Novi Sad
Demokrate i
"ligaši" uhapsili i Radio-televiziju Vojvodine
Mrak žute
boje
Takozvani javni servis
Radio-televizije Vojvodine
(RTV) morao bi da bude vlasništvo
građana, od čijeg novca i
živi, a ne ove ili one partije ili stranačkih ličnosti. U čijem, onda, interesu menadžment RTV-a radi, ako je jasno da
gledanost nije povećana, a da
su pljačke sve veće?
Arpad Nađ
Radio-televizija Vojvodine (RTV) je plen vladajuće
koalicije u Vojvodini - Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke, čiji
su ljudi zaposleni unutar RTV-a i služe kako bi kontrolisali rad ove medijske
kuće. Ali, oni rade isključivo u svoju korist.
Član Demokratske stranke je Vladimir Vuković, koji je šef
kabineta generalnog direktora Siniše Isakova. Ne samo da nije tu da bi Demokratskoj
stranci polagao račune zašto na RTV-u nema priča iz Vojvodine, a na čemu oni
insistiraju, kao i LSV čija predstavnica Jelena Šikman takođe ne radi
ništa po tom pitanju, već i prećutkuju da menadžment potpisuje anekse ugovora
ne bi li dobili velike otpremnine, jer su shvatili da neće još dugo biti na
čelu ove medijske kuće.
Generalni direktor Siniša Isakov, programska
direktorka Sanda Savić, pomoćnik generalnog direktora Duško Šušak
i direktorka produkcije Vanja Kranjec, potpisali su anekse ugovora
kojima im je omogućeno da dobiju stimulativnu otpremninu od 12 bruto prosečnih
plata! Pošto u proseku zarađuju 2.000 evra mesečno, znači da će svako od njih
kada budu smenjeni, pojedinačno u proseku dobiti 24.000 evra!
Postavlja se pitanje zašto bi pomoćnik generalnog
direktora za ljudske resurse Duško Šušak, inače penzionisani radnik
Bezbednosno-informativne agencije, dobijao stimulativnu otpremninu kad ima
penziju? On tvrdi da je kao bivši radnik DB-a postavljen po partijskom zadatku
ispred Demokratske stranke, kada su mu zaposleni skrenuli pažnju da ne može
njihove lične podatke da koristi kako bi ih plašio i ucenjivao.
Pitanje je i zašto Upravni odbor ćuti o ovome, kao i
Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Odgovor je vrlo lak:
Upravni odbor ćuti jer su ljudi koji ga čine pre svega iz DS-a i LSV-a. I tu je
prekršen Zakon o radiodifuziji, jer se u članu 87 navodi da "Članovi
Upravnog
odbora
ne
mogu
biti
poslanici
u
Skupštini
Srbije
i
Crne
Gore,
narodni
poslanici,
poslanici
u
skupštini
autonomne
pokrajine,
članovi
Saveta
Agencije...
kao
i
funkcioneri
političkih
stranaka
(predsednici
stranaka,
njihovi
zamenici,
članovi
predsedništva,
članovi
glavnih
i
izvršnih
odbora,
kao
i
drugi
funkcioneri
stranaka)."
Čak je
i
generalni
direktor
izabran
protivno
Zakonu
o
radiodifuziji,
jer
u
članu
90 piše
da
direktor
ne
može
biti
član
Vlade,
ili
visoki
politički
funkcioner,
što
u
slučaju
Siniše
Isakova
nije
slučaj,
jer
pre
nego
što
je
postavljen
na
to
mesto
bio
je
pomoćnik
sekretara
za
privredu
u
Izvršnom
veću
Vojvodine
i
visoko
je
kotiran
u
Ligi
socijaldemokrata
Vojvodine.
Prema Zakonu
o
radiodifuziji
generalni
direktor
je
takođe
obavezan
da
vodi
računa
i
o
programu
televizije,
što
on
ne
čini,
jer
se
za
program
isključivo
pita
Sanda
Savić,
čije
mesto
i
ne
postoji
u
Pravilniku
o
sistematizaciji
RTV-a!
Inače,
sve
odluke
u
kući
donose
ljudi
koji
su
u
njoj
proveli
svega
šest
meseci,
a
to
su
Duško
Šušak,
Sanda
Savić,
Vanja
Kranjac,
Sanja
Jašarević...
Zaposleni strahuju
da
će
ovaj
tim
sve
učiniti,
a
po
nalogu
bivšeg
predsednika
Upravnog
odbora
Borisa
Labudovića,
da
smanje
broj
radnika
na
350 do
400, a
kriterijum
će
biti
partijska
podobnost!
