Tabloid
je pozvan
Vesla
UDBA na južnoj pruzi: nasilnici, reketaši i biznismeni sa značkom (2)
Policijska uprava u Nišu više
godina nema načelnika! Nekom to odgovara. Ali, osim Niške policije, i Centar
BIA u Nišu je vučja jazbina, u kojoj caruje javašluk, nasilje, a veliki broj
operativaca bavi se u radno vreme svojim biznisom, ili radi za takozvane
kontroverzne biznismene. Redakcija Tabloida dobila je pismo grupe operativaca
Centra bezbednosti iz Niša, koje objavljujemo uz izvesna skrćivanja, u kojem se
opisuje i rad operativca iz Odeljenja BIA u Pirotu, prilagodivši ga
profesionalnim standardima
Priredio: Milan Glamočanin
Odeljenjem BIA u Pirotu, koje se nalazi u sastavu Centra BIA Niš, u
poslednje 4 godine rukovodi Milosav Ilić, poznat u rodnoj Babušnici i
Pirotu po nadimku Pacov.
Šta će te, sredina ga je okarakterisala kao takvog, jer po izgledu liči
na ovog glodara, mada neki ljudi koji ga bolje poznaju kažu da je takav i po
karakteru. Ilić svakodnevno sa svojim operativcima održava sastanke i to u dislociranim prostorijama iz Policijske
uprave Pirot, u kafiću "Freska".
Koristeći se devizom "opušteno", jer smatra da je u Pirotu sve
idealno, da nema korupcije, zloupotreba, kriminala i da služba treba da pusti
druge strukture da i one malo rade. Ilić je na mestu načelnika nasledio Zorana Ranđelovića,
poznatog po nadimcima Štrblja i Kucki, koga u Pirotu, svi ugledni
ljudi koji poznaju njega i njegovo ponašanje, smatraju alkoholičarem i
psihopatom, i da je "pijan" čak i kada je trezan. Ilić i Ranđelović, koji su inače bolesno sujetni ljudi, se nisu
organski podnosili još iz vremena dok su živeli u Babušnici, čak su se i tukli,
ali ih je spojio "državni interes", tj. kada treba nekom da se naudi.
Ranđelović je na mestu načelnika nasledio Gorana Stojadinovića,
koji je pre 5 godina doživeo težak infarkt, i od tada se nalazi u penziji. O
ovome ćemo redom.
Stojadinović je svojevremeno pomogao prvo Ranđeloviću, koji je radio kao
kombajner na njivi i u papučama i šorcu ga doveo da potpiše upitnik i molbu za
rad u Državnoj bezbednosti u Babušnici!
Nakom procene da u Babušnici nema
bezbednosne problematike, Ranđelović je na urgenciju Stojadinovića prebačen u
Pirot, a nekoliko godina nakon toga mu je od strane službe poklonjen trosoban
stan. Ista situacija je bila i sa Ilićem. Prvo Babušnica, pa nema problematike,
pa prebačaj u Pirot i dodeljivanje dvosobnog stana od strane službe. Onda je
nastao problem sa zapošljavanjem njihovih supruga. Stojadinović je želeći da
pomogne svojim zemljacima, vršio je kolegijalni pritisak na tadašnjeg načelnika
Policijske uprave Pirot Mirka Đorđevića - Jagodinca, da se Ranđeloviću
zaposli supruga na šalteru gde izdaju lične karate što je i uspeo. Ranđelović
je nakon zaposlenja, da bi se zahvalio, Đorđeviću, o trošku sponzora
organizovao odvoženje dva šlepera kamenja u Jagodinu, radi izvođenja građevinskih
radova.
Sa Ilićevom suprugom je bila drugačija situacija. Stojadinović je molio
tadašnjeg načelnika centra BIA- Niš, Dineta Mitića, da preko svojih veza
pomogne Iliću da zaposli suprugu, što je ovaj i uradio. Načelnik Dine Mitić je
preko tadašnjeg komandanta niške armijske oblasti, generala Samardžića,
zaposlio Ilićevu suprugu u kasarni u Pirotu. Od pre nekoliko godina, njegova
supruga, koja je inače lekar po struci, je prešla da radi u Babušnicu, gde je
za kratko vreme uspela da "zaradi" krivičnu prijavu za zloupotrebu
službenog položaja.
Ali Srbi ne bi bili Srbi kada svoje najbliže prijatelje, rođake, kumove,
kolege, komšije, ne bi izdali, prodali ili isporučili, jer staro je pravilo
"da ko tebe hlebom ti njega kamenom".
