dačić!

Sutradan, na sastanku sindikalnih aktivista u kabinetu ministra policije, pokazana im je poruka koju im je uputio direktor policije!

U uređenim zemljama sasvim je normalno da direktor policije podržava zahteve policijskih službenika. Nenormalno je da direktora policije prisluškuje deo policije koji kontroliše ministar policije, a nezamislivo je i da direktor policije prisluškuje ministra policije!

U nečijem kabinetu smišljena je formula koja je trebalo da uruši bezbednosni sistem, da policajce malo plaćaju, a da im verno služe! Tako je, sasvim planski, direktor policije nahuškan da radi protiv ministra, dok su svi ostali ključni ljudi u policijskom sistemu mogli da budu samo navijači, nikako neutralni.

Ovih dana, kako je i najavio ministar, treba da policijskim službenicima isplate uvećanu zaradu. Uslov je bio da se donese Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u MUP-u Srbije. Ali... Direktor policije Milorad Veljović odbio je da se saglasi sa usvajanjem ovog Pravilnika. Neutralni posmatrači višegodišnjeg sukoba ministra i direktora policije smatraju da direktor ima jake razloge što ovakvu sistematizaciju radnih mesta u policiji ne prihvata.

Prema predloženoj sistematizaciji, policijskim službenicima koji su na radu u Žandarmeriji, SAJ-u i Protivterorističkoj jedinicu, osnov za penzionisanje je navršenih 50 godina života, dok je za druga ovlašćena službena lica kao osnov za penzionisanje životna granica pomerena na 53 godine života!

Kakve su to specijalne policijske službe u MUP-u Srbije? Da li je potrebno da Srbija ima Žandarmeriju, Protivterorističku jedinicu (PTJ), SAJ (Specijalnu antiterorističku jedinicu) i Brigadu policije, koja je u sastavu Policijske uprave Beograda?

Kakva je to specijalna jedinica u kojoj njeni pripadnici pod oružjem idu u akciju i u 50. godini života! U vojsci, u vojnim jedinicama, oni se smatraju trećepozivcima, i mobilišu se isključivo na pozadinske aktivnosti.

Da je srpska policija u punom rasulu pokazuje i kadrovski sastav ovih jedinica. Njihova upotreba dozvoljena je odlukom direktora, ili ministra, ili po odluci Vlade Srbije, samo pod određenim uslovima, i u vanrednim situacijama. Bilo bi normalno da policijski službenici u ovim specijalnim službama rade, recimo, do 30. godine života, kada su psihofizički sposobni za izvršavanje složenih bezbedonosnih zadataka, a da potom, u skladu sa profesionalnom i stručnom osposobljenošću, budu upućivani na rad u policijske uprave u Srbiji, prema potrebi posla, u kojima bi i završili radni vek.

Kada se uskoro promeni vlast, novi ministar policije moraće da formira istražnu komisiju koja će imati težak zadatak da utvrdi stepen kriminalizacije policijskog rukovodstva.

Jer, potpuno je neshvatljivo da pored nekoliko četa i bataljona policije u Brigadi policije, sportske utakmice obezbeđuju Žandarmerija, SAJ ili PTJ!

Kada se začeprka po poslovima i angažovanjima ovih specijalnih policijskih formacija, pokazaće se da su policijski službenici bili angažovani na obezbeđivanju nekoliko stotina javnih političkih ličnosti, koje su pod danonoćnom policijskom zaštitom nekažnjeno pljačkali ovu državu.

Sadašnja vlast je spremna da upotrebi policiju radi očuvanja svojih poslova i biznisa.

U četvrtak, 23. februara, srpski policajci dejstvovali su na teritoriji opština Kosovska Mitrovica i Zubin Potok. Brutalno su napali Srbe, rušeći njihove barikade, da bi režim iz Beograda mogao da potpiše kapitulaciju pred zahtevima iz Brisela. Kada su Srbi na Kosovu bili napadnuti od jedinica KFOR-a i kosovskih policajaca, vlasti iz Beograda su psećom poslušnošću izjavljivale da se neće mešati u sukob! Kosovska vlast im je odgovorila hapšenjem četvorice srpskih policajaca u Gnjilanu, dovodeći državu Srbiju u stanje najgoreg poniženja! Tim povodom smrdljivi srpski premijer nije glasao pustio.