Zato dva
sindikata
RTV-a,
Strukovni
i
Sindikat
novinara
Srbije,
podružnice
Radio
Novog
Sada,
kao
i
zaposleni
na
Radio-televiziji
Vojvodine,
u
pismu
upućenom
Upravnom
odboru
traže
da
UO
RTV-a
što
hitnije
donese
dokumenta
koja
su
potrebna
za
nesmetano
funkcionisanje
RUV
RTV-a,
i
postavljaju
pitanje
zašto
se
ta
akta
prolongiraju
godinama.
Finansijski izveštaj
za
period
januar-septembar
2011. godine
pokazuje
da
je
plan
probijen
za
53 miliona
dinara,
a
sindikati
postavljaju
pitanje
menadžmentu
kako
to
da
RTV
posluje
sa
gubitkom,
a
istovremeno
je
na
ime
reprezentacije
i
poklona
potrošeno
gotovo
10 miliona
dinara!
Oni takođe podsećaju da je socijalnim
programom iz 2010. godine trebalo da sledi smanjenje broja radnika, a od juna
do kraja novembra 2011. primljeno je 68 novih radnika! Na sednici Upravnog
odbora RTV-a od 16. novembra 2011. godine usvojene su smernice za
racionalizaciju troškova, među kojima je i obustava stimulacija, ali
menadžment, oglušujući se o odluke, nastavlja da isplaćuje ogromne zarade!
Pojedinci imaju veće plate od predsednika države i premijera! U julu je isplaćeno
870.000 dinara, septembru 1.780.000, a u oktobru 1.900.000 i to bez poreza i
doprinosa.
Zaposleni i sindikati traže pokretanje
odgovornosti za dug od 17 miliona dinara "Elektrovojvodini" i za
nepridržavanje odluka UO RTV-a.
Da li se ovde radi o sistematskom
uništavanju Javnog servisa, o zloupotrebi položaja, dakle, radnjama koje
podležu krivičnom gonjenju? Da li je tu reč o tome da
pojedinac ili grupa žele da RTV pretvore u privatnu firmu kršeći sve zakone o
radiodifuziji?
Pošto je Upravni odbor obavešten o svim
malverzacijama pitanje je i zašto niko ne zaustavlja pohlepu i bahatost
menadžmenta?
Demokratsko novinarstvo na Delu
Teoretičari
iz oblasti politikologije, filozofije, sociologije i brojnih drugih društvenih nauka tvrde da državu čini - teritorija, aparat državnog nasilja (vojne i policijske službe bezbednosti) i narod koji živi unutar njenih granica. Samo ovlašnom analizom, gledajući današnju
Srbiju, nemi posmatrač vrlo lako može zaključiti da Srbija nije država jer nema
osnovne prerogative!
Definicije države-granice sa Kosovom, Vojvodinom i prema
Republici Srpskoj su joj nerešene, aparatura državnog nasilja, odnosno tzv. ministarstva
sile prošla su kroz takve transformacije od poslednje decenije 20. stoleća
pa naovamo, da služe u svekolikim oblicima dnevnopolitičkih zloupotreba
kojekakvih stranaka i strančica, bez državničkih strategija, a narod koji živi
unutar onoga što se po nesrpskim medijima naziva "prostorom Zapadnog
Balkana", sluđen, ojađen, opustošen svakodnevnim pljačkanjima vladajuće
oligarhije pajaca i marioneta velikih svetskih sila, u protekle gotovo dve i po
decenije levitira između jave i sna, prenebregavajući sve češće svoj
kulturnoistorijski identitet, mareći sve manje za svoje pismo, jezik, tradiciju
i, generalno, kulturološke obrasce...
Iako živimo svakodnevni medijski spin, dok nam
medijski drmatori crtaju i objašnjavaju stvarnost, normalan čovek gledajući ine
"nezavisne" medije, udruženja i štampu, svakodnevno se pita živimo li
mi i vladajuća oligarhija u istoj zemlji?!
Beščasno je ne potkrepiti to makar jednim primerom kako se
dezintegracija (putem medija) jedne teritorijice sprovodi u svrhu tvorenja
fašističkog projekta "Evropa-regija", a sve zarad prekomponovanja
prostora i gotovo hladnoratovske podele koju danas nazivamo EU.
Mikroprimer je elektronski medij - televizija, kuća se
zove Radio-televizija Vojvodine, a emisija se zove "Radar"
urednice i voditeljke Marine Fratucan.
Naime, u jednoj od poslednjih emisija serijala
"Radar" autorka Marina Fratucan "odlučila" je da obradi
temu Novog Sada, administrativnog, kulturološko-obrazovnog centra pokrajine
Vojvodine, putem komparativnog poređenja Novog Sada sa Bečom!