U poslednjih nekoliko godina, mržnja Ilića i Ranđelovića prema Goranu
Stojadinoviću je ravna mržnji fašista iz Drugog svetskog rata prema Jevrejima.
Penzionisani Stojadinović, se već izvesno vreme bavi otkupom i trgovinom
stoke na teritoriji opštine Babušnica, a istovremeno putuje u bivše republike
SSSR, Kazahstan i Kirgistan, gde se sa još jednim penzionisanim kolegom radno
nalazi u pratnji pasulja i drugih poljoprivrednih kultura.
Nakon procene Ilića i Ranđelovića, da u Pirotu nema kriminala i da je
jedini problem Stojadinović, koji je označen kao "državni
neprijatelj", Ilić je boravio u prostorijama javne bezbednosti u Pirotu,
gde je od šefa privrednog kriminala, Mladena Pešića, tražio i vršio
pritisak, da se isti uhapsi, a onda na svoju ruku sa pojedinim inspektorima
javne bezbednosti istom organizovao zasedu u blizini Bele Palanke.
Ilić se inače u slobodno vreme bavi trgovinom automobila. Ovaj neviđeni
licemer je od dolaska u službu promenio preko dvadeset automobila. Za razliku
pojedinih kolega iz Niša koji su trgovali automobilima starim nekoliko godina,
Ilić je sa platom od 100.000 dinara izigravao lažnu skromnost, skromno obučen i
vozeći "old tajmere", trgovao automobilima starim između deset i
dvadeset godina. Po nekoliko nedelja ili meseci vozio je jugiće, stojadine,
kadete, fijat una, puntiće, golfove 2 i 3, fijat brave, renoe. ..... i onda ih
prodavao. Uglavnom, veliku većinu vozila kojima je upravljao, registrovao je na
tetke, ujne, strine, kumove...
Ilić je svojevremeno preraspodelom rada kraće vreme proveo kao operativni
radnik u Dimitrovgradu, zbog čega je bio ljut na ceo svet.
U tom periodu Ilić je bio u ljubavnoj vezi sa raspuštenicom Snežanom,
radnicom u prodavnici Delta hema a kasnije i fabrike boja Suko.
"Avijoni,
kamijoni, oktombar..."
Nakon silnih urgencija da se vrati u Pirot, koje su vršene na tadašnjeg
načelnika niškog centra BIA Vladimira Mladenovića, od strane
pojedinih biznismena iz Babušnice, isti je povratkom u Pirot, promenio i švalerku.
Ovoga puta u pitanju je koleginica javne bezbednosti u Pirotu poznata po
nadimku "Vitka", takođe raspuštenica, koja radi na izdavanju pasoša.
Ilić je dobar deo radnog vremena po završetku sastanka u kafiću
"Freska"" provodio u kancelariji pomenute policajke. Sprdanje
radnika javne bezbednosti u Pirotu, koji su to registrovali, su išle dotle da
su za načelnika BIA Ilića govorili da su dobili pojačanje u vidu "novog šalterskog
radnika". Ali šta da se radi, ne kaže džabe naš narod daje ljubav slepa.
Ilićev kompanjon, Zoran Ranđelović je inače strastveni lovac.
Zaljubljenost Zorana u ovaj hobi je toliko velika da svi službeni automobili u
Pirotu i Dimitrovgradu, mirišu na kerove. Naime, Zoran je pre nekoliko godina
vraćajući se iz lova službenom ladom, i u maskirnoj uniformi, mortus pijan, na
ulazu u Pirot uočio bivšeg policajca, Ristić Dejana i krenuo da ga
prati. Nakon polučasovne besomučne pratnje Ristića, isti je pobesneo i okrenuo
svoj automobil i ispred SUP-a Pirot udario i odlomio vrata na Ranđelovićem službenom
automobilu. Premro od straha, Ranđelovićje ostavio automobil i oružje u njemu,
a zatim pobegao i utrčao u dežurnu službu SUP-a Pirot, a Ristić za njim.
Milicioneri SUP-a Pirot su prepoznali svog bivšeg kolegu Ristića i nisu hteli
da se mešaju u njihov lični obračun.