Da li je moguće kupiti lojalnost srpske policije, a da im se zarade ne isplaćuju redovno, ne uplaćuju doprinosi za invalidsko-penziono i zdravstveno osiguranje, da se njihovi životi osiguravaju na iznose koji su nekoliko puta manji od iznosa za osiguranje konja i policijskih pasa?

Nije, otuda, ni čudo da su policajaci, u potrazi za sredstvima za preživljavanje, prinuđeni da van radnog vremena čuvaju bogataše, da diluju drogu, vrše iznude i da budu najjača organizovana grupa na istoj strani ulice na kojoj su i oni koje bi trebalo da sprečavaju da se ne bave kriminalom.

Posle 5. oktobra 2000. godine, propuštena je prilika da se pred sud izvedu oni koji su naređivali policiji da prebija građane, demonstrante, đake, studente. DOS-ovci su te batinaše unapredili, dali im sve počasti. Ako to isto učine i nove vlasti, posle majskih izbora Srbija se ne može dići iz blata.

 

 

 

Našla se vila u čem' nije bila

(Zaklela se zemlja raju, da se svake tajne BIA znaju)

Tajno praćenje, snimanje, prisluškivanje i ostale operativno-taktičke mere i radnje su metode kojima se služe sve službe u svetu, pa tako i naša BIA. Cilj ovih mera je zaštita ustavnog poretka zemlje, otkrivanje i sprečavanje terorističkih akcija...

Ništa neobično, može se reći. Neobično je to što je na čelu jedne takve agencije direktor koji ni po stasu ni po glasu nije dorastao toj funkciji, a mere koje je naredio da se primene uperene su ni manje ni više nego prema junaku Jutarnjeg programa RTS-a Ljubi Milanoviću, bivšem savetniku ministra zdravlja! Ni to ne bi bilo neobično da Ljuba Milanović pripada bilo kojoj gore navedenoj grupaciji. Ne, ovde je reč o ličnom animozitetu jednog amatera prema profesionalcu... Naime, Ljuba Milanović je u jednom od svojih nastupa metaforično ukazao na nesposobnost najviših državnih službenika rečenicom: "...Saši Vukadinoviću obezbeđenje služi samo da bi mu pomoglo da pronađe put do kuće, inače bi mučenik sam kružio dugo, dugo po Beogradu tražeći put..."

Prema tvrdnji svedoka, Vukadinović tada traži od svog potčinjenog da prikupi bilo kakve inkriminišuće informacije o autoru ovog "verbalnog ispada". Od druge grupe sebi potčinjenih ljudi traži da Milanovića stave "pod crne mere nadzora"! Što znači da bez odluke nadležnog suda vrše tajno praćenje, snimanje i prisluškivanje.

Ali ti izveštaji izazivaju još veći gnev kod pobesnelog direktora, jer su lica sa kojima Milanović komunicira i sa kojima ima kontakte, intelektualci, radnici, seljaci, studenti, uspešni ljudi, kolege iz svih struktura, političari, novinari...

 Kako sada izaći iz zamke koju je sam sebi postavio? Ide korak dalje i određuje mesto i lice koje će saslušavati Milanovića u bazi u Lipovačkoj šumi (ime lica poznato redakciji). Ideja mu je bila da zadovolji svoju bolesnu sujetu, a da se kompromitovanjem Milanovića dodvori svojim šefovima Miljku Radisavljeviću i drugima.

Na sreću, prošla su i u Srbiji vremena kada su pripadnici tajnih službi bespogovorno izvršavali protivzakonita naređenja, pa je tako otkriven i lov direktora BIA na Ljubu Milanovića, a zahvaljujući njegovim službenicima koji žele da služe državi a ne direktoru.