Neko bi rekao "novinarska sloboda" - čim je
učinjen ovakav nemogući vid poređenja austrijske prestonice sa drugim po
veličini gradom jedne zemlje zapadnog Balkana, ali taj neko ne živi zasigurno u
Vojvodini i ne može ni da pretpostavi "kaki tamo vetrovi pušu". Jer
vojvođanska i novosadska čaršija i krug "purgerske" dvojke na čelu sa
vladajućom Demokratskom strankom (DS) i potpomognuta Ligom socijaldemokrata
Vojvodine (LSV), još od dolaska na vlast 2008. godine u gradu Novom Sadu
insistira na reafirmaciji teze o prosperitetnom i za Vojvođane prestižnom
austrougarskom geostrateškom prostoru, u kojem je kadgod i Vojvodina bila
sastavni deo, mahom služeći kao topovsko meso i služinačka marva Velikom
carstvu.
Nekadašnja vedeta Jutela (popularnog TV programa uoči
raspada SFRJ), ondašnja novosadska Kim Bejsinger, kako su u kuloarima zvali
Marinu F., emisiju "Radar" o Novom Sadu osmislila je u segmentima
poređenja bečkog i novosadskog javno-komunalnog sektora, održivog razvoja i
ekologije, kulture, stanja bezbednosti u gradu i, o koncu, priloga sa čelnicima
grada (ispred grada Beča gradskim prevozom se provozao, dajući izjavu
Fratucanki, čovek zadužen za međunarodnu saradnju ovog grada, a u Novom Sadu je
đir busom imao odlazeći gradonačenik Pavličić).
Radar se uvlači Rodniju
Perfidnost i gebelsovska doktrina u domenu PR-a i
informisanja na delu (modifikovanu i primenjenu na uslove 21. veka) posebno su
se ogledali u prilozima u kojima je tim "Fratucankinih novinara"
obrađivao temu javno-komunalnog sektora kroz primer novosadskog JKP
"Vodovod i kanalizacija", gde su nam, kao nezavisni eksperti poput Nade
Adžić (LSV), objašnjavali da novaca za rekonstrukciju kanalizacione
mreže, odnosno prečistača nema, te da se baš zbog toga, a sve zaradi dobrobiti
građana, treba ući u proces javno-privatnog partnerstva JKP "Vodovod i
kanalizacija", e da se ne bismo podavili i potrovali u govnima naše
sveopšte bede i neimaštine. Čitalac može samo pretpostaviti kako su tek
izgledale komparativne analize Beč-Novi Sad u domenu kulturne politike ili one
održivog razvoja i ekologije, bezbednosti u gradu... Ali, ipak, šlag na tortu i
jedan vrhunski valer na ovoj gadnoj mazariji laži i medijske ostrašćenosti u
korist vladajućeg DS-a i LSV-a dao je prilog sa gradonačelnikom Igorom
Pavličićem u gradskom prevozu, koji je Fratucanova, vidno raspoložena,
odradila lično.
Tom prilikom, nišči duhom plebs, gledajući jutarnje
kliberenje u olupanom autobusu JGSP "Novi Sad", Rodnija Pavličića,
kako nazivaju prvog čoveka Novog Sada (posprdno i ponižavajuće među ostalima
obučenog u sportsku jaknu i farmerice, sa kapom marke GAP-a), obavešten je da
se gradonačelnik nije "provozo busom" od srednje škole, da je u Novom
Sadu situacija daleko od "iber bečke", ali skoro da je kao u Lozani,
i onda je usledilo ono neverevatno pitanje - koje je uostalom i iniciralo i
ovaj tekst, a koje je izgovorivši i ostavši živa postavila perjanica
''nezavisnog'' vojvođanskog novinarstva Marina Fratucan i koje je glasilo:
"A šta ćete prvo uraditi kada dođete na vlast?"
Dakle, posle punog mandata, četiri godine nezapamćenog u
novijoj istoriji bašibozluka, lopovluka i oberkurvinskog ponašanja
vlasti prema Novosađanima, Fratucanova pita odlazećeg, socijalno neupodobljenog
i nikada od građana prihvaćenog Rodnija Pavličića, šta će prvo uraditi kada
dođe na vlast!
Ukoliko je to "naše pravo da znamo sve" (slogan
RTS-a), odnosno ukoliko je to način da se bude "bliži nama"
(negdašnji slogan RTV-a), građani Novog Sada im sve vreme pevuše
eksjugoslovenski hit - "Ti samo budi dovoljno daleko", jer jedino što
je kroz emisiju "Radar"rečeno o Novom Sadu, jesu gebelsovski maniri
vladajuće oligarhije i dvorskih novinara u njihovoj službi.