Ranđelović je tom prilikom osim gneva i psovki od strane Ristića, ipak
dobro prošao jer nije bilo batina. Za ovaj svoj poduhvat, Ranđelović je od
strane aktuelnog rukovodstva Centra Niš, "kažnjen" tako što je sa
mesta načelnika BIA Pirot prebačen na mesto načelnika na graničnom prelazu
"Gradina", gde se i sada nalazi. Takođe je poznato da je Vladica Živković,
poznat po nadimku "Ludža", inače venčani kum Milosava Ilića
"Pacova", u prisustvu Zorana Ranđelovića, odgrizao uvo pomenutom
Ristiću. Jedan od tada aktuelnih načelnika BIA je pred svima operativcima pitao
Ranđelovića: "Zorane, šta ćeš ti u tri sata ujutru sa kriminalcima"?
Sin Ilićevog kuma, Živković Vladice, Miloš zvani "Rezi" inače
narkoman, je prošle godine u dvorište jedne kuće u Pirotu bacio eksplozivnu
napravu, a ove godine pre nekoliko meseci u centru Pirota u noćnom obračunu sa
ljudima sličnim sebi je bio ranjen u nogu. 0 svim ovim dešavanjima sredstva
javnog informisanja su detaljno upoznala javnost. Trenutno najbliži Ilićev
saradnik je operativni radnik Savić Dragiša zvani "Gile", od koga se
ne odvaja. Savić ima blizu 50 godina i još nije formirao porodicu. Ovaj
slobodni umetnik danonoćno luta po pirotskim kafićima družeći se otvoreno sa švercerima,
kriminalcima i ljudima ispod svakog nivoa.
Savićev kum i kolega Mića Kostić, sa kojim su takođe bili nerazdvojni, je
pre par godina kupio dvosoban stan u Nišu, gde je prešao da živi i radi. Savić
i Kostić su vrlo, vrlo, teški neradnici, koji primaju platu na osnovu toga što
se šale i pričaju viceve, a ocene o radu su im jedva prelazne. Između ostalog,
Kostić je jedan od najnepismenijih radnika u celom niškom regionu BIA. To je
inspektor koji sa 25 godina radnog staža u svojim informacijama upotrebljava reči
kao što su ; "avijon","kamijon", "oktombar" ...
Obojica su pre nekoliko godine od strane BIA sagledavani i imali dosijee, zbog
poslova i veza sa crnogorskom mafijom. Pored toga, Savić i Kostić su nekoliko
godina za redom, bili najbolji prijatelji sa Vitomirom Pop Krstićem, koji je
uhapšen zbog posedovanja 2,5 kilograma heroina i nalazi se na izdržavanju kazne
u zatvoru, tako da je sada opravdano odsutan sa sastanka u "Fresci".
Njihovo zajedničko pojavljivanje u kafićima, restoranima, kladionicama je zgražavalo
mnoge Piroćance. Ljudi su se pitali, ko šta ovde radi, i ko kome pomaže u poslu
( ovo se lako može proveriti na osnovu listinga telefonskih brojeva da li su
imali međusobne komunikacije).
Savić ima običaj da svoje devojke, pri čemu su pojedine od njega mlađe i
blizu 30 godina, vodi u provod u svojoj vikendici u selu Visočka Ržana na
Staroj planini. Prilikom jednog od povratka sa vikendice na Staroj planini,
Savić je vozio svoj automobil po sredini asfalta i razgovarao mobilnim
telefonom. Iza njega je svojim automobilom išao Ignjatović Petar iz sela
Gnjilan, kod Pirota. Ignjatović je inače gastarbajter i po profesiji je stolar,
i bavi se izradom nameštaja u svojoj porodičnoj kući u pomenutom selu.
Ignjatović je poželeo da prođe i da pretekne Savića, ali mu ovaj to nije
dozvolio već je nastavio da vozi po sredini puta. Nakon toga, Ignjatović je
upotrebio sirenu kako bi upozorio Savića da skrene u svoju stranu kako bi ga
prošao. Ovaj mu to ponovo nije dozvolio već je revoltiran njegovom upotrebom
sirene zaustavio svoj automobil i. Ignjatoviću preprečio put. Ova
"gromada" od čoveka sa svojom visinom od metar i 49 centimetara, izašao
iz automobila a zatim se uputio prema Ignjatoviću. Razgovor je tekao ovako:
Savić - Je li bre ti što sviraš?. Ignjatović: - A ko si pa ti da voziš po
sredini, hoću da prođem? Savić: - E sad ćeš da vidiš ko sam. Nakon toga, Savić
je pozvao načelnika saobraćajne policije Policijske uprave Pirot, da se
Ignjatoviću od strane saobraćajne policije postavi zaseda na ulazu u Pirot i
objasne mu ko je on, što je i učinjeno. Ishod ovog obračuna mi nije poznat.
Nema ni K od
kriminala
Pored pomenutih radnika BIA, nalaze se i inspektori sa "Ušnog
odelenja", Ivan Jovanović, zvani "Šukri" i Saša
Ignjatović zvani "Dugi". Ivanov rođeni brat Nikola, je kriminalac
koji svakodnevno odlazi na " posao" u Bugarsku, kome je bugarska
mafija pre nekoliko godina zapalila automobil. Ivan je u međuvremenu dobio rešenje
za drugo radno mesto ali i dalje radi na starom. Dok jedan bata kontroliše i
sluša telefone, drugi bata "završava pasoš".
Bratska ljubav je dovela do toga da je Ivan kao jedan od najmlađih
radnika, pre par godina na Tijabarskoj strani keja pored Nišave, sagradio kuću
vrednosti 100.000 Evra. O ovome u Pirotu svi znaju sem njihovih šefova u Nišu, koji izgleda vode još
"Višu politiku od ove" u Pirotu i nemaju vremena za ljude koji su
hijararhiji ispod njih. Saša Ignjatović sa čijim se izgledom priroda malo
poigrala i koji 24 sata kuka kako je sirotinja, je toliko revnosan u svom
poslu, da je u realizaciji poslova i zadataka BIA, angažovao svog oca
penzionera da mu pomaže u gradu i kontroliše neke ljude. Jovanović i Ignjatović
su primljeni na posao sa višim stepenom obrazovanja, da bi u međuvremenu nakon
demokratskih promena, u pomoćnim prostorijama osnovne škole "Vuk Karadžić"
u Pirotu, završili Menadžerski fakultet.
Ne bi bilo u redu kada bi zaboravili i "pomagače", ljudi koji u
Pirotu pomažu rad BIA, sa kojima se takođe održavaju sastanci u kafiću
"Freska" ali i u drugim objektima takve namene. Bane - "Tigar od
papira", inače školski drug šefa Ilića iz Babušnice, je svojevremeno bio
pomoćnik ministra građevine u vreme Slobodana Miloševića. Isti pomaže Iliću i
prikazuje mu da je stanje u Tigru nikad bolje i da nema ni K od kriminala.
Bane, koji je inače savetnik direktora, a savetuje ga tako da je ova firma u
sve većoj dubiozi, o trošku Tigra putuje širom sveta. Maksa - toplana je čovek
koji je rođen u Bugarskoj gde se i školovao i stekao diplomu.
Jedan pezionisani radnik BIA, je svojevremeno za njega više puta u gradu
u dobrom raspoloženju rekao da će dokazati da je on bugarski špijun, odnosno
agent bugarske službe bezbednosti. Nažalost, do sada nije utvrđeno za koju
"stranu" Maksa više radi, ali je pouzdano potvrđeno da je Maksa u
kojoj god firmi radio istu totalno upropastio i skroz poremetio međuljudske
odnose, kao i da je kao jedan od "najodanijih" članova Demokratske
stranke u Pirotu, istu razbucao i podelio na deset tabora.
Normalno je da iz ove ekipe treba pomenuti i Vidojka Panajotovića,
zvanog "Jogurt", koji radi u opštini Pirot u sektoru za razvoj Stare
planine. Inače ovaj "drug", koji ima oko 55 godina i još nije oženjen,
je završio treći razred srednje mlekarske škole po čemu je i dobio nadimak
"Jogurt". Njegov posao je da
se po ceo dan vozi službenom Niva ladom i da obilazi Staru planinu.
Panajotović ima još jedan posao, a to je da kao istaknuti član SPS-a "pomaže"
ljudima, jer je kako kaže sa vrhom partije na "ti".
Imenovani koji postavlja direktore osnovnih i srednjih škola Pirotu, sem gimnazije, svakodnevno vrši
pritisak na iste da se njihove škole
"za lepe oči" primaju njegovi kandidati. Mnogi prosvetni radnici i
direktori se plaše njegovog bahatog ponašanja i pretnji, tako da mu iz straha
izlaze u susret, jer on stalno "maše" svojim ministrom. Takođe, pred
njim mirno stoji i opštinska prosvetna inspekcija. Pred njim stoji mirno i
Milosav Ilić zvani Pacov, načelnik BIA, koji svakodnevno boravi kod njega u
kancelariji i moli ga da mu pomogne da ga preko svog šefa Dačića, postavi na
mesto načelnika Policijske uprave Pirot.